hajka na vuka, hajka na Hajka

kako sam ovako užasno kreativan, ovo je ludilo.

treba me i za nobela i za pulicera i za ginisa, pa dve godine zaredom, da imam tripl dabl.

tojest dabl tripl.

kao što sam tri dana pauzirao od trčanja i pre podne i posle podne.

a kad učvrstiš jednu policu u ormanu sa dva tipla, to je onda tipl dabl.

tojest dabl tipl.

jutros sam se obukao za trčanje pa malo probao po sobi pa skontao da me žulja u kolenu pa sam se predomislio i otišao na hajk.

prosto je čudno kakve sve staze postoje na samo par km od grada, čim zađeš u šire predgrađe koje je negde strmije uzbrdo, tu između dva reda kuća prođe potok pa šumarak pa vamo-tamo odjednom si u nekom predelčiću koji deluje da si zašao bogzna koliko duboko u prirodu, a u stvari je taj šumarak 200x200 metara.

naravno tona đubreta sa jedne strane a tona strugotine sa druge strane jer to onaj iz najbliže kuće napravi tako što na svakih mesec dana mazne po jedno drvce i nasecka ga i nacepka za ogrev, živiš u gradu a greješ se na šumu, najbolje od dva sveta.

i baciš đubre u potok, naravno.

uzimamo od prirode ono što nam treba a dajemo joj ono što nam ne treba, pošteno.

i nesebično, jer lako bi bilo samo uzimati, radost je i u davanju.

opstrukcija at it's finest

opet sam jutros bio human pa prošetao sa psima a onda sam bio human prema kolenu koje se zacementiralo u nekom malo lošijem izdanju pa sam nakon što smo vratili pse kući produžio u šetnju gradom i zaokružio na 5km.

popodne ću nešto malo biciklom naokolo i to bi bilo sve, rekoh daj da probam nekoliko dana odmora da vidim da li će to išta promeniti nabolje.

no ovo sam skužio, razliku u mapsima.

kada koristiš stravu na androidu, pojavi se ista karta kao i na ajfonu, koja nije ista kao na gugl mapsima, pa sam juče prvo pomislio da strava na ajfonu koristi drukčije mapse no evo danas vidim da i ova na androidu ima skroz isto sve. 

možda zato što je strava američka kompanija pa imaju ugovor sa tim mapsima, ne znam ni kako se zovu.

chatgpt kaže da apple ima svoje mapse koji su dopunjeni sa bla blabla i blablabla, jedan od njih je openStreetMap i evo sad sam skontao da je to ta mapa koju vidim tojest čije staze vidim u aplikaciji, a koje se razlikuju od gugl mapsa, jedino što na openStreetMapsima ima još poneki detalj tipa broj zgrade u ulici i naravno oznake preduzeća/obrta/firmi.

lud, zbunjen, ortoped

nakon što mi je koleno krenulo nizbrdo, ostao sam malo u čudu šta se uopšte desilo. jer, prvo sam ćopao pa šetao pa potrčkavao pa trčao pa sam onda i trčao i vozio, i nakon što sam već mesec dana uveliko trčao i vozio paralelno, skontao da mi je koleno toplije od onog drugog, tu sam krenuo sa ledom i bioptron lampom i jedino što mi pada na pamet da je moglo da pogorša stanje je što sam potrošio lioton gel pa uzeo da mažem voltarenom, rekoh da potrošim i njega jer mu je ionako pre par godina istekao rok pa taman da kupim novu tubu.

sada kontam da pokušam da se vratim na staru terapiju, da krenem opet liotonom i da umesto brufena uzmem movalis, mada mi je u trenutku najboljeg stanja kada sam već mogao i nizbrdo da trčim bez problema ujutru posle doručka uvek stajao rapten k. e sad zašto sam prešao na brufen nemam pojma, valjda je u nekom trenutku nestalo raptena pa sam počeo od lole da kradem brufen.

dakle moram i rapten uzeti zajedno sa liotonom i movalisom, uglavnom dok sam živ i pokretan farmaceutska industrija neće propasti.

nakon jučerašnjih 27km popodne, danas sam prešao čitavih 47km i opet ispraznio bateriju skoro do kraja, unutar toga sam imao kilometar hajka uzbrdo jer sam video na stravi onu prečicu pa morao da proverim da li postoji. e pa postoji. samo je nema na gugl mapsima nego jedino na strava mapsima, to su dva mapsija različita očigledno.

enciklopedija neslavnih ličnosti

drugi dan zaredom promenim plan ali šta da kažem, 

ne bi trebalo da mi je previše žao.

naime nekako mi ujutru bude taman vreme da se spremim za trčanje, tu bih mogao malo ledom da protrljam nogu, nakon toga desetak minuta nešto da poslujem po kući dok se koleno opet zagreje, da ga namažem nekom kremom, odem na trčanje, taman stignem da se istuširam za posao i sve 5.

no tu padne predlog da li MALO da se prošetamo sa psima eto jer oni vole, onda odemo sa njima, ne stignem ništa oko kolena, na šetnji ostanemo pola sata, nakon toga mi ne ostane vremena ni za šta osim da na brzaka skoknem do Lidla jer mi nakon toga nije potrebno tuširanje (mada me je oblio znoj kad sam skontao da ću jedva imati para jer uopšte nisam proverio stanje novčanika pri polasku).

tako mi je februar počeo ćorkom, ne u smislu da sam zaglavio u zatvoru nego da je pucanj bio ćorak.

mislio sam da je tetreb kad ono ćorak, bio je čvorak.

no dobro, barem je subota pa se popodne može nešto iskombinovati da se spase ulazak u februar.

Prvi Drugog... zamolio da ode na trening umesto njega (Prvog).

januar se završio sa 197km.

ekonomski leopard

imao sam skroz drukčiju ideju jutros tojest skroz drugi pravac akcije u planu, no ispostavilo se da sam se zapričao sa kolegom triatloncem o tome kako se e-vožnje računaju na segmentima na stravi, i onda sam otišao e-biciklom na trčanje ali ne tamo gde sam hteo nego na drugu stranu jer znam da tamo ima dosta kratkih segmenata.

e sad kad sam već otišao toliko daleko, nije mi ostalo previše vremena za trčanje pa sam mislio da ću samo prošetati u inspekciju Južne Obilaznice.

ostavio biciklu usred livade i na nju okačio šuškavac i duks, krenuo peške i shvatio da mi treba samo 300m da dođem do nasutih delova buduće ulice.

tu iznenada odlučim da ću otrčati malo po tom natabanom kamenju, nigde nikog na kilometar okolo tako da su mi stvari tu bezbedne, jedino je moguće da neka lisica skine kačket sa guvernale i odnese ga u jazbinu kao neki trofej.

otrčim kilometar dok nisam ugledao Brzu Saobraćajnicu i kružni tok gde će se ova Južna Obilaznica povezati, pa okrenem nazad.

izašlo samo 2km a hteo sam 8km ali bože moj, ionako sam za januar dovoljno istrčao.

vratim se kući biciklom i pogledam na stravi, kaže nema segmenata na ovoj vožnji.

a-ha, rekoh, dakle na e-bajku se ništa ne računa.

stisnem one tri tačkice i ugledam između ostalog u meniju i - create segment.

napravim segment tačno tamo gde sam ga već napravio za "ride" između dva kružna toka, i pojavi mi se u aktivnosti, s tim da sam ja jedini na njemu.

tu skontam da treba za svaku deonicu koja te zanima napraviti novi e-segment iako već postoji onaj "normalan".

tako sam jutros vozio duže nego što sam planirao, trčao manje od zamisli, ali sam sve nadoknadio naučnim radovima i istraživanjima

škoda favorit

imali smo tu škodu 15 godina i nakon toga je forwardovali Lolinom tati, kada smo uzeli novi auto.

i jednom smo rešili da vozimo štedljivo.

tada smo nekako svaki čas išli do mora, i stignemo mi do Budve i natočimo benzin i podelimo sa stanjem kilometraže jer smo poništili na nulu onaj parcijalni brojač, i vidi čuda, opet sedam litara.

u kap isto kao kada smo jurcali i išli "na štopericu".

jednom smo uspeli ispod šest sati do mora, to je bio maltene neki reli.

i tada smo skovali tu doskočicu "SPORA VOŽNJA - ISTA POTROŠNJA!"

e tako rešim ja da noćas izvedem mali eksperiment.

prebacim punjač od e-bajka na radni sto kod male kuće, u maloj kući poisključujem SVE iz struje, i zapišem stanje strujomera.

naravno da nisam mogao ovamo gde stanujemo zbog zamrzivača bojlera i svega što radi non-stop, samo desetak punjača stoji na stend baj kojekud, a i kamere nešto troše valjda.

negde pred spavanje skontam da se upalilo zeleno svetlo na punjaču, isključim ga i opet očitam strujomer.

pet puta sam gledao u dve slike jer sam telefonom uslikao, da ne bih sumnjao da li sam dobro prepisao, i verovali ili ne, stanje se 

sa 76550.6 promenilo 

na 76551.1 što je dakle POLA KILOVAT-ČASA!

da sam punio po jeftinoj struji to bi bilo dinar i malko, a ovako po skupoj je valjda 4 dinara izašlo.

dakle čak ako celog meseca ne bi pazio da li puniš po jeftinoj ili skupoj struji, troškovi punjenja e-bajka bi bili manje od jednog piva.

i to kada je baterija sasvim prazna, nakon 60km sa podrškom uglavnom na maksimumu.

jutros 8k trčanja, normu sam već prebacio, ovo je već bonus.

Lola pored mene na bicikli, zajedno do-od groblja, jer je godišnjica smrti Loline bake.

te godine smo doputovali sa priprema iz Budve na sahranu u sutradan otišli nazad na more, usput se promenilo vreme, na Cetinju je bila vejavica, Lola je spavala mrtva umorna a ja sam učio one reli zaokrete kroz snegom prekriven put, countersteering i ostalo, to je bilo puno pre pojave video igara i baš zato veća fora jer se sve događalo uživo.

ta me je škola pripremila da se nakon toga par puta spasem od izletanja ili proklizavanja u kritičnim situacijama, umesto da samo instinktivno stisnem kočnice i produžim u jarak.

ne treba meni auto škola! (BRE!)

krenem biciklom isto kao i juče, sa namerom da stignem na isto mesto 20km odavde, i da odem NA NEKO TRČANJE.

e ali, ali, ali.

prekjuče je bio govnjiv smogovit dan, juče je bio bistar kao planinski potok, a danas je osvanulo nešto na pola, obećava da će biti kao juče, ali u podznaku tačno vidiš da mu je prekjučerašnje gowno.

dok sam stigao do Tamo, već sam se smrzao.

sim tam sim tam, malo nalupao kotače po nekom rndavom puteljku, i rekoh ja realno neću uopšte stići da trčim.

ovako ukočen i ukrućen.

ne kao ona stvar nego kao penzioner.

i tu odlučim da neću uopšte ni trčati nego probati na udaljenom terenu proći što više puteva, kroz prema skroz, kilometara, milja, puteljaka, i bogme prođoh.

i beše mi lepo.

i namakoh 59km električnom što mislim da joj je lični.

tojest nama.

koleno sam juče udario na neki gelender na stepeništu i sačuvaj bože me zabolelo, pa kao što sam smatrao da juče nije neophodno trčati, rekoh smatraću i danas.

mahnuo mi je Monah Aresnije iz džipa, onako neobavezno.

sa istim onim crnim naočarima za zavarivanje.

pop je influenser. 

vozi Tiguana.

šta više reći.

auto-škola

auto škola mi je upropastila dan :-)

ali mi je instruktor auto škole ulepšao dan.

radi se o nečemu, A EVO I O ČEMU!

krenem ja sa idejom (zašto se kaže KRENEM JA, da li je nakon KRENEM moguće dodati on/ona/ono/they/them?) da odem biciklom donekle i da tamo nešto malo otrčkaram, i da to tog Donekle odem autocestom u izgradnji.

naravno na ulasku na gradilište sedi bivši Lolin auto-instruktor s kojim sam se pre neki dan upoznao, i to će se ispostaviti kao istovremeno genijalna i tragilčna ideja.

naime čovek od 80-ak godina tu sedi dokon celog dana, pazi da ne uđe u kontra smer neko neovlašćen, osim ljudi koji su tu zaposleni, i kad god me ugleda izađe da se malo DRUŽIMO.

majko mila o čemu mi je sve on napričao, o vlasnicima svih ostalih auto škola u gradu, o sređivanju šupe, bacanju otpada, (srodna duša), i o tome kako je jednom sve pobacao pa je zatim išao na tu divlju deponiju jer mu se doslovno sutradan zatrebalo nešto što je juče bacio...

tu uskočim ja sa rasporedom svoje šupe, svim razvrstanim šrafovima maticama šelnama i tiplovima, odao mi je priznanje da nije toliko pedantan, mada bi ga žena manje tlačila da jeste.

i tak.

odvozao do tamo i polukrug i nazad i to je bilo to.

tuc muc

na današnji dan tojest praznik Sveti Sava je uvek u gradu bila poznata Svetosavska Trka, koja počne negde oko podne sa cicibanima pa onda razred po razred stogne do seniora, vojske i policije, i na kraju rekreativaca.

čim sam počeo sa ozbiljnijim trčanjem naravno sam se prijavio za trku od 5km, onu glavnu, i jedino mi je važno bilo da postanem levo krilo i utrčim u poslednji krug pre nego što seniori završe, tačnije dok me ne uhvate za krug.

e sad kada su dolazili najbolji trkači njima je za 5 krugova trebalo 15-ak minuta pa sam dakle i ja morao usred zime koju mrzim da otrčim 4 kruga ispod 3'45" što mi baš i nije prijalo.

no tih nekoliko puta koliko sam to pokušao, uspeo sam.

ne pamtim rezultate.

dva puta sam trčao trku rekreativaca a to su ustvari treneri i bivši atletičari, recimo kada je pobedio Ninković koji ima maraton 2h12' ja sam bio treći, a jednom sam i pobedio.

imao sam neku povredu meniskusa, ortoped mi je dao Movalis i rekao da smem na biciklu pa sam tako vozio i čekao da bol prestane, prijavio se na trku i istrčao krug za 2'44" što mi je ostao lični na hiljadarki, ako ne računamo onih 2'35" koje sam jednom istrčao na nizbrdici od 6%.

otišao sa sve peharom pravo u Urgentni i odneo tortu koju je doktor odmah odneo sestrama u sobu.

danas je pak trka odložena zbog protesta šetnji ili nekog trećeg razloga koji niko nije naveo, uglavnom što bi rekli ZBOG SITUACIJE.

ionako ne bih trčao nego navijao ako bih uopšte tada bio slobodan da izađem iz radnje.

umesto toga, odvezao se biciklom izvan grada, otrčao neki malo neobičan kružić koji bih inače mogao i bez bicikle jer bicikla-trčanje-bicikla mi je bilo 3km-7km-4km što bi dakle inače bilo sasvim dostupnih 14km no nisam nmi razmišljao o dvocifrenim trčanjima dok mi koleno ne prođe SKROZ.

mac po mac

juče sam se nadao da posle posla uspem da nešto ubodem u sudijskoj nadoknadi i bogme ubodoh!

ali pre toga.

naime ukazala se mala pauza oko podne, tu je trebala da se podigne neka džigerica sa roštilja, ali ja sam seo na e-bajk i odjurio na obližnje brdo nepunih desetak km iznad grada, tu oko bare/jezera odjurio 2.18km što je deset krugova i ujedno jako precizna metoda da se izmeri krug, tojest barem je preciznija od merenja tri kruga, na primer. 

nakon 100 krugova dobili bismo još manje odstupanje jer jedan vrljav krug manje utiče na total.

tako sam izjednačio januar prošle godine, što mi je i bio cilj, da ostavim pobedu za neko sledeće trčanje.

na primer ovo jutros.

nedelja, ceo dan na raspolaganju ali smog da ne vidiš prst pred okom.

pre nego što se uopšte nataložio, otišli smo sa psima do pijace po spanać, 3km šetnje kao uvod u dan.

nakon toga e-bajkom 9km na brdo iznad magle i smoga, na suprotnu stranu od onog juče.

tamo predivnih 8km kroz šumu koju zovu "pluća Valjeva", bogme nakupih preko 100m uspona iako je sve naizgled ravnjikavo i blago goredolirajuće.

nazad biciklom u smrdljivi grad ali drugim putem sa strane gde je manje dima, pa nakon ručka zajednička biciklijada neotvorenium delom autoputa za koji neki kažu da se otvara sutra, a drugi kažu da će "ko zna kad".

desetak kineza mlati metlama po bankini tako da se sam kolovoz ulickava, nisu obeležene ni sve "prati tačke u magli" a ni zaštitna ograda nije baš prišla do kraja.

hmmm.

mic po mic

juče u petak mi je falilo 13km da izjednačim protekli januar a danas mi u subotu fale samo 2km.

no nisam bio toliki heroj da bih pretrčao čitavih frtalj maratona odjednom, nego sam to elegantno rasporedio.

da bar! što bi rekla emina arapović.

altroche! što bi rekla ana oxa.

no, naprotiv! što bi reko oliver mlakar.

juče posle kiše tojest odmah posle kiše, dok su još auti sa blatnjavih ulica jedni druge ukrašavali i maskirali  u smb nijanse, krenuo sam biciklom da pronađem neki put sa najmanje blata po njemu, kao da sam u indiji a ne u srbiji, ako uopšte i postoji razlika.

taman kad sam ga našao skontam da je kroz industrijsku zonu samo 2.5km prihvatljivo za trčanje a dalje su opet neki radovi i blato, no produžio sam nekim sporednim ulicama malo tamo malo vamo i umesto 2.5+2.5 nekako namakao na 6.25.

e pošto sam juče imao 6.25, jutros sam na drvenim umornim nogama i sa neispavanim bolnim leđima nekako na jedvite jade pretruptao 4.75 i tako smanjio razliku za čitavih 11km, i eto.

nadam se u pauzi posla (znam da je subota ali jbg) nešto smislim, ako uspem 3km to bi bila pobedaaaaaa, tojest prvi set u meču 2025:2024.

život nije kružni tok

juče sam iskoristio lep dan i popodne po suncu odzujao 25km e-bajkom po okolnim brdima, spojivši lepo i korisno tako što sam u bisagi doneo u grad jedno štene koje sam našao napušteno kod seoske prodavnice.

zaboravih da pojasnim zašto sam prekjuče skratio trčanje auto-cestom, jer sam na kraju završio sa 10.2km.

onih 0.2km mi je juče ujutru taman poslužilo jer mi je okret (kad krenem od Lidla) na 3.9km i taman sam imao zalihu da upišem 10+8 pa su tako nove Hoke stigle do 18km.

a na autocesti su bili radovi baš na kružnom toku!

provukao sam se iz ivicu da ne iritiram nikog svojim prisustvom, pola su bili naši a pola kinezi, jedni čiste drugi farbaju one fluorescentne tačke vidljive u magli, jedan mi dovikuje - imaš sad dobru stazu, ali nećeš moći još dugo!

ma teram dok je besplatno - odgovorih u šaljivom tonu.

tako da sam u oba pravca samo projurio preko tog kružnog toka, tu su oformili i neki ad-hoc parking tako da se ne zna da li bih više smetao ja njima ili oni meni.

no ionako mi je bilo malo poteško jer sam navalio na Tempo bez prethodnog dana odmora, hvala im što mi skratiše mučenje.

danas pada kiša koja bi iza podneva trebala da prestane, pa ako se ukaže duža pauza na poslu možda pokušam još jednom.

treba mi do tamo i nazad skoro pola sata biciklom, plus dok spakujem višak stvari i vežem biciklu, na kraju trčanja se presvučem u neke stare suve rite* i krenem da kotrljam nazad kući, prođe bogme i sat i po.

(*strateški odabrane da mi ne bude žao čak ni ako mi ih neko ukrade, stara majica i stari duks, dok šuškavac nosim uvek sa sobom spakovan u šaku obzirom da sam ga platio kao da je od suhog srebra)

fali mi do kraja meseca samo 13km da izjednačim prošli januar.

dobar, loš, pao!

nisam pao, naslov je klik-mamčina :-)

nemam u opciji bloggera font segoe ui pa moram da prebacim na verdanu, ne onu rudan nego ovu lepšu. 

trt.

juče sam svašta obećao a deo sam i ispunio.

reče blog neka bude trčanje i bi trčanje.

jevanđelje po blogoju, S20E19

(blog je krenuo 2006. nakon plitvica, a ovo Epizoda sam naravno izmislio)

otišao po najavljenom sunčanom danu na autocestu u izgradnji.

dok sam stigao tamo navukli se oblaci, 

ispade da sam umesto na sunčanih +9 trčao u maglovitih +7.

feels like minus. 

kuferčina.

vetar bio kontra performansa, 

oduvao me nizvodno pa me sahranio uzvodno.

tako da sam imao jedan jako raspoložen šibenik.

(positive split)

izašao mi nakon 10+ km prosek tik ispod 4'49"/km.

prvo sam bio malo razočaran što je sporije nego prošli put,

pa sam se setio da sam tada trčao autocestom 

nakon dana odmora, a juče baš i nisam predahnuo.

išao u novim hokama.

treći par clifton 9.

stigle baš tog jutra, rekoh već u blogu.

jutros opet u njima.

biciklom do lidla pa odatle samo 4+4km od-do parkinga.

potrefio slučajno baš na idealnu stranu od grada prema vetru,

dakle gde nije bilo dima ni smoga.

na kraju treninga utrčao sa kolicima u lidl 

i kupio između zilion gluposti na popustima, 

i ono uže od 30m, za 4 ojra.

nisam stigao do neke ferrate yet.

ali ima nade.

sa užetom da me vade.

još malo pa haiku.

pogled u nebo i vremensku prognozu

napokon je svanuo dan sa pogledom na nebo, eto malo između oblaka se nešto kao plavilo, plavkalo se, plavuckalo, onako belo-plavo, poluplavo.

čekao sam danima da temperature odu dalje od +1 ne bih li mogao da se nekako biciklom dokopam još-uvek-neotvorenog autoputa, i tamo istrčim tempić od 11-12km.

setio sam se da bih mogao da dopunim tojest zaokružim.

zaokruživanje kruženjem, A EVO I KAKO.

kad dođem do drugog kružnog toka (put u izgradnji, odvajanje za ind. zonu) treba da zapamtim tačno koliko je stanje na satu.

valjda negde oko 1.7km.

i kad produžim do betonskih barijera na kraju, okrenem nazad, dođem na kružni tok taj u sredini, i vidim koliko imam.

i onda trčim u krug po spoljnjoj strani sve dok ne stignem do 10.3km, pa odatle nazad na start/cilj.

zanima me i koliki je taj ceo krug, deluje poveliki bogme, nema šanse onoliki prostor da može da se uokviri u sto metara, to bi značilo da je prečnik samo 30-ak a ja bi' rek'o da je dosta veći, onako što bi rekli odokativno.

zato sam jutros propustio trčanje po blatnjavim prljavim ulicama i kroz hladan smog, sedim na poslu, razmišljam šta sam uradio kolenu da pre par nedelja prestane da bude "sve bolje" i nadam se tom popodnevnom trčanju u pauzi posla.

biće to prvo trčanje u novim tirkiznim Hokama <3

treća sreća, četvrta nesreća

daklem četvrti put mi je stornirana porudžbina što znači da onaj kačket nikada nije ni postojao, samo se virtuelno vodio na stanju.

ostadoh tako sa tri komada onog "malo lošijeg" i nula komada "onog najboljeg" izgubljenog u Lidlu.

šmrc.

dan je počeo frantično.

rekoh opet ću standardnih 6km tu naokolo, da gledam po kvartovima koji ulaz zgrade hrani više mačaka, i svaki put pronađem neko novo jato.

ili krdo, ne znam kako se zove udruženje mačaka.

kod kineza se zove stado valjda jer oni sve to na kraju pojedu.

tokom tih 6km koji su na kraju ispali 7km, zove me drug da mi javi da mu je uginula keruša stara 17 godina, na pola razgovora me zove kurir, prekidam planiranje sahrane i obaveštavam kurira da ću ga naći negde u gradu za 20 minuta.

pravim dodatni krug oko tržnog centra i iz dostavnog vozila čovek vikne "EVO GA BRAT!" jer me je prepoznao i sav hepi istrčava sa paketom.

sve je to lepo ali brat ne nosi pare na trčanje, rekoh skrušeno, kaže sedi kući zovem te za deset minuta.

u tih deset minuta skoknem do kuće pa da nahranim neko štene koje je preležalo virus i mnogo mu se trza zadnja noga, jer sam ga minut ranije primetio.

i tako do kuće po konzervu hrane za štence, pa opet tu oko zgrade do njega i nazad i tako na onih 7km dodadoh i osmi.

yikes.

vratim se kući, pozovem druga da mu kažem da se spremi, ja imam ašov i auto a on ima leš jelte, Lola ima savršen predlog lokacije, dakle imamo sve što nam treba.

taman počnemo priču, zove kurir, opet prekidam priču sa drugom, izlazim na ulicu na primopredaju Hokica.

u trenu sam se zaledio jer sam video da na kutiji piše 11D i pomislih "koja li je širina onaj moj prvi par??" no nakon sprinta u stepenište sam mogao da se smirim jer na obe kutije apsolutno sve isto piše.

sad mi samo preostaje da u ovim drugim pretrčim 120-ak km da bih nakon toga mogao da ih rasparim i izmešam levu kontra desne.

no to će biti za deset godina kada prestane koleno da me zezucka.

danas je bogu hvala bilo okejčić.

a i sahrana je lepo prošla.

još jedan tmuran dan

baš kažem jutros za doručkom, menjao bih ovih sivih nula stepeni za sunčanih minus 15.

nekako kad ima sunca, temperature postanu manje važne.

nikako da stignem biciklom do novog autoputa i da tamo otrčim tih 5.5km i nazad, dok je deonica još uvek zatvorena za saobraćaj tojest dok se radovi ne dokrajče.

pa ni jutros.

šta ćeš.

u nedostatku vremena za svo to mlatasanje mi je bilo logično da odem na trčanjce tu u blizini i za divno čudo to mi nije bilo ni deprimirajuće ni dosadno.

jeste da sam dodao "samo" 6km no sada sam na 40km od cilja da nadmašim prošli januar a imam čitavih 11 dana fore.

koleno - "onako".

no svi ti problemi imaju svoju osnovu, svoj temelj.

naime na sva "remote" trčanja odem biciklom, a to je po hladnoći podosta komplicirano jer je povratak maltene nemoguć kada si oznojen i treba u vlažnoj odeći da voziš nazad po vetru i zimi.

sve bi bilo lakše da mi je auto nadohvat ruke.

a ovako, dok zatvorim pse, otvorim garažu i dve kapije, isteram auto na ulicu, sve pozatvaram nazad, i sve to ispočetka kad se vratim, to je prosto prevelika gnjavaža.

nekako deluje da nije vredno truda.

da nam auto stoji na ulici, mislim da bih gotovo svakog dana otišao negde na "remote" trčanje kolima, i uživao u toplom povratku, jer mi ulazak u auto ne bi bio ništa teži ni duži od sedanja na biciklu.

neki ljudi baš ne uspevaju da iskoriste sve potencijale i okolnosti, i tako su stalno nezadovoljni, odnosno ako i uspeju da budu zadovoljni onda ih to nekako skupo košta.

bogojavljenje

crkveni praznik poznat po balaševiševoj pesmi čak i onima koji nisu nešto naročito verzirani u crkvene praznike.

što jednom reče moja draga taštica "nisam vam ja nešto božanstvena".

juče sam nakon šestice dodao četvorku tako što sam otišao biciklom 3km do ind. zone i tamo ugledao zaleđene njive pa pokušao tuda da trčim.

led je negde bio zaleđena zemlja a negde zaleđeno blato tako da nije baš sve bio led što se na belim patikama na kraju bogme itekako videlo.

malo sam se IZLOMATAO, rekoh - sutra moram smanjiti mileage.

to sutra je došlo danas.

ima ta jedna situacija koja se ponekad ponovi i uvek mi se smuči ali protiv toga nema leka.

odem bilo gde iz kuće po tmurnom i hladnom vremenu i toliko se "nakupim" hladnoće da mi se posle toga uopšte ne ide iz kuće.

čak sam pustio teve i odgledao neki bijatlon.

no posle užine rekoh ajd daj šta daš, da vidim ima li sunca negde gore na brdu.

obzirom da sam na veb kameri na 1000m nadmorske video osunčane pejzaže.

ne moram da vidim čak ni sunce, mislim onako oči u oči, dovoljno je samo da se pojavi ona žuta fleka iza oblaka i eto sreće.

možda treba da nosim biciklističke naočari sa žutim staklima, čak i na hajku?

no ništa od sunca, sivo i bledo i sivo i izmagličasto, ružno.

biciklom 2km do ulaska u nezvanični park prirode, odatle hajk uzbrdo pa po nekim njivama kuda samo ja znam prečice i kad sam sišao nazad na reku rekoh daj da se još malo zagrejem i dotrčim 2km do bicikle, dva po dva = dvesta dva, takva mi je bila logika.

doduše i šestica je prelazna ocena

bilo je pitanje minuta kada ću spustiti kriterijum

no nije mi zap(j)elo za svaki kilometar

a kad ostanem gladan kilometara ujutru, 

uvek stoji mogućnost da popodne nešto malo dopunim

doduše te dopune su bombončica kada je lepo vreme

po suncu se sve može

a sad ajd ti biciklom negde izvan grada na nula stupnjeva

pa probaj da trčiš onako ukočen i stegnut kao marmelada

pa nakon toga onako vlažan od znoja vozi nazad po vetru

brrrrrrr

no dobro, ako je vetar povoljan, sve je moguće

bitno je da je u povratku leđni

i da je start/cilj na takvom mestu gde mi je sigurno ostaviti bicikl pony što ga Milijana gony

u bisagama neka stara iscepana dukserica viška

kao pojačanje za povratak

tako da, nakon jutrošnjih 6km, gajim nadu za popodne

stigla mi je potvrda za hoke, vidim da nema više moje veličine na stanju pa se nadam da je taj moj primerak skinut sa sajta

stigla mi je i potvrda za kačket, četvrta u nizu!

nakon što su mi tri puta stornirali narudžbu jer "nije na stanju ili je oštećen" vidim da su ga skinuli sa stanja i sada stoji "artikal više nije dostupan", e sad da li je na putu ka meni ili su ga obrisali sa stanja kao nepostojeći, kontam da ću saznati u ponedeljak

možda je tokom novogodišnjeg popisa stajao na nekoj lutki u izlogu prodavnice, svašta je moguće

sedmica je zakon

računam, ako mi je cilj da nadmašim prethodna dva januara, jer u ovoj državi sve mora da ide napred, u stvari nema veze šta računam.

jer to samo potvrđuje da sam kukavica koja bi da se izvuče bez nekog prevelikog "cimanja", poput onih đaka koji su uvek zadovoljni dvojkom.

gde mi je elan, gde su mi ambicije, gde mi je mladost?

gde mi je koleno?

prohujalo s vihorom.

baš pre neki dan spazim na groblju vojničku sahranu, ispred svih neko nosi krst, pa iza njega ide par ljudi u crnini, pa vojnički duvački orkestar svira neki tužni marš, pa električno vozilo sa pokojnikom (novost kod nas) pa iza njega ostatak povorke.

čak sam snimio klipić od desetak sekundi kako se udaljavaju uzbrdo, sa namerom da objavim na fb stranici bloga uz opis "kad me pitaju gde mi je otišla Forma".

ali sam se ipak uzdržao od tog crnjaka.

mada sad kad opet razmislim.

(tada shvatim da sam pametniji kada ne razmišljam)

trčao sam opet u mizuno wave sky (opet ne znam da li je vawe ili wave jer je kod svih tih zajebanata uvek nešto naopačke) delimično nervozan jer su mi za trećinu broja prevelike ali dobro, sve te malo jače, čvršće patike ionako idu na deblje čarape pa se ta trećina broja viška oseća kao četvrtina.

što je senzacionalna razlika jelte.

danas sam prvi put ove zime uzeo rukavice i od starta mi je bilo podnošljivije trčanje, nisam kao juče jedva čekao da se završi i brojao kilometre kao gladne godine, odabrao sam jedno novo naselje i malo ga doktorirao uzduž i popreko, dok sam do gore došao i vratio se eto 7km dok si rekao keks.

keks.

imao sam i lošijih dana

neko je pevao "hej kafano, muko, hej živote, moja tugo!"

ja bih mogao hej ulice, muko

ili oj patiko, moja tugo

ne znam da li je do mene ili do klime

hej klimo, muko, hej vetre, moj tugane

uvlači se zima u kosti, što bi rekli moji vršnjaci od 99 godina

koleno me nije mučilo, čak ni onaj standardni prvi minut, no po ravnoteži koraka vidim da trčim štedljivo prema njemu

L 48.7% - R 51.3%

sveukupno veoma zimnih i tromih 7km, jedva sam čekao da prođu, negde ispod 5'30"/km, verovao sam da idem i sporije.

kad smo kod brojeva, mačorčić je nakon svega jutros stigao do 3.85kg

imao je 2100 pa se razboleo pa sišao na 1900 pa se oporavio do 3200 pa se teško razboleo i spao na 2400 pa je odatle mic po mic stigao nazad do 3300-3200 gde se vrteo skoro mesec dana i sad je nakon kastracije krenuo da se goji i postaće prava debela tetka mačka.

vidi se da je moj, ni ja u ogledalu nisam daleko od njega

jutros prosečan korak 104cm

jeste da mi se nije žurilo kroz tu zimu ili kako je tašta iz Valjevske Kamenice govorila "zimućaru", no ihahaj sam daleko od prosečnog koraka na tempo trčanju od 126cm kao u starim danima

valjda treba reći u mladim danima, tu nešt' ne št(ima)

gledao sam kilometražu patika, svake godine one bačene dodam dole na dno pod "ostale" a ove žive pratim.

recimo ove brooks glycerin gts deluju "skoro nove" i posle 550km, 

nb evo-z su već onako vidno rabljene nakon 740km.

salming en route se bolje drže i spolja se na njima ama baš ništa ne primećuje no ne znam koliko su se stabale, proveriću letos.

saucony endorphin shift su se razlepile posle 500km, ne znam da li da pokušavam da ih lepim ili da ih jednostavno bacim i uzmem drugi par.

hoke su kao nove ali doduše posle samo 150km ne znam ni kakve bi trebalo da izgledaju, prst mi je već par dana na obaraču da naručim još jedan par.

moje su svetlo plave a sad su u ponudi teget, one su mi možda i najbolje od svih.

malo sam trčao u salomon aero glide, nekako deluju jeftine i plastične iako su na papiru (i na vagi) najlakše, ne znam šta da kažem o njima, moraću još malo bolje da ih isprobam, takođe letos na nekom tempiću.

iznenadni gubitak svesti

istuširao se ja juče lepo, otišao na posao, tek pola sata pred pauzu mi piše kolega tu iz grada, pita me da li bih na trčanje.

kažem Loli, ma odoh biciklom da nahranim onu mačku kod prodavnice (4km odavde), već sam trčao.

ma zašto, idi s njim, idi zezaj se, nahranićeš mačku posle toga, stalno trčiš sam pa šta fali malo da promeniš.

rekoh njemu ako može pola sata ranije, onda sam "in", on reče okej i nađosmo se na stadionu.

dotrčao sam do tamo (2km) i dok je on došao još jedan krug, za vreme kojeg je došla neka mlađa žena da trči kontra smerom od mog.

tačnije ja sam trčao kontra, u smeru sata.

dok je kolega stigao ona je već završila, sela u kola i otišla.

e sad doći autom na stadion da bi otrčao tri kruga (1200m) to mi je malo čudno ali hajde, sto ljudi sto treninga.

s njim 5km pa natrag na posao, tako mi je posle jutarnjih 9km izašlo još 9km.

jutros sam bio sličnih ambicija no do Lidla mi je još i bilo okej, mada pohladno.

ušli unutra i uzeli čega treba, super sreda mora da se iskoristi kupon, po izlasku Lola ode kući biciklom a ja rekoh sad ću da nastavim da trčim.

kaskam i plačem od zime, skroz sam se ohladio i preOhladio.

sim tam po blokovima (kvartovima) tek da se ne vratim kući posle 3km, izašlo je oko 5 pa sam kružio oko tržnog centra da ipak bude 6km.

ako se popodne pojavi sunce možda i otrčkaram do one mačke.

sutra u podne je sredina meseca a ja već imam 100km trčanja, to je kickstart u odnosu na prošlu godinu kada sam u januaru imao 170-tak.

koleno onak, juče posle drugog trčanja se primetno pogoršalo ali jutros je opet u uobičajenom raspoloženju.

nije ćorak ali nije ni čvorak

već dva puta sam odustao od trčanja razočaran što nemam vremena (onoliko koliko sam mislio da mi je trebalo) i jutros sam ustao ranije, doručkovao ranije, krenuo na trčanje ranije i...

nekako mi teške noge, neki polubol u leđima, idem ja lepo ali istovremeno se i mučim kao da pokušavam da trčim puno brže.

prosto sam bio zbunjen.

ajd ne moram 21km, trčaću manje.

nego, kad sam već dva dana pauzirao, rekoh tri put sedam dvajes jedan, danas ću da nadoknadim i da pomerim granicu, tu gornju, glede kolena i uopće.

ajd rekoh ne moram 21km, trčaću sat i po, pa mi se nije trčalo ništa preko sat, i na kraju izađe samo 9km a ja čak bejah i zadovoljan što sam i toliko preživeo.

pilićarska posla.

prosek 5'15" po kilometru, prosek pulsa 142, to je bogme dosta manje nego što bi mi bio na polumaratonu da je danas slučajno bila neka trka.

no hajde, neka sam se ja opet aktivirao, nek sam shvatio da se i kroz tmurnih +1 celzija može trčati, pa kako sam preživeo danas tako ću valjda i sutra.

barem sam ugledao sunce samo koji minut nakon izlaska, da ga nisam uslikao mislio bih da je bila fatamorgana obzirom kako grozno siv izgleda ostatak dana.

u narednih 10 dana će se izlazak sunca pomeriti sa 7:13 na 7:08, a zalazak sa 16:26 na 16:36

meni je nekako važniji ovaj izlazak ali on kao za inat nešto okleva, dok se zalazak pomera punom parom

između krajnosti

kao što sam obećao morao sam da proverim šta se to događalo u decembru 2020. kada sam pretrčao neku nenormalnu kilometražu pa sam na osnovu bloga skontao da sam se "primio" na strava distans čelindž na koji sam se prijavio sa par dana zakašnjenja pa sam tako nakon hendikep starta svo vreme lovio plasman i probijao se kroz rang listu da bih u zadnjih par dana uspeo da se probijem u top 100 i čak poslednjeg dana meseca/godine otrčao dužinu od 42.5km, kao neku zapršku

dalje razgledajući dnevnik treninga u excelu sam ostao šokiran objašnjenjima u polju "komentar" gde sam uglavnom ujutru trčao nešto manje a popodne nešto više, a nekim danima nešto više i ujutru i popodne.

gledam dane od po ukupnih 30-35km kako se nižu jedan za drugim i čudom se čudim otkud mi toliko volje i snage, čelindž svašta uradi od čoveka.

možda da pokušam opet ne bih li spasao ovaj januar?

naime juče mi se nešto nije ni trčalo pa sam otišao na hajk, a jutros sam se opet predomislio jer nisam imao vremena za neko pošteno trčanje a na kratko mi se nije išlo jer izgubim dodatno vremena na tuširanje, pa sam samo prošetao krug od 4km i u povratku svratio u lidl.

no to bi trebalo da je ispunjena kvota odmaranja i zabušavanja, baš da vidim da li ću popodne nastaviti tamo gde sam (za)stao.

lokalna legenda oko bare

juče sam ipak dodao kilometar i po prema planu oko one bare u brdima, moram napraviti dva segmenta (levi i desni krug) i postati lokalna legenda, zašto da ne.

ako bih trčao ovako kao do sada prvih 11 dana godine, u proseku 6.9km dnevno, imao bih do kraja januara 214km a do kraja godine 2522km.

inače mi je naj januar 2016. imao 1104km i to mi je ostala kao nenormalno dobra baza za celu godinu jer sam bez problema povremeno trčao planinske treninge između 55 i 60km, i to se prenelo i na narednu 2017. sve do 06.02. kada sam pao sa bicikle i slomio ključnu kost, pa 15.09. opet pao dva dana pred VŽ half i slomio i onu drugu.

najtanji januar mi je bio 2019. sa nula kilometara jer sam (opet prilikom pada) tako uklještio išijadikus da sam bio maltene nepokretan skoro dva meseca.

od tada imam prosek januara 198km sa vrlo malo gore-dole varijacija tokom poslednjih pet godina.

što se naravno očitalo i u padovima rezultata na maratonima gde sam na jedvite jade završavao Beogradski ispod 4 sata jer nisam imao ni ozbiljne treninge a naročito ni dužine.

u poslednjih 5 godina sam imao prosek po mesecima

1. 198 km 

2. 157 km

3. 209 km

4. 165 km

5. 153 km

6. 136 km

7. 95 km

8. 142 km

9. 179 km

10. 184 km

11. 169 km

12. 335 (!) zahvaljujući decembru 2020. sa 754km, da me ubiješ nemam pojma zašto sam baš tada baš toliko trčao, moram pogledati dnevnik treninga ili prelistati blogove, to je bila neka manična faza :-)

beše neki film o mom trčanju...

doduše prvo su snimili film pa sam tek onda trčao, jutros, DEVET I PO KILOMETARA

samo što se film zvao drukčije, devet i po nečeg drugog, ili devet i po nijansi nečega

tako nešto

hteo sam da stanem nakon 9km i da došetam par ulica do kuće da mi ostane okruglo, tu sretnem druga koji živi dva bloka od nas, zastanem da popričamo o nekim mačkama, nakon toga stisnem RESUME i dotrčim do kuće skroz zaboravivši šta sam hteo tj planirao

moram popodne otići opet oko onog podplaninskog jezera nekoliko krugova da dopunim kilometražu, s tim da mi sada fali 500m, pa bih možda otrčao 1500 ili hmmmm

možda otrčim i milju he he

do gore svakako moram biciklom, već sam ustalio da po hladnom vremenu ujutru odem na trčanje a popodne kad otopli e-bajkom na rikaveri, dok recimo leti idem biciklom ujutru jer već bude preko +20 pa ko bi bio lud i trčao po suncu i vrućini

jutros sam poneo u džepu kotur salame i nahranio jednu mačku kod prodavnice u predgrađu na koju sam privremeno bio zaboravio, a popodne moram obići jednu vezanu lovačku kujicu koja se u kućici oštenila, prošli put sam video da ima nekoliko maleckih potomčića veličine kivija, pa da proverim da li rastu ili ih je neki gazda odneo i bacio ako se parila sa nekim lutalicom pa mu ne trebaju kao što je u ovim krajevima maltene uobičajeno

nije loše krenulo

pođem juče da se provozam popodne jer nam je bilo neradno popodne, i u jednom brdskom selu skontam da su uredili lokalno jezero.

e sad, to baš i nije jezero nego ga tako zovemo, tojest tako IH zovemo obzirom da ih ima nekoliko na raznim stranama od grada, to su rupe u tlu, tzv vrtače, koje su napunjene vodom pa su radije neka velika bara nego malo jezero, malo je napeta nomenklatura :-)

elem, vidim ja lepo ide nekakva staza u krug. siđem biciklom 50-ak metara sa glavnog puta da proverim, nasuta je kružna staza od nekih stotinak metara, doduše malo krupnim kamenjem ali sve je bolje od blata i one glinene lepljive zemlje.

setim se da sam ujutru pretrčao 8.7km tojest setim se da nisam punih 9 pa proverim na satu pod "last activity" i rekoh sad ću ja ovde da trčim bar 300m a ako preživim možda produžim i do 1300m kao što ima u aranđelovcu ulična trka 1300 kaplara, taman za svakog od njih po korak.

nakon prvog kruga skontam da je dužina staze 220m, palo sam je potcenio, dakle puta šest bi bilo 1320m, taman koliko mi fali. krug po krug i shvatim da nogama ne fali ništa, bicikla je parkirana tu pored klupice, nigde nikog u blizini pa je nisam ni zaključavao.

i tako dopunih do desetke.

jutros laganih 9km puteljkom koji sa severne strane nadzire grad, lep pogled na planine prekoputa na jugu, najavljivano naoblačenje je sve bliže dok se sunce još bori sa oblacima za poslednji ćošak neba, noge nekako trome ali ide se, kotrlja se.

koleno solidno, nije bilo onog inicijalnog bola koji obično prati prvi kilometar.

produži dalje jer još si dijete

tako je valjda pjevao Zdravko Čolić koji je vojsku služio u Valjevu, a ja se jutros na trčanju setih špice od serije Pozorište u kući, gde kaže "a kod kuće sin i žena, naravno i majka njena, sve u svemu znaj - jedan mali raj".

i pomislih zamisli sad situaciju da si negde krenuo autom, tako, naš mali svet u četvoro, pa voziš i pevaš "a u golfu sin i žena, naravno i majka njena" a u refren ide "i ja volim pozorište, ali ne u svome golfu".

he he he

dok sam se smejao tim idejama i sceranijima pozvonio je mobitel i kaže kurir da je doneo šuškavac, rekoh gde ćeš biti za pet minuta, produžim (vidi naslov) prema tom kraju grada, iz daleka ugledam kombi sa nalepnicom D Express te uradim ubrzanje na trepćuće zeleno koje je već postalo žuto dok sam protrčao i veselo pritrčah kombiju te zagrlih svoj paket.

eto sad nakon šuškavca za vetar i šuškavca za rosulju imam i šuškavac za kišu koji nije ništa bitno teži od ona dva no mislim da ipak nema onaj džepić da ga samog u sebe spakuješ, dakle nije full minimalistički. 

danas mi bogu hvala neće trebati jer je evo +13, na trčanje sam krenuo na +5 a vratio se na +10, i dok pojedeš dva tanjira supe eto otopljenja.

zašto sam pojeo dva tanjira nakon samo 9km, bog bi ga znao.

popodne nešto malo na bicikli, rikaveryć rajdyć.

čitam juče u novinama kako je neko nekim povodom otrčao od loznice do bijeljine a naslov glasi "ptretrčao neverovatnih 34km", a rekoh nekad bi mi takav naslov bio smešan a sad je bogme i meni to postalo neverovatno.

još 4 dana pa 3 meseca otkako sam srokao koleno.

ovo je za ne poverovati!

"Poštovani Saša Antić,
Vaša porudžbina #8194873 je stornirana.
Razlog za storniranje Vaše porudžbine može biti da je fizičkom proverom utvrđeno da je artikal u međuvremenu prodat ili da se radi o artiklu koji ima fizičko oštećenje."

Dakle kačket koji tražim već mesecima ne postoji, ali će mi zato stići šuškavac koji uopšte nisam hteo da kupim nego sam ga uzeo da bih dobio besplatnu poštarinu.

Uz to je besplatna poštarina za porudžbine preko 8000 dinara a šuškavac košta 7999, možda ću platiti i poštarinu od 350 dinara.

Marfi se u grobu prevrće od smeha, možda se i upiškio.

Srećom to nisam znao kada sam jutros krenuo na lagano trčanje jer bih bio sav posran a ovako sam još i bio raspoložen.

Znate onaj osećaj posle "dobrog" treninga kada možete mirne savesti da uzmete dan laganinija i čak u tome i da uživate.

Lutale mi misli na ovaj verski praznik, lutale čitavih 6 kilometara a popodne ću možda još koji, pa se setih da, kada pronađu kuče ili mače i ne znaju mu rođendan, onda mu slave Nađendan.

E tako kada žena rodi dete slavi mu rođendan, a kada joj ga izvade kroz carski rez, onda mu jubilej dođe Vađendan.

Fair enough.

Antiša protiv Saše

Nakon dvesta sretanja i druženja, jednom me Koska pitao da li mi je pravo ime Antiša.
I od tada mi je ostalo to umjetničko ime Antiša Zjec, jer sam bio zec za 3h00 na Zagrebačkom, a obzirom da sam bio zec u Rvackoj morao sam se prezivati Zjec jelte.

No na sličnu temu danas mi je u mejlu došlo ovo, skroz slično poređenju Mene protiv(u) mene, tojest mene 2007 protiv(u) mene 2025:

Da li je jači vuk ili pit bul?

Dimensioni:
Il lupo pesa intorno ai 40 kg, è alto circa 70 cm al garrese ed esclusa la coda è lungo 150 cm.
Il pittbull pesa 30 kg, è alto 60 cm al garrese ed esclusa la coda è lungo 130 cm.

Antiša je teži, i duži je od Saše ako se ne računa rep!

Potenza morso:
Il lupo è in grado di scatenare una potenza di 400 PSI, il doppio di quella del pittbull.
Il pittbull ha un morso di 200 PSI, quindi, la metà di quello del lupo.
Inutile dire chi sia il vincitore.

Antiša ima duplo snažniji zagrižaj, 

pa na kraju rekoše "nema smisla govoriti o tome ko bi pobedio".

ALI, NEMA PREDAJE!!!
Jer danas je neradni dan.

Sporom poštom stigao je napokon Božić i do ortodosknih popova i rekoše neka danas bude božić, i bi božić.

I vernici se obradovaše, bacaše petarde i topovske udare i poubujaše se međusobno, sve u slavu pozdrava MIR BOŽIJI!!!

Ubij bližnjeg svog, što reče biblija ortodoksna moderna savremena.

Ne znam zašto idem na trčanje bez sekire, evo, možda sam lud.

Probio se ja biciklom kroz rafale i minska polja, 6km od kuće, stigao do brze ceste u izgradnji.
Otrčao 5km tam i 5km vam, iz inata Garminu minut brže nego što mi kaže da sam sposoban.
Čak mi i nije bilo teško.

Zrak na +15, baš i nije neko božićno vreme ali je zato po mom ukusu.
Vidi se po pejsu, 

što bi rekli beograđani na vodi, Hristos se rodi.

sedam plus sedam

Molim obratite pažnju na ove brojeve:

"Vaša porudžbina #8192479 je podeljena u više porudžbina #8194873,#8194878 jer se artikli koje ste poručili vode kao raspoloživi na različitim lokacijama."

Dakle između prve i druge potvrde je prošlo dan i po, i za to vreme je formirano negde oko 2400 novih između.

Kakav je to svet koji naručuje u vreme praznika, nije mi jasno.

I zbog takvih ludaka ja moram da čekam svoju porudžbinu dva dana duže.

Uzeo sam kačket ali za besplatnu poštarinu bih morao da uzmem tri kačketa koliko mi nije trebalo pa sam uzeo neki šuškavac da ne bih plaćao dostavu, i sad sam sav hepi jer sam uštedeo 350 dinara, doduše kačket je 3000 a šuškavac 8000 dinara.

Juče sam sve napisao unapred. 

Biciklom nekako stigao 4km do ind. zone, u bisagi ostavio neki stari gornji deo trenerke i krenuo kroz zaleđeni sneg. 

Nakon nepunog kilometra skontao da su gasovod provodili doslovno trasom te "lenije" odnosno puteljka koji razdvaje leve i desne njive.

Valjda računaju da će to na proleće traktori opet potabati i formirati novi prolaz, no meni je ostalo da trčim po pola metra visokim piramidama od zamlje prekrivene ledom i snegom, ili kroz oranice, ne znaš kuda je gore.

Živ se polomih no srećom to je trajalo nepun kilometar (sve neki nepuni kilometri) a sledeći nepun kilometar je bio po kolskom putu koji je bio 90% u barama prekrivenim ledom koje je trebalo zaobilaziti sa svih strana.

Pa zatim nepun kilometar uz ex-kukuruze tojest kroz pedalj snega ispod kojeg je nešto grbavo, no tuda sam prvi put u životu prošao pa mi je bilo zanimljivo.

Kad se završi brza saobraćajnica taj deo uz Kolubaru će ostati odsečen pa će moći da se dođe samo preko reke, valjda.

Elem 7km juče, popodne malo e-bajkom rikaverić, 7km jutros tu po gradu (jedva, bogme noge nisu zaboravile ono tlačenje), i to je to.

Koleno "onako".

Milovan oborio osobni rekord

mil-ovan bi bio ovan koji je mil, a rad-ovan je valjda ovan koji bi sve hteo, rad je da uradi ovo i ono.

jedino ne znam jorg ovan šta bi bilo, moram na vikipediji pronaći čime su se razni Jorgovani bavili u životu.

a lični nije teško oboriti, dobro se najedeš uveče i eto sutra ujutru na vagi ličnog.

može i najveća dužina noktiju, da probamo da pobedimo Radovana.

neki izazov na tiktoku ili slično.

vidiš to mi nije jasno, otkako su žene počele da stavljaju one kandže raznih boja, sa ciljem da izgledaju idioti za tastaturom dok onako ubadaju vrhovima prstiju koji su potonuli 3cm ispod nokta, ZAŠTO NIJEDNA NEMA TAKVE NA NOGAMA?

pa kako hodaš a nokti iz sandala štrče i cakću po parketu kao kad uvedeš kera u stan.

ženske čarape da se prave samo do mesta gde počinju prsti, tu oko palca da ide neka petlja kao na rukavima zimskih dukserica koji imaju otvor za palac da ti se šake ne smrznu na trčanju.

juče sam popodne rešio da malo dopunim kilometražu pa sam otišao biciklom pony (koju Milijana gony) do industrijske zone i tamo pokušao malo trčanja kroz zimsku idilu no avaj, sneg je već bio omekšan i planirano trčanje po snegu se pretvorilo u trčanje po blatnjavim njivama prekrivenim tankim slojem snega, bogme opak izazov.

uspeo sam da izađem živ i sa minimumom blata na nogama, dodao sam samo 2km ali puno više nisam ni zamišljao.

razmišljam da danas krenem na vreme i otrčim malo veći krug no i to bi bio izazov jer do ind. zone treba doći biciklom a to na minus 5 nije baš preporučljivo, posebno ako bude leda po ulicama.

Radovan se prijavio za Maraton

... po early bird ceni, i ostvario popust od 50%

obzirom da se to sve događalo u novembru, a maraton je tek u maju, Radovan je odlučio da kupi i patike, no u prodavnici je shvatio da za njega ne postoji broj, zbog predugih nokata. tj noktiju.

otišao je kod pedikirke koja mu je skratila kandže, pa se vratio u prodavnicu i kupio jedan par Hoka Mach X.

dakle sada ima patike, nokti su skraćeni na vreme, da ne bi do maja zaboravio ni jedno ni drugo, još je ostalo da nešto malo trenira ako bude stigao.

nemojte biti Radovan, budite Saša.

jutros je ceo grad osvanuo kao klizalište od tri puta tri kilometra.

za predgrađa nisam siguran, mada sam siguran da je po brdašcima okolo bilo još gore, ja sam se držao ravnog.

napadao je vlažan sneg pa je temperatura pala sa +1 na -4 i to se zaledilo, jutros sam video na desetine ljudi koji stoje pored auta, jedni ne mogu da otključaju jer se brava zaledila (to su oni što nemaju ključ na dugme) a oni drugi koji su uspeli da uđu u auto stružu led sa šoferšajbne i bezuspešno pokušavaju da odlepe brisače sa stakla.

uspeo sam da se nijednom ne poklizam što je već samo po sebi uspeh veći od te brojke 6 (km) dok me je ono malo pešaka gledalo sa čuđenjem ili divljenjem jer im je i hodanje bio preveliki izazov.

trčao sam u mizuno wave sky 6 i zadovoljan sam kako su se držale, tj kako su me držale, mada sam i ja naravno trčao očekujući svakim korakom da nešto prokliza no srećom ništa me nije izbacilo iz ravnoteže.

treća sreća (kako za koga)

jutarnja šetnja sa psima

raduju se šetnji, ali ne znaju da idu na redovnu vakcinaciju

imamo do veterinara 1.5km i isto toliko nazad

na leđima nosim transporter

 u njemu mačorčića

dva dana nakon rođendana (napunio je osam meseci) ide na kastraciju

dok se kučići raduju, on zapeva

nije doručkovao, a sinoć ni večerao

pa ga treba razumeti

mada mu nismo verovali da je gladan

(jer mi smo doručkovali, a sit gladnom ne veruje)

i tak, ostavili ga tamo kod kasapina, vratili pse kući

dotle je već prema najavi počela kišica i spalo sa +10 na +4!

ja hrabro promenio šuškavac pa na trčanje

negde oko petog kilometra zove Lola, kaže rekao je mesar da je mačak gotov

razrešen viška loptica kuglica čega god

skrenem prema ordinaciji, utom Lola dođe biciklom da ga pokupi

još malo do kuće i izađe mi na 8km

prvenac

u starim noosa ff, nikako da ih bacim

tvrde i stabane

ali nekako mi ih žao

baciću ih sutra, ili sutra, ili sutra

tomorrow never comes

eh, eh, ehhh...

e dragi moji, zašto ja nisam učio na tuđim greškama?

niko neće da piše blog, posebno ovi glupi na čijim propustima bih mogao nešto da iskustveno profitiram

doduše prestali su i oni mudriji, uglavnom

evo kako je to jutros izgledalo

kažem ja ovako:

ako sad odem na trčanje, vratiću se do 10h, dok nešto pregrizem i zapišem biće 11h, onda će umesto najavljenih +8 biti tek +5 i moraću da čekam još, kad bude +8 uveliko će proći podne a gosti nam dolaze malo iza 14h, dakle ništa neću stići

tu napravim dobitnu kombinaciju, biciklom do sela 15km zapadno, odatle ću na trčanje 6-7km u jednom pravcu i nazad, dok završim trčanje dovoljno će otopliti da se biciklom spustim nazad u grad

ono što nisam računao je kako će mi biti na tih prvih 15km blago uzvodno, jer je na bicikli bilo ubitačno hladno obzirom da je duvao jak vetar

stao sam na 8. 9. 11. 13. kilometru dok nisam stigao do željene destinacije

tamo opet sav smrznut

tabani promrzli, ne mogu ni da hodam normalno

malo gurao biciklu putem kilometar tamo kilometar ovamo da se zagrejem

i tu odlučim da neću ni trčati

odoh rekoh tako da guram, preko jednog brdašceta kroz seoce pa ću se vratiti u grad sa neke druge strane

tamo malo blata malo leda, ništa normalno po tim sokačićima i šumarcima

sve što je u senci je led i samo led, sve što je na suncu je potočić i blato

ajd kako god, prešao biciklom 31km, peške 4km valjda, umesto da sam lepo pretrčao desetak km ujutru i sigurno bih isto ovoliko uspeo između 12h30 i 14h

ali eto

devedeset osam godina, a neiskusan

no dobro, čovek se uči dok je živ

pa makar do dvesta osam godina

loše je, a biti će još gore

kaže lola da previše plaćamo račun za telefon(e)

oko 50 ojra

i tako sam ja raskinuo ugovor za jedan od svoja dva broja, iako naravno nikad nisam ni znao šta će i dva broja

nego ovamo bio ajfon onamo huauvaueji pa uzeo jedan mobitel ovamo jedan onamo povoljno uz ugovor

i tako imao ja dva broja dve godine tojes tri godine, zvali se u lolinom imeniku sale 060 i sale 070

a obojica brojeva se završavali sa 42195

he he he

u nedostatku sećanja otvorim svoj blog od prošle godine da vidim koliko sam onda trčao, pa da pariram jelte

kad ono u blogu piše nije mi se trčalo, nisam jurio od Prvog, u mjesecu,, pa sve nešto metiljavo

pa rekoh, ako sam prošle godine kad mi ništa nije falilo, mogao toliko da zabušavam, što bih sada morao da se satirem

in prevod, isto kao i prošle godine, šetnja sa psima, pa neko landaranje e-bajkom, štednja kolena, malo leda malo brufena malo čuđenja dokle će to trajati i eto, prođe dan

(a godina nikad)

(no to će se obrnuti, samo pratite blog i sve će vam biti jasno)