Radovan se prijavio za Maraton

... po early bird ceni, i ostvario popust od 50%

obzirom da se to sve događalo u novembru, a maraton je tek u maju, Radovan je odlučio da kupi i patike, no u prodavnici je shvatio da za njega ne postoji broj, zbog predugih nokata. tj noktiju.

otišao je kod pedikirke koja mu je skratila kandže, pa se vratio u prodavnicu i kupio jedan par Hoka Mach X.

dakle sada ima patike, nokti su skraćeni na vreme, da ne bi do maja zaboravio ni jedno ni drugo, još je ostalo da nešto malo trenira ako bude stigao.

nemojte biti Radovan, budite Saša.

jutros je ceo grad osvanuo kao klizalište od tri puta tri kilometra.

za predgrađa nisam siguran, mada sam siguran da je po brdašcima okolo bilo još gore, ja sam se držao ravnog.

napadao je vlažan sneg pa je temperatura pala sa +1 na -4 i to se zaledilo, jutros sam video na desetine ljudi koji stoje pored auta, jedni ne mogu da otključaju jer se brava zaledila (to su oni što nemaju ključ na dugme) a oni drugi koji su uspeli da uđu u auto stružu led sa šoferšajbne i bezuspešno pokušavaju da odlepe brisače sa stakla.

uspeo sam da se nijednom ne poklizam što je već samo po sebi uspeh veći od te brojke 6 (km) dok me je ono malo pešaka gledalo sa čuđenjem ili divljenjem jer im je i hodanje bio preveliki izazov.

trčao sam u mizuno wave sky 6 i zadovoljan sam kako su se držale, tj kako su me držale, mada sam i ja naravno trčao očekujući svakim korakom da nešto prokliza no srećom ništa me nije izbacilo iz ravnoteže.

treća sreća (kako za koga)

jutarnja šetnja sa psima

raduju se šetnji, ali ne znaju da idu na redovnu vakcinaciju

imamo do veterinara 1.5km i isto toliko nazad

na leđima nosim transporter

 u njemu mačorčića

dva dana nakon rođendana (napunio je osam meseci) ide na kastraciju

dok se kučići raduju, on zapeva

nije doručkovao, a sinoć ni večerao

pa ga treba razumeti

mada mu nismo verovali da je gladan

(jer mi smo doručkovali, a sit gladnom ne veruje)

i tak, ostavili ga tamo kod kasapina, vratili pse kući

dotle je već prema najavi počela kišica i spalo sa +10 na +4!

ja hrabro promenio šuškavac pa na trčanje

negde oko petog kilometra zove Lola, kaže rekao je mesar da je mačak gotov

razrešen viška loptica kuglica čega god

skrenem prema ordinaciji, utom Lola dođe biciklom da ga pokupi

još malo do kuće i izađe mi na 8km

prvenac

u starim noosa ff, nikako da ih bacim

tvrde i stabane

ali nekako mi ih žao

baciću ih sutra, ili sutra, ili sutra

tomorrow never comes

eh, eh, ehhh...

e dragi moji, zašto ja nisam učio na tuđim greškama?

niko neće da piše blog, posebno ovi glupi na čijim propustima bih mogao nešto da iskustveno profitiram

doduše prestali su i oni mudriji, uglavnom

evo kako je to jutros izgledalo

kažem ja ovako:

ako sad odem na trčanje, vratiću se do 10h, dok nešto pregrizem i zapišem biće 11h, onda će umesto najavljenih +8 biti tek +5 i moraću da čekam još, kad bude +8 uveliko će proći podne a gosti nam dolaze malo iza 14h, dakle ništa neću stići

tu napravim dobitnu kombinaciju, biciklom do sela 15km zapadno, odatle ću na trčanje 6-7km u jednom pravcu i nazad, dok završim trčanje dovoljno će otopliti da se biciklom spustim nazad u grad

ono što nisam računao je kako će mi biti na tih prvih 15km blago uzvodno, jer je na bicikli bilo ubitačno hladno obzirom da je duvao jak vetar

stao sam na 8. 9. 11. 13. kilometru dok nisam stigao do željene destinacije

tamo opet sav smrznut

tabani promrzli, ne mogu ni da hodam normalno

malo gurao biciklu putem kilometar tamo kilometar ovamo da se zagrejem

i tu odlučim da neću ni trčati

odoh rekoh tako da guram, preko jednog brdašceta kroz seoce pa ću se vratiti u grad sa neke druge strane

tamo malo blata malo leda, ništa normalno po tim sokačićima i šumarcima

sve što je u senci je led i samo led, sve što je na suncu je potočić i blato

ajd kako god, prešao biciklom 31km, peške 4km valjda, umesto da sam lepo pretrčao desetak km ujutru i sigurno bih isto ovoliko uspeo između 12h30 i 14h

ali eto

devedeset osam godina, a neiskusan

no dobro, čovek se uči dok je živ

pa makar do dvesta osam godina

loše je, a biti će još gore

kaže lola da previše plaćamo račun za telefon(e)

oko 50 ojra

i tako sam ja raskinuo ugovor za jedan od svoja dva broja, iako naravno nikad nisam ni znao šta će i dva broja

nego ovamo bio ajfon onamo huauvaueji pa uzeo jedan mobitel ovamo jedan onamo povoljno uz ugovor

i tako imao ja dva broja dve godine tojes tri godine, zvali se u lolinom imeniku sale 060 i sale 070

a obojica brojeva se završavali sa 42195

he he he

u nedostatku sećanja otvorim svoj blog od prošle godine da vidim koliko sam onda trčao, pa da pariram jelte

kad ono u blogu piše nije mi se trčalo, nisam jurio od Prvog, u mjesecu,, pa sve nešto metiljavo

pa rekoh, ako sam prošle godine kad mi ništa nije falilo, mogao toliko da zabušavam, što bih sada morao da se satirem

in prevod, isto kao i prošle godine, šetnja sa psima, pa neko landaranje e-bajkom, štednja kolena, malo leda malo brufena malo čuđenja dokle će to trajati i eto, prođe dan

(a godina nikad)

(no to će se obrnuti, samo pratite blog i sve će vam biti jasno)