ko nam se to odmorio?

nije se odmorio ali nije ni kao mrtav konj tako da je negde između

jedan jako odmoran mrtav konj, moglo bi se reći

krenuo sam na malo ambiciozniji krug no noge su mi bile toliko trome da sam već posle kilometra bio ubeđen da je pitanje metra kada ću stati i okrenuti nazad

no nakon 3-4km "na silu" nešto se odvezalo pa sam izgurao čitavih 7km u komadu do jednom izletišta izvan grada

nakon kraćeg zadržavanja i foto sešna, popeo sam se strmim puteljkom na vrh brda i odatle strčkarao nazad u grad

na kilometar od kuće sam na železničkoj stanici spazio crno-belog mačora koji je zapomagao na sav glas da ga pomazim pa smo tako sedeli i gnjavili se dobrih pet minuta

odatle mi se više nije ni trčalo niti sam imao razloga da zaduvan dolazim kući nego sam taman lagano prošetao kroz blokove i ohladio se, bogme zbunjujuće je kada misliš da je još uvek leto a istovremeno ti prija topla čorba posle trčanja

septembar mi je izašao na 145km a maj jun jul avgust sam imao 128km tako da sam prebacio plan za više od 10%

ko nam se to umorio?

 e jutros mi se sve raspalo i u param- i u -parčad hehehe

krenuo sam do pijace (a lola opet biciklom) pa sam tamo napravio pauzu jer znam sve te ljude i bilo im je drago da me vide sa skinutim utegama, i onda smo se tako vratili kući opskrbljeni paradajzom za naredne poduhvate i rikaverije

nakon ta ranojutarnja 3km sam mislio da ću otrčati neki dodatak kao i prošlog petka no setio sam se da kući ima nekih sitnih poslića i dok sam to završio ispalo je taman vreme za tuš pa na posao

popodne sam pokušao neko trčanje no nije išlo, nekoliko kratkih uzbrdica koje nisu ni vredne pomena jer su ispale jako bezvoljne i traljave

trt

kilometre još uvek nisam stigao da saberem

na groblju ništa novo

jutros je bio dan kada je zaista i trebalo da se ode na groblje jer je tačno pola godine otkako je sahranjena Lolina mama, pa sam opet iskombinovao jutarnji džoging dok je Lola krenula biciklom i ponela sveće cveće i sve što je potrebno

ovaj put 7km umesto jučerašnjih 6km i došlo je vreme da polako saberem dokle sam stigao sa mesečnom kilometražom jer mislim da sam se opasno približio onom zacrtanom zbroju o kojem sam već pričao, da mi septembar može biti JAČI od prethodna 4 meseca zajedno

brusilica

danas je opet neki crkveni praznik pa ne ide da se pali brusilica, a meni je stigla nova ona malo veća akumulatorska gde idu ploče od 150mm, A EVO I ZBOG ČEGA

naime neko je iz obližnjeg kafića bacio ceo onaj ogromni suncobran, i sada bih ja pre nego što to otkriju ovi što skupljaju staro gvožđe, da isečem sve one cevi da bih od njih pravio police

ima tu sigurno 15 metara kad se sve sabere plus je aluminijum jako zahvalan jer se lako i seče i buši i samo treba postaviti daske i voila'

no eto moram čekati sutra, pa kad stavim najveću bateriju od 4Ah ima da zuji sve do everesta

nakon dva dana trčanja bilo je za očekivati da malo popustim

zato sam jutros skratio ambicije na nekih 6km tek koliko da odem do groblja i zalepim neku saksiju koja se razbila, tako da se taj džoging može računati u radno-izletničku aktivnost

dva treninga unutar 24h

nekada sam umeo i 4 treninga u 24 sata, 

kao kad uzimaš antibiotike na svakih 6 sati :-)

nego ovako idu stvari.

nakon onih gromova sam ipak u podne odlučio da otrčim malo

rekoh tu ću u školskom dvorištu

a sve zato jer me je garmin iznervirao

sa onim prognozama forme na 5k 10k 21k

pa sam, nakon što sam predviđanje na 21k oborio za skoro 4 minuta, 

rešio da se okušam na 5k

ne baš

ali recimo

odem tu preko ulice u školu, kad na atletskoj stazi od betona, parkiran auto nekog nastavnika, baš u zadnje dve od 6 traka, a u sredini bara

tako da sam morao da trčim stipl

na pravcu ubrzanje od 70-80 metara, 

kroz krivinu lagano nekih 50-60 metara, 

uglavnom krug je oko 250m ovisno kojom stazom trčiš

4 kruga su dakle kilometar, a ja sam zaustavio nakon 5.01km

i tu sam imao nekih 22'17'' za pet kilometara stani-kreni

što je za oko 15-ak sekundi brže od garminovog predviđanja

no snimao sam telefonom jer mi je sat bio na punjaču

tako da garmin još uvek ne zna da sam brži i na 5km

fali još cener, hmm

PS detalj

nakon svaka 4 kruga sam pljunuo na šoferšajbnu onog auta zbog kojeg sam morao kroz baru, tako da sam uvek imao evidenciju koliko sam kilometara pretrčao

nakon tog "dobrog dana" sam jutros osetio nadolazeće ambicije pa krenuo na jedan baš brdski krug, dotrčao do pola brda, skontao da sam ipak umoran, i pobegao nazad kući

umesto 10 planiranih, 8km trčanja i pola od planiranog uspona

pa nije to ni loše

vejte gromovi

odavno nisam trčao po grmljavini a nešto me i ne privlači

doduše nikad ne znaš, 

za takvu vrstu privlačenja je dovoljan i minut inspiracije i voila'

a kada si u nedoumici, da li skoknuti do školskog igrališta i odvrteti 20 krugova po 250m sa malo jačim pravcima i malo slabijim krivinama, onda sedneš ovako da pišeš blog o tome KAKO SI NEKADA tako trčao i dok završiš blog, opereš zube (ne nužno tim redosledom) već će biti kasno da stigneš i na trčanje i pod tuš i na posao, i tako elegantno rešiš problem tu bi or not tu bi

odnosno ti bi or ti ne bi

baš je naišla ova traka od oblaka i tera uzbrdo preko srbijice kao neki rajsferšlus

ja bi(h) ali mi je što bi moderno rekli "preveliko cimanje"
da može bez tuša možda bih i probao

doduše može i mali tuš, onaj bez sapuna, samo uđeš u kadu i spereš sve sa sebe i onda uzmeš onaj drugi peškir, ne onaj za nakon kupanja nego onaj što stoji prebačen preko kade da ti bude pod dupetom mekano dok pereš zube, malo se pribrišeš i to je to

jer nakon pola sata trčanja po pljusku nećeš definitivno smrdeti na znoj, samo ćeš biti "kao da te poplava izbacila"

okupan kišnicom, kao glista

puž je divan, ispolivan, a i glista fino blista

opća opasnost

kao što su oni pevali "pobjego sam",
tako sam i ja danas pevao "dostigo sam"

stotku

dakle rođaci stigao sam do 106km u septembru

danas mi je 5 tjedana od pada i loma, živaca i kostiju

zadivljujuće

ovde idu DVE stvari bitne

1) garmin mi je izračunao formu za polumaraton na 1h56, to je jer sam trčao lagano i u starim patikama a pulsevi visoki zbog prevelike pauze

pa me to nerviralo, i rekoh moram otrčat na treningu brže od toga

2) iz Kluba su me praktično izradili jer bih danas trčao Državno na 21km, ali sam mislio da sam zakasnio sa lekarskim

kad vidim u viber grupi da su se neki prijavili za Državno (zadnji rok je bio petak) s tim da će tek nakon 3-4 dana poslati sliku lekarskog

tako da sam teoretski danas mogao biti u Čačku i verovatno otrčati barem par minuta brže od ovoga danas

elem istrčao sam po kupserima i kilometar po kockicama Polumaraton za 1h51 i sad me zanima šta će mi garmin sutra reći

da li će ga biti sramota, da li će pognuti pogled, hm?

ili će opet napisati da sam u formi za half od dva sata?

uzeo sam one saucony endorphin shift 3 naravno, potegao najbolje oružje

doduše da sam otišao na Državno ne bih se baš proslavio sa ovakvim rezultatom ali bi mi bilo puno zanimljivije svakako, tamo u čoporu

krenuo sam oprezno po 5'20'', onda sam nastavio uz kupsere blago uzvodno pa sam imao ukupni prosek 5'26'' na okretu i najvišoj tački, i u povratku je to polako silazilo opet do 5'20'' i na zadnjem spustu i kroz grad stiglo skroz na 5'18''-5'17''
mislio sam da idem ravnomernije no ispostavilo se da sam ipak prema kraju pojačavao, čak do tačke da sam mislio da stanem nakon 19 ili 20km jer "ne mogu više" no to nije bilo od prevelike dužine za koju nisam bio naročito spreman, nego baš od toga (verovatno) jer sam pojačavao

za tri nedelje je polumaraton u Apatinu kod matičnog kluba, pa bumo vidli

IFIFIF

rešio sam da probam onaj intermittent fasting

a to je u biti ono što smo mi izmislili pre 30 godina

najedemo se ujutru pa na trening pa se najedemo opet posle treninga i onda ne jedemo ništa do sutra

s tim da uveče odemo u šetnju, kao i ujutru pre doručka

to je najizraženije bilo na moru na pripremama jer prepešačimo brzim hodom 10-ak km ujutru i isto toliko uveče, a za treninig odvojimo 90-180km na biciklama

e sad, jedno je kad 8 sati jedeš a 16 ne jedeš i u okviru ta 24 sata budeš na nogama ili kako god aktivan 6-10 sati, a drugo je kad jedeš 8 sati a ne jedeš 16 i u međuvremenu ništa ne radiš

ja sam trenutno bliže ovom drugom nego prvom scenariju ali šta ćeš, takva faza života naišla

vidim da je taj IF postao jako popularan jer onako kako zvuči na papiru, svima se mnogo sviđa jer 1) možeš navodno da jedeš koliko god hoćeš samo u određenom okviru vremena i 2) nemaš nikakvih drugih obaveza i tereta

e sad, ja sam ubeđen da neko ko pojede pet kila pečenja i popije tri litra vina u tih 8 sati, svakako neće ni biti gladan sledećih 16, s tim da ako nakon nekog vremena i krene topit masti, istopiće samo 10% od viška kojeg je uneo svakog dana

tako da nema šanse

zato se valjda toliko i oduševljavaju, kao jedeš a mršaš, jare i pare

malo morgen

da ne kažem mućak

leto jesen

kažu da sutra u 08:10 ujutru dolazi jesen

dakle još malo leta

malo pa nestalo

jutros sam imao neke planove oko trčanja no bilo je toliko sparno da sam nekako vrlo brzo postao neodlučan glede dužine tojest kratkoće istog

pa sam otrčao 2km tu nekim obilaznim ulicama do supermarketa ispred kojeg imaju one ljuljaške i tobogani, onda sam tamo malo vežbao i gledao kolika mi je pokretljivost sveže slomljene i još svežije polusrasle klavikule, pa sam dotrčao nazad ista 2km

dakle 4km

u totalu

hteo nekoliko ubrzanja u školskom dvorištu tu na 200m od kuće no nisam hteo da se znojim dodatno

i na kraju sam se ipak istuširao iako sam mislio da ću se provući samo sa presvlačenjem

popodne moram do lidla da kupim par bilo kakvih sitnica da bih dobio onaj kupon 10% popusta

radi!

sve radi savršeno, emailom blog dođe gde treba, čak je i formatiranje obično kao kada prebacim sa paragraph na normal

dakle sa vr še no

jer u danima kada nisam ništa bitno trenirao, moram na blogu pisati o blogu samom i tako dobijem na vremenu, ili barem na međuvremenu

popunjavanje praznog hoda

kao kad ideš biciklom pred semafor pa niti treba okretati pedale niti kočiti jer ima još pedeset metara i onda onako okreneš pedale unatraške pola kruga

šmekerski

debilski

elem mala šetnja sa psima pa city bajkom krug od 20-ak km po gradu

pa žalim što su topla jutra a ne mogu na trening trkačkom

pa u pauzi posla isti krug ali kontra, tako da se nakupilo kilometara

nekad mi naiđe faza pa mi se trči i "trenira" i onda dođe ova faza kada mi se samo nešto rikaveri-še i tak u krug

sim tam

proba proba jendvatri

podesio sam da mogu mejlom da pošaljem blog, i sada moram da proverim
da li to radi i kako izgleda formatiranje
jer kada mi nije pri ruci kompjuter, a aplikacija blogger više ne
postoji za mobilne telefone, treba mi neki alternativni način da
ostanem sa sobom u kontaktu
jer kad jednom izgubiš sebe, može bit problema
jer te neko drugi može naći i cvrc
e da bi se to spriječilo, treba neizgubit sebe
znam da neizgubit ne postoji kao reč, ne mora me autokorekt zavitlavati ovde
pliz

istorijski minimum

kombinacija nekoliko meseci netrčanja, mesec dana u utegama, nekoliko godina bez trkanja koje je ujedno bilo najučinkovitiji trening, umornih džogiranja u starim teškim patikama (jer zašto cepati nove na ovako bezvredne "treninge") je dovelo do toga da mi je nakon jutrošnjeg truptanja od sat vremena naokolo po gradu, prvi put u životu garmin procenio vo2max na 51.

išlo je od 54 pa nadole već godinu dana, i tako sam evo stigao do dna života, kao što je u čuvenoj pesmi dotakao i Toma Zdravković :-)

ranije sam mislio "od ovoga ne može gore" pa je sa 53 sišlo na 52 pa na 51 i sada više ništa ne smem da mislim.

izgleda da je put povratka moguć samo u mojoj mašti a da je realnost negde drugd(j)e.

jedno je barem sigurno, na onih 67 od pre deset godina se sigurno neću nikada vratiti, niti na one brojke od 70+ na smeni milenijuma, sa bici testiranja.

barem sam stigao do 81km trčanja u septembru, to je maj jul i avgust zajedno, još mi fali onih 47 iz juna pa da mogu da kažem da sam nadmašio samog sebe, tačnije četvoricu sebe!

kao što uostalom i brojke kažu, a brojke nikad ne lažu.

pa dobro, 51, sve sam mlađi :-) 

čudne brojke

toliko sam (bio) zaboravio na trčanje,

da mi statistika zadnjih 5 meseci ovako izgleda...

u aprilu sam imao i maraton pa njega izostavljam, on je ipak bio trčeći mesec.

nego, ovi netrčeći:

maj 74
jun 47
jul 4
avg 3
sep 71

ona prva dva sam bio u prelasku na biciklu, treći i četvrti sam bio full na bicikli, a ovaj peti sam vanka bicikle zbog preloma pa sam stidljivo počeo brzohodat u prevodu trčkarat, pa se nakupilo.

evo danas nakon dva-tri dana baš onako dobrog trčanja, napravio sam neki poluodmor poluizlet, u pauzi posla, malo hajkovao malo trčkarao (3+6km) i dođoh u septembru do 71km.

fale mi još 3 da izjednačim maj, a ako bih preko toga do kraja septembra pretrčao još samo 54km u 12 dana, imao bih više nego u maju junu julu i avgustu zajedno :-)
što je vrlo moguća stvarčica!

naviknut na odustajanja

... bio sam iznenađen današnjim razvojem događaja

nakon zaista dosta jutarnjeg poslovanja po nemalom domaćinstvu, pet pražnjenja usisivača (raznih) trebalo se otisnuti negde u АЦТИВИТИ

i sad gdeću štaću kakoću rekoh daj da proverim mogu li uopšte polunormalno da dohvatim bilo koju nižu guvernalu neke druge bicikle osim onog Lolinog city bajka kojeg vozikam već desetak dana (ako me brojanje tj pamćenje dobro služi)

i sednem na moj stari city kontraš jednobrzinac umetničkog imena Krnty (žensko) kojim sam zadnji put stigao jedva do lidla na kilometar i po jer sam već posle dve raskrsnice skontao da ne mogu toliko da pružim ranjeno rame nego moram voziti samo levom rukom

i da vidiš čuda ništa ne žulja ništa ne zateže

evo negde u ovaj popodnevni čas dok pišem blog mi ističe 4 tjedna od pada tj preloma ključne

dakle malo sam i anticipirao taj jubilej obzirom da sam na vožnju-ka-trčanju krenuo iza podneva

i tako veseo odem malo dalje od planiranog, da bih trčao nekim ređim stazama

štaviše odem 7km od kuće (!!!)

nevoljno krenem da trčim jer je velika vlaga u zraku, a tek ću po povratku videti da je bilo +29, dakle nimalo privlačno kardiovaskularnom sustavu

no noge nekako krenuše, odoše i uzbrdo, doduše jako lagano ali hej, to je i bio cilj, da se trči pa kakogod

ukratko, do kraja sam ubacio tri hardkor prečice po grbavom trailu, jednu uzbrdo jednu nizbrdo (hrabro, nema šta), i jednu pola-pola, vratio se čitav i živ i veselo dokotrljao biciklu nazad kući

a vidi, deset po deset, nekako je krenulo

prvo mučenje po ravnom i skraćivanje svakog plana, a sad odjednom ide kud god hoćeš

u petak je završeno i prijavljivanje za Državno na 21km na koje sam zakasnio jer nisam uradio lekarski, no možda je ovako i bolje

biće još trka, samo da smo mi u komadu

step up

deluje da je krenulo nabolje

iako sam znao da ću na poslu da imam mnogo težek dan, doduše kratak, ali težak, rekoh što je sigurno - sigurno je, da ja odem ujutru na trčanje dok još nije prestala kiša

(tu ide onaj emođi koji koluta očima)

sim tam tam sim nekako sam pregurao desetku, kiša je stala, a ja sam nakon četvrt maratona stigao kući sa istim osećajem kao juče ali sa 20 sec po kilometru boljim prosekom

pa eto, izgleda da je brže kada nosim mekani đevrek na ramenima u odnosu na onaj tvrdi oriđiđi zvani zvanična ortoza

ili sam uzeo patike koje nisu za đubre pa se i to osetilo

za sutra ne planiram ništa, moram da sredim auto i garažu jer toliko dugo nigde nismo išli da su auto i paučina i garaža postali tri u jedan, jeres je to tako ostaviti

jedina koja to koliko toliko održava je mačka koja spava na krovu pa povremeno na brkovima iznese nešto prašine

ako stignem posle toga da nešto otkaskam, biće dobro

videću i da li će me rame/ključna boleti, i koliko

pet dugih godina

nikada mi duge godine nisu brže prošle

padovi, povrede, korone, virusi, bronhitisi, opet padovi, moram sabrati koliko sam puta završio u Hitnoj za ovo vreme

a opet kad pogledaš unazad, pušenje

bar da je ono zabranjeno, nego ni takvo

na današnji dan 2017. 

...

ček ček

PA TO JE ŠEST GODINA (RADI CAPS LOCK!)

auuuuu

bar da je pet pa da kažem da je brzo proletelo ali ovo je još gore

dakle život je ubacio u šestu brzinu, dok sam ja verovao da je u petoj

svašta

uglavnom jutros sam uspeo da pretrčim 10km s tim da sam morao sporije

umesto proseka "za 2h polumaraton" sam otruptao po 5'51'' no osećaj mi je bio puno lakši od jučerašnjeg

još nekoliko dana redovnog trčanja pa će se i pulsevi prizemljiti

nadam se

ono juče je bilo užasno

KAKO UOPŠTE LJUDI TRENIRAJU, PRE NEGO ŠTO UĐU U FORMU???

mislim, kako zakoračiš puls 150, i gde je tu trening

sve ti se svede na "uspori, uspori, pućeš, pućeš (to je skraćeno od pući ćeš) i na kraju pukneš"

jadno veoma

no dobro

danas moram javiti da li me prijavljuju za Državno u Čačku

za devet dana

nije ni malo devet dana, može se malo ući u štos

jedino taj lekarski

ako mogu da ga odradim u pon-uto, onda ok, ako moram da imam papir već danas, onda ništa

bumo vidli

nezasita moja ćud

a možda je ćud i neiskusna, ko bi ga znao.
juče sam fantazirao da bih danas možda mogao da pokušam i 21km, pa sam smanjio ambicije na 14km do gornje bliže akumulacije, i na kraju sam sa polubolnim zadnjim ložama jedva pretruptao 7km i odahnuo kad sam stigao kući.
prosek taman u sekund onoliki koliko treba za polumaraton od dva sata.
mislio je da nikada neće ovako nisko pasti.
mogao bih da dobijem, onako jedan na jedan, i puža i kornjaču, ali ako bi se sa glistom udružili u štafetu, bogme tu već nisam siguran.

guglao sam šta mi je tačno ovo na laktu nakon pada sa bicikle, i evo šta mi je chatgpt rekao:

"da li je čvoruga nakon udarca u glavu isto što i hematom?"

ChatGPT

Ne, čvoruga i hematoma nisu isto, ali su povezani i često se javljaju zajedno nakon udarca u glavu.

Hematoma je nakupljanje krvi ispod kože ili unutar tkiva kao posledica povrede ili udarca. To je vrsta modrice koja se obično manifestuje kao plava, ljubičasta ili crvena mrlja na koži. Hematoma može biti manja ili veća, a ponekad se može osećati kao natečeno područje.

Čvoruga, s druge strane, je izbočina ili otok koji se obično javlja na mestu udarca. To je područje gde su tkiva ispod kože natečena ili nadražena usled udarca, iako može uključivati i hematom ako je došlo do krvarenja. Čvoruge su obično vidljivije i mogu biti osetljive na dodir.

Dakle, čvoruga se odnosi na oticanje ili izbočinu na koži ili glavi nakon udarca, dok je hematoma specifično nakupljanje krvi ispod kože ili tkiva koje može biti deo čvoruge.

zadivljen sam da je ovo čudo uopšte čulo za izraz čvoruga ali eto, posrećilo mi se :-)

hteo je previše

hteo je, a nije hteo da mu bude previše, no hteo-ne-hteo morao je da shvati

Šta?

da mu je previše

e sada tu ide pitanje za milion zrnaca prašine, a to je da li je previše bilo glavi ili nogama

(tri točkice)

uglavnom nakon što sam pre dva dana otrčao onih 50 dijagonala, danas sam naumio da otrčim 100

rekoh to je 24 sekunde dijagonala, i još pola minuta šetanja iza, dakle trebalo bi da sve upadne u 100 minuta a imao sam i malo više fore do posla

i bio sam sav ponosan na Budućeg Sebe koji će to otrčati i moći da se kurči kako je opet postao Veliki Trkač

ali mućak

nešto mi je slabo išlo, valjda nisam bio odmoran kao prethodni put

dijagonale po džombastoj travi po nekih 25 sekundi, doduše tu uđe i onih prvih nekoliko koraka kada tek hvataš brzinu

i rešio sam da promenim plan

nakon 20 stotki (otprilično) sam se premestio sa druge strane tribina na glavni stadion i po rolan garos šljaci otrčao 5+5 300-tki

pet u "normalnom" smeru pa pet kontra, eto da obe noge osete draž unutrašnje i spoljašnje uloge kroz krivinu

otrčim 300, prošetam kroz krivinu do pravca pa opet 300

da čudo bude veće, ispao mi je isti prosek kao i na dijagonalama, negde oko 4'10''/km

ipak je šljaka brža od trave, naročito one džombaste

dej offff

mrzim dane odmora pa onda ujutru odem sa jednim drugim trećim psom u šetnju i nakupim 7-8km peške a nakupim i pun nos ambrozije

pa sam popodne otišao na dodatak

krug tojest polukrug na jednu stranu grada pa zaglavio u gradskom parku koji je park samo u podnožju a inače je prašuma sve do vrha, pa sam ispitivao neke staze da bih se podsetio kuda sam u prethodnom životu trčao

i krenem jednom od njih, i upadnem u gradski vodovod negde sa donje divlje strane, kapija otključana, uđem, malo prosurfujem i poslikam neka čudna postrojenja, dođem do glavne kapije a tamo nikog plus kućica od portira prazna

(?)

kako izaći, kako sa slomljenom ključnom preskočiti bodljikavu žicu na vrhu dvometarske ograde?

prosurfam još malo, izađem na istu onu divlju kapiju (kao filmski beg iz zatvora!)

krenem dalje ali nema dalje

to jest kao ima pa nema pa udariš u trnje i u neku sledeću ogradu

i vratim se istom stazom skroz nazad, shvativši da ta staza kojom sam uopšte krenuo, nije nikakva staza kojom sam ikada igde išao, nego prosto neko tuda dolazi na posao u vodovod i obzirom da prođe svakog dana gore pa dole, to je uvek prohodno

a u prevodu slepi put

eto

avantura

kad već nikad nisam išao na kubu ni zanzibar, barem sam našao tajni ulaz u vodovod

dijadijagonale

prvo mi je sinulo da mi se pred posao ne tušira nego da mogu nešto otrenirat popodne u pauzi

pa smo otišli sa psima u šetnju

tu pored reke koja je odmah iznad ove slike gore, skontao sam da pirka prijatan lahor i da nije otoplilo pa sam odmah nakon kilometra šetnje do kuće promenio patike i odjurio biciklom do pomoćnog stadiona

e sad, nisam više imao puno vremena, pa sam smislio da neću trčati puno dugo, a obzirom da mi noge još uvek nisu skroz u vinklu, nisam hteo kaskanje između nego šetnju.

jer će iovako sve ispasti sporo, pa barem da bude najmanje sporo

negde posle dvadesetak dijagonala su izašli na pomoćni teren i klinci sa coach-om, to je ova leva strelica, i nešto vežbali tamo u kutu, to su ove preostale tri strelice

e sad, pošto je dijagonala negde oko 110m barem taj deo gde stisnem start i stop, nije mi smetalo da otrčim i nekoliko poludijagonala negde do stativa ili direktno kroz gol

jednu sam zaboravio da odštopam negde na 2/3 celog zbivanja, pa sam skupio 4.9km za 49 dijagonala

prosek tik ispod 4'/km što je dosta sporije od onih 30 koje sam trčao pre 4 dana, no tada sam bio baš raspoložen a sad i ne baš

no pet kilometara je pet kilometara, sve će to doći na svoje

opet ta nedelja

dakle nikad od nedelje da ispadne nešto!

jedino što može da spasi prosečnu lošu nedelju je biciklizam, s tim što danas nije to morala da bude vuelta, već državno domaće prvenstvo.

naime u gradu se nakon jutarnjeg brdskog na divčibare, popodne održavao kriterijum.

no da se vratim na početak, malo kasno buđenje, malo šetnjica sa psima, malo nekog poslovanja oko kuće koje ne može da se stigne drugim danima, i krenem u podne.

i krenem na takvu stranu da me prati vetar u leđa i na plus 30 sam se preznojavao kao da nije vetar već vepar s leđa.

simpatično.

da izvinu deca.

i tako sim tam neki krug pešačenja na još uvek bolnim nogama po brdašcetu na zapadnoj strani grada, kroz plantaže ambrozije, i taman sam se vratio na tuš i ručak i kriterijum

usput smo se ispozdravljali sa desetak bivših kolega trkača trenera i čega god, to su sada sve matori ljudi koji vode klubove, saveze, reprezentacije, komentarišu na eurosportu, a trkala su se neka nova deca.

sutra valjda opet na neko trčanjce, bumo vidli.

ti si sav moj bol

subota popodne nogometni dan

nije

a nisam bogzna ni trčao

nisam mogao

bolU noge

juče sam popodne odmarajuće na bicikli sim-tam izvan grada pa u lidl, nestalo kmetskih zemički

na kraju doterao pun kufer peciva

sreća neizreciva

trebaće mi za oporavak

noge bolU pa bolU

grozno 

naročito one dve tetive iza kolena, i leva i desna

i to i na levoj i na desnoj nozi, i leva i desna

tako da sam nakon tog neuspešnog oporavka juče popodne (jer se nisam oporavio) jutros prošetao sa psima 3.5km i onda solo još 6.5

no to nije deset ukupno jer sam u solo pešačenju (pred posao) otišao na brdo iznad grada i odozgo strčao 2km

tako da ukupno imam čitavih 5+10+2=17km u tri dana, pa to je fenomenalno
a polumaraton je za 15 dana, hmm

hmmić

jao i opet jao

nakon Prvog Trčanja juče, onog eksperimentalnog koje je odlično prošlo, danas je sve došlo na naplatu

ko ne plati cestarinu platiće putarinu jelte

prvo sam u ranu zoru kaskao pored Lole koja je biciklom išla na pijacu

tamo se malo ispričao sa ljudima koje nisam video od povrede, dakle dve i po nedelje, pa opet dokaskao nazad kući

i to je bilo prvih 3km, bolnih

jao

nakon toga i doručka sam otišao na dopunu, biciklom do reke pa uz/niz reku još 7km i tako sam zaokružio na 10

iskreno nisam očekivao da je na ovoliko bolnim nogama uopšte moguće trčati ali eto, posrećilo mi se

valjda

ono prvo je bilo tik ispod 6'/km a ovo drugo tik iznad

sutra će boleti još više, znam, no šta je tu je, moram čekati da ovaj prvi šok prođe pa da udarim drugi mikrociklus

čega?

šokova

i bolova

i bi trčanje

reče neki ludak u glavi neka bude trčanje, i bi ovo iz naslova

dakle ideja je bila ovakva

krenuću u jutarnju šetnju, hajk, eniting, pa ću videti

i krenem tu 600m tri ulice do železničke pruge kojom svi (i staro i mlado) koriste prečicu preko Kolubare jer je okolo ulicama kilometar duže, sa namerom da odem negde uz reku kasnije, pa da vidim da li će mi se igde trčati

i tu ugledam pomoćni stadion

i sine mi ideja

trava je mekša od asfalta, pa ako i padnem...

naravno nosio sam ortozu tj tregere tj utege, onako preko majice, i ništa mi pametnije nije palo na pamet od dijagonala

dugačko trčkaranje mi nije trebalo, imao sam manje od sat vremena fore, i rekoh idem na ono što mi je uvek bilo sigurno

dijagonala je tik preko 100 tako da je lako držati koncentraciju

no umesto da šetam između, ja ću otkaskati iza golova polukružno do sledeće korner zastavice pa dalje u krug

to jest u 8, ne baš u krug

pride, uz trčkaranje iza će mi sve brže proći

namera je bila da nakupim 5km, a u kilometru imam tri osmice (šest dijagonala) no ovaj put sam valjda sporije trčao pa mi je jedna osmica umesto 330m bila malo kraća, i to se do kraja nakupilo pa sam umesto 5 (kilometara) puta po tri osmice (6 dijagonala) otrčao jednu više, dakle 31 dijagonalu, i lagano otrčkao sve između za total od 5km trčanja, i opet kilometar nazad do kuće peške

buuummm, iznenađenje

stiglo u viber grupi Kluba!
do 15.9. se treba prijaviti klubu ako si zainteresovan, da bi se 24.9. u čačku trčalo državno u polumaratonu.

naravno ko trči državno, ne plaća startninu, ura!

no obavezan je lekarski tako da, što kaže stara narodna, ko ne plati putarinu platiće cestarinu.

dakle dve i po nedelje.

imam fore.

šta činiti?

mislim da ću kombinovati pešačenje i trčkaranje, jer bi me od svakog jačeg tempa bolele noge tri dana pa bi to bio jako neučinkovit "trening" odnosno pripreme.

danas sam imao prvu malo zahtevniju vožnju, išao sam po kupserima 13-ak km i nazad do jedne kafane odakle sam u korpi city bajka doneo 4 porcije gulaša u onim plastičnim pakovanjima

da žena ne bi kuhala jelte

a i meni je lakše jednom rukom voziti biciklu nego jednom rukom vrteti varjaču ili kutlaču

dakle sutra na trčanje, nadam se

gulp

za sad - pjehe

nekako se sve ipak svelo na to da ujutru prošetam sa psima, tj sa jednim od njih ako produžim sâm, ili sa sva tri ako i Lola ima sat vremena fore, i da popodne pokušam da se provozam biciklom.

iz dana u dan sam mogao sve više da držim guvernalu i desnom rukom, a čim osetim neku nelagodu ja se uspravim i gurnem je u zadnji džep :-)

tako sam mogao i da pratim napredak tojest oporavak.

u subote smo upisali posao jer mi se baš nigde naročito ni ne ide sa ovakvim ramenom, a realno je potrebno još barem par nedelja da bih osim neke aktivnosti u tipu trke ili simulacije trke, pride mogao i da sedim u kolima par puta po par sati.

doduše jedino su me treking lige i interesovale no tek je to otpalo skroz do proleća jer bi zaista bilo suludo preskakati kamenje i korenje sa sveže polomljenom claviculom.

prođe leto stotrideseto

ubiše me u pojam ove prognoze.

lepi dani, dušu dali za duge vožnje.

jutra još uvek nisu prehladna, uglavnom oko +18 što je taman da kreneš negde u ranu zoru.

plus vikendi lepi, evo danas bih otišao na neki od onih 130-140km krugova prema Drini i dopisao u svoj CV još jedan epski ili poluepski dan, onakav za kakve sam pričao da ih bude samo nekoliko u godini, štaviše budeš srećan ako ih je nekoliko a ne samo jedan ili nijedan.

no neće da bidne.

letos sam u nekoliko navrata skratio vožnju sa mogućih 6 ili više sati na uobičajenih 4 ili 4.5, ubeđen da sve ide po planu pa kad mi još nadođe forma biće mi lakše ići 7 sati nego na pola forme tih 4, no eto, sve je stalo i nestalo.

forma neće otići no problem će biti sa ramenom, lako je vozikati se city biciklom koja ima visoku guvernalu poput ponike, a drugo je kada se navališ na šake sa pruženim rukama, na mtb-u.

na trkačku ni ne pomišljam više ove godine.

jedino je imam u nekom ćošku mozga da je treba očistiti i podmazati.

sada kada više Lolina mama nije s nama, treba lepo promisliti koja od soba dole u prizemlju može da se pretvori u magacin/radionicu pa da napokon i najveća strast i hobi dobiju svoj lični muzej.

ovako kao do sada je sve postalo već besmisleno, dve bicikle su u letnjikovcu, jedna naslonjena na radni sto ispred podruma, dve stoje uz kantu za smeće na izlasku ka ulici, dve ispred garaže, dve u garaži, dve u stepeništu vezane za gelender, jedna na dnu stepeništa odmah kod ulaznih vrata (ovaj najnoviji karbonski mtb) i jedna u sobi sa bici opremom, no ta bicikla se najmanje koristi jer je to moja za hronometar koju nisam vozio zadnjih 10 godina.

od svega toga tri su gradske, dve mtb krntije, tri dobra mtb-a, 4 cestovne i jedna za time trial.

nasred dvorišta je i jedan trenažer bez kaiša pa mu onaj disk pozadi stoji u mestu a možeš pedale okretati u prazno no za to niko nije zainteresovan, eventualno mačka.

a evo i prve Dužine

ohrabren ovim vožnjama gde sam povremeno mogao da uhvatim guvernalu i desnom rukom, bez bolova, naravno utegnut kao praćka preko ramena i leđa, danas sam se otisnuo u avanturu.

I TO KAKVU! (RADI CAPS LOCK)

krenuo sam u istraživanje industrijskom cestom da vidim dokle su stigli radovi iza novog kružnog toka (nidokle) pa nastavio poznatim sokacima i puteljcima koji nizvodno prate Kolubaru.

kroz prečice znane sam se lako setio puta do srušenog mosta, bogme podosta hrabro i avanturozno je bilo.

naime tvrda zemlja puna dubokih tragova od traktora, vijugav put kroz njive i kukuruze, bilo bi lepo tuda i trčati ali o tom potom.

gde god sam smeo pustio sam desnu ruku i gurnuo je u zadnji džep šorca da mi položaj bude što bliži preporučenom, no naravno na mnogo mesta sam itekako morao da ščepam volan sa obe šake, i to čvrsto.

malo ispod mosta sam prošao kroz prvo ozbiljnije blato koje tu ima i u najvećim sušama, pa stigao do prelaska zvanog GAZ.

nisam predugo oklevao i odmah san zagazio u polumutnu reku da prepešačim tih 20-ak metara do druge obale.

kako hodaš kroz plićak tako ti se ukazuje dubina, do 10cm vidiš jasno a dublje od toga sve mutnije nazireš dno no nije na mnogo mesta ni bilo dubine pa sam lako prešao. 

kada sam se vratio nazad na mesto srušenog mosta video sam i zapregu, zastali su na pola reke da se konj napije vode pa produžili kuda sam i ja upravo prešao.

ko zna koja je ovo godina već otkako ga nema a ne mogu da naprave novi most na istom mestu, užas i jeza propadanja države.

moguće da sam nakupio barem 25km danas, ako ne i malo više. 

neloše.

no zato me rame pomalo boli, em jutros tretman lica em popodne Dužina, možda sam malo i preterao.

prvi poluradni dan

obzirom da su radnici na groblju trimerom pobili svu travu, na nama je ostalo da sve to za njima počistimo, pa sam rešio da testiram rame.

malo držim aku duvalicu desnom rukom a metlam levom, malo duvam levom a odmaram desnu, što je uz onaj orto uprtač prošlo relativno bezbolno.

bitno je da nijednom ne "secne" mesto preloma, a ovako ako ga malo ljuljuškaš nije strašno.

uz vožnju opet levom rukom naravno, do groblja i nazad, to mi je bio poslednji test pred sutra kada imam na poslu prvi tretman zakazan.

neću moći nešto bitno da pružam ruku ispred sebe i pravim velike zamahe pa će Lola uraditi piling i masažu a ja ću samo čišćenje lica.

kad sam kod toga, u par navrata mi je iskočilo uprravo to na internetu, ne mogu da zamislim razlog iz kojeg bi neko snimao istiskivanje mitisera i bubuljica, a posebno ne mogu dfa zamislim kakvu dijagnozu neko mora imati da bi to gledao.

treba ih zaposliti kod mene na praksu dok im se ne smuči a to bi bilo za par dana.

na snimku se ne vidi koliko sve to smrdi pa ljudi misle da je čista zabava.

nešto poput ginekologa, ne dolaze ti samo manekenke i glumice nego kad ti dođe neka baba sa neopranom guzicom izvoli pa zaviruj i uživaj, fuj.