dan manje

presekao sam se kad sam video da sam juče poslednji blog u mesecu napisao 29. i rekoh ko će još dva pisati do kraja i otvorim dnevnik u excelu koji me podseti da junijus ima samo 30 dana, eto i to sam počeo da previđam, valjda što već nekoliko dana razmišljam "eto Julijusa pred vratima" pa sam se virtuelno već ujulio, odnosno razjunio.

bila je nedelja i standardno sam poželeo previše u prvom delu dana, no ovaj put nisam nešto naročito zažalio.

sutra nam je dan pauze na poslu pa će tako ovaj produženi vikend imati subotu i dve nedelje, stoga sve može da se odlaže u beskonačno, pa i trening.

nedelja, pa repriza, kao repriza dočeka nove godine.

prvo treniraš da igraš na stolu a sutradan pokazuješ koliko si dobro to gradivo savladao.

nakon kraće šetnje sa psima smo otišli biciklama u posetu svim onim štencima koje sam naizmenično hranio na dve divlje deponije.

Loli je bilo baš zanimljivo da ih i ona vidi uživo, do onih daljih je bilo samo parčence makadama nakon 10km asfalta pa smo dozujali brzo, a onda smo vezali bicikle za banderu na kraju industrijske zone i otišli peške kroz bare i blato do ovih drugih.

u jednoj od bisaga smo doneli neke stare patike koje smo nakon gacanja po blatu tamo kod bandere i ostavili, pa ako ih niko ne pokupi mogu poslužiti još neki put.

mada mi je i od tih 800m preskakanja baruština i povremenog zaglibljivanja žulj već bio u izgledu, te stare patike su krute i broj manje pa jedino bez čarapa uopšte i mogu da ih navučem.

nakon svega toga sam bio polu-umoran i (opet) raspoložen jedino za e-bike da se ne bih cedio od znoja na +34 a do kraja dana je možda još malo otoplilo.

kažu da će sutra biti par stepeni prijatnije ali opet ne znam koliko ću šta stići jer prepodne imamo zakazan izlet pored reke sa dvocifrenim prelaženjem sa jedne na drugu obalu već kako se staza i reka ukrštaju, biće zanimljivo kao u dečijim danima.

nekad davno je bio neumoran, danas je neodmoran

naravno da mi svaki dan odmora ispadne ništa manje naporan od dana u kojem sam rešio da se NE odmaram

ujutru otišao pre posla e-bajkom da nahranim onih 5 štenaca, video da imam dovoljno vremena da se ne vraćam magistralom pa po bregićima napravim polukrug, ukupno 29km

posle dva sata na poslu (propala mi leđa i oči, dosta težak tretman bio) zove majstor da pogleda bojler i da proceni mogu li ja to sâm ili moramo dvojica

na kraju je ispalo da nam ni treći ne bi bio viška, jedva smo skinuli stari, a novi se nakon toga maltene sâm okačio.

sve je sa čišćenjem potrajalo od 12-15h, utom je i Lola završila posao pa sam nakon ručka otišao na drugo poluvreme e-bajka da malo proluftiram mozak

da li je od toga što je ta mrcina teška 25kg + bisage u kojima nema čega nema, tek nekako me stalno nakon bicikle nešto zaboli u kolenu, a pošto ne verujem da je meniskus pre će biti da je ACL no proći će i on jednom.

sa tih popodnevnih 21km ispade mi zbroj dana okruglih 50

cele nedelje fantaziram o nekoj turbo mega giga vožnji za vikend no toliko sam smlaćen da čisto sumnjam da ću se nešto silno navozati.

i danas su me ceo dan bolele noge od onog trčanja prekjuče kroz njive i blato, valjda sam toliko puta proklizao da je efekat isti kao nakon prvog zimskog trčanja po snegu ili ledu.

vidov dan

čiji dan?

vidov.

ko ti je taj vid?

čulo vida.

veliki praznik, kažu.

guglao ja Dogodilo se na današnji dan.

ispade taj vidovdan još najmanji praznik od svih.

kaže vikipedija rodio se ovaj onaj blać srać...

nema čega nema.

ja mrtav nakon onog trčanja juče po blatu, koje je ostavilo ustisak na moje nogice nesrećne kao ono kad nakon par godina netrčanja, kreneš da trčiš po snegu i ledu

znači cim cim strz protrz, zatrz, kliz prokliz...

neki čudni bolovi u preponama, leđima

rekoh štoe sigurno = sigurno

odmori

sednem na bicikl pony, što ga Milijana gony

odem 6km od grada

vežem ga (ju, biciklu, čuz jor džender) pored neke firme, i otisnem se u avanturu

već posle 100m sam bio sav u blatu

ako je prekjuče bilo gacanje, šljapanje, a juče veslanje, danas je bilo plivanje

znači strašno

upisao sam na stravu nepun kilometar, a dojam je kao da sam ostao dva sata

bumo vidli

sutra

statistike

raspad sistema!

auuu koliko sam se premorio jutros!

ovaj put nisam imao nikakav težak posao od ranog jutra koji bi me "pripremio" za trčanje, pa rekoh ajmo na trejl nakon što sam se juče valjda odmorio od svega tokom kišnog dana, jerbo sam biciklom okrenuo na pola puta ka oblacima i današnjoj destinaciji.

naime, imam i onih 5 štenaca kod srušenog mosta 10km nizvodno, plus ove nove koje sam našao na još divljijoj deponiji malo bliže, nekih 5-6km nizvodno.

njih mi je na drugi način žao jer ih je neki izbacio, bili su nečiji možda i desetak godina, plus imaju štene pekinezera koje sam jutros čak uspeo da pomazim dok su mu roditelji plašljivi nepoverljivi i još uvek divlji.

reče Lola NOĆAS NIJE PADALA KIŠA, BIĆE SUVLJE, i ja napravim kombinaciju da odem biciklom deo po asfaltu prvih 5km, i da odatle otrčim sim-tam do obe te lokacije sa dve one dugaške pseće salame iz lidla, u rancu tj u onom adv skin salomon prsluku.

čim sam krenuo znao sam da ću nadrljati, nije bio dovoljno suv čak ni deo po lošem asfaltu prekrivenom peskom, a kako sam ugledao prvi komad zemljanog puta, skontao sam da je duplo natopljeniji od onog pre par dana kada sam zaključio da "tuda ne može da se prođe".

ništa, šta da si otišao na neku treking ligu, sigurno ne bi seo pored puta u močvaru i zapalio cigaru, nego bi trčao "kao bela lala".

moram jednom povesti belu lalu na trčanje, da vidim šta znači ta bapska izreka.

posle kilometra patike su mi izgledale kao da imam dva đuleta na nogama, no znao sam da kada to blato očistim u travi pre izlaska na asfalt, sve će biti puno bolje.

barem sam bio lakši za taj prvi kilogram salame, pa sam mogao malo rasterećeniji da krenem u nastavak akcije.

par km makadamom preskačući bare, pa preko potoka, pa kroz njive, e tu je već bilo svega i svačega.

no taj deo puta koji ide malo kroz travu malo kroz kuruze, odavno mi je poznat pa nisam očekivao nikakva dodatna iznenađenja, preko tog da sam od početka trčao u šoku šta me snašlo.

odustao sam od ideje da produžim omču tako što bih dva puta prešao preko Kolubare i vratio se opet u one njive, taj kilometar dodatka plus natopljene patike teže za po pola kilograma bi bio bonus koji bi me dokrajčio.

vratio sam se na početnu tačku više manje istim putem, sa par malih devijacija koje sam takođe znao od ranije, s tim što sam opet zabrljao ne znajući da je par livada uraslo u korov pa sam kroz "obalu" morao da preskačem iz jedne u drugu pa nazad u kukuruze tako da sam na kraju dobio i neželjenu zapršku.

leđa su me od proklizavanja u blatu zabolela već pre okreta a do kraja ih više nisam ni osećao.

popiću rapten a pivo može da sačeka skroz do večeras tj utakmice, ako igra neko zanimljiv.

do lidla ali bez trčanja

prvo sam hteo da odem negde dalje biciklom obzirom da sam se probudio već iza 4, no ustao sam ipak tek oko 5.

čitao neke nenormalne vesti. 

i gledao na satu nešto (taman eto teme za blog)*

tu se setim da ošišam noge onim aparatom za brijanje, pa sam onda nastavio da usisavam po kući dalje od tih pločica, jer sam juče premeštao neke delove kuhinje tj izrotirao ih pa da dokrajčim posao.

tu mi je otišlo još pola sata, pita Lola jer stigao bojler i ja se setim da su juče zvali iz Gigatrona i da sam obećao da ću doći ujutru.

to mi je još 15 minuta ranije, pre posla.

pa ništa, onda ću do Lidla pa ću nešto malo otrčati i posle trčanja dofurati kući bureke sa sirom mesom i krompirom (Lola je luda za krompirom, a ja ga posolim biberom da deluje da mi je ispao u pepeljaru) i one pseće salame na akciji "1+1" (max 10 kom, šmrc) i germanskog butera.

no tu mi ona saopšti da je crkao reflektor na poslu koji je maltene glavni deo opreme tamo, i u popravljaju sam potrošio skoro sat vremena jer je skidanje teško a i popravka je bila čista improvizacija koja je na kraju ispala kao da ju je stručni servis uradio.

no nakon toga mi je ostalo samo vremena da odem do Lidla (bez trčanja) i po bojler, i čak zakasnih na posao!

*A EVO I ŠTA:

da vidimo kako će se skraćivati dan nakon gudognevice tj najdužeg dana u godini:

21.6.    4:56 - 20:27

01.7.    4:59 - 20:28 (!)

11.7.    5:06 - 20:24

21.7.    5:15 - 20:18

31.7.    5:25 - 20:07

dakle za 40 dana, svitaće 29 minuta kasnije, a smrkavaće se 20 minuta ranije.

a za 42 dana, nakon maratona, dolazi drugog avgusta onaj dan zbog kojeg su stari uvek govorili "od svetog ilije sunce sve milije".

ovu gore grešku neću ispravljati, gudognevica, to je kad rasrdiš prase.

ko još trči? (a da je normalan)

nešto se namračilo, vremena malo, gde da odem biciklom tako kratko, i zašto...

tisuću pitanja a samo jedan odgovor: nemam pojma.

od svih mogućih kombinacija, setim se da sam pre par dana na jednoj deponiji (divljoj) video ostavljene pekinezere, ofucane, matore, možda i bolesne, i rekoh idem da vidim jesu li živi.

odem biciklom pony (što je Milijana gony) tu tri kilometra od kuće da ne trčim uvek ove iste ulice, jako je psi'ološki bitno to kad kreneš sa neke druge tačke, kao da si na nekoj trci u nekom novom gradu.

odatle otrčim do njih, krenuo lagano ali odnesoše me noge sve brže i na kraju mi je čak i prosek spao ispod petice.

jeste bio pljusak preko noći ali mi nije palo na pamet da će na tom slepom putu koji prilazi reci ali se završi bukvalno nigde, biti blata.

to je jedan kružni tok prečnika 30m pa s jedne strane istovaruju šut, prekoputa zemlju, a između svakojako đubre.

pekinezeri su pak ispod nekih starih kauča i fotelja.

pokušam da očistim patike od blata, vratim se kući, ubacim sve sa sebe u veš mašinu jer iako je bilo samo 25-26 stepeni vlaga je bila nenormalna i sa mene se sve cedilo kao da sam upao u reku.

popodne sednem na istu biciklu, uzmem druge patike (najstarije, tzv. za njivu) i opet odem tamo sa jednom onom prećom salamom iz lidla, usput userem i točkove i biciklu i te patike, njih pak nisam ni prao, eno ih pred kućom kao da sam zaista i bio u njivi.

eto dodadoh bespotrebnih sedam kilometara (ostao je prosek ispod petice), prošle godine nisam bogme OVOLIKO trčao.

jutarnja kavica bez kafice

ima onaj vic

kaže Purger, 

kavica je bila TAK SLABA

da je TEK izašla iz šalice

ja bogme zapalio univerzum od rana jutra

rana je pesnički, misli se od ranog jutra

svakog jutra nešto naučite na ovom blogu

i cepnuo do veštačkog jezera, pa nazad

mauntinbajkom

gumu nisam krpio, stavio neku staru sa flekicom (zakrpom) iz lidla

jedino lanac nisam podmazao

izišlo mi jedva plus30 kilometara, ali sadržajnih

spao mi lanac nazad, dvaput

tek nakon pet godina na ovom Bajku,

skontam da mi nije ograničen zadnji menjač

nego mi upao lanac uz zadnju viljušku

i tak...

čujem lolu koja depilira nekog, kaže ajte lepo raširite guzu

pa ti bloguj mirno, nakon svih tih distrakcija

niko ne razume ovaj moj mučenički život

dabogda čuo a ne video

nedo bog nikom, ni buda ni allah

nedelja ko nedelja

oće kiša neće kiša

oće pljusak neće pljusak

oće grom neće grom

neće munja oć3 munja

oće l3d neće l3d se prospe pred žetvu al led le jel a bed je bed

nakon trista poslića levo i desno, ili je politički korektno desno i levo?

žne bih da me desno tuži jer sam prvo pobrojao levo...

nešt sam pogrešno otkucao 
ŽNE

nemam pojma šta sam htio

aha

verovatno sam umesto novi red stisnijo Ž

ne bih da me tuži

sve se uklapa

uglavnom nakon 400 poslića nije mi bilo nidočeg

ovo kao ovi moderni piši ko što govorish

seo na visokonaponski bajk

nahranio one pse, psiće

napravio naj polukrug do kuće, niskonaponski

prvi put u životu sam saranio bateriju na nulu

ali izašlo 50-ak km ladno

ubili ga nasmrt

ne postoji gluplja stvar od one da ti je sudbina u tuđim rukama, a opet svakog časa može neka budala da se u tebe zakuca na putu i da ostaneš ili povređen ili ranjen ili da te prosto više nema a da to uopšte ne znaš.

zato me je sve veća frka u saobraćaju i bukvalno kad god čujem da mi se auto približava otpozadi, ja nakratko blicnem pogledom čisto da proverim da ne ide slučajno baš na mene nego me pretiče po peesu ili barem napola peesa.

možda kupim i neki retrovizorčić za bajk, nemam pojma.

čitam malopre u vestima da su dvojica komunalaca obeležavali nešto na ulici, i nije ih video čiča od 64 godine koji je proleteo na žuto da ne bi morao da stane na crveno, tu je prekasno video oznake za radove na putu i ubio momka od 26 godina koji je tu bio na poslu.

kaže sin jedinac, oženjen, žena mu u 7. mesecu trudnoće.

blagi užas tiha jeza.

bukvalno ne postoji dovoljna kazna za takvo ubistvo, a ja ću rizikujući da ispadnem krajnji desničar izjaviti da bih za sve to davao smrtnu kaznu.

ubio si dečka ni krivog ni dužnog jer si "žurio", da li shvataš uopšte koju si štetu napravio?

ostavio to nerođeno dete bez oca, tu jadnu ženu osudio na tako nakaradan život, izvini burazeru samo bih te odveo na tu sahranu da te malo pljuju i gađaju kamenjem i odatle pravo u gasnu komoru.

ili bih ga samo zaključao negde bez hrane i vode, neka umire 15 dana i neka razmišlja šta mu je to trebalo.

zato sam jutros na rikaveri vožnjicu otišao nekim sporednim puteljcima jer je svuda bila neopisiva gužva, u povratku sam se zabavljao istražujući kuda je prošao gasovod jer još uvek postoje utabane staze koje su ostavili i koje će ubrzo zakoroviti, a počela je i da se nazire trasa nove ulice koja će da spoji ind. zonu sa brzom saobraćajnicom.

milly bože čuda velikoga

izašlo mi 920m uspona, nemam pojma otkud

jer sam na početku vožnje zaključio da mi se ne ide po brdima

ne ide mi se ni po ravnom jer je petak, velika gužva

mada nisam kao onaj pederčić sa autoceste što su ga intervjuisali, svaki petak izuzetak, dont tejk a hajvej on frajdej, šta je ovo mad max, seriously?

nego baš je bila prevelika gužva iako sam krenuo tik iza 6 ujutru

namera je bila do tog jednog prevoja na magistrali ka moru, tehnički nije samo prevoj nego sedlo

passo di sella, ima u italiji, pa jesi li passo ili si sella, ili se još uvek nisi opredelio

od sutra ćemo imati cis prevoj i cis sedlo

i skrenem u brežuljke rekoh idem tu da goredoliram naokolo pa već prema raspoloženju mogu da skratim ili produžim polukrug

jer ako odem gore ka planinama, hiljadarka uspona mi ne gine

i tako tumbe tumbe kroz seoca, neki tuheljski ugođaj, i mic po mic umalo opet uhvatih hiljadarku uspona

zaboravio telefon, skontao sam već na prvom semaforu ali me mrzelo da se vraćam

ali navika je čudo, automatizam

na svakih par kilometara proverim zadnji desni džep da li mi je tu telefončić pa se prepadnem gde li sam ga ostavio, da li sam negde zastajao, spustio ga, pa se setim da mi je kod kuće

fora je što se to sve ponovilo deset puta, i svaki put u prvom deliću sekunde pomislim what? seriously?

bambus!!!!

trening sa bambusom

zanimljivo iskustvo

vidim sinoć da je u bašti (vrtu) nikao još jedan bambus

oni se šire prosto kao korov

krenem da ga iščupam i vidim da je izašao i veliki deo korena

pozovem poznanicu koja ima kafić sa baštom pored reke, rekoh doneću ti sutra

vratim ga u zemlju i dobro zalijem, rekoh čekaj tu nigde ne mrdaj

kad ono mućak, krenuo da vene i da se suši

setila se Lola pa ga prebacila u neku posudu punu vode i delimično ga oživela

jutros ga stavim u plastičnu kesu, napunim je vodom, naravno bila je malo šuplja pa me je dva kilometra prskalo po kolenima onako iz korpe bicikle

prolazi auto saobraćajne policije, gledaju me čudno, ja onako virim kroz bambus

možda su zagledali da nije marihuana

nakon dostave odem dalje da trčim uz reku, nakon 3.5km zaustavim sat pa nastavim hajk sledećih 700m uzbrdo planinarskom stazom koja se penje 100m nadmorske

moglo bi jako sporo i da se ustrči ali bilo je puno korova, na mestima trnja, a pređoh i preko jedne zmije, doduše dobrodušne ali bolje je za sve da je ne nagazim u žurbi

odozgo sa vidikovca strčim polukružno nazad do bicikle, tu mi izađe još 5.5km

dakle ceo krug bi bio 10km ako pred kraj ne bih skratio preko pruge beograd-bar nego otišao ulicama okolo

no sačekaću da planinarsko društvo prvo trimerom malo ošiša ono trnje i korov, pa ću baš da probam ceo krug u cugu

napunio sam 1/6 godine

još dva dana proleća, proleteće brzo

kažu da leto dolazi 21.06. negde kasno uveče, zaboravio sam dal beše oko 21 ili 22h

a danas je 19. pa sam napunio dva meseca odnosno 2/12 = 1/6 godine, eto imam godina i šestinu

- koliko imaš godina?

- previše

- koliko previše?
- previše i šestinu

- auuu

jutros sam napokon uspeo ono o čemu stalno pričam

stigao da se provozam

rekoh nakon onog juriša juče, ne moram ništa trčati danas, neka taj tempo "legne" kako valja

na bicikli je ipak neka promaja, da tako kažem

nakon skoro sat vožnje ka bregama, već je bilo +27, a pričamo o temperaturi u hladovini šume, na 400m nadmorske

na trčanju bih se sav iscedio

i tako nekih dva sata gore dole, malo po razrovanom lošem putu a malo po novim predizbornim asfaltićima, baš šareno društvo

kao da neko menja kanale, deset minuta si u Istri a desetak u Avganistanu, pa jovo nanovo

ako se ukaže vremena da popodne skoknem e-bajkom do onih štenaca 10km nizvodno, prekjuče sam našao samo 5 od 9 i tačno znam koji fale jer je ovih 5 skroz identično, a ona 4 su bila svaki za svoj groš, možda malo na neki pitić fazon pa ih je neko odneo?

ajao, sutra je četvrtak!

moraću u lidl ili u neku kombinaciju šnjim...

tako to biva kad se previše sniva

klasično standardni putevi razmišljanja i pogrešnog planiranja, na zapadu ništa novo

jadna ti je zemlja kojoj smo mi zapad, šta mu to dođe, rumunija

bogme svi su ispred nas, i istok i zapad, definitivno nikome nismo zapad

a nama je bosna, jebo zapad koji bosnu nema

svi u zapad jedan je Hase

nešto mnogo duva ovaj laptop a samo je +27, moram mu uzeti ono postolje za hlađenje ili doneti neki ventilatorčić da nam kvari šiške

elem zaključim ja da ću na neku vožnju

eventualno kratka šetnja sa psima

utom kaže lola da moramo na pijacu

rekoh ajd onda pola sata s njima tek je 6 ujutru mir tišina hladovina

kaže nećemo stići

odem na kratko trčanje

bilo mi je fino, prijatno, noge skočne, samo ću pola sata i ispade mi prosek 4'45''

što bi reko radovan treći NISAM OČEKIVO

vratim se kući, pretoplo da se prošetaju psi, vidim prednja guma na bajku opet ispustila, proverim spoljnu nema nikakvih tragova, za svaki slučaj proverim i ventil znate ono pljuneš na prst pa namažeš po ventilu pa vidiš da li se pravi mehur KAD GLE ETO GA

pritisnem nekoliko puta da ispustim vazduh, nešto je verovatno upalo između, naduvam opet gumu do kraja, opet pljunem na prst pa namažem, SVE OK

tu pogledam rokovnik i skontam da počinjemo posao pola sata ranije, i da imam nepun sat za biciklu

(u međuvremenu sam očistio letnju kuhinju i ispraznio usisivač)

i ostane mi tek toliko vremena da odem bajkom da odnesem konzervu hrane štencima koje je neko bacio a mi ih hranimo tu na 10km od kuće, pored reke

brže bih cestovnom biciklom ali na njoj nemam gepek i bisage

bogme sam strepeo za svoj život tojest ono što je od njega preostalo, jer je bilo baš previše saobraćaja, opet me isekla žena sa sporednog puta, lepo me pogledala i dodala gas na par metara od mene, morao sam da kočim da je ne bih udario

to uverenje da su žene pažljivije za volanom ne važi zadnjih godina i biće sve gora situacija, ove mlađe od 30 su totalno prevažne prebitne i uvek imaju prednost, pritom su i drske i bezobrazne, posledica silnih lajkova i kompleksa više vrednosti

koštalo me skupo

ima negde taj stih kaže i sve što je srce htelo koštalo me skupo, e pa sad, nekom skupo nekom nije

nismo svi istih mogućnosti jelte

nego evo o čemu se radi

kao nisam imao previše vremena a biciklom ne mogu daleko da stignem za sat i po pre posla pa rekoh ajd na trčanje

biciklom do lidla, ostavio je vezanu, i u bisagi ostavio suvu majicu da se presvučem

no nakon 8km koliko god bili lagani, otoplilo i užarilo, seo ja na ivičnjak pored onih skulpturica u uglu za vezivanje pasa, znoj lije li lije i ostadoh možda i desetak minuta dok nisam prestao da se pušim kao parna lokomotiva

bar da sam se natrčao i umorio pa ajd ali tralala di si bijo nigdi šta si radija ništa

nema veze

bitno je gibanje, gibaj gibaj što reče dino dvornik

častio sam se neku limunadu od mandarina, ako se tako može reći, kao džip suzuki i sardina od tunjevine, i odmah ispred lidla popio deset gutljaja, poprilično bahato nakon samo osam kilometara

ako popodne stignem nešto malo biciklom neće biti loše, ali je još najbolje da se sačuvam za sutra jer nastupa jako topao period i verovatno ću pokušati da što ranije krećem na vožnje da bih se do 9:30 već vratio kući, zadovoljan onim koliko sam odvezao*

*e TU je kvaka, jer ja nikad nisam zadovoljan, i uvek se trudim da očekujem previše da ni slučajno ne bih dao sebi šansu da uspem u tim očekivanjima

Linde Linde Raja, došo čika Baja

pa pojeo jaja

setih se da sam oko podne nakon kratke šetnje i srednje-kratke vožnje (na tankom slatkom doručku) uzeo da ispržim jaja pa za kajganu ubacih pet komada

rekoh trebaće mi energije za Dužinu

žali bože jaja uludo bačenih

nešto se vukao po kući, kontam da sam umoran iako ne znam tačno od čega

izgleda da me juče onaj bajk iz dva puta umorio više nego što me odmorio, a i ova jutarnja vožnja city bikeom iako je bilo samo sat i po, duvao je vetar pa sam se mrštio više nego što sam zamišljao da je moguće

i šta ću, zašto tući mrtvog konja kako to pesnički rekoše englezi, opet uzmem e-bike i odem malo uzbrdo da uhvatim ladovine

fora je što je to jeftini gradski e-bike za ravne ulice, koji kad je hladno i oblačno vreme još i može da izađe uz uspon od par kilometara pre nego što se ugasi, ali na vrućem sunčanom danu se motor u zadnjem točku vrlo brzo ugreje i ugasi, tako da sam do 400 nadmorske imao 7 pauza od po par minuta da malo dođem(o) sebi

gore iznad nekog kamenoloma nađoh maline pa se počastih a doneo sam i Loli u flašici od LIDLimunade od 0.75l bogme skroz do čepa što bi rekli, a kako je popodne odmicalo uspeo sam čak i malo u planine da zađem na najmanjoj asistenciji, tegleći kamion od dvajspet kila umesto da on tegli mene

nestalo kajzerica rustičnih za doručak, sutra moram u Lidl

od mačeta do kučeta

jutros krenemo sa psima u šetnju kad negde sa druge strane ulice se čuje mjau mjau.

malo mače na točku auta.

skontamo da je to ono koje smo pre dva jutra videli tu u susednom bloku pa nam je pobeglo.

koja je to sudbina i splet okolnosti da od celog grada izabere da pobegne baš u našu ulicu pa tačno prekoputa kuće.

nekako smo ga uhvatili i preneli u dvorište, videćemo da li će ostati mada ne vidim razlog da ode dalje da luta i krije se po gradu ako negde oseti sigurnost.

nakon toga sam opet seo na bajk i odjurio 10km i nazad do 6 malih pasa koje sam pronašao pre par dana, odneo im hrane i vode (mada su pored reke) i dojurio nazad na posao.

dakle ništa od trčanja.

čisto sumnjam i da ću popodne trčati kad otopli mada ko ga može znati, samo neki šofer ljut što me FAPom prati.

eh da, dan je počeo tako što smo raspakovali veš mašinu i pustili je u probni rad, to je bilo između 5 i pola 6 jutros, eto jednom i ja da probudim pse a ne uvek oni mene.

bili su bogme začuđeni, moram da primetim.

evo ih laju kao ludi, nadam se da će se mače navići na svu tu galamu.

jutros samo 24km u sedlu, bolje išta nego ništa.

od kučeta do mačeta

juče sam u pauzi posla u nekom nazovi ranom popodnevu krenuo biciklom da pogledam da li su se pojavili neki kučići sa majkom bačeni tu u selu na 15-ak km istočno no na pola puta ka tamo je počelo da grmi i da paduckaju prve kapi pa sam pobegao glavom bez obzira.

kao i uvek slikao sam onaj mali ciklokompjuter da bih mogao da ga poništim a da tako kroz slike zapamtim koliko sam prešao.

no naravno da sam zaboravio da ga poništim pa sam neprimetno samo nastavio da kalemim kilometre danas, i to sam virtuozno rešio tako što sam opet slikao taj mali merač i oduzeo koliko je bilo juče, pa sam sebi poslao mejl (!) u kojem sam obračunao da je 49-16 jednako 23.

baš sad nešto gledam, MORA DA JE NEKA GREŠKA.

ova popodnevna vožnja po suncu (napokon sam prošao kuda juče nisam) bi mi baš prijala da me negde na pola puta (opet!) nije pozvao dostavljač i rekao mi da će biti u gradu za oko pola sata, sa veš mašinom u kombiju.

pa sam morao da udarim hronometar do kuće, iako sam planirao da se NE preznojim jer bih morao da se vratim na posao.

dan odmora mi je godio ali je ispao dan NEodmora kao što rekoh, bogme bolele su me noge nakon onog trčanja juče od kojeg sam se očigledno solidno odvikao.

bilo bi fino ako sutra uspem nešto malo da trčnem, ako bude hladno jutro.

pa da u nedelju budem voljan za bajk, najavljeno je baš toploooooo.

baš me podsetilo

znate one priče kada ostave psa ili mačku negde u nedođiji a oni nađu put i vrate se kući, e pa tako i ja par puta mesečno

A EVO I KAKO

jutros krenuli da prošetamo pse i pogledam na sat koliki nam je prosek (bio je oko 4.2 km/h) a Lola skonta da proveravam koliko je sati (bilo je pola osam) i upita me "da nećeš sa Goranom negde?" i tu i meni sine ideja da mogu u 8 da krenem sa rođakom koji montira satelitsku

vratimo se kući, pošaljem mu sms da ga pitam ide li igde danas obzirom da je "crveno slovo" i on mi odmah odgovori da ide, standardno u 8h, ali tu samo 7km prema Beogradu, praktično samo do predgrađa

nema veze, meni sve odgovara, eto me tačno u osam nula nula, napisah mu sms onako sa wc šolje

otrčim do njega, odvezemo se tih desetak minuta bruto, izađem iz auta i samo pređem preko velikog puta i momentalno se obrem na sporednom puteljku na kojem maltene do kuće nisam sreo nikog, prođe jedan auto po kilometru

znao sam s koje strane ću da se vratim u grad pa sam uzeo dres od starog biciklističkog kluba, koji je praktično običan dres kratkih rukava sa odštampanom biciklom, poput majice za trčanje

i kad sam strčao u širi centar svratim u servis kod čoveka koji je preuzeo taj naš stari gradski klub, jer sam znao da će mu biti zanimljivo da vidi taj predmet iz praistorije, tu ostadosmo desetak minuta u razgovoru pa sam dotrčao još samo pola kilometra do kuće

ništa specijalno ni spektakularno ali eto, svaka promenica je dobrodošla, čak mi ni prosek nije ispao previše "peške", total 11.2km

tržni centar

dan odmora nakon one vožnje na umornim nogama sam upotrebio na završavanje poslića po gradu, počev od naručivanja nove mašine za veš i bojlera

boil = kuvati, dakle bojler je kuhač, ključko, vrenjač

posle toga juriš do lidla da iskoristim popust od 500 dinara sredom, no morao sam da napravim račun od 5000 i onda sam kružio i trpao gluposti u kolica sve dok nisam nakupio dovoljno

i dođem na kasu i ispadne mi 4990, bukvalno da sam gađao ne bih uspeo iz 50 puta da pogodim

na brzaka ubacim bilo šta što mi je bilo nadohvat ruke, malo pakovanje baterija za daljinski, nakon toga mi je bio račun 4750.-

dođem kući i skontam da mi uopšte ne trebaju takve baterije i da sam trebao da ubacim žvake ali ajd, ko radi taj i greši, a greše i oni drugi

popodne u pauzi posla otišao u kišni obilazak tržnog centra u izgradnji, i procenu da li će se i tuda moći trčati kao na stadionu

već imamo jedan tržni centar na 300m od kuće, i oko njega savršen krug od 500m za trčanje, posebno kada je sneg pa je svuda led i bljuzga samo je tuda uvek očišćeno, e pa nadam se da će i oko ovog novog koji mi je na 150m biti neki slični kružić

tako ću imati na raspolaganju Istočni Tržni i Južni Kružni, na druge strane sveta su ulice i zgrade tako da će se izbor zadržati na ta dva

dok napolju grmucka

uzeo da kuckam blog u pauzi posla, tojest nismo na pauzi nego samo ja ništa ne radim pa sam sad tražio mesto za laptop obzirom da je do juče stajao na nekoj prenosnoj klimi koju mi je Lola maznula pa sam ga sad premestio u neku policu koja mi je malčice previsoka pa gledam da li će ovo ovako moći da ostane

prema planu sam jutros poranio, nisam davio sa doručkom i odustao od ideje da premeštam nosač garmina na onaj drugi MTB, mada mi je to bila ideja vodilja za danas

da vidim ima li razlike tojest kako bih doživeo razliku na istoj stazi ali sa dve različite bicikle

alu ram i 29'' točkovi naspram karbonskog rama i 26'' kotača

štaviše isplatilo bi se da sam se samo malo pomučio (naduvaj gume spusti sedište jer je trenutno na Lolinoj visini, i premesti nosač garmina, verovatno i podmaži lanac) jer sam, obzirom da sam krenuo istom biciklom kao i prošle nedelje na taj razrovani asfalt, počeo da tražim neke alternative

JERBO ŠTA ĆE MI DVE SKROZ ISTE VOŽNJE?    

tako sam stigao do odluke da umesto gore do kraja asfalta, pa nazad istim putem, okrenem par kilometara ranije kod izvora, da uštedim na vremenu potrebnom da u jednom ili drugom smeru prođem nekim alternativnim makadamima koji se uklj/isključuju sa ovog asfalta

uspeo sam da napravim dva BITNA skretanja, nije baš da je zbog toga vožnja bila frtaljEpska ali daj šta daš, plus sam se u grad vratio drugim ulicama sa najbližeg brda tako da sam se osećao poprilično ALTERNATIVNO

no tu je i bio najveći problem:

ove Varijante sam "morao" onom drugom biciklom jer na njoj imam nove kramponke, a ove 29'' su se toliko izlizale da se maltene može smatrati da krampone ni nemam, pa sam jedva prošao tim makadamima koje su putari nasipali nekim povelikim kamenčićima po kojima je svaki točak išao kuda je on hteo, ignorišući moje želje

najveća trauma je bila/bio jedan poznat uspončić od nekih 200m ali bogumi 15% (garmin potvrdio) po zemljanom putu prekrivenom kamenčićima i peskom, zbog kojeg sam počeo da gutam knedle čim sam dole ispod skrenuo na asfaltić koji kasnije prerasta u taj makadam

kad sam pred kraj video puls 158 bejah srećan što znam da je uspončić kratak, jer da je recimo potrajao ceo kilometar morao bih da tražim najzgodnije mesto da brzo otkačim noge od pedala i preguram ostatak peške, ili bih (čisto sumnjam) krenuo u ispitivanje sopstvenih granica bola i trpnje, obzirom da su mi od starta noge bile "na pola koplja"

day off

iskreno nisam ništa ni zamišljao za danas

posle one jurnjave juče ne bih nigde zapucao sa više ambicija od onih da se vratim odakle sam krenuo

ima i onih trenutaka u životu kada misliš da će "svaki dan biti petak" ali danas je bio ponedeljak pa rekoh NEMA ŠANSE da bude petak

opet

mislim kao što je juče bio

mislim onaj petak iz izreke, a inače je bila nedelja

i tako mala šetnjica sa psima pa nešto malo raspremanja i čišćenja pa posao pa u pauzi malo na e-bajk razvozavnja radi na +35°, da mi je godilo baš i nije ali opet šta ćeš, ne možeš u gips na silu

ispade mi samo 22km, opet nađoh neko kučence pa ga prenesoh do najbliže napuštene kuće i ostavih ga tamo rekoh neko će mu valjda barem vode dati iz komšiluka, samo da nije u šumi pored puta

od sutra najavili neke pljuskove pa ću nadam se malo uraniti i nešto odvozati sabajle dok je još lepo vreme

jutra su trenutno oko +20 što je dosta različito od onih +14 kada moraš da biraš neko strmo brdo uz koje da zapucaš prvih sat vremena dok ne otopli

već imam par ideja kuda bih mogao da prozujim

svašta i više od svašta (presvašta)

otišao da vidim biciklijadu

umalo da ne odem 

A EVO I ZAŠTO

imam do tamo 40km, i krenuo sam dva sata ranije mtb-om

od petog do 30-og kilometra, prošlo me 15 auta sa biciklama na krovu ili na nosaču na zadnjim vratima

11 iz beograda, niko nije svirnuo

govna na vodi, to je današnji beograd

3 iz valjeva, od čega jedan običan auto (isto govna), jedan pikap koji je pozadi vozio biciklu u onom tovarnom prostoru (?), i jedna krntija sa dve bicikle šarene tipa mtb od dva dinara, nemam pojma gde su krenuli ali to je neka teška rekreativa koja nikad nije ni imala pojma da treba da trubne

i 15, auto neki stari klio iz kraljeva, otvoreni prozori na +35 jer nemaju klimu ili neće da uključe zbog slabog akumulatora, suvozač mi je mahao kroz prozor, eto jedini od svih

zato sam i hteo da skrenem negde drugde, rekoh KOME DA SE JAVIM, KOGA DA SRETNEM?

na 5km od biciklijade spazio štene ispod kontejnera, dao mu da pije vode onako iz šake, sipao iz bidona, popilo mi svih 0.7l

ne znam kako kad snimaju one viralne videe iz australije gde tako poje male kengure, UVEK IMA NEKO DA SNIMA. 

meni u jednoj ruci bidon, iz druge pije kuče, čime da snimam, k..cem???

tako da ništa od lajkova.

posle posete biciklijadi preneo štene 5-6km do prve varošice u povratku, kupio mu burek i jogurt, pa nastavio nekim polukrugom kući

pre par nedelja spazio sa prekoputnog brda kako se vijuga crni neki novi predizborni asfaltić, i njime krenem da upoznam i tu alternativu

par km po 13%, neka hvala nije moralo, ali iziđoh nekako

još malo makadama i kamenjara istim nagibom, pregurao biciklu jer su mi ćelave gume i naduvane na 4.5 bara za asfalt, nema Š A N S E da se to vozi po kamenju

nakon toga nazad na asfalt, spust po lošem putu ali koga briga sa 29'' točkovima i prednjim amortizerom

taman na magistralu od Loznice, neko me stiže, kaže ajmo na smenu

jedan od posetilaca biciklijade

malo s njim 35-40 na sat, on na trkačkoj ja na mtb-u ali žurim kući na pivo i janjetinu

posle 6km on zastane kaže mora da sačeka ženu, nisam ni znao da je zbog mene ostavio ženu (!)

odmah zatim stignem Lepu Maju, rekoh kakav blam da te neko stigne na mtb-u!
Lepa Maja kanda u peemesu, ne reče ništa, ćuti i guta knedle

pa mi lupi kontru

pa ja njoj

pa ona meni

na ulasku u grad opet je prođem iako idemo skoro 40 km/h, 

rekoh HOĆEMO LI DA SE POMIRIMO? DA LI SI ME UOPŠTE PREPOZNALA?
jok, ledeni pogled ispred sebe, auuuu rekoh naglas (divim se jačini peemesa)

i tako

ne bi loše

šarenkasto iskustvo

malo lera neće da škodi

probudio sam se ranije nego inače, taman kad mi se najviše spavalo, što znači da se ustvari nisam baš ja probudio nego su me probudili, tačnije ona keruša najveća od svih koja zalaje kao da nam je divlji medved ušao u dvorište.

mislim, zbog pitomog medveda ne bi toliko lajala, mora da bude divlji.

i onda kao gle možda bih imao i 4 sata fore pre posla.

da odem ovde, ili onde.

krug polukrug out-and-back, šta bilo, vrtim kroz glavu mapse i tražim najbolju varijantu.

no onda sam ipak prelomio.

juče sam baš lepo vozio, bio zadovoljan, nisam siguran koliko dana mogu zaredom a da ne postanem NEzadovoljan i šta mi je najpametnije ipak.

a sutra (nedelja) ima neka mtb biciklijada 40km odavde, možda odem do tamo da vidim malo narod i da krenem sa/za njima koji kilometar, pa okrenem nazad kući nekim trećim pravcem.

i sad ako sam juče išao 60-ak km, sutra stotinak, mogu danas i nešto manje jelte.

nakon sat vremena šetnje sa psima pored reke, testirao sam koleno jer sam osećao nešto spreda i nisam znao da li je ligament ili meniskus, nešto sam nezgodno doskočio pre neki dan i tu me nešto malo kao žulja.

valjda je bolje.

i posle toga uzeo da ošišam živu ogradu onim aku makazama no tu idu i merdevine jer je to 4m visoko, pa malo iz dvorišta a malo sa parkinga, pa pomeraj merdevine metar po metar a ograde ima desetak metara, pa je trebalo sve i očistiti i odneti dva ogromna džaka do kontejnera, pa sve vratiti na svoja mesta, napuniti baterije, očistiti alat, istuširati se, i bogme ispade ne baš Dužina ali jedan jako znojav Tempo od 07 - 10h.

bogme ovoliko se ne bih umorio na bicikli sigurno, onako opšte uzev, ali opet noge nisu ništa radile pa bi uz malo e-bajka popodne mogle valjda fino da se odmore do sutra.

dani su preko 30° i odjednom se vratilo pravo leto, barem na nekoliko dana.

šes banki

žurio sam na posao pa nisam stigao ništa da zaokružujem, tako mi je vožnja ispala kao one brojke iz kauflanda, 59.49km i prosek 21.99 km/h.

a i uspona mi je kaže izašlo 929m, sve nešto na devet.

kao u onom bezobraznom filmu, ustvari i tamo je devet i po, kao moja kilometraža.

duga devetka.

blu stiiiil forti for, što bi rekao hej džo jesil šeno kud si to spištoljom kreno.

odavno sam želeo malo na južnu stranu u planine, doduše išao sam i u utorak ali ka jugozapadu u druge planine, no ovaj put mi je i tako i onako.

nekad smo ga voleli, vijuga u planine, tuda se ide i na more, dalje prema zlatiboru i tako to, može da se skrene na divčibare pa da se vrati s druge strane, peglali smo ga godinama.

onda je put propao pa smo išli uglavnom mtb-ima (kao što sam i jutros), nekako sve manje i manje baš zbog tog razrovanog asfalta.

onda sam 2012. nakon što smo gore na 700m nadmorske kod jedne česme primetili kuju sa štencima, išao bukvalno svakog drugog-trećeg dana da ih hranim, a nismo mogli da ih prenesemo u grad jer je majka bila nepoverljiva i divlja.

kad ju je u jesen neko pregazio nisam dugo tuda išao jer mi je svakog metra i svake krivine bilo više preko glave pa sam se držao nekih skroz drugih pravaca.

jutros sam nekako preživeo prvih desetak kilometara gužve dok se ne prođe poslednji kamenolom, i dalje je put bio gotovo pust, prođe neko na svaka dva kilometra i to je sve.

lola nije imala vremena da se provoza jer je htela još neke obaveze kod kuće pa sam joj na svakih desetak minuta snimao klipiće od desetak sekundi i slao joj preko vibera, da malo i ona uživa u prirodi, barem tako preko ekrana.

nije sve u sportu, nešto je i u radu

rad kao sport, tako mi se zvao diplomski kada sam sanjao da studiram Domaćinstvo i Hortikulturu.

piše da mi je spao raspoloživi prostor na hard disku (ssd) u opasnu zonu i ponudio mi laptop da oslobodim 3GB i ja kliknem yes i evo sada imam 1GB slobodan na disku od 99GB i kako je on oslobodio 3GB nije mi baš najjasnije.

nema veze, imam u kući slobodan ssd od 256GB pa ću samo u onom docku da iskopiram jedan na drugi i da zamenim.

mada bih radije uzeo novi laptop ali ni to nisam siguran šta i kako i kojeg.

ovaj je iz 2009. i tera neki Windows 7 koji ne podržava neke nove verzije aplikacija, evo čak ni chrome neće da se ažurira kaže neću pa neću.

onaj rad iz podnaslova se odnosi na raspremanje jedne od soba jer smo nešto tumbali dole kod loline mame koje više nema pa smo oslobađali prostor i poklanjali svakakve sitnice i stvarčice, pa je jedan slobodan orman stigao kod nas na sprat i tu smo slagali opremu za biciklu i trčanje, a još sam raspremao i razna mesta gde je ležala mačka tako da mi je na to otišlo glat sat i po vremena.

na kraju sam samo stigao da se provozam sat vremena e-bajkom, kao i popodne u pauzi posla.

sutra je kao i narednih dana najavljeno stabilno, sunčano vreme sa toplim jutrima, pa se nadam da ću se vratiti u onaj letnji ritam kada sam uspevao da se ujutru provozam čak i malo duže od blic izlaska.

vremenske prilike i iskustvo prognoziranja

sedim na poslu, pardon, stojim pored laptopa, slušam grmuckanje napolju nakon što sam jutros izveo dve rikaveri aktivnosti.

prvo šetnja sa psima pored reke, samo 3km, s tim da sam zaboravio da ugasim sat pa sam snimio i usisavanje šupe i podruma tokom čega mi je sat kao bajagi hvatao neke gps signale i napravio mi dodatni kilometar, a graf izgleda kao da sam preskakao sa krova na krov poput šimpanze

imam čak i taj screenshot kod kuće u kompu pa ako se setim dodaću ga ovde

posle toga e-bajkom na brzaka do obližnjeg sela gde sam juče video bačeno štene lutalicu, poneo mu konzervicu mačije hrane no nisam ga našao, otišao je negde dalje...

negoooo, hteo sam da pišem o jučerašnjem planu

svanulo je +18, nije mi palo na pamet da može ispod toga kasnije prepodne, samo prema gore

no iako sam krenuo kad se sunce već bilo podiglo, kroz grad mi je pokazalo +17 a na periferiji +16, tu sam ušao u ulicu koja ide ispod brda/šume sa severne strane, a pored je i reka

kilometar dalje kod Pivare se spustilo do samo +15 no sparina i sunce su to promenili da mi bude taman za vožnju, nikakvu svežinu nisam ni osetio

negde do pola uspona je i dalje padalo pa sam ugledao i +14 no blag vetar u leđa, uz pomenutu sparinu i sunce su učinili da mi bude čak i toplo, znoj mi se slivao niz čelo ispod ruba kačketa

do vrha je opet bilo +17, nakon spusta i drugog uspona dalje prema planinama je stiglo do +18, uz bistro nebo i jako sunce već je delovalo kao da sam usred leta

dalje prema planini sam na nekih 700m nadmorske stigao do 20.5 stepeni, da bi se na 800m ulaskom u šumu tempertura spustila na +18, a do okreta na 960m je bilo opet samo +17

mislio sam da će mi biti friško tih prvih par kilometara nizbrdo no nije, nosio sam malo puniji dres kratkih rukava i nisam osetio to što sam ispod bio sav vlažan od znoja

u spustu kilometri brzo prolaze i razmišljaš o rupama, krivinama, ne baš o temperaturi i jedino se sećam da sam na onom istom mestu video 20.5, mada je već verovatno bilo malo više no termometar na garminu malo kasni sa javljanjem, slično nagibu uspona kada na najstrmijem delu piše 8% a kada na vrhu zaravni onda mi pet sekundi stoji 13% i tako dalje

odatle sam toliko bio preokupiran rupama i krivinama da sam se tek pred završni silazak u grad setio da opet pogledam na garmina i pisalo je 23.5 stepena, tamo gde je u odlasku bilo +15

to je bila cela priča

eh setio sam se

znam gde sam juče bio no nije ni važno, malo sam odmorio nogice naokolo uživajući u sat vremena sunčane pauze na poslu

zato sam znao da ću se lepo odmoriti nakon nedeljne vožnje pa ću možda nešto lepo iskombinirati jutros

i bilo je super

sama vožnja više manje zanimljiva, tuda smo išli stotinu puta dok je još put bio u pristojnom stanju, a i to pristojno kad prevedeš na jezik u normalnim državama bi se pre moglo preimenovati u jako loš i propao, nego bilo je i lošijih pa su pomerili kriterijum

uzbrdo još i pomoz bože a nizbrdo jedva, kao video igrica

kao kad jutjuberi snimaju nindža kavasaki kako ide 300 na sat i provlači se između dve kolone na autoputu, e pa deluje mi da je i to manje rizično od spuštanja kroz nepregledne krivine, rupa do rupe, senke prave šare po tlu pa ne vidiš šta je crno a šta belo, svakog časa može odozdo da ti izleti golf dvojka ili jugić, naravno bez upaljenih farova, pa ti jedan prođe s leve a drugi z desne strane

pritom te u desnim krivinama malo ošamari dženerika po uvetu a malo ti se neko trnje zabije u šaku onako kako je držiš na guvernali jer je korov i kupine narastao kao biljke mesožderke i osim bankine su pojeli i pola desne trake, ako tu čak i u teoriji postoje dve trake, radije jedna i po

naravno da nema bele linije, smehotres tres vedno res

što jes jes na par mesta su i krpili, onako prosuli asfalt lopatom sa kamiončića i malo prešli točkovima napred nazad pa se to zgugurilo kao da put ima celulit, čak i te nazovi zakrpe je bolje izbegavati i držati se starog Titovog puta povaljanog od nekakvog krupnog šodera i betona

kad dođeš na vrh brda a do je negde oko 970m nadmorske (dalje je makadam) i okreneš nazad, naravno poželjno je da nisi ni na kakvoj drugoj bicikli osim na mtb-u jer upadom u svaku rupu bi odmah precvikao gumu ako ne i felnu/obruč/bandaš, a ako si i na mtb-u poželjno je da imaš amortizer koji moraš otključati pre spusta, a ako pritom imaš i "shadow" menjač koji se može zaključati da lanac ne udara gde stigne, onda obavezno povuci i tu polugicu

pri svemu tome naravno poželjni su i točkovi 29'' jer oni od 26'' neuporedivo više odskaču i tresu, lakše upadaju u rupe i teže iz njih izlaze i uopšte se puno više muče

eh da, ne bi bilo loše da imaš i rezervno dupe koje posle povratka kući možeš da odvrneš i ostaviš u buretu kupusa da se malo zaleči, a da nazad navrneš svoje koje si ostavio u pomadi da te čeka onako lepo glatko i mirišljavo

naknadno popunjavanje praznine

izgleda da će praznina ostati praznina

nemam pojma gde sam bio

ponedeljak treći jun

gledam jedan telefon, gledam drugi

nigde neka fotografija 

(ovo pišem dva dana kasnije, pa stavljam sa izmenjenim datumom)

gledam sms-ove, ništa

gledam viber, ništa

sećam se da smo ujutru otišli do gigatrona da pogledamo veš mašine i da se raspitamo za naručivanje, dostavu, korišćenje popusta i poena

hteo da odem negde biciklom pa odustao zbog kiše

zatim na posao

u pauzi posla sam otišao NEGDE da se provozam, 

pa sad ide ona šema algoritma koja pokazuje nazad na prvi red koji sam napisao

vidim da sam došao na posao na vreme, 

jer sam pogledao spisak i tačno se sećam ko je sedeo u čekaonici kada sam progurao biciklu

dakle praznina

bio sam NEGDE sat i po

linijom manjeg otpora

ko zna da li je ovo mogao biti bolji dan, evo nemam pojma.

od svačega zavisi, i kako si spavao i šta si radio prethodnih dana i kako se uopšte osećaš, koliko si motivisan, od čega nečim možeš da upravljaš ali nije uvek sve pod kontrolom.

ako je do starenja, možda i to može nekom samoterapijom i autohipnozom da se reši?

uglavnom ovaj put nije došlo do preterane razlike između maštanog, željenog, planiranog i ostvarenog, pa ne mogu ni biti naročito nezadovoljan.

iskombinovao sam dve vrste vožnje, onu "ajd malo alternativnim putem" i onu "ajd na neki malo teži krug", s tim da sam alternativne pravce odabrao između 18. i 32. kilometra, i posle negde od 62. do 75. kilometra.

a ispred, između, i nakon ova dva lutanja je bio onaj teži deo.

e sad, da vidimo u čemu je razlika.

road bike: trebao sam da očistim trkačku, podmažem, premestim nosač za garmina, proverim rez. delove, i da po prvi put sednem na cestovnjaka nakon skoro godinu dana, baš danas na Dužini :-/

uz to bilo je najavljeno i nešto mogućih pljuskova :-/

mislio sam jedan krug od 155km što bi izašlo na 6 sati.

ovako sam na mtb odmah seo jer je sve bilo namešteno, otišao alternativnim puteljcima na kojima mi ni pljusak ne bi smetao, nisam ništa brinuo, bio sam izvan saobraćajne gužve i pod manjim stresom oćel me ko ubit, a ostao sam na prvom delu vožnje pola sata i na drugom 4.5 što mu dođe na 5h, sa zastajanjima skoro 6h, dakle kao i vreme planirano na cesti, samo mnogo ležernijeg osećaja.

no zato ovo pak nije bio baš "trening" jer je uglavnom bilo na pola gasa, ali dobro.

sve ide u rok službe, bogme i od ovoga sam se malo umorio.

eh da, nisam menjao ni sedište, a da sam seo na cestu ko zna kako bi mi se ona upala ponašala, doktor je rekao da je operacija bespotrebna i rizična i da samo vozim i uživam, svakako će boleti :-)

prvo june

ovo je ono kada mi u nekom od kalendara piše 1. June onda mu to dođe kao prvo june

prvo šestog, tojest prvo šesto valjda, june juneta

i baš sam se prvog juneta zaletijo kao june

tačno znam kako bi išao razgovor

ja:

dobar dan, često pokvarim samom sebi dan pogrešnim nepromišljenim odlukama.

naime planirao sam malo dužu ili jaču vožnju popodne i nešto malo trčanja ujutru, da bi se što bolje iskoristio dan nakon perioda kiše i nestabilnog vremena

no ukazala mi se prilika da ujutru odem na malo duže trčanje (*) koju sam iskoristio, onda sam upao u vremenski škripac pa sam morao da žurim, i na kraju sam se umorio jer mi je trčanje ispalo i duže i jače od idealnog, pa će mi popodnevna vožnja verovatno jako trpeti zbog toga, a trebala je da mi bude glavni događaj u danu

chatGPT:
(nakon što mi je izneo detaljnu analizu i objašnjenje, završava sa savetima i preporukama)

pokušajte da napravite detaljan plan treninga i da ga se pridržavate. jasno ograničite opseg jutarnjeg trčanja i ne odstupajte bitno od svog plana, bilo da je u minutima ili kilometrima. gledajte da pri svakoj prinudnoj promeni plana što manje ugrozite glavni popodnevni trening, odnosno ako je već došlo do okolnosti zbog kojih morate promeniti plan, gledajte da uvek radije skratite nego da produžite prvobitni obim treninga.

eto, čak mi ni AI ne treba, sve bih mogao da znam samo kada bih poželeo da malo nažuljam one klikere u mozgu koji su izgleda još uvek u zimskom snu.

ispalo je 15km od kojih sam odsekao prvih 300m jer mi je gps pokazivao osam minuta po kilometru pa sam morao da "crop activity" da bi mi ukupan prosek sa 5'02'' spao na zasluženih 5'00''/km

(*) juče onaj rođak nije išao autom ni na jednu zgodnu stranu pa smo odgodili vožnju za jutros, i čak sam napravio plan gde da izađem i da nakon trasiranih 12.5km stignem na posao na vreme, no on je krenuo skroz drugim putem (!) pa sam na brzaka smislio plan BE no nisam znao napamet sve u kilometar tako da sam ubrzo shvatio da sam sebi ostavio previše koraka za premalo vremena