od kučeta do mačeta

juče sam u pauzi posla u nekom nazovi ranom popodnevu krenuo biciklom da pogledam da li su se pojavili neki kučići sa majkom bačeni tu u selu na 15-ak km istočno no na pola puta ka tamo je počelo da grmi i da paduckaju prve kapi pa sam pobegao glavom bez obzira.

kao i uvek slikao sam onaj mali ciklokompjuter da bih mogao da ga poništim a da tako kroz slike zapamtim koliko sam prešao.

no naravno da sam zaboravio da ga poništim pa sam neprimetno samo nastavio da kalemim kilometre danas, i to sam virtuozno rešio tako što sam opet slikao taj mali merač i oduzeo koliko je bilo juče, pa sam sebi poslao mejl (!) u kojem sam obračunao da je 49-16 jednako 23.

baš sad nešto gledam, MORA DA JE NEKA GREŠKA.

ova popodnevna vožnja po suncu (napokon sam prošao kuda juče nisam) bi mi baš prijala da me negde na pola puta (opet!) nije pozvao dostavljač i rekao mi da će biti u gradu za oko pola sata, sa veš mašinom u kombiju.

pa sam morao da udarim hronometar do kuće, iako sam planirao da se NE preznojim jer bih morao da se vratim na posao.

dan odmora mi je godio ali je ispao dan NEodmora kao što rekoh, bogme bolele su me noge nakon onog trčanja juče od kojeg sam se očigledno solidno odvikao.

bilo bi fino ako sutra uspem nešto malo da trčnem, ako bude hladno jutro.

pa da u nedelju budem voljan za bajk, najavljeno je baš toploooooo.