dok napolju grmucka

uzeo da kuckam blog u pauzi posla, tojest nismo na pauzi nego samo ja ništa ne radim pa sam sad tražio mesto za laptop obzirom da je do juče stajao na nekoj prenosnoj klimi koju mi je Lola maznula pa sam ga sad premestio u neku policu koja mi je malčice previsoka pa gledam da li će ovo ovako moći da ostane

prema planu sam jutros poranio, nisam davio sa doručkom i odustao od ideje da premeštam nosač garmina na onaj drugi MTB, mada mi je to bila ideja vodilja za danas

da vidim ima li razlike tojest kako bih doživeo razliku na istoj stazi ali sa dve različite bicikle

alu ram i 29'' točkovi naspram karbonskog rama i 26'' kotača

štaviše isplatilo bi se da sam se samo malo pomučio (naduvaj gume spusti sedište jer je trenutno na Lolinoj visini, i premesti nosač garmina, verovatno i podmaži lanac) jer sam, obzirom da sam krenuo istom biciklom kao i prošle nedelje na taj razrovani asfalt, počeo da tražim neke alternative

JERBO ŠTA ĆE MI DVE SKROZ ISTE VOŽNJE?    

tako sam stigao do odluke da umesto gore do kraja asfalta, pa nazad istim putem, okrenem par kilometara ranije kod izvora, da uštedim na vremenu potrebnom da u jednom ili drugom smeru prođem nekim alternativnim makadamima koji se uklj/isključuju sa ovog asfalta

uspeo sam da napravim dva BITNA skretanja, nije baš da je zbog toga vožnja bila frtaljEpska ali daj šta daš, plus sam se u grad vratio drugim ulicama sa najbližeg brda tako da sam se osećao poprilično ALTERNATIVNO

no tu je i bio najveći problem:

ove Varijante sam "morao" onom drugom biciklom jer na njoj imam nove kramponke, a ove 29'' su se toliko izlizale da se maltene može smatrati da krampone ni nemam, pa sam jedva prošao tim makadamima koje su putari nasipali nekim povelikim kamenčićima po kojima je svaki točak išao kuda je on hteo, ignorišući moje želje

najveća trauma je bila/bio jedan poznat uspončić od nekih 200m ali bogumi 15% (garmin potvrdio) po zemljanom putu prekrivenom kamenčićima i peskom, zbog kojeg sam počeo da gutam knedle čim sam dole ispod skrenuo na asfaltić koji kasnije prerasta u taj makadam

kad sam pred kraj video puls 158 bejah srećan što znam da je uspončić kratak, jer da je recimo potrajao ceo kilometar morao bih da tražim najzgodnije mesto da brzo otkačim noge od pedala i preguram ostatak peške, ili bih (čisto sumnjam) krenuo u ispitivanje sopstvenih granica bola i trpnje, obzirom da su mi od starta noge bile "na pola koplja"