nedjelja, 31. siječnja 2021.

koja je tvoja, prosečna brzina

koji su tvoji, pogledi na svet?
tako je pevao Vlatko.
piše da sam u proseku u JANUARIMA trčao po 381km, s tim da mi je najveći zbroj u tom "otvaraču godine" 1104km a najmanji naravno 0000km pretprošle zime kada sam nešto istegao dva dana pred novu godinu.
tako da, možda imam skroz normalan prosek za polumaratonca, blago nizak za maratonca a verovatno najveća odstupanja od proseka među svim iole normalnim ljudima.
ovaj dženjueri sam završio sa evo 253km što je smešnjikavih 8.2km dnevno.
upravo sam u excelu negde ugurao i tu kolonu, ali je tesno pa sam stavio samo jednu decimalu, neću imati prosek "u metar". 

e sad obzirom da sam se, što bi klinci rekli "smorio" od vođenja sati i minuta, ne mogu da podelim tih 253km sa brojem sati trčanja no sve je to bilo tu negde, trčkaranja oko 10 km/h sa par nekih ajd da kažem treninga pa je prosek valjda negde iznad, možda oko 5'30''/km.
neko vreme sam bio odlučio (!) da ću trčati brže, šta god to značilo, onda sam dva dana makljao neki tempo ali po jednocifren broj kilometara, pa sam nekako spontano od toga prešao u staro dobro good ol' trčkaranje, sa blagim upadima u tempić.

danas je bilo podosta govnyivo vreme i nije mi se išlo nigde autom jer bih svakako fasovao oblake i kišicu a usput rizikovao da negde u brdima bude i više vode i niža temperatura, da ne pominjem pranje kola koje bi stiglo gratis a u ovom slučaju kao GRATIŠČINA!
evo sve trčim, i ovako jedva stojim na nogama.
lupio me lep vetar u povratku, jer sam trčao 10.55 i nazad za total 21.1km.
ujedno sam se u zadnji čas prijavio na halfM čelindž pa eno piše da sam valjda šesti u kneževini od ukupno 45 pokušajnika.


uzeo sam one asics noosa ff koje sam nekada "čuvao za trke" a trka je nestalo a u međuvremenu sam kupio salming bolje od njih pa sam kupio brooks bolje od salming i tako sam sad u suficitu sa patikama "za trke" i onda sam noosa i salming prekomandovao za trening.
a za trke su mi ostale samo brooks crvene.
a brooks šerpa plave i mizuno žabokrečina zelene se klizaju po mokrom ili masnom asfaltu pa su neupotrebljive po kiši, tako da za vlažno imam te ex za trke noosa ferrari rot i salming ne-šerpa plave.

li-ning crne i salomon xr mission sive su oba para stigle do 800km i na granici su raspada mada ne tutto completto (drugo ne treba duplo t ali ovako bolje izgleda), i tu su još noosa 11 one najšarenije moguće koje su na 1100km i njih nosim kao cipele uglavnom, jer se slažu uz sve odevne kombinacije jelte. 

eto to su bile sve brojke za danas, pravi cifarski festival.
stiskao sam lapove na 5.25km i nakon četvrtog se pitao zašto imam 21.0 a ne 21.1km, toliko o naspavanosti i koncentraciji.
prvo mi je išlo po 4'45'' pa onda po 4'43'' pa po 4'35'' pa sam onda još malo stisnuo mada se slabo odrazilo na brzinu jer mi je već bilo hladno, a ja sav natopljen vodom i znojem.

ukupan rezultat nekih 1h37.5 minuta što je samo par sec/km sporije od poslednjeg polumaratona u Čačku prošle korona godine, a danas sam imao i preko 100m uspona.

subota, 30. siječnja 2021.

čipovanje

baš me zanimalo kako će se čipovanje odraziti na trčanje, da li ću dobiti neke parking senzore pa manje padati, asistenciju praćenja linije, erbegove ili automatsku klimu.
a sve je došlo iznenada, bukvalno u pola sata poziv pripremanje odlazak na lokaciju popunjavanje upitnika potpisivanje izjave da neću prodati ni iznajmljivati čip stranim državljanima ni migrantima, i na kraju pristanak da se u moje krhko telo spreme obavezni oglašivački i kolačići za praćenje of lajn aktivnosti.

krenuo sam oprezno, biciklom do reke i to u terminu kada se ceo grad šeta, da sve bude kao u onim filmovima i serijama gde glavni junak pada a neko odmah klekne pored njega, podigne mu glavu u krilo kao kosovka devojka onom posrnulom junaku i počne da viče DA LI JE U BLIZINI NEKI LEKAR, ENI KAJND OV A DOKTOR ARAUND, a ja kakve sam popišane sreće opet bi me neka veterinarka opravljala papagajkama.

i kao ajd pola ajd polako, ajd laga ajd lagano, ali ne, noge počeše da divljaju, valjda je čip to izračunao da moram milju za šest minuta a ne za kilometar i odoše noge a ja drž za njima pa uzbrdo pa nizbrdo i nakon 2.5km rekoh STOP neće mene niko ubiti ovako mladog i perspektivnog.


tu sam saišao na prugu, malo fotkao pejzažnu arhitekturu, mostove tunele i kanjone, onda sam se nakon jednog tunela setio stare slave kako sam tuda trčao polumaraton i rekoh ajd da spičim između dva tunela jednu dugačku krivinu ako je moguće po 6 minuta, i taj pravac je bio nekih 500m ali sam posle 400 opet stao nešto da fotografišem i tako istrčah 400-tku.

inače sam sve snimao telefonom da mi garmin ne bi srao kako previše treniram, eno ga sad mi saopštava kako mi OPORAVAK TEČE PO PLANU, pa naravno da teče glupa ženska glavo kad sam te ostavio na trpezarijskom stolu da te mačke čuvaju.

još malo planinarenja kasnije sam se opet obrušio polu-nizbrdo, to leti to poleće to uzleće, iskreno razmišljam da nastavim svakog dana da idem na čipovanje, samo da krenem gradom i da skupljam izgubljene lične karte i tako na jedno 19 raznih imena da se vakcinišem i onda od 20-og dana da krenem na revakcine i nakon toga da mi daju 40 dana ono kad ti i duša poleće a ne samo nebo i mišn akomplišd.

e a između dva spusta vratolomnim čip brzinama sam ubacio jedno istraživanje pa upao u neke močvare i tu sam shvatio da treba da se ažurira navigacija u čipu, brzinu i šaltanje  je dobro savladao ali mu snalaženje glede elementarnih nepogoda nije jača strana. evo tek nakon pola dana sam povezao da se ono budženje automobila zove chip tuning, dakle to su mi uradili, hvala. sutra bih mogao nešto tipa polumaraton od promena 1km/1km ili nešto slično.

petak, 29. siječnja 2021.

greška ali ne moja

ukratko, ideja je bila da prođem jednim od puteva koji direktno sa reke Gradac izlaze u selo na brdu, a tih puteva ima, hm, sa desne obale uspevam da se setim 7 mogućnosti.
ne računajući veliki asfalt naravno nego samo šumske/kolske/planinarske/kozije puteve neke od kojih italijani zovu mulattiera odnosno tovarna staza, puteljak kojim možeš provesti mazgu natovarenu granama za loženje.
elem šta se desilo, na mestu gde treba pregaziti reku, poznatom i kao gâz, video sam put koji dolazi iz mog pravca ali ne i onaj preko reke.


bez obzira na taj zbunjujući momenat, skinuo sam patike i čarape te što je brže moguće prehodao kroz ledenu vodu iz dva poluvremena jer je na sredini bio mali sprudić na kojem je bilo moguće predahnuti.
no sve skupa je trajalo negde oko stotinak sekundi, što ne bih ni znao da nisam uključio kameru da snima pa sam na kraju primetio i dužinu klipića.

(šaljem preko vibera fotke sa jednog telefona na drugi da bi mi legle u google photos koji je direktno povezan sa bloggerom pa tako razgovaramo nas trojica svakog dana pomalo, sale samsung sale huvej i sale ajfon, možemo i bend da osnujemo)

uglavnom o čemu se radilo, voda je iskopala korito metar ispod puta i tako je ta stara veza ostala da lebdi nad površinom reke kao neko pristanište, nije čudo što nisam ništa video. 
od mesta gde sam pregazio sam malo krenuo na jednu pa na drugu stranu dok nisam ukapirao gde je to BIO put, i dalje nastavio da se penjem uzbrdo nekih 250m nadmorske dok nisam izbio na gornje pašnjake.

dosta brzo sam se svega setio obzirom da sam poslednji put tuda prolazio pre dobrih 6-7 godina kada sam prečicu sa jednog puta na drugi pokazao drugu koji organizuje ove lokalne trejlove.


tada smo napravili dobrih 35km i na kraju se obojica prehladili jer smo posle skoro 3 sata trčanja mrtvi žedni upali kod nekog čoveka u dvorište i napili se ledene vode. 
no da sve ne bude čisto otaljavanje podsećanja, naišao sam na nečije tragove koji su na jednom mestu malo odstupili od te moje prečice, pa sam iz čiste radoznalosti krenuo da vidim kuda je taj neko prošao i da li je lutao ili je zaista poznavao teren.
ispostavilo se da sam izašao na isti put samo na malo drukčijem mestu koje mi je štaviše bolje i odgovaralo, no ti tragovi su me provukli kroz takvo šiblje i polušumarke da nikada sâm ne bih natrefio, očigledno neko koristi tu prečicu i kada nema snega a sada mi se samo posrećilo da je ugledam.

ovim sam praktično overio sve moguće i nemoguće prečice u okolini, ima još par šumskih puteljaka koje ama baš niko ne koristi i kojima sam "morao" da prođem te godine kada sam bio rešen da lično proverim sve kuda na topografskoj karti deluje da je moguće proći no to mi ovih dana nije baš ovoliko interesantno.

četvrtak, 28. siječnja 2021.

los slomos

ovo nema veze sa sportom, mada ima, pa ću kopirati i na blog:

"Zbog kerova sam preživeo na desetine nervnih slomova dok nisam oguglao na budalaštine. Evo najsvežijeg primera od pre mesec dana: na trčanju mi se usred šume priključi vučjak kapitalac, neartikulisan skroz, obleće oko mene, zaleće se, sapleo me i zalepio na zemlju tri puta dok nismo našli neki zajednički jezik. Onda smo trčali zajedno skoro kao ekipa dok je padao mrak. Jedva sam uspeo da napravim tri mutne slike za slučaj da neko po nečemu može da ga prepozna. Stigli u neki zaselak, svi me psovali što ga ne vodim na kajšu, uznemirava druge pse, srećom ga ni kokoške nisu zanimale. 

Ali agonija kreće tek sutra nakon moje objave u fb grupi. ZAŠTO MU NISI OČITAO ČIP (???) OSTAVIO SI GA U DIVLJINI NA MILOST I NEMILOST (!!!) ZAŠTO GA NISI DOVEO DO PRVOG VETERINARA (još 15km btw) ŠTA OVO ZNAČI SLIKAO I OSTAVIO (!). Kako li bi se neko drugi snašao naspram ovog teleta evo nemam pojma, kontam da ono baš znam sa psima i sa svakim nađem zajednički jezik, dakle uspostavio kontakt, malo se družio, utuvio mu da ne mora da obara ljude po planini, prosvetlio ga da još neko osim bivšeg gazde ume da izgovori par komandi, slikao ga, oglasio, objasnio gde se nalazi, ali jok, sve je to ništa ako me na trčanjima ne prati privatna pokretna kombi-ambulanta sa veterinarom i svom opremom za snimanje, operacije, sterilizacije, pa nek se nađe i jedan kavez, električno ćebe, granule, a poželjno i par kila crvenog mesa zbog krvne slike..."


Fora je i kad me pitaju mogu li sutra da odem opet da ga potražim, kao da je to neki kamen koji je tamo ostao, pride se sve dogodilo 30km od kuće jer sam na trening otišao biciklom do pola puta. Tako je ispalo da sam, iako veliki ljubitelj životinja, u životu spasao puno više ličnih karti, telefona, novčanika, ključeva, a vrlo malo životinja. Igrom slučaja poslednji je bio takođe vučjak koji je nekome odlutao pa sam sa treninga javio mesto gde sam ga video i poslao sliku radi lakše identifikacije, i ispostavilo se da je zahvaljujući tome ubrzo pronađen. Tu postoje i drugi problemčići jer npr. ako ostavim komentar sa slikom ispod izvorne objave, dogodi se da se pet minuta niko ne javi i ja otrčim dalje. Dođem kući i posle sat vremena neko napiše odgovor i pita da li je pas još uvek tamo, ne shvatajući da je život ipak jedna pokretna traka događaja i da se ne može premotavati napred-nazad kao video kaseta.

Eto za promenu malo drugih tema na blogu, nakon jučerašnjih 10km ujutru više nisam ni trčao, a prestao sam i da istražujem razloge zašto mi se nešto naročito ne trenira ovih dana, već sam se pomirio sa tim malo usporenijim životom do daljnjeg, i samo čekam da prođe :-)
Odoh da planiram neki lep izlet za danas, snega još ima svugde ali sunce doprinosi nekom letnjem ugođaju iako nigde ne možeš bez jakne.

srijeda, 27. siječnja 2021.

spomenici

u lokalnoj grupi Grada na fejsu opet rasprava o tome kako treba rušiti i sklanjati spomenik Stjepanu Filipoviću, onom čuvenom sa raširenim rukama kojeg su obesili 15 minuta pre zakazane satnice jer se kao lud dernjao "smrt fašizmu" i nisu mogli drukčije da ga ućutkaju. no od tih lokal-džihadista niko nije ni čitao vikipediju pa partizana zovu ustašom i još izmišljaju kako je usput klao srbe. a čovek učio bravarski zanat u Kragujevcu. jedan brat mu streljan u Kragujevcu, drugi poginuo na Zelengori u ratu. šteta što ti silni komentarori nisu živeli u Stjepanovo vreme pa on ne bi morao da ratuje za njihovu slobodu, borbom bi se oslobodili svog militantnog besa i zla. 

toliko o Stjepanu iliti po naški Stevanu Filipoviću.
a o instagramu imam sledeće da izjavim: dakle kada na telefonu uključiš "filter plavog svetla" koji ti štedi oči čarne, sve što vidiš ti se predstavlja kao lažno žuto, da ne kažem žuće. tvoj te ekran zavarava. onda te slike koje si podesio do perfekcije pogledaš na kompjuteru i gle čuda, sve imaju neki plavičasti ton, jer ih je prepametni telefon obojio. dakle to treba imati u vidu. baš se ježim od tog plavog tona i jutros sam baš za fejs prepravljao neke slike u instagramu i doterivao ih da poznanicima malo ulepšam dan, kad ono cvrc sve su plavičaste. zeznuo me mobitel. hm. 

inače jutros sam otrčao 10km (*) dok je tašta bila na čipovanju, usput sam se raspitao i koliko sam shvatio do preksinoć je moglo da se vakciniše bez poziva u određenom terminu predveče a sada su to ukinuli pa se mora čekati poziv iz stožera. ono što je trenutno najvažnije je da koliko god se razlikovali % efikasnosti od jedne vakcine do druge, i koliko god se razlikovalo trajanje zaštite, jedino zajedničko svim vakcinama je da sprečavaju onaj najteži oblik bolesti i to je ono što može da ti promeni život zauvek. neko teže oštećenje pluća ili bubrega ti zapečati sudbinu i možeš do kraja života da sediš u parku i igraš šah sa penzionerima, a i taj kraj života bi verovatno malo požurio u odnosu na ovo ako ostaneš nezaražen. tako da...


*uopšte nisam skontao da sam obukao trenerku i duks iste šerpa plave boje i da sam slučajno uzeo i takve rukavice, jer sam preko imao neki crni šuškavac i nisam bio svestan šta je ispod. kada sam negde na pola trčanja to ukapirao, morao sam da skinem vetrovku i da se slikam tako sav plav kao štrumf, naravno negde daleko od civilizacije da mi se niko ne bi smejao, ili nedajbože da me neko uslika i negde objavi, postao bih dobra tema za mimove. eto. popodne možda dodam još koji kilometar mada će mi se januar svakako završiti u velikom minusu. tja.

utorak, 26. siječnja 2021.

jutro i veče

evo do danas, a to je nešto malo preko mesec dana od kalendarskog početka zime i najkraćeg dana u godini, izlazak sunca se pomakao samo 11 minuta prema noći tj svitanju, a zalazak se pomerio za čitavih 44 minuta ka zalasku tj noći. to je ona "anomalija" o kojoj sam pričao, da ne ide sve tako prosto linearno kako bi na prvu loptu mogli da pomislimo. za one koji kasno ustaju se dan značajno "produžio", a za one koji recimo rade drugu smenu nije se gotovo ništa promenilo, tih 11 minuta ujutru je skoro zanemarljivo u odnosu na cela 24 sata.

nego gledam sad, ako bih hteo da do kraja meseca imam 10 km/dan trčanja trebalo bi mi na ovih dojučerašnjih 186km još nekih 124km u sledećih 6 dana. 
osim toga, sviđa mi se zbog orijentacije u vremenu što će februar početi od prvog (datuma) pa će nedelje padati 7. 14. 21. 28. i onda će mart opet početi od prvog, pa ako i krenu neke trke ili barem treking lige, biće lako odmah skontati da li je trka u subotu i nedelju, bez otvaranja kalendara.

za danas sam neki polu-Plan napravio već jutros, jer sam otišao do Lokala da počistim ono malo snega i bljuzge što se natovarilo preko noći i ustanovio da su trotoari i grad full neprijateljski okrenuti spram maratonaca. no temperature su u minimalnom plusu pa nije problem za guzicu da se biciklom ode par kilometara do prvog malo šireg puta koji izlazi iz grada, i odatle dalje na trčanje. 

dok sam krenuo sneg se već otopio i nije mi bilo jasno šta radim na bicikli ako su trotoari skoro suvi. malo sam skratio taj prvi deo na točkovima i vezao biciklu na ulasku u park, sa namerom da ni ne idem negde daleko već da se zadržim tu kružeći. no da ni drugi deo plana ne prođe po planu pobrinule su se noge, izgleda da se ipak nisam odmorio od silnog vikend jurišanja i onog razbijanja betona macolom, u kombinaciji sa lopatanjem.


kruženje se svelo na samo 4x1250m za okruglih 5km i pola sata laganog trčanja, sa ulascima u Tempo na uzbrdici, eto neka bude da sam "odradio" trening od 4 puta po minut uzbrdice. posle ručka sam dodao još malo istraživanja kroz sneg tu po jednom brdu i strčavanje nazad u grad, jer su podnevnih pola sata na vazduhu ipak bili premalo za ceo dan.

ponedjeljak, 25. siječnja 2021.

korak nazad, pa natrag dva

krećem na trčanje i naravno opet od pametnog satića koučića dobijam sugestiju.
on to onako, nenametljivo, ali uporno.
ne trenira te pametan već uporan, da parafraziram.
kaže danas ti je na rasporedu base workout od nekih 45 minuta po 5'30''.
i stisnem ja OĆU, prihvatim sugestiju jelte.
obzirom da sam dva dana ranije nakupio i tempa na bicikli i tempa na trčanju, rekoh taman malo samo da vidim kako su mi nogice, odgovara mi ovako nešto ako ne i sporije ali ajd.
i otrčim ja to sve prema savetu, s tim da sam malo produžio ali nebitno, kad ti istekne vreme sat prekine odbrojavanje i nastavi dalje kao da se ništa nije promenilo.
kvaka je da nisam nosio puls-traku a satiću se pogodio takav dan da je sa watch-nog zgloba napravio puno pogrešnih očitavanja pa mi je puls k(oji će ostati zabeležen i kasnije se obrađivati u aplikaciji za praćenje forme) bacao i preko 170 umesto da pokazuje tih poprilično ravnomernih 130-ak celog jutra.
nakon približno 10km sam završio trčanje i zaboravio na te detalje.
evo uveče pogledam sat i ne mogu da se ne nasmejem.
nakon što sam pratio savet za najpravilnije treniranje, svejedno mi je napisao da treniram neučinkovito, pa jebemumiša zašto za sebe kažeš da si loš trener? :-) 


naravno, obzirom da mi je za lagano trčanje trebalo preko 170 otkucaja/min, zaključio je da mi forma dodatno pada pa me počastio dodatnim srozavanjem proračuna maksimalnog utroška O2.


no u trećem ekranu sledi virtuozno objašnjenje. on je ipak dobar trener jer mi je napravio dobro raspoređen program treninga, ali mi forma iz nekog razloga opada (greške pulsa). nemajući bolje objašnjenje, savetuje mi da bolje spavam i kvalitetnije se hranim, kao i da izbegavam stres.


a od svih stresova u toku dana, najveći mi je bio upravo ovaj sat tojest njegov prateći softver, jer nigde nemaš opciju da stisneš na neko dugme "zanemari pulseve" ili barem "koristio sam očitavanje direktno sa sata i treba ispeglati greške pulsa na grafikonu".

sve u svemu, dodao sam skromnih murakamijevskih 10km a zbog silnih dana planinarenja ili bicikle imam do sada u januaru samo 186km.
tačno mi dođe da se prijavim u neki distance čelindž pa da pratim kako se iz prvih tipa 10,000 pomeram u prvih 5,000 ili nešto slično, zabave radi.
ali zabave se ne plašim već motivacije, odatle do trpanja 40km dnevno da bih se pomerio u prvih 2000 ili prvih 1-2-3%je tanka linija :-) 

nedjelja, 24. siječnja 2021.

polukružno

nakon višekratnog proveravanja prognoze taj krug sam smislio, taj krug sam stvorio, u vetar rasuo, tri dva jedan glavno je bilo u auto ubaciti sva sredstva za čišćenje i podmazivanje bajkova jer mi se ne prlja dvorište of kors. usput je sve delovalo idilično, pretežno sunčano, nigde neke bitne niske oblačnosti, samo oni visoki razređeni vazdušasti pamučasti da ih ne guglam sad s tim da ne mislim na cirostratuse nego na ono sranje poput šećerne vune u raspadanju. pre nekoliko godina sam bio u fazonu ma šta tu ima komplikovano, pobrojao desetak oblika oblaka i kad sam otvorio stručnu stranicu samo što se nisam onesvestio koliko varijanti ima. i da ne poveruješ, svaka ima i ime :-) 

nakon špricanja lanaca menjača kočnica i svega ostalog što kod kuće ni ne podmazujem jer neću da mi wede prska svuda naokolo, trebalo se samo odlučiti kakav krug, levi ili desni. levi krug bi podrazumevao uspon na frušku goru zapadnijim putem gde bi popodne mogla da paducka neka sitna kišica a povratak negde od istoka gde bi trebalo malo duže da ostane suvo, no prognoza ko prognoza naravno nikad nije toliko precizna niti postoji oblak koji će da se zadrži baš 20km od puta kojim ideš i da te poštedi fajtanja.

(ne u smislu fight kao borba, nego kao prskanje veša sitnim kapljicama iz terminologije domaćica, kada se čaršaf presuši pa ostane zgužvan onda ga je nemoguće ispeglati dok se opet malo ne navlaži, moderne pegle čak imaju tu opciju poput kamiona za polivanje ulica koji napred imaju onu brizgaljku. ako je onaj prvi fight stigao iz američkog, kontam da je ovo drugo fajtanje došlo iz njemačkog ali me i to mrzo da guglam sad)

ali, uvek ima neko ali, ako kiša zaista počne, puno je bolje spustiti se tim zapadnim malo prometnim putem makar on bio duplo pokvašeniji, jer drugi put iz pravca R(e)ume vodi kroz njive i veoma je prometan pa bi se ta zemlja tanko razmazana celom širinom pretvorila u takvo blatište da nas od zagovnanih vetrobrana niko ne bi video na putu kad naiđe kolona recimo, i onda bi plus morali da vozimo bliže bankini gde je još više blata, i tako u krug do nekakvog blatnjavog pakla.

tako da je odluka pala da se otalja taj ravan deo od nekih 15-ak km odmah na početku i da se dalje vozi gore dole prema fruškoj i po njoj, te da se vratimo tim neprometnim putem koji se u povratku kod hipodroma praktično zabija u samu mitrovicu odakle smo i pošli. bukvalno je sve bilo po planu, čak je i neka stidljiva kišica počela kad smo se približavali tom zapadnom špicu gde je trebalo da bude najlošije vreme no ni na jednom mestu nije stiglo toliko da napada da bi kolovoz bio mokar. na par mesta je bilo da kažem vlažno ali nedovoljno da voda da sa guma prska po leđima tako da smo prošli sa nekoliko klikera blata na biciklama i to je sve. a i to smo očistili u istoj travi pored parkinga odakle smo krenuli tako da kući nismo vratili ništa nepoželjno, samo duplo čistije bicikle nego što su bile na polasku.


posle 20-ak kilometara smo sreli momke na nedeljnoj Dužini pa smo ih slikali onako sa bicikle, razmenili pozdrave, kad sam došao kući i pogledao telefon odmah sam video da me je dečko prepoznao i poslao mi zahtev pa sam mu odgovorio porukom sa 4 slike, baš je smešna ta vrsta instant povezanosti na koju su nas naučile društvene mreže.

subota, 23. siječnja 2021.

na žabljaku ništa novo

Nakon onog mahnitog duatlona juče, kojem je prethodilo zavarivanje i brušenje, bio sam svestan da sam u jednom danu "odradio" fizičkog posla za tri dana i već napola pripremljen da ću posle toga kljoknuti. Ono što je dobro, to je da mi je moć predviđanja solidna pa se kljoknuće i materijalizovalo u vidu ne toliko mrtvih nogu ili leđa, koliko u bezvoljnosti da se uopšte pomerim. Onaj koeficijent sna mi je Garmin izmerio na 73 što je malo, odmah da vam pojasnim da je 80 neka granica ni vam ni tam, a da je sve preko 85 sasvim prihvatljivo za normalno funkcionisanje. Zavisi i da li je mali skor određen zbog manjka dubokog sna, onda to znači ovaj moj kljok, ili je zbog nedovoljnog REM sna što doprinese manjku koncentracije. Ja sam ubo od oba po malo :-)

Negde nakon ranog ručka sam pomislio da bih čak i mogao da se aktiviram no da je leto pa i hajde, popiješ kafu, pojedeš tri napolitanke pa spičiš na neko kratko žustro trčanje, ali već je padao mrak i onda naravno uvek razmišljam o tome da svakim ludovanjem samo oduzimam sebi od onog sutrašnjeg dana a to je ono što bih najmanje želeo. Bolje je dobro se odmoriti nego fanatički udarati recke još jednog treninga, samo zbog recki. Na kraju se sve sabralo na dve vožnje po sat vremena sa nekim sitnim poslićima između, iako sam mislio da je previše vetra za biciklu i bio ubeđen da će mi više prijati neka šetnjica po brdima. 


(pronađi uljeza)

Dok sam skrolao u/iz mape da vidim šta norvežani kažu za sutra, neka čudna mesta su mi se pojavila u prognozi pa sam morao taj hit da zabeležim. Nakon ove ovoliko lepršave 2020. sam iznova shvatio svu slobodu tog nepripadanja nikakvim klubovima i organizacijama, grupnim planovima i obavezama, i nekako mi je baš toplo oko srca kada pomislim kako sutra mogu da pogledam prognozu i odem na biciklu, ili na trčanje, u brda ili po ravnom, mogu do negde biciklom pa odatle na trčanje, mogu autom na sever ili jug pa tamo na biciklu ili na trčanje, ta sloboda da ne moraš da se odrekneš inspiracije i improvizacije u ime nekih viših ciljeva, to je neprocenjivo.

Jeste da od toga forma verovatno sporije raste nego od pridržavanja nekog dobrog Plana Treninga ali ne nadam se da ću za 25 godina oboriti lični u maratonu pa se sada i ne ložim na te stvari. Suviše sam svojih dana i godina žrtvovao za tih par km/h na bicikli ili sekundi/km na trčanju da bih tako nastavio unedogled. To jest, da sam usput stigao da između svih tih štoperica i jurnjava i uživam u istraživanjima (prirode) koja obožavam, možda sada ne bih osećao taj nedostatak i potrebu za "nadoknađivanjem". A ovako baš hvala 2020. što me je skrenula u tom smeru, i teško da ću ga okrenuti nazad za 180° na onaj sportski režim. 

U međuvremenu je Boroja sastavio ovu listu na kojoj sam 14. od domaćih maratonaca koji imaju 10 ili više maratona ispod 3h, ja se ne sećam ni tih deset a kamoli više, valjda što su mi prebrzo prošli :-)

petak, 22. siječnja 2021.

lažna uzbuna

evo ovako je tekao tok stvari
a kad rekoh to, setih se nečeg drugog, i ode mas upropas
znači na novom mobitelu ne može da se isključi onaj swift key režim tipkanja osim ako instaliraš neku alternativnu aplikaciju/tastaturu a meni je ipak fora da zadržim fabričku, mislim ako već pripada u taj paket od 1200 evra
i sad nakon mesec dana je navodno ta tastatura naučila ofrlje koje ja reči najčešće koristim i predlaže mi nakon određenog sleda da mi sama nastavlja rečenicu do kraja
i juče sam se zezao i uvek birao prvi predlog i dobile su se takve sumanute kombinacije da to prosto treba na neki poseban blog postavljati kao neku kibernetičku poeziju
a to sve ima smisla onoliko, koliko je neko odavno opisao internet kao - ako bi milionu majmuna dali milion tastatura da pritiskaju, verovatnoća kaže da bi oni kad-tad napisali Rat i Mir - internet je dokazao da to nije istina
e upravo tako je ovo ispalo rečenica

elem tok stvari s početka bloga je išao ovako, juče smo ostali na biciklama bezmalo 4 sata, danas je bilo tona posla za obaviti a i sutra je lep dan, valjda, i onda se odmah nametnulo razmišljanje koliko se danas nakon te tone posla prištedeti, a koliko se bespoštedno razvaliti i sebi time možda oduzeti sutra, ako se tako može reći

i onda sam se pokolebao i umesto planiranog (a to je bilo da izvadim druge dve bicikle, očistim, podmažem, i pripremim ih za zimu) odlučio da skratim biciklu na nekih par sati, da odemo negde na ~20km od grada pa da "tamo negde" malo otrčim i vratim se kući, pa bi tako ispalo da se nisam razvalio na bicikli a usput bih održavao trčanje umesto da ga zapostavim sa nekim tur-d-proleće-kad-mu-vreme-nije

rečeno učinjeno, s tim da sam se umesto na bicikli razvalio na trčanju
garmin mi je sugerisao, sad sam zaboravio da li je bilo 1h20 ili 1h30, ali se sećam da je bilo po 5'30''/km, i ja sam stisnuo da hoću da otrčim taj trening
ali AVAJ
nakon 4km sam stisnuo LAP i na ekranu mi se pojavilo "workout ended"
kako je to glupo, treba da je podešeno da ako stisnem STOP da to znači da mi je potrebna pauza, predah, da nisam u mogućnosti da dovršim trening, i TADA bi trebao da mi se prekine "workout" 
a ako stisnem LAP to samo znači da na nekoj stazi hoću posebno da izmerim dugačak uspon, dugačak pravac, segment od sela do sela
svašta
uglavnom to sam syebao i nastavio dalje kao da nisam, briga me
i nakon nekoliko LAP-ova sam se popeo na brdašce, sišao u sledeće mesto, napravio polukrug, popeo se na drugo pa treće brdašce, i vratio se na početnu tačku
odatle opet bicikom nazad 20km do kuće

biciklu sam snimao telefonom, a trčanje satom, s tim da sam nakon prvih 20km vožnje ostavio Stravu na stend baj i nakon sat i po samo nastavio vožnju
a unutar te pauze sam na satu snimio trčanje
sve u svemu vrrrrrrrrrrrlo sam zadovoljan kako mi je ispao dan, posebno što sam lepo zavario onaj gelender koji pravim, ostalo je samo da se ubetonira na svoje mesto ali o tom potom
bizarni element u celoj priči je da sam ove patike prvo odredio za bacanje pa uzeo da u njima radim, a zatim ih opet uzeo za trčanje, stigle su do samo 816km ali su im se đonovi pojeli pa su stoga umrle u srednjem dobu, ne dočekavši duboku starost



četvrtak, 21. siječnja 2021.

akverijoooossss

upravo mi je iskočilo u obaveštenjima da se približava (?) kolo treking lige sredinom marta pa ako ćemo tako sve što se još uvek nije dogodilo - približava se. mogu me upozoriti i da se za milijun godina približava smak sveta i povratak dinosaurusa, nije baš da bih se zbog toga zabrinuo. 

158km u januaru nije neka cifra za hvalisanje (razmišljao sam da li se kaže pohvaljivanje, eto koliko sam naspavan, tako eventualno po selima kažu za povaljivanje koje je ovih dana naročito aktuelno) jer mi to za prvih 20 svitanja dođe manje od 8km na dan. 
opet, sve to je u samo 11 dana jer su mi napaćene noge posle Decembarskog Chelindža baš uživale u pešačenjima i šetnjama, tako da je puno više trčanja "po treningu".
a sada sam ni tamo ni ovamo, niti mi je preko potreban nekakav dodatni odmor, niti imam neku ludačku želju za treniranjem, u nekoj sam vrsti prelazne faze pa polako.

nakon nekog od jesenjih trčanja po brdu, sat mi je odredio prag na 4'42''/km a pošto je sada bilo i nešto rizle i nosio sam na sebi više opreme logično je da sam trčao par sekundi sporije sa istim pulsem. pa se velikodušno ponudio da ažurira "brzinu na pragu" na još nižih 4'44''/km, neka hvala stisnuo sam :-)
doduše zbrku sâm stvaram jer nikako da otrčim neki tempo po ravnom, a obzirom da mi je na ravnom motivacija jednaka nuli, pitanje je da li bih bio puno brži odnosno da li bih uopšte stigao da nateram puls do 154.


evo nakon nekih 48 sati sam skontao da smo ušli u vodoliju.
štaviše juče nešto čestitasmo jednoj vodoliji (preЦedniku kluba roЂendan) ali eto, nikako da mi stigne sa periferije u centar, odnosno iz očiju i ušiju u mozak.

ovo bi mogao da bude jedan full netipičan januar ako se ostvari ova prognoza da će do kraja meseca biti puno sunčanih dana sa dvocifrenim maksimalnim, jer bi to bila savršena prilika da se malo kotrljaju bicikle, a većini bajkova je potrebno čišćenje.
pričam tojest maštam o tome već mesecima pa nikako.
eh kako je lako maštati, to mi baš super ide, a kad treba da se materijalizuje, khm.
doduše sad kad gledam norvešku prognozu samo su danas-petak-subota tako bajni, već je nedelja naoblačena sa nekom sipuljom.
nema potrebe da dalje pišem unapred, šta bude biće pa ću već prijaviti.


napomena sebi: proveri ima li šponova u paknovima, treba li ušpricati nešto u ručice menjača ako su zapekle/preskaču,  spd pedale možeš pogledati i nekog sledećeg dana jer one uvek mogu "dan više" koliko god ih zlostavljao, ali celu zimu ipak ne. ponesi wede40 i par rukava od stare majice.

srijeda, 20. siječnja 2021.

neće pa neće, a hoće

po drugi put su mi javili da patike nemaju za isporuku, sad već nisam siguran koliko mi se traći vreme na naučni eksperiment stalnog pokušavanja, možda je neki kompjuter ipak uporniji iz prostog razloga što nema kako da kažem ŽIVCE pa može unedogled. nevermind. danas sam se ionako setio da imam još jedne patike na koje sam skroz zaboravio. ali nemojte da mislite da ću naći još deset pari "na koje sam zaboravio" jer su ove puma-racer-nešto stajale u kutiji među cipelama pa sam ih zato smetnuo sa uma, stalno gledam po stepeništu i na ormanu gde mi je skladište.

elem te puma sam sanjao mesecima u ono vreme kada smo nosili uglavnom puma, sva deca u klubu su imala puma sprinterice i patike, u gradu smo imali prodavnicu koja je bila super opremljena a ostatak ponude se mogao naći na svakoj trci u bg ili ns. najbolja serija je imala oznaku COMPLETE pa sam tako imao complete belus, complete heras, calibus i ko zna koje sve još ne, i na kraju kada sam se pomirio da ove neke najbolje i najlakše (iz kataloga) neću nikada videti uživo, pred ns maraton sam ih pronašao u prodavnici koja se nalazi doslovno ispod hotelske sobe tamo na startu/cilju.

oduševljenju nikad kraja, odmah kupio, čak je bila i neka par % akcija i jedino što je pokvarilo idilu je bilo što sam par dana kasnije shvatio da bi mi pola broja manje bile puno bolje. ni prvi ni zadnji put da sam se zeznuo, noge se naduju ili ispumpaju pre ili posle trke, već od dugog stajanja ili dehidracije, i često obim stopala varira tih par mm taman dovoljno da kupiš pola broja pogrešne.

teško razočaran tom činjenicom, teško sam se i odlučivao da ih uzmem za trening, no nisam se predavao pa sam pokušavao sa punijim čarapama i menjajući uloške, stavljajući najmesnatije koje sam imao. jednom sam u njima otrčao na treningu polumaraton po blago valovitom terenu za 1h24' no to sam pripisao posebno dobrom raspoloženju pred trening a ne patikama naravno. 


našao sam na netu sliku s tim da su ove bog i batina za moje jer bih dušu dao da imam ove žute sa crnim detaljima, a moje su mat crne sa detaljima u nijansi starog zlata, pederskije nisu mogli da smisle.
(dokaz da me hoće ta kombinacija, dobio sam na nekom maratonu kao nagradu i majicu sa huseinom boltom iz iste kolekcije, crna sa zlatnim printom, bljakkk. zato sam ga i prekrstio u HUSEINA)

posle toga su dugo bile u kutiji jednako zaboravljene kao i cele 2020, a poslednji put sam ih nosio na par trčanja pre i posle rtanjskog polumaratona 2019, tada sam ih se iznenada setio i ubacio u auto, da se nađu, pa kad sam ih već poneo onda sam naravno u njima morao i trčati. nisu mi se loše pokazale, valjda i jer imam par kg više nego kada sam ih kupio a ako se nešto pokaže spasonosno za popunjavanje pola broja većih patika, onda je utovljavanje.

i tako, odoh danas u njima na tempo trčanje. imao sam sat i po na raspolaganju, otišao biciklom do jednog ćoška grada da ne trčim kroz smog gust kao testo, odatle brzo istrčao na brdo i čist vazduh i nakon 12km se vratio do bicikle. naravno da sam pre treninga pogledao vremenske izveštaje da bih skontao odakle duva vetar, jer ako odeš s vetrom u istom smeru u kojem on tera smog, može da se desi da narednih 15km ne ugledaš dalje od kilometar ispred sebe, koliko smo postali peking u ovim danima niskog pritiska i južnog vlažnog strujanja.

utorak, 19. siječnja 2021.

ko o čemu Ibro o patikama

i poče Ibro pričati o patikama, o slavi,
mi ga odgovarasmo "Ibro, ne budali".
obzirom da one "moje" bruksice još uvek stoje na stanju i raspoložive za onlajn porudžbe, OPET sam popunio sadržaj svoje korpe na sajtu i OPET naručio iste patike za koje su mi prethodne nedelje poslali obavijest da ih nemaju na raspolaganju.
pa polako, godina ima još barem 52 ponedeljka pa da vidim koliko puta ću ih još naručivati dok mi ih ne pošalju ili dok ih ne skinu sa stanja ili dok mi ne plate da prestanem da ih naručujem.

a ima jedna utešna forica tu, a to je da su se na još još JOŠ većem sniženju pojavile one famozne noosa ff koje sam nekoliko godina nosio po jednu od svake boje, sećate se "leve zelene i desne crvene" i skraćenice LZ&DC odnosno eL Zi Di Si, jejejehehehe.
pa ako budu uporni da neće da mi pošalju ove, ondak ću da naručim one i da u njima pretrčim što pre nekih stotinak kilometara koliko crvene (treći par) već imaju u đonovima, pa će tako u ovaj dom atletike kročiti i jubilarni ČETVRTI par istog modela, staviću FF kao srednje ime na fejsu.


a možda i ne. 
ovde se radi o skroz drugoj filozofiji a to je sledeća.
"povoljnom kupovinom" ili iluzijom iste, sebe osuđuješ na 1400km trčanja u tom proizvodu, a to je nekih lupam 120 sati, ili u nekim drugim mernim jedinicama to ti je 100 dana odnosno 100 treninga. 
zajedno sa ovim drugim parom (crvene) koji već imam, dođemo do dvesta dana i dvesta trčanja.
ako si oduševljen, lud za njima, odmah ih uzmi.
meni se pak nije sviđala kombinacija te dve boje, naime ove crvene koje već imam su neopisivo ružne.
ako im dodam i zeleni par, umesto 100 dana gledaću ih 200, doduše čas levu čas desnu.
jesam li siguran da to želim?
da li je 10€ uštede u odnosu na bilo koje druge patike BAŠ TOLIKO odlučujući faktor?
pitaš nekoga ko je u zadnjih 15 godina promenio 100 patika što znači da je na patike potrošio 7 hiljada evra, pri čemu se uopšte nisam iživljavao, uvek sam uzimao samo ono što je povoljno, na akciji, promociji, i skoro sve sam iznosio do poslednjeg daha koji su imale, nisam ništa bacao iz hira ili nezadovoljstva. 
evo sad sam samog sebe bacio u nedoumicu, uzeti nešto na akciji ili sačekati maj, jun, pa uzeti na istoj akciji nešto skroz drugo jer život ipak ide dalje i niko ne treba da bude osuđen da četvrtinu karijere nosi iste patike.
mislim da niko nije napravio veću jednačinu sa više nepoznatih nego što sam upravo ja oko jednog para patika.

ponedjeljak, 18. siječnja 2021.

naknadna pamet


odmah dajem objašnjenje ovoga iznad:
dakle ova roze linija pokazuje kadencu na jučerašnjoj avan-turi.
povukao sam liniju negde na pola između trčkaranja (160-170 koraka u minutu) i pešačenja (oko 120-ak) i onda sam sve segmente trčanja pomerao ka levo i nanizao ih jedan do drugog, pa se dobilo 24km ukupne dužine.

imao sam tri varijante, da sam trčao 6'/km i pešačio 10'/km, pa sa pešačenjem od 11'/km, i sa trčanjem od 6.5'/km što je možda najrealnije, i onda sam napravio dve jednačine sa po dve nepoznate i dobio raspon od 19 do 26km trčanja što mi je bilo suviše proizvoljno.

na kraju sam ovako "peške" došao do cifre od 24km što mi zvuči i najrealnije obzirom da pamtim koliko sam malo prelazio u hodanje, a koliko sam pokušavao da trčim gde god je dovoljno stabilno. najadrenalinskiji osećaj je kada na uskom puteljku staneš na zaleđenu baruštinu duboko pod snegom i onaj trenutak glasnog KRRCCCC i kada pokušavaš da što brže pobegneš odatle a pucanje te prati dok psuješ baru uzduž i popreko a to uzduž nikako da se završi :-) 

(toliko sam se mučio da završim zadnju rečenicu da ne smem ni da se vratim da je pogledam još jednom, ko se snađe slava mu i hvala)


u međuvremenu sam se setio da osim na Stravi imam i u Garmin Connect takođe graf kadence iliti takta trčanja no ovaj mi deluje manje upotrebljiv tako da sam sasvim slučajno iz prve ubo onaj lakši. 

slike kao i uvek imate na Stravi, laku noć vam želim kao što će i moja biti nakon 6 sati (bruto) na vetru i minusu. brooks cascadia su još jednom potvrdile da su bolje od svih salomonki zajedno, šteta što onomad u Varaždinu nisam uzeo više pari.

nedjelja, 17. siječnja 2021.

snatch and run

jednom u deset dana pogledam šta mi je stiglo i wiki daily email, da bih to upotrebio kao inspiraciju za uvod bloga, i zadesi mi se glupost iz naslova, pojam za kako rekoše NE BAŠ PREFINJEN način pljačke, kada zgrabiš nešto nečije i pokušaš da pobegneš. tipa oni mali majmuni koji ti sa stola ščepaju ključeve od auta ili hotela i ajd ća, vidi šta ćeš.

sutra bi mogli da ubace neki termin "prinudna kreativnost" jer sad ja od ovog gore treba da napravim priču, pa neka bude da mi je sneg snatch-ovao planove i odneo ih u nepoznatom pravcu, no doduše nije mi mnogo ni smetalo. svakakvo po ovom snegu i ledu ne bih uspeo da napravim nikakav kvalitetan trening osim da se pokidam od saplitanja i cimanja, pa su mi ova pešačenja/planinarenja fino sjela.

za danas sam pravio neke polu-planove pa na kraju nije ispalo ništa od toga jer nisam uspeo da napravim ništa zadovoljavajuće. mi u gradu imamo tu sreću da železnica u pravcu mora ide kroz planine pa možeš da izađeš bukvalno u srcu najvećih vukojebina i da tamo planinariš. problem je nakon toga doći do grada, jer je većim putevima (osim što je naporno nakon nekoliko sati planinarenja) dosadno tabati dodatnih 15-20km.


na Stravi imate opet tuce slika a za blog sam odabrao ovaj kuriozitet da u jednom od podplaninakih sela imamo i groblje obitelji METIKOŠ, nije baš da se često sreće.

NISAM SE SETIO da postoji i mogućnost da krug zatvorimo na istu ili susednu žel. stanicu pa da se vozom i vratimo, ako je nešto pravo mesto za oporavak to je onih +30 stepeni u pregrejanim vozovima, tamo se i mrtvi ugreju. ali eto. možda drugi put. postoji i problemčić satnice jer su vozovi tako raspoređeni da bi trebalo šetati SEDAM SATI, hmm hmm baš kroz dubok sneg, nisam siguran koliko je i to pametno, možda ako baš zahladni pa ostane samo onaj suv sneg, u međuvremenu utaban i proprćen (?) pa i nekako.

skroz nevezano za ovu zimu i današnjih 26km potežeg hajka, ozaren sam idejom da prevoz bicikle košta dodatnih SAMO 100 dinara na bilo kojoj dužini vožnje što bi značilo da npr letos možeš da odeš i do Zlatibora i da u povratku tih ~120km organizuješ MTB-om bukvalno bilo kojim alternativnim puteljcima po planinama, a ne isključivo prometnim magistralnim putevima. samo da stigne ta kineska vakcina pa ćemo dalje lako :-) 


subota, 16. siječnja 2021.

kamičak u patikama

prvo sam se setio srednjeg dela sna, pa onda kraja, pa tek onda početka. 

sredina je išla tako da nekoj ekipi biciklista (?) objašnjavam kako je to gadno kada ti nešto poput kamička upadne u sprintericu i zaglavi se kod prstiju. lupam kao budala, pričam kako su to nesnosni bolovi, kao trn da ti se zabio, kako niko živi tako ne bi izdržao šest sati trke, skočio bi i bacio biciklu i batalio sve. 

u realnosti mislim sasvim suprotno, trčao sam i dva sata sa kamenom među prstima ili pod petom i baš me zanimalo da li ću *morati* da stanem i izvadim ga, bio mi je to izazov jer šta bih radio na trci, ne bih stajao sigurno, pa sam hteo da se pripremim za situaciju jelte.

kraj ide tako da nekom momku objašnjavam kako da zalepi neku nalepnicu ispod palca, pokazujem mu kako se to učvršćuje flasterima, on mi kaže da je naručio jednu i da je ostala još samo jedna na stanju pa neka i ja naručim odmah... na šta ja kao objašnjavam da sam se samo raspitivao, za slučaj da mi zatreba, a ustvari ne bih da naručim. bilo mi je skupo, to sam prećutao. možda sam u tom snu predvideo da su one patike nestale sa stanja. btw eno ih još uvek u katalogu, možda ih naručim opet u ponedeljak :-) 

tada, negde oko 3 noćas sam se setio i prvog dela sna ali sam ga do sad opet zaboravio, kako smo došli do te teme uopšte. ah koga briga. sećam se da sam bio posebno zadovoljan što sam se svega setio i sklopio kockice, ali jbg. 

upravo mi iskače status, A EVO I KOJI:
"Zašto se deca uvek pomire? Jer im je sreća bitnija od ponosa. Pa genijalno!"
ne znam šta je tu genijalno, to se s godinama menja, već sa 20 ti je ponos važniji od sreće i hajd u qurac, ništa tu više nije genijalno.
najobičnija matematika, brojanje do 20 ili eventualno 30.


nakon što mi se juče trčalo pa mi se nije trčalo (pa sam ipak krenuo da odrobijam pola sata - sat, pred kraj su mi se otvorile neke čakre pa sam skroz onako impulzivno skrenuo u dvorište osnovne škole i zaleteo 7-8 krugova sa ubrzanjima na pravcima asfaltne atletske stazice (krug ~ 260m) i uspeo da prećeram puls preko 160, u samo tih 6-7 minuta. ah majn got to bejahu ubrzanja. kad sam izašao iz školskog dvorišta pažljivo sam prebrojao noge, da li su sve na mestu ili je poneka otpala usput. genijalno!, rekao bi onaj gore. ZNAČI OVO JE SVE BILO U ZAGRADI)...

... danas sam odlučio da mi se opet više ne_trči nego što mi se trči pa sam isplanirao jedan hajk po zaleđenoj zemlji tu nadomak grada, ali kroz neke njive i šume i livade kuda praktično niko nikad ne prolazi osim par pitomih i par divljih životinja. zamislite taj zadatak da nekog ko poznaje svaki puteljak i prečicu na 50km od grada uspete da u samo par sati i unutar 12km od/do kuće provedete preko 30% nepoznatog i novog terena? jedan je Sale, heh. eno slika na Stravi, uživaj Te.

slatke muke

nekad si na muci kako da dođeš do novca za nešto što ti treba, nekad imaš više sreće pa si na muci kako da potrošiš, doduše tih lepših muka smo valjda svi nažalost imali premalo u životu. no da ne bude sve tako crno, neki su na mukama da postignu previše obaveza u jednom danu a ja sam trenutno na mukama kako da rasporedim vreme tokom dva dana vikenda, obzirom da mi je od obaveza ostalo samo par simboličnih, a i od njih pola može da sačeka ponedeljak. 

dužina ili planinarenje, jedno danas ili drugo sutra, ili dva dugačka izleta za vikend pa nazad na treninge od ponedeljka, svejedno je ali ipak treba smisliti šta god ćeš uraditi. od tužnih vesti imam onu da mi je stigao mejl potvrde za Loline patike a moje nemaju na stanju iako sam tri dana zaredom osvežavao stranicu i proveravao, biće da je do njih, da su prodali pa nisu ažurirali ponudu. dobra vest u lošoj je da ću morati opet da tražim i naručujem pa kad razmisliš i to su slatke muke, prevrćeš nekoliko sajtova i praviš onlajn narudžbenice.

za razliku od normalnih zemalja gde možeš da odeš u prodavnicu i proveriš koji ti broj odgovara pa tek onda naručiš onlajn, u mojoj varošici nema skoro ništa od te onlajn ponude pa je svako naručivanje mačka u džaku, osim par poznatih firmi čije patike već odavno nosim pa mogu broj da odredim napamet. hmm... uglavnom tako sam za Srpsku Novu Godinu prošao bez poklona, šmrc. moram se do Kineske utešiti nekako.

jedne salomonke su počele da mi se raspadaju posle samo 700km, one Li-ning koje sam nosio samo po kiši sam nosio i par puta po snegu pa su i one stigle do 800km i već su na izdisaju jer im se đon na levoj peti izgulio i tu počinje da se stvara maltene nekakvo udubljenje. odleteće i one na banderu pre kineske Nove, vidim ja. 


imam jednu baš turbo lepu planinsku Dužinetinu u skicama ali mi je sad problem što svako trčanje od 4h može da potraje i do 6h ako naiđem na malo dublji sneg kuda bih trebao prvi da prtim po brdima iz livade u livadu, a da ne pominjem kolika je razlika između 4h suvih stopala i 6h u ledenim mokrim čarapama. autom mi se ne ide do pola puta jer što ne platiš na cesti platiš na putu pa ako mi se išta baš ne radi to je pranje auta takođe na nula stepeni, a zavrnuo sam i ventil od creva u dvorištu pa bi mi lakše bilo da svratim u self-praonicu, hmm, ni to ne volem.

petak, 15. siječnja 2021.

kenozoik

Čitam danas na fejsu, jedan pametan dečko je napisao ali nisam kopirao pa ću pokušati po sećanju da skockam:
Nije život samo ono mekano i slatko što volimo, nego i oni mrski predmeti i časovi sa kojih bismo najradije pobegli. Nije 2020. bila nekakva pauza od života, pa da čekamo da prođe i da neko opet stisne PLAY. Samo je još jednom potvrdila onu izreku da je život upravo ono što nam se događa, dok pasivno čekamo da se nešto dogodi. Kad jednom budemo podvlačili crte, većina će se najsnažnije sećati upravo 2020. a ne onih ostalih 38 ili 65 sličnih i bezličnih godina.

Fakat je 2020. napravila jaz između kreativnih i onih ukanal kako se kaže, ukanalisanih, ukanaljenih, kao da mi negde titra bolja reč ali ne mogu da je se setim. Znaš ono, 90% ljudi će 2020. da zapamti kao "ona godina kada nismo mogli u Grčku" i to će im zauvek ostati neki porez koji su na život platili. A onih 20 grčkih letovanja pre i 20 posle korone, ništa, ravna crta, sve isto, isti apartman, ista pijaca, iste lubenice isti sladoled, sve kopi pejst. Jer zbog toga se živi. WTF! Ako zbog toga živiš već si posle druge Grčke mogao da se kremiraš, ovako samo džabe smetaš na autoputevima i trošiš mlađima benzin i kisik. 


elem patike su sinoć naručene, ako stignu stići će "kao naručene" a piše da ako ne budu u mogućnosti da isporuče poslati će još jedan i-mejl no za sad stoji samo onaj prvi i-mejl o potvrdi poruđbe pa se nadam da će to sve bit okej. ove mi deluju malo onako punije, manje prozračne, prigodnije za zimu i hladno od prethodna tri naručena modela koje sam sve redom već uveliko "načeo" i već iz mladosti polako prelaze u neku sredovečnu družinu. tako ti je to, dovoljno je da se mesec dana prijaviš u neki Ćelinđ i ode mas upro pas, što je bilo novo sad je već polupolovno.


što se tiče koloritnih egzibicija Lola je možda i bolje prošla obzirom koliko su moje bezlične, ove njene dođu baš ono vrišteća moda iz novoga doba. a još su za 30% jeftinije od mojih. sad tu možemo da se šamaramo matematikom, otprilike isti model u veličinama 40 naspram 45 bude i preko 50 grama lakši pa ispada da bi sve ženske patike trebale da koštaju tu negde 4/5 ili 5/6 od muških, što mu dođe recimo 80+ evra naspram 100 za one na manjem sniženju, odnosno 60:76 evra u ovom slučaju, pošteno.

da ne bude da se žalim, naći ću ja na proleće pet novih šarenih modela, samo da moje noge dožive proleće u vedrom i živahnom stanju, nema veće radosti nego kada imaš dobar razlog da kupuješ nove patike. to automatski znači da se nadaš nekom ludom periodu u životu. daće bog i sreća junačka. danas sam napravio mali rez, kao kad između dva piva trgneš lozu, pa sam se nakon 20+15km trčanja (u sredu i četvrtak) ovog petka zadovoljio sa:

polsatnim zagrevanjem & tuce kratkih ali žestokih ubrzanja. 
šteta što gps nije promptno hvatao brzine nego se na malom igralištu vrteo negde oko 4'30''/km bez velikih varijacija, a ja sam u krivinama truptao blizu 6'/km a na pravcima sam išao puno bliže 3'/km nego 4'/km, džaba mi kad nemam crno na belo :-)

četvrtak, 14. siječnja 2021.

neuspješke

tako vam je to dragi moji, pre će biti da je život ono što vam NE ide po planu, jer sve ono što prođe kao podmazano ne donese nikakvo novo iskustvo, prosto se završi kao računanje do 100 i to je to, misliš da si uradio sve a ustvari si uradio Ništa. niko nije popravio vožnju tako što je od jutra do mraka išao autoputem sa tempomatom zakočenim na 120 km/h. život se uči kad u krivini otpadne točak. recimo. 

tako sam mimo Plana juče otrčao trećinu Dužine koju sam (trećinu) pretvorio u tempo trčanje, pa sam onda rastrčao nekih pola sata, pa sam zatim Dužinu prekomandovao u pešačenje i isprobavanje novih slušalica (nisu ispale) i na kraju sam stisnut hladnoćom i cajtnotom još malo potrčao i na kraju je ispalo 35km na nogama. prave zimske pripreme, kao na sam na Zlatiboru. a onaj višak koji ne izmeriš nijednom aplikacijom, telefon prebroji svojevoljno:


ono što me je konkretno juče život naučio je bilo da treba paziti i na dupe barem koliko na glavu ako ne i više, jer mi je glavni problem bila hladnoća pojačana vetrom. jesam uzeo deblje gaće, one mekane bokserice od mikrofibera koje baš lepo drže toplotu ali izgleda da ono što je bilo ok na +6 i +3 nije baš protegljivo do nule. kad sabereš stazu koja je u tom prvom satu išla uzvodno + vetar spreda + hladnoću, nije čudo što mi je sat obračunao prosečnu dužinu koraka na 10% manju od one kojom sam do prošle sezone trčao tempo treninge. 

treba da se radi na snazi, treba da se rade deonice, ne može samo da se trčkara i šetucka po planinama, smislio sam i jedan moćan trening koji je blizu onog minut/minut jer na stadionu može da se prošeta kroz onu krivinu gde je najgrbavija šljaka a da se ostalih 300m trči kao interval, pa tako dobijemo, šta dobijemo, dal ćeš ga zvati tempo intervali (ako ideš puno ponavljanja) ili deonice (ako zapinješ) 300/100m, svejedno, dok god se trči brže od brzine Tempa. 

deset puta (300m trčanje 100m hodanje) bi praktično ispalo deset puta minut+minut, okvirno, a uz kraće zagrevanje i dotrčavanje kući bi ceo nazovi treningić ispao 7km trčanja (plus kilometar šetnje) jer do stadiona imam 2km, što je sa malo razgibavanja = 10+5+20+5+10 = čak ni sat vremena. eto zašto ujutru trče i futing kad popodne trče ubrzanja, da na kraju meseca ne bi imali ukupno 120km :-) 

srijeda, 13. siječnja 2021.

fejs e dintorni

ovi iz Istre će skontati talijanski a naslov ionako ništa ne znači pa ni ostali ništa neće izgubiti, sve je to jedno te isto.
uzeo sam da pišem blog da bih sročio status za fejs nakon desetak dana.
imam negde prebrojano po mesecima, otprilike sam imao 5-8 objava mesečno, može se reći da nisam dosađivao ljudima, nego se trudio da kad nešto postavim da to bude zanimljivo mnogima a ne samo meni, u protivnom mi sve to nema smisla.
niti sam ikada mislio da je pristojno okačiti pet statusa u sat vremena, ispade kao da ceo svet postoji samo da bi neki željni pažnje umišljali nekakve glavne role across the universe.

čini mi se da je 2020. napravila razliku između aktivnih i pasivnih ljudi, između kreativnih i kopipejstera. 
jedni žive kao da se ništa nije ni promenilo, prilagođavaju se u hodu, koriste svaku promenu kao inspiraciju da joj doskoče i upotrebe za nešto novo.
drugi imaju osećaj da se život zaustavio i pasivno čekaju da nešto prođe pa da nastave tamo gde su stali, usput ogorčeni što im je godina ukrala još jednu recku u Grčkoj.
ono što je svima zajedničko je da ćemo 2020. upamtiti bolje nego bilo koju drugu godinu, i kad jednom budemo podvlačili crte svi redom će pokušati da se sete desetina onih drugih sličnih godina, a samo će im 2020. iskakati u pamćenju ispred svih ostalih.

imam fore do kraja dana da naručim još jedne brooks-ice, trenutno su na akciji za 75€ a ženski model je 60€ pa mislim da ću da naručim i jedne za Lolu jer će onda tašta da se razgali pa će da plati za oba para, kao poklon za novu godinu.
moram da napišem knjigu Kako jeftino prolaziti u životu.

šalu na stranu, sva tri para koja trenutno koristim su negde oko 400km i već su mi se iskristalisale koje su za laki trail, koje za asfalt, koje za dužinu, koje za mokro, naizgled su jako slične ali svaki model ima neke prednosti i mane u odnosu na one druge.
a kako stvari stoje osim ta tri para ništa drugo neću ni nositi do proleća, one prve Brooks koje sam kupio su ostale "za trke" (?) a stare asics noosa ff koje sam do prošle godine čuvao za trke sam izvadio iz auta pa ću i njih ubaciti u rotaciju, možda čak i danas, ako se usudim da pokušam ONO ŠTO MI JE PALO NA PAMET, A SAZNAĆETE I ŠTA!

(kad se vratim. ako se vratim. živ.)



utorak, 12. siječnja 2021.

nije sneg

sneg ovo sneg ono, meni ovo što je napadalo u gradu i nije neki sneg. mada sam ga poduže čistio ali ipak, nisam se mučio što je dubok nego što sam čistio veliku površinu. što bi rekli nije sneg bez pola metra. ovo je onoliko Sneg koliko je Muškarac od metar i po koji živi u devojačkoj sobici u maminom stanu. ako muškarac od metar i po vozi Lamborginija onda je to druga stvar, to je kao kad padne kišica pa se ujutru sve zaledi i slomiš nogu na milimetru jučerašnje kiše. 

zdruge strane dovoljno je napadao da zagovna staze koje su sada pola blato pola taj nazovi sneg a ustvari neki sunđer natopljen vodom koji cediš svakim korakom. nakon onog hajkića juče kontam da bi mi nešto slično prijalo i danas, da se ne zalećem sa "treniranjem" jer sam (bio) sastavio sasvim solidan mikrociklus (10km od 100/100m + lagano blago brdo + nelagano neblago brdo + 21km od 1km/1km) kojem bi sigurno dva dana odmora prijala više od jednog.

čitam jutros da je "otišao" neki od kolega maratonaca, ne znam da li je umro ili poginuo ili nešto treće, a glupo mi da pitam, a ne znam ni da li bi mi išta značio taj podatak. pre nekoliko dana je iznenada umro mladi atletičar i jedan od najboljih u regionu, kažu od srca. tu imam dve priče. 

prva je da je pre tri godine imao istu povredu kao i ja, sapleo se i prilikom pada se toliko raskrečio da je ugnječio živac i postao neka vrsta privremenog invalida, sećam se da sam jedva hodao a da trčim nisam ni pomišljao dva meseca. on je pak, što i priliči duplo mlađem, pohitao da primi "blokadu" da bi što pre mogao da trenira, i onda su mu iglom ubacili neku bakteriju (valjda se pre inekcije koža čisti alkoholom?) pa se od toga dugo lečio i terapija ga je koštala skuplje od povrede. 

druga je da je nakon vesti da je u 27. godini umro mladi atletičar neko pohitao da ostavi komentar "od korone ili od starosti?" što je primer nehotičnog crnjaka za nobelovu nagradu; ne znaš više šta čitaju i šta razumeju ti ljudi po internetima i koliko su površni u tom letenju sa statusa na status i želji da se u sve uključe makar im to višestruko prevazilazilo intelektualne mogućnosti. 


evo šta se desi kada ti na osnovu pristupne tačke odrede položaj.
tako da, ode Sale lajkovačkom prugom ali u kontra smeru ka moru, 
ne baš prema Lajkovcu :-)
možda se na tu stranu zove drenovačka pruga, nevermind.

ponedjeljak, 11. siječnja 2021.

dan od mora

još jedan od onih dana kada si tamo daleko od mora, tamo je selo moje, tamo je srbija, doduše ovaj dan nije bio tako daleko od odmora mada sam zbog par sati jutarnjeg lopatanja bio malo shrvan. SNEG JE OPET IZNENADIO MOJA LEĐA, bio bi naslov u ovim senzacionalističkim medijima.


šteta što među svim ovim slojevima na karti ne postoji i "satelit zimi" pa da trava bude bela a ne zelena, ovako baš ne dočarava stanje na terenu. a mene mrzi da sad ubacujem sliku u neki foto program pa da je posvetljavam i pravim crno-belu kopiju. eto tu su i koordinate pa ako postoji neki manijak, da ne kažem psihopata, može to da prekuca u mapse pa iz gornje slike da pronađe tačnu lokaciju na kojoj je napravljena donja fotka:


nisam se preterano ni zadržao, imao sam nekoliko podPlanova u planu od čega sam ostvario sledeće: 
- da se prošetam po snegu barem par sati
- da bar jednim delom prođem kuda nisam nikada ranije
- da se podsetim da li McKinley duboke cipele beše propuštaju sneg/vodu ili ne
- da malo škljocam novim telefonom i proverim te famozne Leica kamere

a otprilike jedino od planiranog nisam poneo i bežične slušalice jer nisam hteo da ih nedajbože izgubim negde u snegu. 
naime pisalo je da će moći da se bira između belih i crvenih pa sam pomislio - ako već nemaju crne pa svakako moram da izmem neke pederske, onda neka budu one pederskije od dve mogućnosti upravo zato što ćeš crvene odmah ugledati i u travi i u snegu ako ti ispadnu. no eto. dobio sam slušalice koje ne smeju da se nose po snegu :-/ 
mislim kažu da ne ispadaju ni pri trčanju i da savršeno stoje satima ali baš kroz granje i šiblje ne bih prolazio ni sa nekima od pet dinara a kamoli sa ovima.

nedjelja, 10. siječnja 2021.

još jedan onako nazovi Trening


 ne bojte se!!!!!
nije ništa strašno, neće vas niko mučiti matematikom!!!
zelena linija samo zaokružuje moj put do okreta negde na putu za Bajinu Baštu, i povratak do kuće.
otrčao sam 10km, naizmenično svaki drugi km malo jače, onda sam onaj jedanaesti otrčao 500m tamo 500m nazad, i u povratku sve isto, one koji su bili brzi u odlasku trčao sam brzo i u povratku, a one koji su bili lagani - lagano.

to je ovo uokvireno zelenim, a desno je prosek svakog kilometra.
recimo šesti kilometar od kuće mi je 70% uzbrdo pa 30% nizbrdo.
on je crven (brz) i u odlasku sam ga išao 4'50'' a u povratku 04'37'' jer je u povratku više spusta.
onaj pre njega, sporiji peti, prošao je za 5'18'' u odlasku ali samo 4'57'' u povratku uz sličan napor, jer je ceo u blagom padu.

na kraju je ispalo da sam one "brže" išao u proseku po 4'30'' što i nije neka brzina ali za ovu hladnoću i bele pejzaže je skroz okej.
oni odmarajući su išli po 5'03'' iz čega se vidi da razlika nije drastična, nisam se ni previše zaletao ni previše odmarao, trebalo je svih stotinak minuta držati sličnu temperaturu tela, ipak.

upravo na tu temu, trčim nazad opet relativno zadovoljan (??? šta je sa mnom ljudi?) jer je sve prošlo iznad očekivanja, i razmišljam o tome koliko je lepša druga polovina sportske karijere, kada si iskusniji za celu tu prvu polovinu.
do pola misliš da ništa i nikada nije ni previše dugačko ni previše jako, uvek pokušavaš više a često i previše.
od pola shvataš da je naprotiv od svega najvažnije da ne bude ni prejako ni predugačko, jer će te to ometati u idealnom kontinuitetu i u fluidnosti treniranja.
svako preterano iskakanje u divljanje, platićeš nepoželjno velikim pauzama dok telo opet ne dozoveš nazad u upotrebljivo stanje. 

pre trčanja mi je program sugerisao dan pauze od treninga, odnosno procenio 55 sati odmora. možda par dana ostavim sat kod kuće i odem da trčim sa telefonom, da bi taj dosadni trener malo prestao da mi se penje na glavu. tipa odoh ja u planine a on nek misli da spavam kod kuće.

virtuelno

prijavio sam za danas (nedelja, 10.01.) jednu virtuelnu trku jer u planu imam trening odgovarajuće dužine, a kad smo kod virtuelnog evo i mog virtuelnog trenera. kada sam juče uključio sat preporučio mi je "base workout" u trajanju od 80 minuta na brzini od 5'35''/km.



stisnuo sam dugme "back" i izašao iz tog menija te započeo trčanje. naime pretpostavljao sam da mi ne treba ništa više od kratkog aktivnog odmora pa sam krenuo na nekih sat vremena trčkaranja. na kraju se ispostavilo da su mi se noge razvezale pa sam trčao samo deset minuta kraće od ovog Saveta, gotovo istom brzinom, jer sam imao prosek 5'36''/km uz 150m uspona.


kad sam zaključio aktivnost, na ekranu mi se pojavila vickasta poruka kako mi je treniranje NEPRODUKTIVNO, unatoč tome što sam ispunio 95% njegovog saveta, u smislu da sam otrčao 90% preporučene dužine sa 100% pogođenim ritmom. da stvar bude još smešnija (taj ekran nisam slikao) pojasnio je kako "treniram previše" i zbog toga mi je treniranje neučinkovito. 
a ja čak smanjio njegovu preporuku!? 


da stvar bude još još još smešnija, onu prvu sliku (Today's Suggestion) sam slikao uveče kada sam legao jer se na početku treninga nisam setio slikanja. rekoh daj baš da vidim šta bi mi ovako usred noći preporučio. kad vidi čuda, misleći da u 22h00 krećem na još jedno trčanje, on mi je OPET savetovao da trčim 80 minuta po 5'35''/km :-D 

obzirom da sam bio krenuo na lagano trčanje nisam se baktao sa stavljanjem trake za puls pa mi je u par navrata sa watch-nog zgloba malo izgrešio, i nakon trčanja mi opet smanjio procenjeni vo2max jer sam navodno vežbao sa pulsevima i do 160 što ukazuje na slabu formu :-) 

izvinjavam se što nisam uklonio ovaj retardirani vodeni žig sa kamere, samo sam hteo da vidim šta će da piše pa zaboravio da sam ga omogućio. a sada me mrzi da crop-ujem fotke samo da ne bih ispao seljober, šta fali, baš mi stoji uz onu slamku u ustima od pre nekoliko dana. 

dakle noga u dupe i na trčanje, danas je na rasporedu "virtual Cape Town".
iz poštovanja prema utrci idem prvo da izguglam gde se to čudo uopšte nalazi mada kontam da je negde dole u prknu Afrike ali ne znam gde tačno. taj zadatak mi sad zvuči kao lov na skrivene hemoroide.

subota, 9. siječnja 2021.

dosadanas

ako ovako nastavim da dosađujem, ovo će svi prestati da čitaju. probudio sam se negde oko 03 noćas pa sam nešto razmišljao tih 10' dok nisam opet zaspao. pa rekoh da to i zapišem. radi se o toj večnoj dilemi, kako postaviti kriterijum za zadovoljstvo. obradiću dve krajnosti.

- možeš da budeš večno nezadovoljan, što nije bukvalno situacija koja me baš opisuje ali je blizu. iz prostog razloga što imam osećaj da skoro uvek može malo i bolje. i kada sam istrčao lični u maratonu, da sam počeo da ubrzavam još koji kilometar ranije pred kraj, iscrpeo bih ama baš sve rezerve do kraja i ne bih ušao u cilj sa osećajem "mogu ovako da deljem još 20 minuta" i verovatno bih popravio taj lični za dodatnih pet ili deset sekundi. no većno nezadovoljstvo nije ni produktivno, jer ćeš imati manju motivaciju za sve, zašto se truditi iz trke u trku ili iz treninga u trening, ako *znaš* da ćeš na kraju svejedno biti nezadovoljan. jbg UVEK može za stotinku bolje, osim ako si sprinter na 100m onda je to to.

- možeš da padneš u neki vorteks kao ovi motivatori na fejsu, pa da si uvek presrećan, svim i svačim oduševljen, kontam da je njima život lepši ali to je život amebe bez mozga. mislim, kao da postoji ameba sa mozgom? pa postoji, evo upravo ih otrcavam. kad bi moj mozak stavio u njihov mozak TEK ONDA bi se zapitao zašto se džabe truditi, zašto pokušavati da otrčiš deset kilometara promena 100m/100m ako možeš samo kilometar bez ikakvih ubrzanja, ionako ćeš biti jednako ushićen.

ostaje samo naći pravu meru, nacrtati liniju na dobrom mestu. eto prekjuče sam rekao da sam zadovoljan, više nego zadovoljan, mada je to bilo samo zato što sam pokušao nešto praktično nemoguće i jer mi je to na neku ludu foru uspelo. ali nije svaki dan petak. 

juče je pak bio petak, i opet sam bio hajd da kažem zadovoljan. krenuo sam umoran ali sa željom da uhvatim malo svežeg zraka. noge trome da te bog sačuva. to možemo krstiti Trčanje "na strpljenje". čekaš da se završi jedan korak i da započne sledeći, pa mu kažeš bravo majstore. eto koliko je to sporo išlo, ako sam imao vremena da sa svakim korakom progovorim po par reči. 


ima na tom krugu ili 1) jedan dugačak blag uspon i par kratkih zakucavanja ako ga idem u standardnom smeru, ili 2) tri zaista oštra uspona ako ga idem kontra smerom kao juče. nije mi smetalo ni što su mi koraci smešno kratki, ni što mi je kadenca slou moušn, bio sam zadovoljan što uopšte mogu da trčkaram uz dvocifren nagib unatoč malo snega i klizanja na asfaltu. negde sam pokušavao da gazim po onim kamenčićima koje je grtalica prosula za sobom, a negde sam po bankini tražio sloj hrapave zemlje ili trave. pregurao sve uspone, spustio se lenjo niz taj 4km dug blagi spust i kroz grad mirno dopruptao do kuće. 

"brdsko trčkaranje", tako sam to krstio pre nekoliko godina pa su mi se smejali. 

petak, 8. siječnja 2021.

pravila i nepravilnosti

sada ću napisati jedan veoma važan blog koji bi svi trebalo da pročitaju pre nego što prvi put potrče u životu, jedino je šteta što mislim da je sada već prekasno za sve (za snove, za sve, što reče zdravko čolić). radi se o tom odmoru i celoj toj filozofiji. i o lakom zaboravljanju pravila ako lepršaš kroz život kao cvrčak, umesto da vodiš evidenciju kao mrav.

ako neko vodi evidenciju to sam ja, a opet ako neko istom brzinom zaboravlja sve pameti do kojih je došao, to sam opet ja (u rupi bez dna, to je pak pevala e-ka-ve). desilo se što se desilo da sam u decembru trčao kao sumanut i natrčao milion kilometara. i naravno da su noge bile zbunjene tim dvostrukim obimom od onog na koji su navikle. i naravno da im je trebao nekakav odmor.

da se razumemo, kad uhvatiš takav ritam, možeš da teraš sve do prve povrede. NIJE ti teško unedogled trčati ujutru pa uveče pa ujutru, probao sam i to par puta. problem nastane nakon dana odmora. odjednom dođe do neke zakasnele svesti o tom ludilu i noge se naduvaju i imaš osećaj kao da su to dva džaka puna kamenja. sutradan je uglavnom još lošije, dan posle još lošije, i tako ko zna do kada, zavisi od prethodnog opterećenja. znam za slučajeve da su ljudi toliko pretrenirali da su morali da pauziraju par meseci.

ja sam pomislio da bih 03.01. mogao malo trčati pa sam odustao, noge su rekle suprotno, tj da baš i nisu voljne. onda sam se u četvrtak nećkao pa sam opet odustao. u tom času sam pomislio, baš me briga, treniranje je bilo ludačko i mogu da odmaram i 15 dana, sve će doći na svoje i jednog dana ću biti puno jači nego u novembru. no tog 04.01. sam popodne ipak osetio onaj poriv "SAD! IDI! PUN GAS!" i pod parolom "neće trajati ni pola sata" sam po kiši izleteo na ulicu kao iz puške. 


mislio sam da ću poleteti sa svakim korakom. TOLIKO sam bio odmoran. tri i po dana bez trčanja, uz nekih 40km pešačenja/planinarenja i jednu trosatnu vožnjicu je očigledno bilo onoliko koliko mi je trebalo. maštao sam da poteram barem malo ispod 5'/km jer sam celog meseca truptao puno sporije, a kući sam došao sa 4'20''/km prosekom za taj kratak "run". 

to bi bilo dovoljno svakom sa iole mozga da ZAPAMTI koliko je lepo biti skroz odmoran, ali zašto bi se iko odmarao tri dana AKO NE MORA, to je uglavnom bila moja filozofija koja mi je često dolazila glave. slično se desilo i juče. nakon planinarenja od 5.5 sati, od čega barem sat gacanja po blatu, bio sam sve samo ne raspoložen za trčanje. ipak, zadnji lep dan, hm, treba iskoristiti.

15km biciklom, vezao bajk ispred neke kafane koja ne radi jer je božić, pa kilometar trčanja uzbrdo na proplanak iznad sela. tu sam zamislio polaznu tačku. ideja je bila 10km promena 100/100m. šta da vam kažem, dok sam trčao to malo zagrevanje, bio sam ubeđen da ću na vrhu uspončića okrenuti nazad, strčati do bicikle i vratiti se kući. upisaću 1km, šta fali, jedan prob'o pa se usr'o, nit prvi ni poslednji put.

no gore rekoh ma šta, hajde da probam. ne moraju da budu NEKA ubrzanja, neka su makar samo male promene tempa i biće dovoljno. iz kilometar u kilometar su mi se noge razvezavale (?) sve više i na kraju sam završio prosekom 4'26''/km za tih 10km, 100m brže 100m sporije. prezadovoljan i pomalo iznenađen.

dakle dva u jedan, prvi deo priče odmorne noge kada su trebale da budu odmorne, drugi deo priče o nogama koje napraviše čudo nakon što su bile više za intenzivnu nego za akciju. zaključak? ne postoji. svašta se može predvideti, a svašta nas i iznenadi.

četvrtak, 7. siječnja 2021.

learning to fly

nikad nije strasno da se leti kasno, reče baka i otisnu se u vetar


teoretski, svaki put kad pokušaš nešto što je do tada smatrano nemogućim, mogu te optužiti za pokušaj samoubistva.
kontam da bi i meni nakačili sličnu etiketu, da me je nekom od prilika prestigao voz dok sam kroz krivudave tunele trčao polumaraton.
ja ipak glasam za varijantu da je baka pokušala da leti, i svi treba da se divimo baki, to je jedna posebna i draga, naša Pink Floyd Baka


kad ovaj može sebi da dozvoli letačke ambicije u farmerkama i kaubojkama, može i baka. štaviše možda bi polomio više kostiju od bake, tek ćemo da sačekamo razvoj vesti.
možda je baka gledala i Kostu Kojota ili Wille the Coyote-a. možda je stavila padobran na leđa da joj pad bude mekši kada aterira na kičmu.


a možda je samo pokušala da dohvati nešto sa prozora, ko kaže da je namerno skočila ako nije bilo svedoka? kao što su pevali Osvajači "svaki pad je bio let". ima tu raznih mogućnosti, ako je neko leteo onda sam to ja pa vam mogu reći iz iskustva da su linije i granice između letenja i padanja potanke.

kao što i dolikuje tako je i ovaj pravoslavni poluBožić (neki pravoslavni poštuju i normalan kalendar, nisu svi popovi ovoliko zatucani) počeo u znaku dobre muzike i crtanih filmova, navijamo da se baka što brže oporavi u Urgentnom pa bože zdravlja da sledeći put ne polomi ništa, kao što ide dečija pesmica let let baba-maro. eto mogli bi negde za Uskrs da napravimo event.

nakon jučerašnjih 28km na nogama sam dobio sumanutu ideju da uveče treba malo prošetati po gradu pa sam zaokružio na 30. kao one ruskinje što su na pripremama vozile po 140km ujutru i 50km popodne i onda po mraku pre spavanja odu još 10 da zaokruže na dvesta. sve je lako kad si mlad. danas je navodno poslednji lep dan (dvadeseti po redu "zadnji lep dan") pre kiše i susnežice i zahlađenja i trc šprc, no noge su mi još uvek komatične pa ću pričekati još par kafa i par užina dok odlučim da li sam sposoban za ikakav polutrening, ili makar polulet.

srijeda, 6. siječnja 2021.

promena taktike

spremaju se neke silne promene u guglu, koliko vidim gugl fotos će da radi negde do početka leta a od tada će nadalje morati da se plaća svako čuvanje fotografija u bilo kojoj rezoluciji. neće moći kao do sada, za vrhunsku rezoluciju plaćaš, za prosečnu imaš neograničen prostor. zbog toga sam već počeo da stvaram naviku da slike sa treninga uglavnom trpam na Stravu, a sve manje na blog. kontam da većina već ima Stravu i da se svakako već pratimo tamo, a ako neko još uvek nema, eto mu motiva da instalira :-) 

(ovde ne računam Ivana iz Pule kojeg zanimaju samo brojke, reci burazeru koliko puta si išao hiljadarku i za koliko minuta i sekundi, koga briga za slike sa treninga, to je stvar za fejs i za obožavateljke, ženine drugarice) 

nakon kao što rekoh dva i po tempa u samo 24h, jer sam trčao uveče, pa ujutru, pa ubrzo posle toga onaj napad na strminu, bilo je logično da bi danas trebao da mi nadođe dan odmora, a hteo ne hteo osetio sam zatezanje u listovima čim sam se probudio i prva misao mi je bila "nema danas od trčanja ništa!".

mislim, uvek možeš da se prekotrljaš sat ili čak i dva, da cupkaš u mestu i da trijumfalno kličeš samom sebi uraaa ja trčim, IPAK! ali to ipak je tuljanova rabota, džank majlz što bi ameri rekli, ni zbog čega ništa. i uradio je šta, uradio je nešto što će vas ostaviti bez daha...

upalim telefon, otvorim aplikaciju jelte, unesem route iliti stazu da ne kažem trasu, i krenem da računam koliko nam vremena treba da prepešačimo tih skoro 40km koje sam planirao za neku letnju Dužinu, ako doživimo leto jel tako. pa obzirom da za to treba desetak sati a dan je nešto kraći. krenem da tražim idealno mesto gde ostaviti auto, da se izađe iz grada i smoga brumm brumm 60 km/h umesto peške 9 km/h cupkajući, pa smislim neki budžak na 7-8km uzbrdo, to nam je uštedelo barem sat i po trčanja ili 3 sata pešačenja a uzgred nam je smanjilo Krug na 25-26km. (ispostaviće se da sam crtajući povukao previše pravih linija pa smo nakupili 28km)

kiša je bila najavljena tek uveče ali nas je pofajtala nekoliko puta, nismo imali šuškavce nego vetrovke što baš i nije pomoglo, pratila su nas dva kera od negde četvrtog kilometra pa sve do kraja, dali smo im imena Skaka (jer je skakala po nama do iznemoglosti) i Trta (jer je imao guzicu kao tri ženke a ne kao dečko). posle sendviča su nam pojeli i pinjole, šta zna džukac šta je krvavo zarađen novac, kesica od 100g je bila 6€ pa smo je podelili na 4 dela bratski. zato su oni imali bare da se napiju vode, a mi nekako odmah popili čaj pa zadnjih 15km terali žedni.


kao što rekoh, na Stravi imate i trek i podatke i detalje i slike, ovde evo samo nešto kao ilustracija što će gugl da mi obriše do vidovdana.