teoretski, svaki put kad pokušaš nešto što je do tada smatrano nemogućim, mogu te optužiti za pokušaj samoubistva.
kontam da bi i meni nakačili sličnu etiketu, da me je nekom od prilika prestigao voz dok sam kroz krivudave tunele trčao polumaraton.
ja ipak glasam za varijantu da je baka pokušala da leti, i svi treba da se divimo baki, to je jedna posebna i draga, naša Pink Floyd Baka
kad ovaj može sebi da dozvoli letačke ambicije u farmerkama i kaubojkama, može i baka. štaviše možda bi polomio više kostiju od bake, tek ćemo da sačekamo razvoj vesti.
možda je baka gledala i Kostu Kojota ili Wille the Coyote-a. možda je stavila padobran na leđa da joj pad bude mekši kada aterira na kičmu.
a možda je samo pokušala da dohvati nešto sa prozora, ko kaže da je namerno skočila ako nije bilo svedoka? kao što su pevali Osvajači "svaki pad je bio let". ima tu raznih mogućnosti, ako je neko leteo onda sam to ja pa vam mogu reći iz iskustva da su linije i granice između letenja i padanja potanke.
kao što i dolikuje tako je i ovaj pravoslavni poluBožić (neki pravoslavni poštuju i normalan kalendar, nisu svi popovi ovoliko zatucani) počeo u znaku dobre muzike i crtanih filmova, navijamo da se baka što brže oporavi u Urgentnom pa bože zdravlja da sledeći put ne polomi ništa, kao što ide dečija pesmica let let baba-maro. eto mogli bi negde za Uskrs da napravimo event.
nakon jučerašnjih 28km na nogama sam dobio sumanutu ideju da uveče treba malo prošetati po gradu pa sam zaokružio na 30. kao one ruskinje što su na pripremama vozile po 140km ujutru i 50km popodne i onda po mraku pre spavanja odu još 10 da zaokruže na dvesta. sve je lako kad si mlad. danas je navodno poslednji lep dan (dvadeseti po redu "zadnji lep dan") pre kiše i susnežice i zahlađenja i trc šprc, no noge su mi još uvek komatične pa ću pričekati još par kafa i par užina dok odlučim da li sam sposoban za ikakav polutrening, ili makar polulet.
Nema komentara:
Objavi komentar