još jedno glupo poređenje

nešto sam gledao u podacima sa garmina, i primetio da mi je juče prosečna dužina koraka bila 117cm.

sećam se da sam nekad davno merio tako što sam brojao kadencu, ili brojao korake u 100m tojest po kilometru, pa izračunao na osnovu toga tačnu dužinu.

i nešto se sećam da sam na ovakvom terenu "držao" prosek od 125cm.

recimo na pola Beogradskog sam imao 114cm, dakle manje nego juče na tempić/tempo trčanju.

a u Beogradu sam tada zaključio da "tako više ne mogu" i uopšte mi je dotle bilo neuporedivo teže nego juče na "običnom" trčanju.

i sad me zainteresovalo to da izračunam kolika mi je dužina koraka mogla biti kada sam istrčao lični u maratonu.

dakle ako sam trčao 4'01''/km, to je 241 sekunda, i ako sam trčao sa kadencom 180 (to je jedina Promenljiva, no daćemo tu par % odstupanja kasnije) to znači da sam sa tri koraka u sekundi u tih 241 x 3 = napravio 723 koraka, te ako kilometar podelimo na 723 dela dobijemo dužinu koraka od 138cm

onih "par procenata" gde kadenca može biti 177 ili 183 sam možda i pogrešno pretpostavio jer mi ova dužina od 138cm deluje neverovatna, i sad dvojim (!) da li sam možda maraton trčao znatno višom frekvencijom?

ostaće nerazjašnjeno zauvek jer su vreme i dužina maratona sve što sam upamtio od podataka.

imam jednu drugu situaciju koju takođe mogu da rekonstruišem po sećanju, a to je da sam Hiljadarke (dan pred maraton) trčao skoro uvek 30 dvokoraka na 100m, što znači da mi je korak bio 100/30/2 i to izađe na 167cm, pa ako sam zaista imao toliki korak na hiljadarki zašto mi onda na maratonu ne bi bio 138cm?

ako sam pak na treningu bio siguran da trčim koracima od 125cm, onda to na tempu od 4'/km znači da sam imao kadencu 192/2 = 96 dvokoraka po minutu

sve ovo sam u dokolici računao nakon jutrošnjih laganih 8km od lidla do jedne česmice i nazad do lidla, uz rečicu, idilično i inspirativno

magija jednog datuma

evo stigli smo na tri meseca (hoću ja, neću jedan neću dva) od dana zaljubljenih a ja sam se opet zaljubio u trčanje.

sredina maja je ionako uvek bila rezervirana za Krašić, pa onda ide Jaska pa Plitvice itd.

tu je negde valjda bila i Banja luka half, bila je i Žumberačka možda, sad sam već i zaboravio.

jedared smo trčali i 9.99 oko onog jezera kod Samobora, to je bilo kao da smo kod kuće :-)

jednom smo trčali i onaj brdski cener u Križu, veče pred Jasku valjda.

ne znam jel Fužine behu pre ili posle Plitvica, stigli smo i njih da overimo no više od trke sam zapamtio onaj hotel za šeike u kojem su se sažalili pa nam naplatili 2/3 noćenja tek da im ne bismo spavali na parkingu :-)

uglavnom nekako mi je taj deo godine uvek bio najlepši, dok mi sad i "nije nešto" zbog toga što je kao i prošle godine maj opet neviđeno govnjiv.

uzmem ja tako one salomonke što su mi juče stigle i odmah posle dva koraka napravim prvu prepravku tako što sam im stavio deblje uloške.

valjda su računali da je đon visok, pa su stavili tanak uložak kojem ništa ne bi falilo da patike nisu sa strane toliko visoke da mi udaraju u skočni zglob.

udaraju i sada ali malo manje, da kažem podnošljivo.

a to kažem nakon 21.7km trčanja, da ne kažem testiranja.

jesu nekako malo kruće, kao da su od čvršćih materijala od onih hoka clifton sa kojim su ih poredili, no ni to mi nije naročito smetalo.

e sad, svaki test zavisi i od toga koliko si uopšte odmoran započeo test a ja sam nekako bio baš raspoložen i skočan, što znači da su mi se noge od prvog koraka lepo zavrtele i na kraju sam završio sa 4'51'' prosekom kakav naravno nisam očekivao.

vreme je bilo dobro za trčanje, svanulo je sunčano i baš počelo da sa naoblačuje.

krenuo uzvodno na +13 sa laganim povetarcem u leđa, a završio na +16 trčeći prema povetarcu tako da mi je bilo skoro pa savršeno.

voda na dve česme lepo raspoređene, okret mi je bio na nasipu velike akumulacije gde sam se popeo jednom a spustio drugom stranom i mislim da sam napravio dosta više uspona nego na Beogradskom, sa boljim prosekom u čemu nema nikakve logike ali eto, to je što je.

zanimljivo je kako na bližem delu jezera nema vetra pa se u odrazu vide brdašca u daljini, a u daljem delu je uzburkano pa je izgubilo funkciju ogledala i odraz je ispao prekinut kao da je neka greška u pikselima.

medicinski karton za garmina

već nekoliko puta mi se dogodilo da mi se učini (?) da mi se sat odjednom ispraznio.

znate ono u dnu gde piše "BATT 21D" nakon što ga napunite, i onda povremeno pogledate ili ne pogledate, tek kod mene uvek iznenađenje u vidu natpisa "BATT 2D" a ja pomislim brate pa tek sam ga napunio?!

e sad sam mu otvorio dosije, u rokovniku otvorio jednu stranicu i tamo levo u koloni gde su sati novog dana, zaokružio sam 05 ujutru jer sam ga petog maja napunio, i ti sati su mi predstavljali datume, pa sam 06. stavio 20% - kratka vožnja - 20% - hajk - 19% 

da bih u 07h tojest sedmog maja nastavio 19% - trčanje - 18% - rikaverić - veče 18%

i tako dalje

bogme da bi u nešto bio siguran i prestao da sumnjaš, ipak je najbolje da mu ozbiljno pristupiš.

a ja sam poznat kao ozbiljni pristupač jelte.

kraj ironije.

sutra ću dobiti antibiogram a prekosutra će mi ujutru javiti kada će me hirurg primiti tako da ću dobiti i neki okvirni datum intervencije nakon koje ću moći da žuljam guzu do mile volje, mislim, ako poželim, naravno, ali ko uopšte nije nikad poželeo da žulja guzu od jutra do mraka?

upala se skoro skroz primirila tako da već mogu da vozim bez muke, najgore je prošlo a najbolje tek dolazi.

da blog doživi i nešto sporta, evo vesti da mi je brza pošta (pišem s posla, uživo!) donela salomon patike (aeroglide) za koje u recenzijama pišu da se najbliže mogu uporediti sa hoka clifton 9 koje su mi se pokazale kao možda i najbolje patike u poslednje vreme, pa rekoh eto taman da uporedim i napišem i ja recenziju, za ovaj blog i svu njegovu široku publiku od jednog i po čoveka.

bogovi treninga su napustili ovo telo

 nakon jutarnje šetnje sa psima i odluke da definitivno neću ići na biciklijadu jer prognoza nije stabilna, rekoh da skoknem do lidla.

taman sam sve istovario na kasu, zove Lola koja je 1km odatle avionskom linijom, i kaže da slobodno ostanem u lidlu dok ne prođe nevreme, jer kod kuće pada grad (tuča)!
pogledam kroz prozor, sve vedro i suvo.

dok sam izašao napolje i sve pretovario u korpu bicikle i bisage, nešto je malo kapljucalo i video se tamnosivi oblak koji lagano pluta nebom nekako ispred mene sleva na desno.

još malo sam se nećkao da se ne zeznem i podletim pod ledeni tuš jer bi mi i dve ulice bile dovoljno da se sav smrznem a čulo se i par protivgradnih raketa negde iz blizine.

krenuh ja, rekoh ne deluje strašno.

kao nekad kada prođe nevreme, pa odluči da nas počasti sudijskom nadoknadom (doživeo sam to dosta puta), na drugoj raskrsnici sam začuo povremene udarce po krovovima automobila i skontao da udara grad veličine trešnje, bogme ozbiljan igrač, a ja bez kačketa onako gologuz, pardon, gologlav.

no nakon desetak pucnjeva po autima asfaltu i zgradama, sve je opet utišalo i po suvom lepo dođoh do poslednje raskrsnice odakle lepo vidim moj deo ulice skroz mokar.

dakle oblak je imao nešto protiv Lole, ne i protiv mene tj ostatka grada :-)

nakon još jednog pljuska smo se nekako odlučili na izlazak, Lola je odjurila bajkom u brdašca a ja na hajk jer sam planirao malo duže pa rekoh što je sigurno, peške nikad nemoš nagrabati od novog nevremena kao na bicikli.

za sad sve po planu

noćas sam jedva spavao od bolova koliko se ta upala povećala, bukvalno kao šljiva, tako da sam jutros to probušio iglom i iscedio pa eto ako sam rekao da je kao šljiva, onda zapremine kao pola šljive sve malo po malo, i bogme odlično se smanjio taj pritisak i upala.

i, pozvao me jutros komšija na specijalistički pregled, ko veli da vidimo šta se tamo događa, pa sam odneo i bris tako da ću u utorak popodne imati antibiogram a u sredu kod hirurga koji je PAZI SAD ujedno i estetski, tako da ga mogu pitati i za podočnjake, hahaha, no o tom potom.

danas naravno neću ništa bitno trenirati a sutra ako dadne bog možda navučem par pari gaća (?) pa se odvozam do te biciklijade i malo se podružim s njima, to bi bilo puno neobaveznije od "treninga" i mogao bih da napravim iks pauza da odmorim guzu i da je vratim kući u svežem i kvalitetnom stanju.

no prvo se mora iskristalisati prognoza, obzirom da mi nigde nije "zapelo" da moram da kisnem i ginem, nešto sam u fazi komfora* u smislu da mi ništa ne smeta trčkaranje u šuškavcu po kišici ali mi bogme mnogo smeta da razmišljam da li će me neki ćoravi čiča baciti u kanal sa sve biciklom, jer u brisači slabo rade.

*tako da se tu radi o nekakvom kognitivno-emotivnom komforu, da mi je duša mirna, a ne u smislu neke razmaženosti i potrebe da mi bude ugodno.

pomalo intimno heh heheh

nekad, to jest ne nekad nego oduvek, a ako sam napisao to jest mogu na pisati i od uvek, ali ajd, nećemo sad u gramatičke teoreme i zajebancije koje su mi sklone.

elem pre neki dan mi je krenula neka upala tačno tamo gde sediš na sredini sica od bicikle, i to mi se događa na svakih godinu dana, nekad i dvaput.

ovaj put bogme naraslo ko šljiva, a ja rešio da se provozam biciklom tako da sam uglavnom vozio stojećki na pedalama sa što manje sedenja.

hteo na rikaverić a ispao trening ubrzanja.

popodne pokušao još jednom, no sa još manje uspeha, a trčalo mi se nije, tako da sam žuljao guzicu "na ripit" što bi kllinci rekli.

sutra ću da vidim, iako je subota, da li radi ova klinika pored naše kuće, jeste da je ginekološka ali komšija je otvorenih pogleda a i rekreativni biciklista osim što je ginekolog, pa ću da uletim na pregled da vidim da li neki od njegovih hirurga ume ovo da reši da me više ne muči.

lepo je vreme za vikend, sutra je treking liga na Bukulji a u nedelju (prekosutra) mtb biciklijada tu iz jednog sela 25-30km odavde, pa možda skoknem ako mi se smiri ova upala da pozdravim vozače, jer teško će mi se još sedeti na bicikli preko ta tri sata do-od tamo, a kamoli da ću po šumskim putevima da se udaram i nabijam sa živom ranom na sedištu.

why is this called May?

well, it MAY rain, it MAY not, it MAY be decent but it MAY be awful

godina je polako prolazila a ja sam, kad god pogledam statistike od 2023., morao iznova da se pitam ZAŠTO SAM DOĐAVOLA UOPŠTE TRČAO nakon beogradskog maratona, a tek kad se pitam zašto sam TOLIKO trčao...

i onda se setim ovog MAYa, tog fenomena, jer sam eto i prošle godine pričao kako više ne postoji Baba Marta kao personifikacija prevrtljivog vremena nego je njenu ulogu preuzela Baba Maja.

i zbog te babuskare odoh ja jutros na trčanje, opet.

(doduše juče nisam na đog nego na hajk.

bilo je toliko sparno da sam mogao izaći iz kuće u kupaćim gaćama a ne u donjem delu trenerke i dukserici.

pa sam više othajkovao nego što sam trčao, tačnije samo sam simbolično potrčkavao negde nizbrdo.)

no jutros sam zapucao sa idejom da ću trčati, i tako je moralo i biti.

taj krug na brdo ima nepunih 15km, nekad optrčim mali dodatak da zaokružim, a danas sam ga skratio jer nisam išao okolnim ulicama nego pravo kroz centar grada jer sam preduhitrio jutarnji špic.

plus sam završio na 500-600m od kuće da bih natenane prebacio aktivnost u telefon i malo se rashladio pre nego što uđem u dvorište.

bogme gore na 450m nadmorske je bilo i magle, grad je na 180m pa računajte koliko sam se peo tj popeo.

sveukupno 13 laganih neobaveznih kilometara po 5'39'', sa 305m uspona jer sam osim onog glavnog uspona od 4km imao još par kupserčića, moram biti zadovoljan kad već nemam razloge da budem nezadovoljan.

jedna čudna izreka

ne znam ni kad sam prvi put to čuo ali jamačno mi je bilo veoma nejasno

kaže "nestao, ko jaje sa groba"

kakvo jaje?

sa kojeg groba?

i danas skontam na ovaj verski praznik Markovdan, u čemu je fora

dakle običaj je da ljudi nose ofarbana jaja na groblje, 

nemam pojma zašto ali eto crkva je tako propisala

treba odneti skuvano jaje obojeno u crveno, kažu

i kad prođeš danas grobljem, 

prosto se sve šareni od tih crvenih jaja svuda ostavljenih

ALI

istovremeno vidiš kako neki klošari prolaze, 

neki polusvet teški, bogu u nemilosti, i šta rade oni?

kradu

uzimaju

kako već sročiti

prolazi čovek dronjav, u ruci mu kesa velika, najlonska, providna

i lepo se vidi da je u njoj natrpano barem 100 jaja

kuvanih, ofarbanih u crveno

e sad

šta da taj polusvet to ne skuplja, šta bi bilo sa tim jajima?

to bi trulilo na groblju paganskom

oni ispod, u sanducima, svakako ne mogu da dohvate taj izvor proteina

ispade da ovi što kradu, ne rade ništa loše

nego ovi što ostavljaju, zagađuju okolinu

tako nekako

u svakom slučaju, "nestao kao jaje sa groba" datira od pamtiveka

oduvek je bilo gladnih

i željnih JAJA

mnogo zanimljivo dešavanje

juče sam nakon onog trčanja mislio da ću se samo lagano provozati, jer sam odustao od treninga-na-trening, u smislu da sam nakon 102km mtb-a mogao da popodne odvezem još barem 60-ak.

no rekoh bolje je da se odmorim.

otišao sam lagano biciklom desetak kilometara paralelno sa novom brzom saobraćajnicom kojoj taj krak najbliži gradu još uvek nije završen, kinezi prave veliki nadvožnjak na nekih milion ogromnih stubova.

i tu sam provalio da postoji jedan podvožnjak i iza njega paralelno sa brzom cestom nasut širok makadam koji će deluje biti asfaltiran, za prilazak selu prekoputa.

vozikajući se i istražujući setih se da su mi pričali da je nekad davno 70-ih i 80-ih tu na kolubari bilo popularno kupalište "klupice" i rekoh daj da pokušam da se probijem puteljkom da vidim ima li tu nekog prelaza preko reke.

prelaza nema u blizini, to bi zahtevalo malo veći indijana džons poduhvat (još uvek nisam naručio mačetu!) da bi se tražilo mada sam na mapi skontao da sam doslovno na isto mesto dolazio sa druge strane kroz livade i vratio se kući sa sličnim zaključkom.

i tu spazim neke silne radove, i skontam da se tu pravi turistički kompleks sa igralištima, šetalištima, cvećnjacima, sve prošarano stazama.

skinem majicu, obzirom da sam ujutru otvorio topless sezonu, i krenem polako da kružim i fotkam, sa namerom da nekako nakupim barem kilometar.

i za divno čudo moglo se i više kružiti, tačno je ispao 1km kad sam se vratio na obalu do bicikle.

dalje sam biciklom produžio na jedan krug kojim nisam skoro prolazio i ispade mi čitavih 39km, skroz nemalo za dan odmora.

jutros sam sa najmlađom od tri naša kera napravio hajk od 10km, baš smo uživali.

haotičan raspored

radimo ne radimo, radimo radimo

petak tek od podne, stigao da otrčim

subota malo kraće, otrčkarao ujutru provozao se popodne

nedelja off, ponedeljak opet malo kraće do popodne

(to je danas)

videću na šta da iskoristim to popodne

a jutros sam opet do lidla biciklom, pa na trčkaranje

nije baš da mi se trčalo nešto silno, posle jučerašnjih skoro 5 sati na bajku

više kao neko izlet trčanje

sat je preporučio 40 minuta po 6'50''

ne znam zaista, nisam ni probao

moram jednom

baš da vidim koji je to ritam

mada bih radije trčao 400m po 6'/km, pa bih šetao 100m da dođe na taj prosek

ili koji već odnos

jer me nervira kada mi stalno svira, pišti, jauče, opominje me

ovo je brže od zadatog ritma

ma jedi rotkve strugane

otrčkaram 4km uz potočić, pa peške kroz travu na brdo, pa strčim 4km nazad u grad

sednem ispred lidla u hladovinu da se ohladim

iako sam trčao bez majice, znojio sam se solidno, toplo sunčano i sparno

mislio sam pet ali je potrajalo deset minuta

to hlađenje

gledam svoje noge, pa pogled ide ka gore, skontam fun fact

na sebi imam majicu, šorc, i čarape iz lidla

haha, neće me pustiti da izađem

uzeo samo nekoliko kajzerica rustičnih, zafalilo jutros leba u kući

zaboravih kako se to u HR zove

dal neko kmetsko pecivo ili slično

total 8km (ipak ispod šestice po km) svakako bespotrebnog trčanja

al eto, može se

kao i obično

nedelja ko nedelja

gde ću kuda ću ščim ću

trkačka ili mtb

prvo šetnja sa psima, pa ovo ono, rekoh može i pola doručka

pa posle svega pripremanje bicikle, pa druga polovina doručka

dok si trepnuo već 11 sati

naduvaj gume, utakni garmina, neće da se upali

nazad u kuću, na punjač, ništa

na drugi punjač, ništa

stisni on/off dugme, ništa

drži ga 10 sekundi, nešto se dogodi napokon

učitava mape rute ovo ono, priča mi svašta

nemam pojma šta je radio, čitav minut

tek eto ga upalio se, piše baterija 61%

već sam pomislio da neću ni ići na vožnju sa ručnim satom, koji mi mlatara 

odoh na hajk, baš me briga, ako neće - neće

no eto, upali se gospodin

prvo čudo - sve ali sve privatne prodavničice rade, iako je uskrs

ja rekoh radiće samo benzinske, ma kakvi

ako zafali kokakola ili red bul, neće biti frke

malo nekim alternativnim pravcima jer drugo čudo - haos na putevima

svakom je to valjda normalno za praznik, ali meni eto, čudo

e kad sam otišao na treći sporedni put, napokon pustoš

dugačak strm uspon, pa po vrhu brda

pa sjuriš uzanim novim asfaltićem do nekakve crkve brvnare (?)

pa odatle uz potok makadamom desetak mnogo lepih kilometara

pa nazad na asfalt koji je lošiji od tog makadama

i dalje do kuće glavnom džadom

čak mi izađe 21.5 prosek na 102km, sa 1200+m uspona

na teškom mtb-u sa kramponkama, ove godine još nisam seo na trkačku

i stigao na vreme da se najedem janjetine i odgledam Điro

mrzim ovaj datum

ne zato što je na ovaj dan umro drug Tito i najlepša zemlja na svetu krenula u sunovrat, nego iz još nekih drugih razloga.

jutros sam stigao da otrčim 10km iako sam se malo uspavao, no rekoh kad sam se barem naspavao, biće to jedno dobro trčanjce kroz tropsku vlagu nakon noćašnje kiše.

no mućak, juče sam nakon 4h spavanja trčao puno bolje nego jutros nakon duplo više, i garminove ocene sna 85 (od 100) naspram jučerašnjih 40.

no trčanje je svejedno bilo uspješno iz prostog razloga što sam ga bez previše oklevanja (da li da skratim?) i predomišljanja (da li da napravim pauzu hajka?) završio više manje regularno, pa ako noge nisu briljirale barem se glava pokazala u boljem svetlu.

zanimljivo je da sam zbog posla opet krenuo u 8 i u tih nepunih sat vremena pored reke sreo ni manje ni više nego 3 trkača.

prvog (45-50 godina) sam spazio u daljini i dostigao ga tih 150m zaostatka kilometar kasnije, taman pred mostićem gde je on nastavio pravo na trail a ja se vratio nazad na asfalt.

rekoh ti si naoružan kramponima a ja moram ovamo, nešto je odgovorio da ide (negde tamo) i odosmo svak svojim životnim putem.

u povratku je jedan visoki (25-30 godina) išao ka meni, pogledali smo se sa 50m razmaka ali kako mi se sve više približavao držao je pogled negde preko reke i tako prošao kao da ne postojim.

da je makar nakratko trznuo krajičkom oka rekao bih zdravo ali ovako sam i ja samo protrčao, nisam ja dužan da mu nadoknađujem propušteno od strane porodice škole i društva.

malo kasnije sa druge strane veštačkog jezera je naišao treći (podaleko za procenu ali nekih 30-40 godina možda) i kad me pogledao ja sam digao ruku na šta je on momentalno uradio isto, kulturno i korektno, nikad nisam očekivao ništa više ali ni ništa manje.

inače na ovaj dan smo se 1999. (valjda) vraćali sa treninga kada je NATO oborio YU pilota iznad grada, sva sreća pa je pao na neki obronak a ne usred zgrada.

kasnije je taj pilot proglašen za heroja iako mu se svo herojstvo svelo na to da je glumatao glinenog goluba desetak minuta dok ga prvi lovac nije skužio, i da je sprcao ko zna koliko miliona dolara vrednosti mig-a kupljenog od naših para (poreza, budžeta).

tako su svake godine u čast "heroju" preko grada u niskom letu prolazili migovi i pravili toliku buku da nam je pre 4 godine u tom trenutku mačka pobegla negde netragom i više se nikada nije pojavila niti smo je pronašli iako smo ceo grad prevrnuli naopačke.

da li se sakrila u motor nekog auta pa otputovala kilometrima daleko ili se sakila negde pa uginula od straha, nikad niko neće saznati.

isto tako i danas, tačno u podne, umesto da pošalju sportski avion sa obližnjeg aerodroma/livade, da prospe nebom tri boje zastave onako svečano i dostojanstveno, poslali su borbeni avion i u njemu pilota psihopatu koji je u niskom letu probijao zvučni zid.

proleteo je na par desetina metara iznad dok sam bio ispred kuće i u trenu sam morao da bacim sve što sam držao u rukama i da panično stavim šake na uši, uz rodoljubni pozdrav "srušio se dabogda".

jedno mnogo lepo trčanje

prošle godine sam nakon Beogradskog zaključio da me trčanje više ne zanima pa sam u naredna 4 meseca postavio lični rekord u NEtrčanju.

iskreno, ni sada nešto nisam lud za trčanjem, no kad se ovako odmorim kao ovih dana, a kada napolju rosuljâ, kiša rosi kiša rosi Saša gulaš nosi.

na veliki petak je striktno posni dan no ja sam nosio one male gulašiće, dvema kujicama na dve lokacije gore u bregama.

do izlaska iz centra biciklom 2km, provlačeći se kroz potpuni kolaps neradnog dana između dve nepregledne kolone po beloj liniji, pa kroz raskrsnicu trotoarom, pa preko pešačkog za pešacima pa se hop opet uključim na ulicu, mislim da su oni koji su sa mnom čekali na prvom semaforu morali da prebroje barem deset izmena crvenog i zelenog pre nego što su krenuli dalje.

nakon prvih 500m trčanja sam skinuo šuškavac i ubacio ga u onaj mali prsluk/ranac

(tu se setih da napomenem da sam naručio dva ona salomon pojasa za oko struka jer imaju različiti naziv pa me zanima koji ima kakve pregrade i koji će za šta biti prikladniji.

mnogi šorcevi, biciklističke, bermude, šuškavci i trenerke nemaju dobar džep za telefon ili recimo gel tako da mislim da mi je takva stvar odavno trebala, umesto da nosim neke glomazne torbice oko struka)

nakon izlaska iz grada na brežuljke i 1.5km uzbrdo trotoarom, dolazim na nov glanc gladak renoviran put u dužini od nekih 6-7km, sve kroz šumarke gore-dole, praznik za oči i dušu, no uglavnom sam tuda jurio e-bajkom kada sam išao da hranim ove pse jer u pauzi posla nisam ni imao vremena da trčim toliko a ni za tuširanje pa mi je biciklom duplo brže, plus bez znojenja.

danas smo na poslu tek evo od 13h jer je i nama valjalo ofarbati jaja pa smo malo ošišali radno vreme, ja sam se nakon obavljenog zadatka sjurio nazad u grad sa nelošim prosekom (za Tempić) od 5'28'' preko 300 i par metara uspona na total 13km.

u povratku se i razvedrilo mada ni zbog onih nekoliko kišica od po par minuta nisam oblačio šuškavac, dukserica za trčanje (iz lidla naravno haha) je završila posao.

fino.

godišnji odmor (heh?)

ni danas mi se nije nešto treniralo, te posle ću te neću

možda mi organizam traži malo odmora nakon beogradskog (polu)maratona

nakon svega sam otišao na kratku rikaveri vožnju i pokisao kao miš

nakon poređenja dve predMaratonske Dužine, poredio sam i statistike te dve Dužine i beograda, pa sam primetio sledeće, pa da krenem od najvažnijeg:

na dužinama sam imao prosek 5'34'' pa 5'27'', a u beogradu 4'58''.

no delovalo mi je jednako po pitanju napora, nisam imao osećaj da nešto "mažem".

to sam pripisao tome što sam bio odmorniji, mada sam i pre te dve dužine bio jednako odmoran, hmm.

staza:

imao sam 241m uspona na 31km, 

pa 339m uspona na 29km, 

a u beogradu sam imao možda samo 50-60m uspona iako mi je garmin pokazao 246m na prvih 21km, zato što je dosta grešio ispod nadvožnjaka ili pored drveća, nemam pojma, po svim bulevarima mi grafikon izgleda kao neka testerica! :-/

tako da ovaj drugi deo (ravnoća) objašnjava prvi (prosečnu brzinu)

puls!

e tu je ključ.

zašto sam mislio da je nizak, ne znam, valjda jer sam se osećao umorno, tromo, a očekivao da ću biti skočan i preskočan.

tako da sam na Dužinama imao prosek 135 na 2h53' trčanja, odnosno 139 na 2h38', a u beogradu 142 na samo 1h45' (toliko sam prošao tačku 21.1km) po vrućem danu (izgoreo na suncu) sa naravno tendencijom da zbog dehidracije i odmaka vremena to samo nastavi dalje da raste, makar i usporavao.

zašto prosto nisam pre trke pomislio "treba po vrućini trčati sat duže nego na one dve Dužine, dakle gledaj da ti puls bude puno bliži onoj prvoj nego drugoj ali svakako ne iznad te zone 135-139 tokom prva tri sata, a posle pomoz bože"

dakle koliko god mi je delovalo lagano, trebao sam još lakše

posebno kada me je stigla grupa koju je vodio zec 3h30', nisam trebao da produžim za njima nego sam trebao da ih pustim da mi odmiču jer su do kraja ionako svi popucali i stigli pola sata do sat iza onoga što su sanjali.

to što su svi u grupi izgledali gore od mene nije nikakvo opravdanje da ih pratim, naprotiv, onaj Ja koji je redovno trčao Dužine i maratone bi se toga odmah setio, a meni eto nije ni palo na pamet.

prosto sam "izašao iz fazona" i nakon 5 godina neredovnog treniranja i odsustva sa silnih polu- i maratona, zaboravio sam sve što sam znao i postao najobičniji početnik kojem se događaju trivijalne greške, poput svih drugih kojima sam tog dana bio okružen

prvomajski rokenrol

naravno svaki neradan dan na neki način liči na Nedelju pa je i ovaj 

malo šetnje sa psima malo šišanja trave onako proleterski pa naručivanje roštilja pa kao gde ću na bajk pa je bilo oblačno i neki lud vetar i kontam što da se smrzavam bolje da odem negde na bajk&hajk

i naravno odmah se razvedri pa sam se baš fino "proveo" na hajku, no ionako smo imali neku nezgodu u porodici pa mi se nije treniralo, bolje je ovako "mozak na otavu"

evo šta kaže četđipiti:
Izraz "pustiti mozak na otavu" koristio se figurativno kako bi se opisala situacija kada se neko potpuno opusti ili prepusti svojim mislima ili maštarijama, bez obaveza ili ograničenja

koliko mi je uspelo, nemam pojma, no barem sam pokušao

što reče onaj vrabac koji je u kljunu nosio vodu i gasio požar - hoću da se zabeleži da sam bio na prâvoj strani kontra stresa