just another glupav izazov

ono beše sam prošle godine nakon aprila trčao jako malo, tačnije po mesecima od maja 74, 47, 7, 4km.

kao da nisam imao druge brojeve u tastaturi.

i sad ne znam napamet koliko je to tačno kad se sabere ali juče sam sabirao i skontao da mi fali u ovom maju još 8km da izjednačim zbir sva ta 4 meseca od lani.

kiša opet paducka pa prestane pa opet malo propaducka, otišao sam jutros city bikeom do onog izvora 10.5km od grada i natočio 6+0.7+1.75 litara u tri balona/flaše, ovo poslednje je od vindija izo kojeg već poodavno nemamo gde da kupimo ali poslednje flaše čuvamo s ljubavlju, kao podsećanje na najbolje od nekog prethodnog života.

nekako i dalje živim u nekom vaku(u)mu čekajući LETO, kao ono kad za nekog kažu da "ima četres leta" iz čega jasno možemo da zaključimo da se jedino leto računa vredno življenja i da je sve ostalo samo popunjavanje između jednog i drugog leta.

kažu da će za vikend biti lepo vreme, daj bože, da kao i prošlog vikenda pokuša da smandrljam nešto pristojno popodne posle posla, a da nedelju ostavim za malo promenljivije vreme i neku kombinaciju bajk/hajk ili nešto slično, da se oseti ona famozna Dužina koja nam oduvek zauzima posebno mesto u srcu, što bi rekli novinari skloni poetičnom izražaju.

između koraka

jutros sam planirao "normalan" trening no videh poruku od onog što me juče vozio autom na trčanje, da je negde pronašao bačena 4 šteneta i sad kako ću mtb-om da ponesem hranu itd, mrzim ranac, nemam gepek da na njega stavim bisage, i na kraju opet odoh e-bajkom.

kotrljam tako i razmišljam da bih možda i brže uz isti napor sve prešao trkačkom biciklom jer kad imam puno ravnog onda mi motor ništa ne pomaže jer se ne uključuje preko 25 km/h, a uz isti napor bi svaka druga bicikla išla 5 km/h brže jer je ovaj tenk potežak za vožnju bez asistencije.

najveća primetna razlika je uzbrdo gde bih se jedino i oznojio ako je malo duže i malo strmije, pa se u tom smislu "isplati" terati ovaj tenk koji ispegla te brzine pa svuda ideš uz približno strujanje vazduha, da ne kažem hlađenje.

mada mi je na mestima štaviše bilo i friško, još uvek su jutra hladna.

na kraju sam završio sa 39km što ispade skroz pristojna brojka bez obzira na biciklu.

i malopre videh na stravi da je jedan dečko vozio onako kraći tempo trening tu po ravnom ka beogradu, i napravio 37 prosek na 46km, i to je sada najbrži ovde lokalni biciklista i legenda na stravi.

pa se nešto prisećam, mi smo sa puuuno lošijim biciklama išli tih 37 prosek na duplo dužim treninzima jer nakon tog ravnog dela kreće ibarska magistrala koja na svakih par km ima neki kupser ili blagi uspon/spust, tako da je ovaj ravan deo primetno brži.

a najbrže smo imali 38.0 prosek, do ljiga na treningu od 100km, kada se izađe prvih 7km iz grada odakle smo nakon zagrevanja merili te tempo vožnje, ostane nam 84km čistog treninga.

i ako smo išli sveukupno bez odmora 38, biće da je onaj drugi deo morao biti oko 37 a ovaj prvi oko 39 jer oni kupseri ipak uspore koliko god se ti batrgao i napinjao.

da sam imao ovakvu modernu biciklu i neke turbo aero točkove išao bih preko 40 ali eto, tada toga nije bilo, no uvek možeš nekom lokalnom heroju dati staru biciklu da vidiš kako bi se izborio na istom treningu.

pod uslovom da prihvati izazov :-)

nizbrdo se i guvno kotrlja

krenemo tako mi sa psima da prošetamo tu naokolo, rekoh nećemo uz reku po travi jer je roknuo pljusak pred svitanje, nego ćemo se zadržati po trotoarima ko gospoda čoveci.

tek nakon pola kilometra spazim službeni auto od pašenoga (muž loline sestre) i sine mi ideja.

pogledam na sat, 7:20, kaže lola zovi ga odmah.

on naime svakog jutra oko 8h ide na teren da montira satelitske antene total tv.

kaže on imam posla tu tu i tu, dakle možemo da krenemo iz grada ovim ili onim ili onim putem, biraj.

ja odaberem da me nakon desetak kilometara istovari na jednoj raskrsnici na brežuljku istočno od grada, i nastavim da planiram kuda da zatvorim polukrug nazad do kuće.

izašlo mi nepunih 14km i piše da sam imao 226m uspona, nemam pojma koliko spusta, verovatno malo više jer sam krenuo sa 90m više nadmorske od ove gradske.

gnjecavo vreme uvek povuče na malo više trčanja mada mi naravno trčanje ni za šta ne treba u ovo doba godine no šta ćeš, leto još uvek nije došlo i tu pomoći nema, trči i čekaj.

reg reg reg

zeznuo me Điro talijanski.

skroz sam zaboravio da sam negde 15. u mesecu rekao da moram narednih dana svratiti da zakažem Tehnički za auto.

to je tu na dva kilometra recimo, i mogao sam više puta biciklom samo zastati, no eto.

štaviše, TOLIKO smo zaboravili da nam je na poslu cura pričala kako je promašila tehnički za čitava tri meseca i tako nemajući pojma da joj auto nije osiguran ladno ga vozila rizikujući, pa, svašta.

i ništa, slušamo mi to i smejemo se ahaha ahahahaha i ništa, ne pali se nijedna lampica.

i u nedelju kaže komšinica kojoj sam skraćivao jabuku koja se prevalila na susedni parking, da treba da registruje auto, i mi se klepimo šakama po čelu.

bar da sam mogao da pomerim na subotu, jer je bio osiguran do 24.05. pa da bude na Dan Mladosti, baš bih voleo taj datum da nosim na šoferšajbni, ali eto, ispao je 28.05.

rođendan jedne od dve svastike, tja.

imao sam neke fantazije da nakon tehničkog i registracije skoknem negde u brda na kratko trčanje no ništa od toga, bilo je pretoplo, sunčano, a morao bih i da žurim, tako da mi se nije isplatio stres.

po ovom suncu bih se do auta vratio sav mokar i smrdljiv, morao bih da se istuširam iz flaše što se direktno nadovezuje na onu priču o tušu i štoperici, ovo bi bila neka treća još brža kombinacija.

bolje je u 6 ujutru otići biciklom desetak km uzbrdo pa odatle na trčanje, vezao bih je ispred lokalne prodavnice u kojoj štaviše poznajem prodavačicu, ne bih imao brige.

a mogao bih da ostanem dva sata na trčanju.

nestalo je rustičnih kajzerica pa popodne moram biciklicom do lidla, možda opet odande odem na neki mini trč.

bolovi u leđima su prošli nakon evo puna dva dana, možda mi je pomoglo što sam se malo obuzdao da ne pogoršam situaciju.

ako se jučerašnjih 50km (iz dva puta doduše) na e-bajku mogu računati kao obuzdanost.

ps 

nabrao sam i kilo trešanja u nekom zapuštenom napuštenom dvorištu, nisam džabe išao od kuće

nemoj nikad biti...

pre milion godina, na nekakvim biciklističkim pripremama u budvi, crnoj gori, svakog dana smo jurcali ka tivtu, pa dalje obalom zaljeva sve do ercegnovog, pa nazad, i imali smo tu stalno jednu SITUACIJU

znači svaki put kada smo prolazili kroz izvjesno selo Radanovići, neki poludivlji ludi kučak nam je izletao iz domaćinstva i jurišao pravo pod točkove

mila mati, koja trauma!

evo ga opet! pazi! vičem loli koja mi je "na točku",

ona ga izbegava u zadnji tren, zadnjem trenu, zajebani ovaj padežu,

i svaki put odahnemo kada smo tuda prošli, bez pada i lomljavine

i jednog dana, kučka više nije bilo...

odosmo ka tivtu, ništa

nema ga

gde je?

naš najverniji navijač, koji je istovremeno uvek pokušao da nas ubije

tog dana smo skratili, prešli trajektom, čuvenim "kamenari lepetane" i odmah krenuli nazad "kući"

i eto

dogodilo se

videli smo ga zgaženog pored puta, udarenog, kakogod

ajao koliko pomešanih osećanja

kuca je zgažena, ubijena, nikad više nikog neće pojuriti,

to joj/mu je bio/la glavna zanimacija u životu,

da otera sve sumnjive, a ako si srčan čuvar, SVI su ti sumnjvi

opet s druge strane, laknulo nam je, na neki način

nećemo više morati da se plašimo za sopstvene padove, kosti, lomove, bicikle

i tada sam prvi put izgovorio nešto, za šta sam smatrao da je neka bogzna mudrost

a ustvari je skroz logična aksioma za "vođenje života", življenje

NEMOJ NIKADA BITI TAKVA OSOBA,

DA BILO KOME "LAKNE" NAKON ŠTO NESTANEŠ

sa ovoga sveta

prosto, nemoj

poluGolub i poluJabuka

nakon jučerašnjeg poluGoluba 

(da li je golub napola prazan ili napola pun)

i jutrošnje šetnje sa psima, dok grad očekuje dolazak 

Nj. Visočanstva Precednika Vučića i opštu blokadu ulica i puteva,

skoknuli smo tu do komšinice da joj skratimo jabuku.

naime drvo se nadvilo na parking 

pa se stanari bune da im jabučice udaraju po autima, 

i ko će tu nego ja sa merdevinama i aku sabljarkom da sredi stvar.

sad evo sedim, odmaram i čekam podne, 

peglam kičmu i razmišljam šta ću.

bajk ili hajk, dužina ili srednjina.

volim ovako mal malo pa udarim novi red.

kao neka poezija U prozi, voda U kolenu, sreća U nesreći.

PS
prošlog maja sam pretrčao 74 a ovog 106km do sada, 

a od početka godine do kraja maja 761:855.

što ne znači ništa, obzirom da sam prošle godine na Beogradskom

sebe iznenadio pozitivno, a ove negativno.

pa ti budi pametan.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

juče sam pre posla (nakon one jurnjave e-bajkom)

merio kolika je razlika između Brzog i Normalnog tuširanja.

dakle sat u kupatilu ima i sekundaru, onu analognu što se vrti.

pola minuta mi treba da se sav pokvasim tušem, 

i onako rukom protrljam i sperem sa sebe površinsku štroku.

odatle bi mi trebalo + pola minuta da šakama skinem vodu sa sebe,

(inače bi se peškir pretopio, ovako prvo kao brisačima otarem

ruke grudi leđa noge, i istisnem višak vode iz kose)

+ minut i po da se obrišem peškirom, 

dakle najbrže protrčavanje ispod vode do izlaska iz kupatila je 2.5 minuta.

e sad, na sve to bi mi trebalo + pola minuta da istisnem šampon,

natrljam kosu, išpricam kupku na sunđer i protrljam celo telo.

i posle toga + minut da se temeljno isperem.

dakle dodatnih minut i po, i dođem gde sam i bio,

samo mirišljav i malo čistiji.

dakle 4 naspram 2.5 minuta, očekivao sam veću razliku.

štaviše stotinu puta sam pred posao samo "protrčao ispod vode"

misleći da sam uštedeo barem pet ako ne i deset minuta, 

nemajući pojma koliko se o sitnim brojkama radi.

subota ili nedelja, vrabac ili golub?

ceo dan sam razmišljao o popodnevu, 

jer je bilo najavljeno lepo i sunčano.

a sutra oblačno i par stepeni hladnije, 

no još uvek "pristojno", čitaj suvih +24, 

ništa tu ne fali.

nekako sam pošto-poto želeo da nešto odvezem nakon posla, 

dakle oko 15h.

to bi značilo da ću imati čitavih 5 sati do zalaska sunca, 

s tim što bi bilo samoubilački nekuda mlatiti pet sati 

i tako kompromitovati da ne kažem ugroziti sutrašnju vožnju.

jer ako preteraš danas, sutra ćeš biti kao krpa, 

i zbog vožnje od 5 sati propadne ti vožnja od mogućih 6 sati.

tako sam skontao da uradim bilo šta čime ću biti zadovoljan, 

nazovimo to Minumum Satisfekšna.

opet sam imao opciju da krenem ka vetru ili s vetrom,

pa sam odabrao ovo drugo, podmuklo.

krenem otvorenim putem kuda me goni vetar, 

a vratim se kroz brežuljke i krivine gde će mi manje smetati čeoni.

i fino je upalilo, 

samo ujednom času nisam baš bio 100% sa navigacijom

no ionako nisam imao mobilni signal da pogledam mapse, 

pa sam morao onako napamet da stisnem sam sebi palčeve i otisnem se.

srećom to je bilo to, mada mi je puteljak izgledao full nepoznat. 

nakon asfaltiranja (čitaj "predizbornog") prošle godine, 

prošao sam samo jednom i to u kontra pravcu, pa mi je sve bilo "novo".

koliko mi je ostalo volje za sutra, odjednom više nije ni važno.

ovaj vrabac je već ispao poluGolub.

opet sam zadovoljan! sada već preterujem!

lepo jutro, bolje nego jučerašnje. 

ma svako je bolje nego jučerašnje ustvari, to je bilo ono kišno sranye.

nego mislim na ono PREKjučerašnje.

tada sam krenuo obučen u kratko misleći da se ipak neću smrznuti

pa dobro, nisam se ni smrzao ali bogme bilo je pomalo previše prefriško.

jutros opet +16.

opet kao neki oblačići, hmm.

ostavio sam žuta stakla u naočarima, da mi deluje sunčanije.

i ispod kratkog dresa uzeo onu podmajicu rupičastu sa dugim rukavima.

da se ipak malo pojačam.

no čim sam izašao iz Grada, roknulo sunce (1).

vetrić u leđa (2).

pa skrenem malo uzbrdo, i dalje sve prema zapad-severozapad-u.

jel se to piše nww ili wnw?

valjda mora n napred, nemam pojma, guglaću kasnije.

nakon skoro sat kuhanja ipak sam se skinuo.

jer je išlo +18 +19 +21, dokle rasteš više brate mili.

stavio tu majicu u džep, srednji, taman za aerodinamiku.

do kraja mi je bilo ok.

24.5 prosek na mtb-u sa podosta kupsera, rupčaga i raskopanog puta, krivina, trt.

no opet mi neki nespokoy.

(1) znao sam da će biti sunce, i da će otopliti, zašto sam obukao majicu više ako mi je prekjuče IPAK bilo taman?

(2) zašto sam zaboravio da sam istog jutra video da će mi vetar biti leđni i da će mi dakle osećaj biti da je par stupnjeva toplije, a da će biti uveliko sunčano i dosta toplije taj sat kasnije kada se budem polukružno vraćao?

uglavnom nije kriv ni vetar ni sunce ni oblaci koji su se nakratko pojavili, opet je kao i uvek kriv moj mozak jer mu se sve savršeno namestilo a on je iz nekog razloga opet upao u pogrešnu kombinaciju.

da li ste vi savršeni, da li se uvek idealno pripremite, opremite, provedete?

meni bogme slabo ide.

mislim ajd sad, kukati da mi nije bilo savršeno zbog jedne majice viška, i malo mozga i memorije manjka, moram li?

moram.

nijesmo pažljivo pratili

... pa tako nisam primetio ni izguglao kada je tačno zodijak prešao iz bika u blizance, pre dan dva ili tri?

a iskreno ne znam ni čemu služe konkretno ta dva znaka osim da se evo nastavilo grozno i neurotično vreme pa imam dve ideje:

ili je ovaj maj blizanac sa majem 2023. jer su jednako vlažni kišoviti truli i gnjili

ili je ovaj trenutni blizanac neki u smislu dr đekil i mr hayd pa je sat sunce sat pljusak i tako u krug

obrni okreni, ne valja

tačno sam znao da neću biti ni za šta pa sam tako i krenuo, neodlučno, poput ovog drugog primera

rekoh ajd pomoz bože da što više otrčkaram a da što manje othajkujem pa je tako nekako i ispalo

negde možda 8km đoginga i 2km pjehe

ovo pjehe je bilo ili kroz duboku mokru travu do kolena, taman kući nisam morao da perem noge, samo da promenim čarape

ili je bilo gde je strmo uzbrdo, to sam koristio da se odmorim od trčanja po ravnom i nizbrdo

čitava jedna revolucionarna ideja, da se odmaraš uzbrdo

maratonac inverter

šteta što nije lepše vreme za više bicikle sad dok još traje Điro pa smo svi inspirisani i naloženi (HR = nabrijani) ali šta ćeš, ako oni tamo voze malo po suncu a malo po kiši, mi ne moramo

uobičajeno nenormalan dan

ofaj maj je izgleda rešio da ponofi prošlogodišnji neuspeh, kada je zfanično proglašen za najgori maj u pofjesti
e sad šta će biti u narednih defet dana, fidećemo
rešio sam da u blogu sfa slofa W/2 preprafim u F da fidim šta će da ispadne
sfašta će da ispadne

elem jutros je bilo neko čudno raspoloženje u zraku, felika flaga nakon sinoćnje grmljafine, nešto fetra, nešto oblaka, taman dofoljno da moram da stakla na naočarama menjam iz sifih u žuta
sfaki tuto foli žuto, folela je bifša kuma da kaže

u gradu je pokazifalo 19.5 stepeni no nije delofalo naročito prijatno pa sam odustao od ideje da odem najmanje prometnim putem ka planinama, kao što sam fantazirao
na izasku iz grada je bilo 16.7 i bome ne beše mi lagodno, stegla mi se neka knedla u bubrezima rekoh ofo ne ide na dobro
no malo kasnije se fratilo na 17.5 i tu negde oko 18° je ostalo do kraja fožnje

misleći da ću da se smrznem i da sam umoran od jučerašnje jurnjafe, skratio sam sa planiranih 50-ak na samo 32km no nema feze, u pofratku sam se baš fino izjurcao sa pofoljnim fetrom i na kramponkama naprafio 34 prosek na tom poslednjem segmentu na strafi

obzirom da smo posao projicirali tek od podne, imali smo fremena za šetnju sa psima pa sam tako nakon fožnje kroz +18 dožifeo i šetnju na sunčanih +22, moglo je to da bude i obrnuto ali ko me terao da sfe uradim naopačke

jedan onako DOBAR trening

ustajem, puštam napolje pse koji već laju i traže slobodu

opet je pet ujutru, oni kao da imaju neki budilnik u guzici

gledam na termometar, onaj spoljni koji se čita na sobnom, kaže plus 18

18 u plusu

ne 18+

termometar je pristojan momak

ne bi se on tako ponašao 

namontiram se za bajk, rekoh ajd da se otisnem u život

gde ću kud ću

u hodu (vožnji) gledam odakle duva i kako, mada ništa nisam skontao

ispostaviće se da je bilo svejedno, nije ni on znao gde udara

on = vetar

idem jedan brCki krug, rekoh, to je nekih 45-48km
jer sam ga jednom i trčao

pa se KAO sećam

no taj krug (Dužina na trčanju, 44km) je dosta kraći od ovog

na kraju mi je izašlo 56km

e brate, živote izdajico

no nisam gubio motivaciju

gazio ga muški

nisam ni na posao zakasnio

jedva 21 prosek ALI

nizbrdo uzani puteljci, 

nikad ne znaš koji ludak će da me poravna golfom dvojkom u oštroj krivini

ostatak puta rupčage, srećom sam pošao mtb-om

onim 29-inčerom sa mesnatim gumama

pred kraj kad sam već stigao u grad, svratim u servis

već mi je pre par dana rekao momak da viljuška treba da se proveri

kaže auuuuu ti od 2019. nisi ovo doduvavao

pa je malo dopumpao amortizer

eto, i 2024. u nove pobede

dopumpan

defaultni dan odmora

ima ta neka situacija kada poželiš da se osetiš koristan

i tako ja već ko zna koji ponedeljak zaredom

pošto se nedeljom jelte preforsiramo

udri udri udri po sebi

ganjaj nešto epsko

i onda ja sedim tako nakon doručka, ponedeljačno jutro

diću kutću

uzmem siti bajk, onaj sa korpom

ubacim balon za vodu, prazan

onaj iz lidla, u kojem kupujem destilovanu za radnju

i otkotrljam laganini sitim bajkom tih 10.5km, tzv frtalj

frtalj je ako trčiš a ako voziš bičikletu, šta je 10.5?

ništa

pola od ničeg 

niotčeg

i dođem do izvora, natočim taj balon

šes litara izvorske

i vratim se kući nizvodno

danas napravio 20+ prosek, uohooo

kidalica

bicikla 15 ja 70 balon 6, koliko je to kilograma?

...

previše

kako pogrešno započeti dan

tako je to rešeno da uvek za vikend imamo najviše vremena i onda naravno tada (ako ne odemo na neku trku) izvedemo malo duži trening ili kako to već nazvati, i tako se stalno ponavlja da se u ponedeljak budimo najumorniji, a rekao bi čovek da je vikend za odmor i kad se u ponedeljak spremaš za posao, da bi trebao da budeš regenerisan.

nekako sam fantazirao svakakve pustolovine i podsećanja "kud se nekad moglo i išlo" no kao i svake nedelje, opet drž tamo drž vamo i dođe skoro podne.

u najavi je bilo toplo i oblačno jutro (+23°) i tako je i bilo, i taman se pojavilo sunce i zakuvalo kada sam krenuo, ajme kakav toplotni udar nakon toliko prohladnih dana.

gledao sam kako duva vetar pa shvatio da ću jedino moći da vozim prema vetru ne bih li se bar malo rashlađivao i na svakom mestu gde sam išao "s vetrom" osećao sam onu sparinu i vrelinu, da te bog sačuva.

možda bi mi bilo lakše na trkačkoj bicikli u tankom dresu ali ja sam opet uzeo mtb i srednje tanak dres, ko zna kakva bi bila razlika.

rešio sam da skroz potrošim ove već ćelave kramponke (ripne) da bih stavio nove gume koje čekaju u garaži, no izgleda da ću pre crknit ja nego gume koliko god istrošeno izgledale.

sve u svemu izašlo mi sim tam sim tam 92km, mogao sam još ali sam bio gladan, a nekako mi se tako spontano zatvorio krug.

noge polumrtve, nisam mislio da će me onaj "duatlon" u petak toliko umoriti, ne znam da li sam se više strunio na bicikly pony (što ga Milijana gony) kojim sam odsprintao 13km ili na trčanjy unazad sa nekim stratosferičnim pulsevima.

ili sam se dotukao (samodotukao, selfdotucing) jučerašnjim trčkaranjem koje mi je palo teže od Ivančice i Korita zajedno.

kako isparava mozak?

krenem tako na trčanje kao muva bez glave i na kraju se pitam gde mi je bio mozak.

pa gde će biti mozak, u muvi bez glave, verovatno u dupetu.

A EVO O ČEMU SE RADI ----->>>

kao mogao bih da odem na neko malo trčanjce da ubijem nekih pola sata - sat pre Lidla, ko velim potrošiću više kalorija ako trčim nego ako se samo vozikam biciklom po gradu.

i sad gde ću kuda ću, setim se jedne prečičice kojom volim da izbegnem prometnu ulicu i tu kao zaobiđem taj kilometar asfalta i prašine, puteljkom paralelno sa druge strane reke.

naravno prvih i poslednjih sto metara je ugaženo jer je neko išao do najbliže livade, no između je bilo visoke sveže narasle trave koliko hoćeš i bukvalno sam zbog te prečice završio sa po kilogram vode u svakoj čarapi i patici. 

ili patiki, drukčiji je naglasak, kao barbika.

ovi moji iz Samobora čak govore u reki, na reki, to je taj srpskohrvatskosrpski.

tu sam shvatio da sam glup.

posle još kilometra sam shvatio i da sam premoren za trčanje uz dvocifrenoProcentni nagib, pa sam i tu potvrdio da sam glup, barem da sam se setio da taj uspon otrčim kroz desetak kratkih ubrzanja sa odmorima između ali jok, ja sam se odlučio za najgluplju varijantu da stoički trpim kao na nekom izazovu ko će biti najizdržljiviji (i opet najgluplji) tako da se u tom prvom delu uopšte nisam lepo proveo.

povratak sa vrha tog mini brežića je bio donekle ugodniji jer je em nizbrdo (pretežno) em asfaltirano (delimično) ALI do tog asfalta je trebalo proći kroz nekoliko blatnjavih segmentića koji su UVEK blatnjavi nakon svake kiše a noćas je, pogađate, bio pljusak na koji sam takođe zaboravio.

jer sam glup, kao što rekoh već par puta.

ajd, barem sam se u Lidlu lepo proveo, opet sam uzeo onaj karpaćo od hobotnice koji uvek završi na sniženju jer niko normalan ne bi dao pola dnevne zarade za proizvod od pola hobotnice a pola zejtina, a i snižen 30% dođe kao 3 komada haringi no eto, čim vidim narandžastu nalepnicu popusta na sve zaboravim.

a uzeo sam i neki šorc za trčanje, ne deluje loš.

opasno opasan dan, gotovo pa poluEpski!!!

od ovih petnaestak bicikli u dvorištu, maltene ne znamo koja je prva za kantu

imamo više nego par komada viška

i stalno mi Lola kaže, nosi jednu u baci

ne vraćaj se s njom

(deluje kao da priča o švalerci, bože oprosti)

a ja sam čekao dan sa povoljnim vetrom

jer su svuda oko grada brežuljci, a samo ka beogradu ravnjikavo

no vetar stalno cepa kontra, baš odatle

i ja kao čekao, ali jutros se pogodilo da imam taj VIŠAK VREMENA

i sednem na taj krš od bicikle, jedva u voznom stanju

da ne poverujete, napravio 25+ prosek na tih 13km

kramponke, kockasto penzionersko sedište, jedna brzina, rastegnut lanac

položaj uspravan da te bog (biciklizma) sačuva!

i tu zastanem na mostu, odbacim drečavo crvenu rolku koja je uvek tavorila u nekom podrumu čekajući da je bacimo ili nacepamo "za krpe"

pa na trčanje

dan prolazi, više od deset ljudi mi je na stravi lajkovalo vožnju kršem od bicikle, a samo par njih trčanje

da li su to neki čudni algoritmi, nemam pojma

uglavnom iako je vožnja bila krajnje blesava, ponikom brate po magistrali, ipak je trčanje bio bolji performance

dakle nakon ludačke vožnje kršem od bicikle, uspeo sam da na 14km trčanja preko brda nazad kući nadignem prosek ispod (dignem ispod???) pet minuta, znači pokidao

nije da se hvalim, ali

empti prazan dan!

ne znam ni šta sam radio

ah da, krenuo na groblje, jer je bio rođendan Lolinoj babi

a taj dan smo proglasili i kao rođendan našoj mački

prije devet godina

jer smo je sa 454 grama našli mesec dana kasnije, i onda smo guglali koliko grama ima koliko stara mačka, i eto baš se potrefilo da se savršeno podudara

i onda mi se više nije trčalo jer sam se ionako previše obukao, pa sam nastavio bajkom na hajk

ne znam kako se to zove, sungazing, snowgazing, deponijagazing

ima nešto i mom biću što me vodi prema smeću

špartao divljim deponijama i divio se sposobnosti našeg naroda...

nigde nekog leša, bogu hvala

još bi mi samo to falilo, umesto da nastavim svoj mali životić da me policija drnda otkud baš ja tu i kada sam ga ubio i kada sam ga zakopao i tako to

upravo zato (EVO TEME ZA BLOG) uvek nosim uključen telefon sa sobom

zbog onih famoznih "veštačenja baznih stanica"

izvolte lepo veštačite, istražujte, sve kao na dlanu koliko sam se zadržao na kojoj lokaciji

meni savest mirna, drema i hrče, telefončić sve zapisao kuda sam se kretao

dođe mi kao advokat, anđeo čuvar

ispao dan odmora
pa eto nade koja umire pretposlednja

zadnji put kad sam se ovako odmorio, sutradan sam pokidao trčanje
fingers crossed

još jedno glupo poređenje

nešto sam gledao u podacima sa garmina, i primetio da mi je juče prosečna dužina koraka bila 117cm.

sećam se da sam nekad davno merio tako što sam brojao kadencu, ili brojao korake u 100m tojest po kilometru, pa izračunao na osnovu toga tačnu dužinu.

i nešto se sećam da sam na ovakvom terenu "držao" prosek od 125cm.

recimo na pola Beogradskog sam imao 114cm, dakle manje nego juče na tempić/tempo trčanju.

a u Beogradu sam tada zaključio da "tako više ne mogu" i uopšte mi je dotle bilo neuporedivo teže nego juče na "običnom" trčanju.

i sad me zainteresovalo to da izračunam kolika mi je dužina koraka mogla biti kada sam istrčao lični u maratonu.

dakle ako sam trčao 4'01''/km, to je 241 sekunda, i ako sam trčao sa kadencom 180 (to je jedina Promenljiva, no daćemo tu par % odstupanja kasnije) to znači da sam sa tri koraka u sekundi u tih 241 x 3 = napravio 723 koraka, te ako kilometar podelimo na 723 dela dobijemo dužinu koraka od 138cm

onih "par procenata" gde kadenca može biti 177 ili 183 sam možda i pogrešno pretpostavio jer mi ova dužina od 138cm deluje neverovatna, i sad dvojim (!) da li sam možda maraton trčao znatno višom frekvencijom?

ostaće nerazjašnjeno zauvek jer su vreme i dužina maratona sve što sam upamtio od podataka.

imam jednu drugu situaciju koju takođe mogu da rekonstruišem po sećanju, a to je da sam Hiljadarke (dan pred maraton) trčao skoro uvek 30 dvokoraka na 100m, što znači da mi je korak bio 100/30/2 i to izađe na 167cm, pa ako sam zaista imao toliki korak na hiljadarki zašto mi onda na maratonu ne bi bio 138cm?

ako sam pak na treningu bio siguran da trčim koracima od 125cm, onda to na tempu od 4'/km znači da sam imao kadencu 192/2 = 96 dvokoraka po minutu

sve ovo sam u dokolici računao nakon jutrošnjih laganih 8km od lidla do jedne česmice i nazad do lidla, uz rečicu, idilično i inspirativno

magija jednog datuma

evo stigli smo na tri meseca (hoću ja, neću jedan neću dva) od dana zaljubljenih a ja sam se opet zaljubio u trčanje.

sredina maja je ionako uvek bila rezervirana za Krašić, pa onda ide Jaska pa Plitvice itd.

tu je negde valjda bila i Banja luka half, bila je i Žumberačka možda, sad sam već i zaboravio.

jedared smo trčali i 9.99 oko onog jezera kod Samobora, to je bilo kao da smo kod kuće :-)

jednom smo trčali i onaj brdski cener u Križu, veče pred Jasku valjda.

ne znam jel Fužine behu pre ili posle Plitvica, stigli smo i njih da overimo no više od trke sam zapamtio onaj hotel za šeike u kojem su se sažalili pa nam naplatili 2/3 noćenja tek da im ne bismo spavali na parkingu :-)

uglavnom nekako mi je taj deo godine uvek bio najlepši, dok mi sad i "nije nešto" zbog toga što je kao i prošle godine maj opet neviđeno govnjiv.

uzmem ja tako one salomonke što su mi juče stigle i odmah posle dva koraka napravim prvu prepravku tako što sam im stavio deblje uloške.

valjda su računali da je đon visok, pa su stavili tanak uložak kojem ništa ne bi falilo da patike nisu sa strane toliko visoke da mi udaraju u skočni zglob.

udaraju i sada ali malo manje, da kažem podnošljivo.

a to kažem nakon 21.7km trčanja, da ne kažem testiranja.

jesu nekako malo kruće, kao da su od čvršćih materijala od onih hoka clifton sa kojim su ih poredili, no ni to mi nije naročito smetalo.

e sad, svaki test zavisi i od toga koliko si uopšte odmoran započeo test a ja sam nekako bio baš raspoložen i skočan, što znači da su mi se noge od prvog koraka lepo zavrtele i na kraju sam završio sa 4'51'' prosekom kakav naravno nisam očekivao.

vreme je bilo dobro za trčanje, svanulo je sunčano i baš počelo da sa naoblačuje.

krenuo uzvodno na +13 sa laganim povetarcem u leđa, a završio na +16 trčeći prema povetarcu tako da mi je bilo skoro pa savršeno.

voda na dve česme lepo raspoređene, okret mi je bio na nasipu velike akumulacije gde sam se popeo jednom a spustio drugom stranom i mislim da sam napravio dosta više uspona nego na Beogradskom, sa boljim prosekom u čemu nema nikakve logike ali eto, to je što je.

zanimljivo je kako na bližem delu jezera nema vetra pa se u odrazu vide brdašca u daljini, a u daljem delu je uzburkano pa je izgubilo funkciju ogledala i odraz je ispao prekinut kao da je neka greška u pikselima.

medicinski karton za garmina

već nekoliko puta mi se dogodilo da mi se učini (?) da mi se sat odjednom ispraznio.

znate ono u dnu gde piše "BATT 21D" nakon što ga napunite, i onda povremeno pogledate ili ne pogledate, tek kod mene uvek iznenađenje u vidu natpisa "BATT 2D" a ja pomislim brate pa tek sam ga napunio?!

e sad sam mu otvorio dosije, u rokovniku otvorio jednu stranicu i tamo levo u koloni gde su sati novog dana, zaokružio sam 05 ujutru jer sam ga petog maja napunio, i ti sati su mi predstavljali datume, pa sam 06. stavio 20% - kratka vožnja - 20% - hajk - 19% 

da bih u 07h tojest sedmog maja nastavio 19% - trčanje - 18% - rikaverić - veče 18%

i tako dalje

bogme da bi u nešto bio siguran i prestao da sumnjaš, ipak je najbolje da mu ozbiljno pristupiš.

a ja sam poznat kao ozbiljni pristupač jelte.

kraj ironije.

sutra ću dobiti antibiogram a prekosutra će mi ujutru javiti kada će me hirurg primiti tako da ću dobiti i neki okvirni datum intervencije nakon koje ću moći da žuljam guzu do mile volje, mislim, ako poželim, naravno, ali ko uopšte nije nikad poželeo da žulja guzu od jutra do mraka?

upala se skoro skroz primirila tako da već mogu da vozim bez muke, najgore je prošlo a najbolje tek dolazi.

da blog doživi i nešto sporta, evo vesti da mi je brza pošta (pišem s posla, uživo!) donela salomon patike (aeroglide) za koje u recenzijama pišu da se najbliže mogu uporediti sa hoka clifton 9 koje su mi se pokazale kao možda i najbolje patike u poslednje vreme, pa rekoh eto taman da uporedim i napišem i ja recenziju, za ovaj blog i svu njegovu široku publiku od jednog i po čoveka.

bogovi treninga su napustili ovo telo

 nakon jutarnje šetnje sa psima i odluke da definitivno neću ići na biciklijadu jer prognoza nije stabilna, rekoh da skoknem do lidla.

taman sam sve istovario na kasu, zove Lola koja je 1km odatle avionskom linijom, i kaže da slobodno ostanem u lidlu dok ne prođe nevreme, jer kod kuće pada grad (tuča)!
pogledam kroz prozor, sve vedro i suvo.

dok sam izašao napolje i sve pretovario u korpu bicikle i bisage, nešto je malo kapljucalo i video se tamnosivi oblak koji lagano pluta nebom nekako ispred mene sleva na desno.

još malo sam se nećkao da se ne zeznem i podletim pod ledeni tuš jer bi mi i dve ulice bile dovoljno da se sav smrznem a čulo se i par protivgradnih raketa negde iz blizine.

krenuh ja, rekoh ne deluje strašno.

kao nekad kada prođe nevreme, pa odluči da nas počasti sudijskom nadoknadom (doživeo sam to dosta puta), na drugoj raskrsnici sam začuo povremene udarce po krovovima automobila i skontao da udara grad veličine trešnje, bogme ozbiljan igrač, a ja bez kačketa onako gologuz, pardon, gologlav.

no nakon desetak pucnjeva po autima asfaltu i zgradama, sve je opet utišalo i po suvom lepo dođoh do poslednje raskrsnice odakle lepo vidim moj deo ulice skroz mokar.

dakle oblak je imao nešto protiv Lole, ne i protiv mene tj ostatka grada :-)

nakon još jednog pljuska smo se nekako odlučili na izlazak, Lola je odjurila bajkom u brdašca a ja na hajk jer sam planirao malo duže pa rekoh što je sigurno, peške nikad nemoš nagrabati od novog nevremena kao na bicikli.

za sad sve po planu

noćas sam jedva spavao od bolova koliko se ta upala povećala, bukvalno kao šljiva, tako da sam jutros to probušio iglom i iscedio pa eto ako sam rekao da je kao šljiva, onda zapremine kao pola šljive sve malo po malo, i bogme odlično se smanjio taj pritisak i upala.

i, pozvao me jutros komšija na specijalistički pregled, ko veli da vidimo šta se tamo događa, pa sam odneo i bris tako da ću u utorak popodne imati antibiogram a u sredu kod hirurga koji je PAZI SAD ujedno i estetski, tako da ga mogu pitati i za podočnjake, hahaha, no o tom potom.

danas naravno neću ništa bitno trenirati a sutra ako dadne bog možda navučem par pari gaća (?) pa se odvozam do te biciklijade i malo se podružim s njima, to bi bilo puno neobaveznije od "treninga" i mogao bih da napravim iks pauza da odmorim guzu i da je vratim kući u svežem i kvalitetnom stanju.

no prvo se mora iskristalisati prognoza, obzirom da mi nigde nije "zapelo" da moram da kisnem i ginem, nešto sam u fazi komfora* u smislu da mi ništa ne smeta trčkaranje u šuškavcu po kišici ali mi bogme mnogo smeta da razmišljam da li će me neki ćoravi čiča baciti u kanal sa sve biciklom, jer u brisači slabo rade.

*tako da se tu radi o nekakvom kognitivno-emotivnom komforu, da mi je duša mirna, a ne u smislu neke razmaženosti i potrebe da mi bude ugodno.

pomalo intimno heh heheh

nekad, to jest ne nekad nego oduvek, a ako sam napisao to jest mogu na pisati i od uvek, ali ajd, nećemo sad u gramatičke teoreme i zajebancije koje su mi sklone.

elem pre neki dan mi je krenula neka upala tačno tamo gde sediš na sredini sica od bicikle, i to mi se događa na svakih godinu dana, nekad i dvaput.

ovaj put bogme naraslo ko šljiva, a ja rešio da se provozam biciklom tako da sam uglavnom vozio stojećki na pedalama sa što manje sedenja.

hteo na rikaverić a ispao trening ubrzanja.

popodne pokušao još jednom, no sa još manje uspeha, a trčalo mi se nije, tako da sam žuljao guzicu "na ripit" što bi kllinci rekli.

sutra ću da vidim, iako je subota, da li radi ova klinika pored naše kuće, jeste da je ginekološka ali komšija je otvorenih pogleda a i rekreativni biciklista osim što je ginekolog, pa ću da uletim na pregled da vidim da li neki od njegovih hirurga ume ovo da reši da me više ne muči.

lepo je vreme za vikend, sutra je treking liga na Bukulji a u nedelju (prekosutra) mtb biciklijada tu iz jednog sela 25-30km odavde, pa možda skoknem ako mi se smiri ova upala da pozdravim vozače, jer teško će mi se još sedeti na bicikli preko ta tri sata do-od tamo, a kamoli da ću po šumskim putevima da se udaram i nabijam sa živom ranom na sedištu.

why is this called May?

well, it MAY rain, it MAY not, it MAY be decent but it MAY be awful

godina je polako prolazila a ja sam, kad god pogledam statistike od 2023., morao iznova da se pitam ZAŠTO SAM DOĐAVOLA UOPŠTE TRČAO nakon beogradskog maratona, a tek kad se pitam zašto sam TOLIKO trčao...

i onda se setim ovog MAYa, tog fenomena, jer sam eto i prošle godine pričao kako više ne postoji Baba Marta kao personifikacija prevrtljivog vremena nego je njenu ulogu preuzela Baba Maja.

i zbog te babuskare odoh ja jutros na trčanje, opet.

(doduše juče nisam na đog nego na hajk.

bilo je toliko sparno da sam mogao izaći iz kuće u kupaćim gaćama a ne u donjem delu trenerke i dukserici.

pa sam više othajkovao nego što sam trčao, tačnije samo sam simbolično potrčkavao negde nizbrdo.)

no jutros sam zapucao sa idejom da ću trčati, i tako je moralo i biti.

taj krug na brdo ima nepunih 15km, nekad optrčim mali dodatak da zaokružim, a danas sam ga skratio jer nisam išao okolnim ulicama nego pravo kroz centar grada jer sam preduhitrio jutarnji špic.

plus sam završio na 500-600m od kuće da bih natenane prebacio aktivnost u telefon i malo se rashladio pre nego što uđem u dvorište.

bogme gore na 450m nadmorske je bilo i magle, grad je na 180m pa računajte koliko sam se peo tj popeo.

sveukupno 13 laganih neobaveznih kilometara po 5'39'', sa 305m uspona jer sam osim onog glavnog uspona od 4km imao još par kupserčića, moram biti zadovoljan kad već nemam razloge da budem nezadovoljan.

jedna čudna izreka

ne znam ni kad sam prvi put to čuo ali jamačno mi je bilo veoma nejasno

kaže "nestao, ko jaje sa groba"

kakvo jaje?

sa kojeg groba?

i danas skontam na ovaj verski praznik Markovdan, u čemu je fora

dakle običaj je da ljudi nose ofarbana jaja na groblje, 

nemam pojma zašto ali eto crkva je tako propisala

treba odneti skuvano jaje obojeno u crveno, kažu

i kad prođeš danas grobljem, 

prosto se sve šareni od tih crvenih jaja svuda ostavljenih

ALI

istovremeno vidiš kako neki klošari prolaze, 

neki polusvet teški, bogu u nemilosti, i šta rade oni?

kradu

uzimaju

kako već sročiti

prolazi čovek dronjav, u ruci mu kesa velika, najlonska, providna

i lepo se vidi da je u njoj natrpano barem 100 jaja

kuvanih, ofarbanih u crveno

e sad

šta da taj polusvet to ne skuplja, šta bi bilo sa tim jajima?

to bi trulilo na groblju paganskom

oni ispod, u sanducima, svakako ne mogu da dohvate taj izvor proteina

ispade da ovi što kradu, ne rade ništa loše

nego ovi što ostavljaju, zagađuju okolinu

tako nekako

u svakom slučaju, "nestao kao jaje sa groba" datira od pamtiveka

oduvek je bilo gladnih

i željnih JAJA

mnogo zanimljivo dešavanje

juče sam nakon onog trčanja mislio da ću se samo lagano provozati, jer sam odustao od treninga-na-trening, u smislu da sam nakon 102km mtb-a mogao da popodne odvezem još barem 60-ak.

no rekoh bolje je da se odmorim.

otišao sam lagano biciklom desetak kilometara paralelno sa novom brzom saobraćajnicom kojoj taj krak najbliži gradu još uvek nije završen, kinezi prave veliki nadvožnjak na nekih milion ogromnih stubova.

i tu sam provalio da postoji jedan podvožnjak i iza njega paralelno sa brzom cestom nasut širok makadam koji će deluje biti asfaltiran, za prilazak selu prekoputa.

vozikajući se i istražujući setih se da su mi pričali da je nekad davno 70-ih i 80-ih tu na kolubari bilo popularno kupalište "klupice" i rekoh daj da pokušam da se probijem puteljkom da vidim ima li tu nekog prelaza preko reke.

prelaza nema u blizini, to bi zahtevalo malo veći indijana džons poduhvat (još uvek nisam naručio mačetu!) da bi se tražilo mada sam na mapi skontao da sam doslovno na isto mesto dolazio sa druge strane kroz livade i vratio se kući sa sličnim zaključkom.

i tu spazim neke silne radove, i skontam da se tu pravi turistički kompleks sa igralištima, šetalištima, cvećnjacima, sve prošarano stazama.

skinem majicu, obzirom da sam ujutru otvorio topless sezonu, i krenem polako da kružim i fotkam, sa namerom da nekako nakupim barem kilometar.

i za divno čudo moglo se i više kružiti, tačno je ispao 1km kad sam se vratio na obalu do bicikle.

dalje sam biciklom produžio na jedan krug kojim nisam skoro prolazio i ispade mi čitavih 39km, skroz nemalo za dan odmora.

jutros sam sa najmlađom od tri naša kera napravio hajk od 10km, baš smo uživali.

haotičan raspored

radimo ne radimo, radimo radimo

petak tek od podne, stigao da otrčim

subota malo kraće, otrčkarao ujutru provozao se popodne

nedelja off, ponedeljak opet malo kraće do popodne

(to je danas)

videću na šta da iskoristim to popodne

a jutros sam opet do lidla biciklom, pa na trčkaranje

nije baš da mi se trčalo nešto silno, posle jučerašnjih skoro 5 sati na bajku

više kao neko izlet trčanje

sat je preporučio 40 minuta po 6'50''

ne znam zaista, nisam ni probao

moram jednom

baš da vidim koji je to ritam

mada bih radije trčao 400m po 6'/km, pa bih šetao 100m da dođe na taj prosek

ili koji već odnos

jer me nervira kada mi stalno svira, pišti, jauče, opominje me

ovo je brže od zadatog ritma

ma jedi rotkve strugane

otrčkaram 4km uz potočić, pa peške kroz travu na brdo, pa strčim 4km nazad u grad

sednem ispred lidla u hladovinu da se ohladim

iako sam trčao bez majice, znojio sam se solidno, toplo sunčano i sparno

mislio sam pet ali je potrajalo deset minuta

to hlađenje

gledam svoje noge, pa pogled ide ka gore, skontam fun fact

na sebi imam majicu, šorc, i čarape iz lidla

haha, neće me pustiti da izađem

uzeo samo nekoliko kajzerica rustičnih, zafalilo jutros leba u kući

zaboravih kako se to u HR zove

dal neko kmetsko pecivo ili slično

total 8km (ipak ispod šestice po km) svakako bespotrebnog trčanja

al eto, može se

kao i obično

nedelja ko nedelja

gde ću kuda ću ščim ću

trkačka ili mtb

prvo šetnja sa psima, pa ovo ono, rekoh može i pola doručka

pa posle svega pripremanje bicikle, pa druga polovina doručka

dok si trepnuo već 11 sati

naduvaj gume, utakni garmina, neće da se upali

nazad u kuću, na punjač, ništa

na drugi punjač, ništa

stisni on/off dugme, ništa

drži ga 10 sekundi, nešto se dogodi napokon

učitava mape rute ovo ono, priča mi svašta

nemam pojma šta je radio, čitav minut

tek eto ga upalio se, piše baterija 61%

već sam pomislio da neću ni ići na vožnju sa ručnim satom, koji mi mlatara 

odoh na hajk, baš me briga, ako neće - neće

no eto, upali se gospodin

prvo čudo - sve ali sve privatne prodavničice rade, iako je uskrs

ja rekoh radiće samo benzinske, ma kakvi

ako zafali kokakola ili red bul, neće biti frke

malo nekim alternativnim pravcima jer drugo čudo - haos na putevima

svakom je to valjda normalno za praznik, ali meni eto, čudo

e kad sam otišao na treći sporedni put, napokon pustoš

dugačak strm uspon, pa po vrhu brda

pa sjuriš uzanim novim asfaltićem do nekakve crkve brvnare (?)

pa odatle uz potok makadamom desetak mnogo lepih kilometara

pa nazad na asfalt koji je lošiji od tog makadama

i dalje do kuće glavnom džadom

čak mi izađe 21.5 prosek na 102km, sa 1200+m uspona

na teškom mtb-u sa kramponkama, ove godine još nisam seo na trkačku

i stigao na vreme da se najedem janjetine i odgledam Điro

mrzim ovaj datum

ne zato što je na ovaj dan umro drug Tito i najlepša zemlja na svetu krenula u sunovrat, nego iz još nekih drugih razloga.

jutros sam stigao da otrčim 10km iako sam se malo uspavao, no rekoh kad sam se barem naspavao, biće to jedno dobro trčanjce kroz tropsku vlagu nakon noćašnje kiše.

no mućak, juče sam nakon 4h spavanja trčao puno bolje nego jutros nakon duplo više, i garminove ocene sna 85 (od 100) naspram jučerašnjih 40.

no trčanje je svejedno bilo uspješno iz prostog razloga što sam ga bez previše oklevanja (da li da skratim?) i predomišljanja (da li da napravim pauzu hajka?) završio više manje regularno, pa ako noge nisu briljirale barem se glava pokazala u boljem svetlu.

zanimljivo je da sam zbog posla opet krenuo u 8 i u tih nepunih sat vremena pored reke sreo ni manje ni više nego 3 trkača.

prvog (45-50 godina) sam spazio u daljini i dostigao ga tih 150m zaostatka kilometar kasnije, taman pred mostićem gde je on nastavio pravo na trail a ja se vratio nazad na asfalt.

rekoh ti si naoružan kramponima a ja moram ovamo, nešto je odgovorio da ide (negde tamo) i odosmo svak svojim životnim putem.

u povratku je jedan visoki (25-30 godina) išao ka meni, pogledali smo se sa 50m razmaka ali kako mi se sve više približavao držao je pogled negde preko reke i tako prošao kao da ne postojim.

da je makar nakratko trznuo krajičkom oka rekao bih zdravo ali ovako sam i ja samo protrčao, nisam ja dužan da mu nadoknađujem propušteno od strane porodice škole i društva.

malo kasnije sa druge strane veštačkog jezera je naišao treći (podaleko za procenu ali nekih 30-40 godina možda) i kad me pogledao ja sam digao ruku na šta je on momentalno uradio isto, kulturno i korektno, nikad nisam očekivao ništa više ali ni ništa manje.

inače na ovaj dan smo se 1999. (valjda) vraćali sa treninga kada je NATO oborio YU pilota iznad grada, sva sreća pa je pao na neki obronak a ne usred zgrada.

kasnije je taj pilot proglašen za heroja iako mu se svo herojstvo svelo na to da je glumatao glinenog goluba desetak minuta dok ga prvi lovac nije skužio, i da je sprcao ko zna koliko miliona dolara vrednosti mig-a kupljenog od naših para (poreza, budžeta).

tako su svake godine u čast "heroju" preko grada u niskom letu prolazili migovi i pravili toliku buku da nam je pre 4 godine u tom trenutku mačka pobegla negde netragom i više se nikada nije pojavila niti smo je pronašli iako smo ceo grad prevrnuli naopačke.

da li se sakrila u motor nekog auta pa otputovala kilometrima daleko ili se sakila negde pa uginula od straha, nikad niko neće saznati.

isto tako i danas, tačno u podne, umesto da pošalju sportski avion sa obližnjeg aerodroma/livade, da prospe nebom tri boje zastave onako svečano i dostojanstveno, poslali su borbeni avion i u njemu pilota psihopatu koji je u niskom letu probijao zvučni zid.

proleteo je na par desetina metara iznad dok sam bio ispred kuće i u trenu sam morao da bacim sve što sam držao u rukama i da panično stavim šake na uši, uz rodoljubni pozdrav "srušio se dabogda".

jedno mnogo lepo trčanje

prošle godine sam nakon Beogradskog zaključio da me trčanje više ne zanima pa sam u naredna 4 meseca postavio lični rekord u NEtrčanju.

iskreno, ni sada nešto nisam lud za trčanjem, no kad se ovako odmorim kao ovih dana, a kada napolju rosuljâ, kiša rosi kiša rosi Saša gulaš nosi.

na veliki petak je striktno posni dan no ja sam nosio one male gulašiće, dvema kujicama na dve lokacije gore u bregama.

do izlaska iz centra biciklom 2km, provlačeći se kroz potpuni kolaps neradnog dana između dve nepregledne kolone po beloj liniji, pa kroz raskrsnicu trotoarom, pa preko pešačkog za pešacima pa se hop opet uključim na ulicu, mislim da su oni koji su sa mnom čekali na prvom semaforu morali da prebroje barem deset izmena crvenog i zelenog pre nego što su krenuli dalje.

nakon prvih 500m trčanja sam skinuo šuškavac i ubacio ga u onaj mali prsluk/ranac

(tu se setih da napomenem da sam naručio dva ona salomon pojasa za oko struka jer imaju različiti naziv pa me zanima koji ima kakve pregrade i koji će za šta biti prikladniji.

mnogi šorcevi, biciklističke, bermude, šuškavci i trenerke nemaju dobar džep za telefon ili recimo gel tako da mislim da mi je takva stvar odavno trebala, umesto da nosim neke glomazne torbice oko struka)

nakon izlaska iz grada na brežuljke i 1.5km uzbrdo trotoarom, dolazim na nov glanc gladak renoviran put u dužini od nekih 6-7km, sve kroz šumarke gore-dole, praznik za oči i dušu, no uglavnom sam tuda jurio e-bajkom kada sam išao da hranim ove pse jer u pauzi posla nisam ni imao vremena da trčim toliko a ni za tuširanje pa mi je biciklom duplo brže, plus bez znojenja.

danas smo na poslu tek evo od 13h jer je i nama valjalo ofarbati jaja pa smo malo ošišali radno vreme, ja sam se nakon obavljenog zadatka sjurio nazad u grad sa nelošim prosekom (za Tempić) od 5'28'' preko 300 i par metara uspona na total 13km.

u povratku se i razvedrilo mada ni zbog onih nekoliko kišica od po par minuta nisam oblačio šuškavac, dukserica za trčanje (iz lidla naravno haha) je završila posao.

fino.

godišnji odmor (heh?)

ni danas mi se nije nešto treniralo, te posle ću te neću

možda mi organizam traži malo odmora nakon beogradskog (polu)maratona

nakon svega sam otišao na kratku rikaveri vožnju i pokisao kao miš

nakon poređenja dve predMaratonske Dužine, poredio sam i statistike te dve Dužine i beograda, pa sam primetio sledeće, pa da krenem od najvažnijeg:

na dužinama sam imao prosek 5'34'' pa 5'27'', a u beogradu 4'58''.

no delovalo mi je jednako po pitanju napora, nisam imao osećaj da nešto "mažem".

to sam pripisao tome što sam bio odmorniji, mada sam i pre te dve dužine bio jednako odmoran, hmm.

staza:

imao sam 241m uspona na 31km, 

pa 339m uspona na 29km, 

a u beogradu sam imao možda samo 50-60m uspona iako mi je garmin pokazao 246m na prvih 21km, zato što je dosta grešio ispod nadvožnjaka ili pored drveća, nemam pojma, po svim bulevarima mi grafikon izgleda kao neka testerica! :-/

tako da ovaj drugi deo (ravnoća) objašnjava prvi (prosečnu brzinu)

puls!

e tu je ključ.

zašto sam mislio da je nizak, ne znam, valjda jer sam se osećao umorno, tromo, a očekivao da ću biti skočan i preskočan.

tako da sam na Dužinama imao prosek 135 na 2h53' trčanja, odnosno 139 na 2h38', a u beogradu 142 na samo 1h45' (toliko sam prošao tačku 21.1km) po vrućem danu (izgoreo na suncu) sa naravno tendencijom da zbog dehidracije i odmaka vremena to samo nastavi dalje da raste, makar i usporavao.

zašto prosto nisam pre trke pomislio "treba po vrućini trčati sat duže nego na one dve Dužine, dakle gledaj da ti puls bude puno bliži onoj prvoj nego drugoj ali svakako ne iznad te zone 135-139 tokom prva tri sata, a posle pomoz bože"

dakle koliko god mi je delovalo lagano, trebao sam još lakše

posebno kada me je stigla grupa koju je vodio zec 3h30', nisam trebao da produžim za njima nego sam trebao da ih pustim da mi odmiču jer su do kraja ionako svi popucali i stigli pola sata do sat iza onoga što su sanjali.

to što su svi u grupi izgledali gore od mene nije nikakvo opravdanje da ih pratim, naprotiv, onaj Ja koji je redovno trčao Dužine i maratone bi se toga odmah setio, a meni eto nije ni palo na pamet.

prosto sam "izašao iz fazona" i nakon 5 godina neredovnog treniranja i odsustva sa silnih polu- i maratona, zaboravio sam sve što sam znao i postao najobičniji početnik kojem se događaju trivijalne greške, poput svih drugih kojima sam tog dana bio okružen

prvomajski rokenrol

naravno svaki neradan dan na neki način liči na Nedelju pa je i ovaj 

malo šetnje sa psima malo šišanja trave onako proleterski pa naručivanje roštilja pa kao gde ću na bajk pa je bilo oblačno i neki lud vetar i kontam što da se smrzavam bolje da odem negde na bajk&hajk

i naravno odmah se razvedri pa sam se baš fino "proveo" na hajku, no ionako smo imali neku nezgodu u porodici pa mi se nije treniralo, bolje je ovako "mozak na otavu"

evo šta kaže četđipiti:
Izraz "pustiti mozak na otavu" koristio se figurativno kako bi se opisala situacija kada se neko potpuno opusti ili prepusti svojim mislima ili maštarijama, bez obaveza ili ograničenja

koliko mi je uspelo, nemam pojma, no barem sam pokušao

što reče onaj vrabac koji je u kljunu nosio vodu i gasio požar - hoću da se zabeleži da sam bio na prâvoj strani kontra stresa