godina je polako prolazila a ja sam, kad god pogledam statistike od 2023., morao iznova da se pitam ZAŠTO SAM DOĐAVOLA UOPŠTE TRČAO nakon beogradskog maratona, a tek kad se pitam zašto sam TOLIKO trčao...
i onda se setim ovog MAYa, tog fenomena, jer sam eto i prošle godine pričao kako više ne postoji Baba Marta kao personifikacija prevrtljivog vremena nego je njenu ulogu preuzela Baba Maja.
i zbog te babuskare odoh ja jutros na trčanje, opet.
(doduše juče nisam na đog nego na hajk.
bilo je toliko sparno da sam mogao izaći iz kuće u kupaćim gaćama a ne u donjem delu trenerke i dukserici.
pa sam više othajkovao nego što sam trčao, tačnije samo sam simbolično potrčkavao negde nizbrdo.)
no jutros sam zapucao sa idejom da ću trčati, i tako je moralo i biti.
taj krug na brdo ima nepunih 15km, nekad optrčim mali dodatak da zaokružim, a danas sam ga skratio jer nisam išao okolnim ulicama nego pravo kroz centar grada jer sam preduhitrio jutarnji špic.
plus sam završio na 500-600m od kuće da bih natenane prebacio aktivnost u telefon i malo se rashladio pre nego što uđem u dvorište.
bogme gore na 450m nadmorske je bilo i magle, grad je na 180m pa računajte koliko sam se peo tj popeo.
sveukupno 13 laganih neobaveznih kilometara po 5'39'', sa 305m uspona jer sam osim onog glavnog uspona od 4km imao još par kupserčića, moram biti zadovoljan kad već nemam razloge da budem nezadovoljan.
Nema komentara:
Objavi komentar