nakon jutarnje šetnje sa psima i odluke da definitivno neću ići na biciklijadu jer prognoza nije stabilna, rekoh da skoknem do lidla.
taman sam sve istovario na kasu, zove Lola koja je 1km odatle avionskom linijom, i kaže da slobodno ostanem u lidlu dok ne prođe nevreme, jer kod kuće pada grad (tuča)!
pogledam kroz prozor, sve vedro i suvo.
pogledam kroz prozor, sve vedro i suvo.
dok sam izašao napolje i sve pretovario u korpu bicikle i bisage, nešto je malo kapljucalo i video se tamnosivi oblak koji lagano pluta nebom nekako ispred mene sleva na desno.
još malo sam se nećkao da se ne zeznem i podletim pod ledeni tuš jer bi mi i dve ulice bile dovoljno da se sav smrznem a čulo se i par protivgradnih raketa negde iz blizine.
krenuh ja, rekoh ne deluje strašno.
kao nekad kada prođe nevreme, pa odluči da nas počasti sudijskom nadoknadom (doživeo sam to dosta puta), na drugoj raskrsnici sam začuo povremene udarce po krovovima automobila i skontao da udara grad veličine trešnje, bogme ozbiljan igrač, a ja bez kačketa onako gologuz, pardon, gologlav.
no nakon desetak pucnjeva po autima asfaltu i zgradama, sve je opet utišalo i po suvom lepo dođoh do poslednje raskrsnice odakle lepo vidim moj deo ulice skroz mokar.
dakle oblak je imao nešto protiv Lole, ne i protiv mene tj ostatka grada :-)
nakon još jednog pljuska smo se nekako odlučili na izlazak, Lola je odjurila bajkom u brdašca a ja na hajk jer sam planirao malo duže pa rekoh što je sigurno, peške nikad nemoš nagrabati od novog nevremena kao na bicikli.
Nema komentara:
Objavi komentar