21 svibnja 2024

jedan onako DOBAR trening

ustajem, puštam napolje pse koji već laju i traže slobodu
opet je pet ujutru, oni kao da imaju neki budilnik u guzici
gledam na termometar, onaj spoljni koji se čita na sobnom, kaže plus 18
18 u plusu
ne 18+
termometar je pristojan momak
ne bi se on tako ponašao 

namontiram se za bajk, rekoh ajd da se otisnem u život
gde ću kud ću
u hodu (vožnji) gledam odakle duva i kako, mada ništa nisam skontao
ispostaviće se da je bilo svejedno, nije ni on znao gde udara
on = vetar

idem jedan brCki krug, rekoh, to je nekih 45-48km
jer sam ga jednom i trčao
pa se KAO sećam
na kraju je ispao 56
e brate, živote izdajico

no nisam gubio motivaciju
gazio ga muški
nisam ni na posao zakasnio
jedva 21 prosek ALI
nizbrdo uzani puteljci, 
nikad ne znaš koji ludak će da me poravna golfom dvojkom u oštroj krivini

ostatak puta rupčage, srećom sam pošao mtb-om
onim 29-inčerom sa mesnatim gumama
pred kraj kad sam već stigao u grad, svratim i servis
već mi je pre par dana rekao momak da viljuška treba da se proveri
kaže auuuuu ti od 2019. nisi ovo doduvavao
pa je malo dopumpao
eto, i 2024. u nove pobede
dopumpan

20 svibnja 2024

defaultni dan odmora

ima ta neka situacija kada poželiš da se osetiš koristan
i tako ja već ko zna koji ponedeljak zaredom
pošto se nedeljom jelte preforsiramo
udri udri udri po sebi
ganjaj nešto epsko

i onda ja sedim tako nakon doručka, ponedeljačno jutro
diću kutću
uzmem siti bajk, onaj sa korpom
ubacim balon za vodu, prazan
onaj iz lidla, u kojem kupujem destilovanu za radnju

i otkotrljam laganini sitim bajkom tih 10.5km, tzv frtalj
frtalj je ako trčiš a ako voziš bičikletu, šta je 10.5?
ništa
pola od ničeg 
niotčeg
i dođem do izvora, natočim taj balon
šes litara izvorske
i vratim se kući nizvodno

danas napravio 20+ prosek, uohooo
kidalica
bicikla 15 ja 70 balon 6, koliko je to kilograma?
...
previše

19 svibnja 2024

kako pogrešno započeti dan

tako je to rešeno da uvek za vikend imamo najviše vremena i onda naravno tada (ako ne odemo na neku trku) izvedemo malo duži trening ili kako to već nazvati, i tako se stalno ponavlja da se u ponedeljak budimo najumorniji, a rekao bi čovek da je vikend za odmor i kad se u ponedeljak spremaš za posao, da bi trebao da budeš regenerisan.

nekako sam fantazirao svakakve pustolovine i podsećanja "kud se nekad moglo i išlo" no kao i svake nedelje, opet drž tamo drž vamo i dođe skoro podne.
u najavi je bilo toplo i oblačno jutro (+23°) i tako je i bilo, i taman se pojavilo sunce i zakuvalo kada sam krenuo, ajme kakav toplotni udar nakon toliko prohladnih dana.

gledao sam kako duva vetar pa shvatio da ću jedino moći da vozim prema vetru ne bih li se bar malo rashlađivao i na svakom mestu gde sam išao "s vetrom" osećao sam onu sparinu i vrelinu, da te bog sačuva.
možda bi mi bilo lakše na trkačkoj bicikli u tankom dresu ali ja sam opet uzeo mtb i srednje tanak dres, ko zna kakva bi bila razlika.
rešio sam da skroz potrošim ove već ćelave kramponke (ripne) da bih stavio nove gume koje čekaju u garaži, no izgleda da ću pre crknit ja nego gume koliko god istrošeno izgledale.

sve u svemu izašlo mi sim tam sim tam 92km, mogao sam još ali sam bio gladan, a nekako mi se tako spontano zatvorio krug.

noge polumrtve, nisam mislio da će me onaj "duatlon" u petak toliko umoriti, ne znam da li sam se više strunio na bicikly pony (što ga Milijana gony) kojim sam odsprintao 13km ili na trčanjy unazad sa nekim stratosferičnim pulsevima.
ili sam se dotukao (samodotukao, selfdotucing) jučerašnjim trčkaranjem koje mi je palo teže od Ivančice i Korita zajedno.

18 svibnja 2024

kako isparava mozak?

krenem tako na trčanje kao muva bez glave i na kraju se pitam gde mi je bio mozak.
pa gde će biti mozak, u muvi bez glave, verovatno u dupetu.
A EVO O ČEMU SE RADI ----->>>

kao mogao bih da odem na neko malo trčanjce da ubijem nekih pola sata - sat pre Lidla, ko velim potrošiću više kalorija ako trčim nego ako se samo vozikam biciklom po gradu.
i sad gde ću kuda ću, setim se jedne prečičice kojom volim da izbegnem prometnu ulicu i tu kao zaobiđem taj kilometar asfalta i prašine, puteljkom paralelno sa druge strane reke.

naravno prvih i poslednjih sto metara je ugaženo jer je neko išao do najbliže livade, no između je bilo visoke sveže narasle trave koliko hoćeš i bukvalno sam zbog te prečice završio sa po kilogram vode u svakoj čarapi i patici. 
ili patiki, drukčiji je naglasak, kao barbika.
ovi moji iz Samobora čak govore u reki, na reki, to je taj srpskohrvatskosrpski.

tu sam shvatio da sam glup.
posle još kilometra sam shvatio i da sam premoren za trčanje uz dvocifrenoProcentni nagib, pa sam i tu potvrdio da sam glup, barem da sam se setio da taj uspon otrčim kroz desetak kratkih ubrzanja sa odmorima između ali jok, ja sam se odlučio za najgluplju varijantu da stoički trpim kao na nekom izazovu ko će biti najizdržljiviji (i opet najgluplji) tako da se u tom prvom delu uopšte nisam lepo proveo.

povratak sa vrha tog mini brežića je bio donekle ugodniji jer je em nizbrdo (pretežno) em asfaltirano (delimično) ALI do tog asfalta je trebalo proći kroz nekoliko blatnjavih segmentića koji su UVEK blatnjavi nakon svake kiše a noćas je, pogađate, bio pljusak na koji sam takođe zaboravio.
jer sam glup, kao što rekoh već par puta.

ajd, barem sam se u Lidlu lepo proveo, opet sam uzeo onaj karpaćo od hobotnice koji uvek završi na sniženju jer niko normalan ne bi dao pola dnevne zarade za proizvod od pola hobotnice a pola zejtina, a i snižen 30% dođe kao 3 komada haringi no eto, čim vidim narandžastu nalepnicu popusta na sve zaboravim.
a uzeo sam i neki šorc za trčanje, ne deluje loš.

17 svibnja 2024

opasno opasan dan, gotovo pa poluEpski!!!

od ovih petnaestak bicikli u dvorištu, maltene ne znamo koja je prva za kantu
imamo više nego par komada viška
i stalno mi Lola kaže, nosi jednu u baci
ne vraćaj se s njom
(deluje kao da priča o švalerci, bože oprosti)

a ja sam čekao dan sa povoljnim vetrom
jer su svuda oko grada brežuljci, a samo ka beogradu ravnjikavo
no vetar stalno cepa kontra, baš odatle
i ja kao čekao, ali jutros se pogodilo da imam taj VIŠAK VREMENA

i sednem na taj krš od bicikle, jedva u voznom stanju
da ne poverujete, napravio 25+ prosek na tih 13km
kramponke, kockasto penzionersko sedište, jedna brzina, rastegnut lanac
položaj uspravan da te bog (biciklizma) sačuva!

i tu zastanem na mostu, odbacim drečavo crvenu rolku koja je uvek tavorila u nekom podrumu čekajući da je bacimo ili nacepamo "za krpe"
pa na trčanje

dan prolazi, više od deset ljudi mi je na stravi lajkovalo vožnju kršem od bicikle, a samo par njih trčanje
da li su to neki čudni algoritmi, nemam pojma
uglavnom iako je vožnja bila krajnje blesava, ponikom brate po magistrali, ipak je trčanje bio bolji performance

dakle nakon ludačke vožnje kršem od bicikle, uspeo sam da na 14km trčanja preko brda nazad kući nadignem prosek ispod (dignem ispod???) pet minuta, znači pokidao
nije da se hvalim, ali

16 svibnja 2024

empti prazan dan!

ne znam ni šta sam radio
ah da, krenuo na groblje, jer je bio rođendan Lolinoj babi
a taj dan smo proglasili i kao rođendan našoj mački
prije devet godina
jer smo je sa 454 grama našli mesec dana kasnije, i onda smo guglali koliko grama ima koliko stara mačka, i eto baš se potrefilo da se savršeno podudara

i onda mi se više nije trčalo jer sam se ionako previše obukao, pa sam nastavio bajkom na hajk
ne znam kako se to zove, sungazing, snowgazing, deponijagazing
ima nešto i mom biću što me vodi prema smeću
špartao divljim deponijama i divio se sposobnosti našeg naroda...

nigde nekog leša, bogu hvala
još bi mi samo to falilo, umesto da nastavim svoj mali životić da me policija drnda otkud baš ja tu i kada sam ga ubio i kada sam ga zakopao i tako to

upravo zato (EVO TEME ZA BLOG) uvek nosim uključen telefon sa sobom
zbog onih famoznih "veštačenja baznih stanica"
izvolte lepo veštačite, istražujte, sve kao na dlanu koliko sam se zadržao na kojoj lokaciji
meni savest mirna, drema i hrče, telefončić sve zapisao kuda sam se kretao
dođe mi kao advokat, anđeo čuvar

ispao dan odmora
pa eto nade koja umire pretposlednja
zadnji put kad sam se ovako odmorio, sutradan sam pokidao trčanje
fingers crossed

15 svibnja 2024

još jedno glupo poređenje

nešto sam gledao u podacima sa garmina, i primetio da mi je juče prosečna dužina koraka bila 117cm.
sećam se da sam nekad davno merio tako što sam brojao kadencu, ili brojao korake u 100m tojest po kilometru, pa izračunao na osnovu toga tačnu dužinu.
i nešto se sećam da sam na ovakvom terenu "držao" prosek od 125cm.
recimo na pola Beogradskog sam imao 114cm, dakle manje nego juče na tempić/tempo trčanju.
a u Beogradu sam tada zaključio da "tako više ne mogu" i uopšte mi je dotle bilo neuporedivo teže nego juče na "običnom" trčanju.

i sad me zainteresovalo to da izračunam kolika mi je dužina koraka mogla biti kada sam istrčao lični u maratonu.
dakle ako sam trčao 4'01''/km, to je 241 sekunda, i ako sam trčao sa kadencom 180 (to je jedina Promenljiva, no daćemo tu par % odstupanja kasnije) to znači da sam sa tri koraka u sekundi u tih 241 x 3 = napravio 723 koraka, te ako kilometar podelimo na 723 dela dobijemo dužinu koraka od 138cm

onih "par procenata" gde kadenca može biti 177 ili 183 sam možda i pogrešno pretpostavio jer mi ova dužina od 138cm deluje neverovatna, i sad dvojim (!) da li sam možda maraton trčao znatno višom frekvencijom?
ostaće nerazjašnjeno zauvek jer su vreme i dužina maratona sve što sam upamtio od podataka.

imam jednu drugu situaciju koju takođe mogu da rekonstruišem po sećanju, a to je da sam Hiljadarke (dan pred maraton) trčao skoro uvek 30 dvokoraka na 100m, što znači da mi je korak bio 100/30/2 i to izađe na 167cm, pa ako sam zaista imao toliki korak na hiljadarki zašto mi onda na maratonu ne bi bio 138cm?

ako sam pak na treningu bio siguran da trčim koracima od 125cm, onda to na tempu od 4'/km znači da sam imao kadencu 192/2 = 96 dvokoraka po minutu

sve ovo sam u dokolici računao nakon jutrošnjih laganih 8km od lidla do jedne česmice i nazad do lidla, uz rečicu, idilično i inspirativno

14 svibnja 2024

magija jednog datuma

evo stigli smo na tri meseca (hoću ja, neću jedan neću dva) od dana zaljubljenih a ja sam se opet zaljubio u trčanje.
sredina maja je ionako uvek bila rezervirana za Krašić, pa onda ide Jaska pa Plitvice itd.
tu je negde valjda bila i Banja luka half, bila je i Žumberačka možda, sad sam već i zaboravio.
jedared smo trčali i 9.99 oko onog jezera kod Samobora, to je bilo kao da smo kod kuće :-)

jednom smo trčali i onaj brdski cener u Križu, veče pred Jasku valjda.
ne znam jel Fužine behu pre ili posle Plitvica, stigli smo i njih da overimo no više od trke sam zapamtio onaj hotel za šeike u kojem su se sažalili pa nam naplatili 2/3 noćenja tek da im ne bismo spavali na parkingu :-)

uglavnom nekako mi je taj deo godine uvek bio najlepši, dok mi sad i "nije nešto" zbog toga što je kao i prošle godine maj opet neviđeno govnjiv.
uzmem ja tako one salomonke što su mi juče stigle i odmah posle dva koraka napravim prvu prepravku tako što sam im stavio deblje uloške.
valjda su računali da je đon visok, pa su stavili tanak uložak kojem ništa ne bi falilo da patike nisu sa strane toliko visoke da mi udaraju u skočni zglob.
udaraju i sada ali malo manje, da kažem podnošljivo.

a to kažem nakon 21.7km trčanja, da ne kažem testiranja.
jesu nekako malo kruće, kao da su od čvršćih materijala od onih hoka clifton sa kojim su ih poredili, no ni to mi nije naročito smetalo.
e sad, svaki test zavisi i od toga koliko si uopšte odmoran započeo test a ja sam nekako bio baš raspoložen i skočan, što znači da su mi se noge od prvog koraka lepo zavrtele i na kraju sam završio sa 4'51'' prosekom kakav naravno nisam očekivao.

vreme je bilo dobro za trčanje, svanulo je sunčano i baš počelo da sa naoblačuje.
krenuo uzvodno na +13 sa laganim povetarcem u leđa, a završio na +16 trčeći prema povetarcu tako da mi je bilo skoro pa savršeno.
voda na dve česme lepo raspoređene, okret mi je bio na nasipu velike akumulacije gde sam se popeo jednom a spustio drugom stranom i mislim da sam napravio dosta više uspona nego na Beogradskom, sa boljim prosekom u čemu nema nikakve logike ali eto, to je što je.


zanimljivo je kako na bližem delu jezera nema vetra pa se u odrazu vide brdašca u daljini, a u daljem delu je uzburkano pa je izgubilo funkciju ogledala i odraz je ispao prekinut kao da je neka greška u pikselima.

13 svibnja 2024

medicinski karton za garmina

već nekoliko puta mi se dogodilo da mi se učini (?) da mi se sat odjednom ispraznio.
znate ono u dnu gde piše "BATT 21D" nakon što ga napunite, i onda povremeno pogledate ili ne pogledate, tek kod mene uvek iznenađenje u vidu natpisa "BATT 2D" a ja pomislim brate pa tek sam ga napunio?!

e sad sam mu otvorio dosije, u rokovniku otvorio jednu stranicu i tamo levo u koloni gde su sati novog dana, zaokružio sam 05 ujutru jer sam ga petog maja napunio, i ti sati su mi predstavljali datume, pa sam 06. stavio 20% - kratka vožnja - 20% - hajk - 19% 
da bih u 07h tojest sedmog maja nastavio 19% - trčanje - 18% - rikaverić - veče 18%
i tako dalje

bogme da bi u nešto bio siguran i prestao da sumnjaš, ipak je najbolje da mu ozbiljno pristupiš.
a ja sam poznat kao ozbiljni pristupač jelte.
kraj ironije.

sutra ću dobiti antibiogram a prekosutra će mi ujutru javiti kada će me hirurg primiti tako da ću dobiti i neki okvirni datum intervencije nakon koje ću moći da žuljam guzu do mile volje, mislim, ako poželim, naravno, ali ko uopšte nije nikad poželeo da žulja guzu od jutra do mraka?
upala se skoro skroz primirila tako da već mogu da vozim bez muke, najgore je prošlo a najbolje tek dolazi.

da blog doživi i nešto sporta, evo vesti da mi je brza pošta (pišem s posla, uživo!) donela salomon patike (aeroglide) za koje u recenzijama pišu da se najbliže mogu uporediti sa hoka clifton 9 koje su mi se pokazale kao možda i najbolje patike u poslednje vreme, pa rekoh eto taman da uporedim i napišem i ja recenziju, za ovaj blog i svu njegovu široku publiku od jednog i po čoveka.

12 svibnja 2024

bogovi treninga su napustili ovo telo

 nakon jutarnje šetnje sa psima i odluke da definitivno neću ići na biciklijadu jer prognoza nije stabilna, rekoh da skoknem do lidla.
taman sam sve istovario na kasu, zove Lola koja je 1km odatle avionskom linijom, i kaže da slobodno ostanem u lidlu dok ne prođe nevreme, jer kod kuće pada grad (tuča)!
pogledam kroz prozor, sve vedro i suvo.
dok sam izašao napolje i sve pretovario u korpu bicikle i bisage, nešto je malo kapljucalo i video se tamnosivi oblak koji lagano pluta nebom nekako ispred mene sleva na desno.

još malo sam se nećkao da se ne zeznem i podletim pod ledeni tuš jer bi mi i dve ulice bile dovoljno da se sav smrznem a čulo se i par protivgradnih raketa negde iz blizine.
krenuh ja, rekoh ne deluje strašno.
kao nekad kada prođe nevreme, pa odluči da nas počasti sudijskom nadoknadom (doživeo sam to dosta puta), na drugoj raskrsnici sam začuo povremene udarce po krovovima automobila i skontao da udara grad veličine trešnje, bogme ozbiljan igrač, a ja bez kačketa onako gologuz, pardon, gologlav.

no nakon desetak pucnjeva po autima asfaltu i zgradama, sve je opet utišalo i po suvom lepo dođoh do poslednje raskrsnice odakle lepo vidim moj deo ulice skroz mokar.
dakle oblak je imao nešto protiv Lole, ne i protiv mene tj ostatka grada :-)
nakon još jednog pljuska smo se nekako odlučili na izlazak, Lola je odjurila bajkom u brdašca a ja na hajk jer sam planirao malo duže pa rekoh što je sigurno, peške nikad nemoš nagrabati od novog nevremena kao na bicikli.

11 svibnja 2024

za sad sve po planu

noćas sam jedva spavao od bolova koliko se ta upala povećala, bukvalno kao šljiva, tako da sam jutros to probušio iglom i iscedio pa eto ako sam rekao da je kao šljiva, onda zapremine kao pola šljive sve malo po malo, i bogme odlično se smanjio taj pritisak i upala.

i, pozvao me jutros komšija na specijalistički pregled, ko veli da vidimo šta se tamo događa, pa sam odneo i bris tako da ću u utorak popodne imati antibiogram a u sredu kod hirurga koji je PAZI SAD ujedno i estetski, tako da ga mogu pitati i za podočnjake, hahaha, no o tom potom.

danas naravno neću ništa bitno trenirati a sutra ako dadne bog možda navučem par pari gaća (?) pa se odvozam do te biciklijade i malo se podružim s njima, to bi bilo puno neobaveznije od "treninga" i mogao bih da napravim iks pauza da odmorim guzu i da je vratim kući u svežem i kvalitetnom stanju.

no prvo se mora iskristalisati prognoza, obzirom da mi nigde nije "zapelo" da moram da kisnem i ginem, nešto sam u fazi komfora* u smislu da mi ništa ne smeta trčkaranje u šuškavcu po kišici ali mi bogme mnogo smeta da razmišljam da li će me neki ćoravi čiča baciti u kanal sa sve biciklom, jer u brisači slabo rade.

*tako da se tu radi o nekakvom kognitivno-emotivnom komforu, da mi je duša mirna, a ne u smislu neke razmaženosti i potrebe da mi bude ugodno.

10 svibnja 2024

pomalo intimno heh heheh

nekad, to jest ne nekad nego oduvek, a ako sam napisao to jest mogu na pisati i od uvek, ali ajd, nećemo sad u gramatičke teoreme i zajebancije koje su mi sklone.

elem pre neki dan mi je krenula neka upala tačno tamo gde sediš na sredini sica od bicikle, i to mi se događa na svakih godinu dana, nekad i dvaput.
ovaj put bogme naraslo ko šljiva, a ja rešio da se provozam biciklom tako da sam uglavnom vozio stojećki na pedalama sa što manje sedenja.
hteo na rikaverić a ispao trening ubrzanja.

popodne pokušao još jednom, no sa još manje uspeha, a trčalo mi se nije, tako da sam žuljao guzicu "na ripit" što bi kllinci rekli.
sutra ću da vidim, iako je subota, da li radi ova klinika pored naše kuće, jeste da je ginekološka ali komšija je otvorenih pogleda a i rekreativni biciklista osim što je ginekolog, pa ću da uletim na pregled da vidim da li neki od njegovih hirurga ume ovo da reši da me više ne muči.

lepo je vreme za vikend, sutra je treking liga na Bukulji a u nedelju (prekosutra) mtb biciklijada tu iz jednog sela 25-30km odavde, pa možda skoknem ako mi se smiri ova upala da pozdravim vozače, jer teško će mi se još sedeti na bicikli preko ta tri sata do-od tamo, a kamoli da ću po šumskim putevima da se udaram i nabijam sa živom ranom na sedištu.

09 svibnja 2024

why is this called May?

well, it MAY rain, it MAY not, it MAY be decent but it MAY be awful
godina je polako prolazila a ja sam, kad god pogledam statistike od 2023., morao iznova da se pitam ZAŠTO SAM DOĐAVOLA UOPŠTE TRČAO nakon beogradskog maratona, a tek kad se pitam zašto sam TOLIKO trčao...

i onda se setim ovog MAYa, tog fenomena, jer sam eto i prošle godine pričao kako više ne postoji Baba Marta kao personifikacija prevrtljivog vremena nego je njenu ulogu preuzela Baba Maja.
i zbog te babuskare odoh ja jutros na trčanje, opet.

(doduše juče nisam na đog nego na hajk.
bilo je toliko sparno da sam mogao izaći iz kuće u kupaćim gaćama a ne u donjem delu trenerke i dukserici.
pa sam više othajkovao nego što sam trčao, tačnije samo sam simbolično potrčkavao negde nizbrdo.)

no jutros sam zapucao sa idejom da ću trčati, i tako je moralo i biti.
taj krug na brdo ima nepunih 15km, nekad optrčim mali dodatak da zaokružim, a danas sam ga skratio jer nisam išao okolnim ulicama nego pravo kroz centar grada jer sam preduhitrio jutarnji špic.
plus sam završio na 500-600m od kuće da bih natenane prebacio aktivnost u telefon i malo se rashladio pre nego što uđem u dvorište.

bogme gore na 450m nadmorske je bilo i magle, grad je na 180m pa računajte koliko sam se peo tj popeo.
sveukupno 13 laganih neobaveznih kilometara po 5'39'', sa 305m uspona jer sam osim onog glavnog uspona od 4km imao još par kupserčića, moram biti zadovoljan kad već nemam razloge da budem nezadovoljan.

08 svibnja 2024

jedna čudna izreka

ne znam ni kad sam prvi put to čuo ali jamačno mi je bilo veoma nejasno
kaže "nestao, ko jaje sa groba"
kakvo jaje?
sa kojeg groba?
i danas skontam na ovaj verski praznik Markovdan, u čemu je fora

dakle običaj je da ljudi nose ofarbana jaja na groblje, 
nemam pojma zašto ali eto crkva je tako propisala
treba odneti skuvano jaje obojeno u crveno, kažu
i kad prođeš danas grobljem, 
prosto se sve šareni od tih crvenih jaja svuda ostavljenih

ALI
istovremeno vidiš kako neki klošari prolaze, 
neki polusvet teški, bogu u nemilosti, i šta rade oni?
kradu
uzimaju
kako već sročiti
prolazi čovek dronjav, u ruci mu kesa velika, najlonska, providna
i lepo se vidi da je u njoj natrpano barem 100 jaja
kuvanih, ofarbanih u crveno

e sad
šta da taj polusvet to ne skuplja, šta bi bilo sa tim jajima?
to bi trulilo na groblju paganskom
oni ispod, u sanducima, svakako ne mogu da dohvate taj izvor proteina

ispade da ovi što kradu, ne rade ništa loše
nego ovi što ostavljaju, zagađuju okolinu
tako nekako
u svakom slučaju, "nestao kao jaje sa groba" datira od pamtiveka
oduvek je bilo gladnih
i željnih JAJA

07 svibnja 2024

mnogo zanimljivo dešavanje

juče sam nakon onog trčanja mislio da ću se samo lagano provozati, jer sam odustao od treninga-na-trening, u smislu da sam nakon 102km mtb-a mogao da popodne odvezem još barem 60-ak.
no rekoh bolje je da se odmorim.

otišao sam lagano biciklom desetak kilometara paralelno sa novom brzom saobraćajnicom kojoj taj krak najbliži gradu još uvek nije završen, kinezi prave veliki nadvožnjak na nekih milion ogromnih stubova.
i tu sam provalio da postoji jedan podvožnjak i iza njega paralelno sa brzom cestom nasut širok makadam koji će deluje biti asfaltiran, za prilazak selu prekoputa.

vozikajući se i istražujući setih se da su mi pričali da je nekad davno 70-ih i 80-ih tu na kolubari bilo popularno kupalište "klupice" i rekoh daj da pokušam da se probijem puteljkom da vidim ima li tu nekog prelaza preko reke.
prelaza nema u blizini, to bi zahtevalo malo veći indijana džons poduhvat (još uvek nisam naručio mačetu!) da bi se tražilo mada sam na mapi skontao da sam doslovno na isto mesto dolazio sa druge strane kroz livade i vratio se kući sa sličnim zaključkom.

i tu spazim neke silne radove, i skontam da se tu pravi turistički kompleks sa igralištima, šetalištima, cvećnjacima, sve prošarano stazama.
skinem majicu, obzirom da sam ujutru otvorio topless sezonu, i krenem polako da kružim i fotkam, sa namerom da nekako nakupim barem kilometar.
i za divno čudo moglo se i više kružiti, tačno je ispao 1km kad sam se vratio na obalu do bicikle.

dalje sam biciklom produžio na jedan krug kojim nisam skoro prolazio i ispade mi čitavih 39km, skroz nemalo za dan odmora.
jutros sam sa najmlađom od tri naša kera napravio hajk od 10km, baš smo uživali.

06 svibnja 2024

haotičan raspored

radimo ne radimo, radimo radimo
petak tek od podne, stigao da otrčim
subota malo kraće, otrčkarao ujutru provozao se popodne
nedelja off, ponedeljak opet malo kraće do popodne
(to je danas)
videću na šta da iskoristim to popodne
a jutros sam opet do lidla biciklom, pa na trčkaranje

nije baš da mi se trčalo nešto silno, posle jučerašnjih skoro 5 sati na bajku
više kao neko izlet trčanje
sat je preporučio 40 minuta po 6'50''
ne znam zaista, nisam ni probao
moram jednom
baš da vidim koji je to ritam
mada bih radije trčao 400m po 6'/km, pa bih šetao 100m da dođe na taj prosek
ili koji već odnos
jer me nervira kada mi stalno svira, pišti, jauče, opominje me
ovo je brže od zadatog ritma
ma jedi rotkve strugane

otrčkaram 4km uz potočić, pa peške kroz travu na brdo, pa strčim 4km nazad u grad
sednem ispred lidla u hladovinu da se ohladim
iako sam trčao bez majice, znojio sam se solidno, toplo sunčano i sparno
mislio sam pet ali je potrajalo deset minuta
to hlađenje
gledam svoje noge, pa pogled ide ka gore, skontam fun fact
na sebi imam majicu, šorc, i čarape iz lidla
haha, neće me pustiti da izađem
uzeo samo nekoliko kajzerica rustičnih, zafalilo jutros leba u kući
zaboravih kako se to u HR zove
dal neko kmetsko pecivo ili slično

total 8km (ipak ispod šestice po km) svakako bespotrebnog trčanja
al eto, može se

05 svibnja 2024

kao i obično

nedelja ko nedelja
gde ću kuda ću ščim ću
trkačka ili mtb
prvo šetnja sa psima, pa ovo ono, rekoh može i pola doručka
pa posle svega pripremanje bicikle, pa druga polovina doručka
dok si trepnuo već 11 sati
naduvaj gume, utakni garmina, neće da se upali
nazad u kuću, na punjač, ništa
na drugi punjač, ništa
stisni on/off dugme, ništa
drži ga 10 sekundi, nešto se dogodi napokon
učitava mape rute ovo ono, priča mi svašta
nemam pojma šta je radio, čitav minut
tek eto ga upalio se, piše baterija 61%
već sam pomislio da neću ni ići na vožnju sa ručnim satom, koji mi mlatara 
odoh na hajk, baš me briga, ako neće - neće
no eto, upali se gospodin

prvo čudo - sve ali sve privatne prodavničice rade, iako je uskrs
ja rekoh radiće samo benzinske, ma kakvi
ako zafali kokakola ili red bul, neće biti frke
malo nekim alternativnim pravcima jer drugo čudo - haos na putevima
svakom je to valjda normalno za praznik, ali meni eto, čudo

e kad sam otišao na treći sporedni put, napokon pustoš
dugačak strm uspon, pa po vrhu brda
pa sjuriš uzanim novim asfaltićem do nekakve crkve brvnare (?)
pa odatle uz potok makadamom desetak mnogo lepih kilometara
pa nazad na asfalt koji je lošiji od tog makadama
i dalje do kuće glavnom džadom
čak mi izađe 21.5 prosek na 102km, sa 1200+m uspona
na teškom mtb-u sa kramponkama, ove godine još nisam seo na trkačku
i stigao na vreme da se najedem janjetine i odgledam Điro

04 svibnja 2024

mrzim ovaj datum

ne zato što je na ovaj dan umro drug Tito i najlepša zemlja na svetu krenula u sunovrat, nego iz još nekih drugih razloga.

jutros sam stigao da otrčim 10km iako sam se malo uspavao, no rekoh kad sam se barem naspavao, biće to jedno dobro trčanjce kroz tropsku vlagu nakon noćašnje kiše.
no mućak, juče sam nakon 4h spavanja trčao puno bolje nego jutros nakon duplo više, i garminove ocene sna 85 (od 100) naspram jučerašnjih 40.

no trčanje je svejedno bilo uspješno iz prostog razloga što sam ga bez previše oklevanja (da li da skratim?) i predomišljanja (da li da napravim pauzu hajka?) završio više manje regularno, pa ako noge nisu briljirale barem se glava pokazala u boljem svetlu.

zanimljivo je da sam zbog posla opet krenuo u 8 i u tih nepunih sat vremena pored reke sreo ni manje ni više nego 3 trkača.
prvog (45-50 godina) sam spazio u daljini i dostigao ga tih 150m zaostatka kilometar kasnije, taman pred mostićem gde je on nastavio pravo na trail a ja se vratio nazad na asfalt.
rekoh ti si naoružan kramponima a ja moram ovamo, nešto je odgovorio da ide (negde tamo) i odosmo svak svojim životnim putem.

u povratku je jedan visoki (25-30 godina) išao ka meni, pogledali smo se sa 50m razmaka ali kako mi se sve više približavao držao je pogled negde preko reke i tako prošao kao da ne postojim.
da je makar nakratko trznuo krajičkom oka rekao bih zdravo ali ovako sam i ja samo protrčao, nisam ja dužan da mu nadoknađujem propušteno od strane porodice škole i društva.

malo kasnije sa druge strane veštačkog jezera je naišao treći (podaleko za procenu ali nekih 30-40 godina možda) i kad me pogledao ja sam digao ruku na šta je on momentalno uradio isto, kulturno i korektno, nikad nisam očekivao ništa više ali ni ništa manje.

inače na ovaj dan smo se 1999. (valjda) vraćali sa treninga kada je NATO oborio YU pilota iznad grada, sva sreća pa je pao na neki obronak a ne usred zgrada.
kasnije je taj pilot proglašen za heroja iako mu se svo herojstvo svelo na to da je glumatao glinenog goluba desetak minuta dok ga prvi lovac nije skužio, i da je sprcao ko zna koliko miliona dolara vrednosti mig-a kupljenog od naših para (poreza, budžeta).

tako su svake godine u čast "heroju" preko grada u niskom letu prolazili migovi i pravili toliku buku da nam je pre 4 godine u tom trenutku mačka pobegla negde netragom i više se nikada nije pojavila niti smo je pronašli iako smo ceo grad prevrnuli naopačke.
da li se sakrila u motor nekog auta pa otputovala kilometrima daleko ili se sakila negde pa uginula od straha, nikad niko neće saznati.

isto tako i danas, tačno u podne, umesto da pošalju sportski avion sa obližnjeg aerodroma/livade, da prospe nebom tri boje zastave onako svečano i dostojanstveno, poslali su borbeni avion i u njemu pilota psihopatu koji je u niskom letu probijao zvučni zid.

proleteo je na par desetina metara iznad dok sam bio ispred kuće i u trenu sam morao da bacim sve što sam držao u rukama i da panično stavim šake na uši, uz rodoljubni pozdrav "srušio se dabogda".

03 svibnja 2024

jedno mnogo lepo trčanje

prošle godine sam nakon Beogradskog zaključio da me trčanje više ne zanima pa sam u naredna 4 meseca postavio lični rekord u NEtrčanju.
iskreno, ni sada nešto nisam lud za trčanjem, no kad se ovako odmorim kao ovih dana, a kada napolju rosuljâ, kiša rosi kiša rosi Saša gulaš nosi.
na veliki petak je striktno posni dan no ja sam nosio one male gulašiće, dvema kujicama na dve lokacije gore u bregama.

do izlaska iz centra biciklom 2km, provlačeći se kroz potpuni kolaps neradnog dana između dve nepregledne kolone po beloj liniji, pa kroz raskrsnicu trotoarom, pa preko pešačkog za pešacima pa se hop opet uključim na ulicu, mislim da su oni koji su sa mnom čekali na prvom semaforu morali da prebroje barem deset izmena crvenog i zelenog pre nego što su krenuli dalje.

nakon prvih 500m trčanja sam skinuo šuškavac i ubacio ga u onaj mali prsluk/ranac

(tu se setih da napomenem da sam naručio dva ona salomon pojasa za oko struka jer imaju različiti naziv pa me zanima koji ima kakve pregrade i koji će za šta biti prikladniji.
mnogi šorcevi, biciklističke, bermude, šuškavci i trenerke nemaju dobar džep za telefon ili recimo gel tako da mislim da mi je takva stvar odavno trebala, umesto da nosim neke glomazne torbice oko struka)

nakon izlaska iz grada na brežuljke i 1.5km uzbrdo trotoarom, dolazim na nov glanc gladak renoviran put u dužini od nekih 6-7km, sve kroz šumarke gore-dole, praznik za oči i dušu, no uglavnom sam tuda jurio e-bajkom kada sam išao da hranim ove pse jer u pauzi posla nisam ni imao vremena da trčim toliko a ni za tuširanje pa mi je biciklom duplo brže, plus bez znojenja.

danas smo na poslu tek evo od 13h jer je i nama valjalo ofarbati jaja pa smo malo ošišali radno vreme, ja sam se nakon obavljenog zadatka sjurio nazad u grad sa nelošim prosekom (za Tempić) od 5'28'' preko 300 i par metara uspona na total 13km.
u povratku se i razvedrilo mada ni zbog onih nekoliko kišica od po par minuta nisam oblačio šuškavac, dukserica za trčanje (iz lidla naravno haha) je završila posao.
fino.

02 svibnja 2024

godišnji odmor (heh?)

ni danas mi se nije nešto treniralo, te posle ću te neću
možda mi organizam traži malo odmora nakon beogradskog (polu)maratona
nakon svega sam otišao na kratku rikaveri vožnju i pokisao kao miš

nakon poređenja dve predMaratonske Dužine, poredio sam i statistike te dve Dužine i beograda, pa sam primetio sledeće, pa da krenem od najvažnijeg:

na dužinama sam imao prosek 5'34'' pa 5'27'', a u beogradu 4'58''.
no delovalo mi je jednako po pitanju napora, nisam imao osećaj da nešto "mažem".
to sam pripisao tome što sam bio odmorniji, mada sam i pre te dve dužine bio jednako odmoran, hmm.

staza:
imao sam 241m uspona na 31km, 
pa 339m uspona na 29km, 
a u beogradu sam imao možda samo 50-60m uspona iako mi je garmin pokazao 246m na prvih 21km, zato što je dosta grešio ispod nadvožnjaka ili pored drveća, nemam pojma, po svim bulevarima mi grafikon izgleda kao neka testerica! :-/

tako da ovaj drugi deo (ravnoća) objašnjava prvi (prosečnu brzinu)

puls!
e tu je ključ.
zašto sam mislio da je nizak, ne znam, valjda jer sam se osećao umorno, tromo, a očekivao da ću biti skočan i preskočan.
tako da sam na Dužinama imao prosek 135 na 2h53' trčanja, odnosno 139 na 2h38', a u beogradu 142 na samo 1h45' (toliko sam prošao tačku 21.1km) po vrućem danu (izgoreo na suncu) sa naravno tendencijom da zbog dehidracije i odmaka vremena to samo nastavi dalje da raste, makar i usporavao.

zašto prosto nisam pre trke pomislio "treba po vrućini trčati sat duže nego na one dve Dužine, dakle gledaj da ti puls bude puno bliži onoj prvoj nego drugoj ali svakako ne iznad te zone 135-139 tokom prva tri sata, a posle pomoz bože"

dakle koliko god mi je delovalo lagano, trebao sam još lakše
posebno kada me je stigla grupa koju je vodio zec 3h30', nisam trebao da produžim za njima nego sam trebao da ih pustim da mi odmiču jer su do kraja ionako svi popucali i stigli pola sata do sat iza onoga što su sanjali.

to što su svi u grupi izgledali gore od mene nije nikakvo opravdanje da ih pratim, naprotiv, onaj Ja koji je redovno trčao Dužine i maratone bi se toga odmah setio, a meni eto nije ni palo na pamet.
prosto sam "izašao iz fazona" i nakon 5 godina neredovnog treniranja i odsustva sa silnih polu- i maratona, zaboravio sam sve što sam znao i postao najobičniji početnik kojem se događaju trivijalne greške, poput svih drugih kojima sam tog dana bio okružen

01 svibnja 2024

prvomajski rokenrol

naravno svaki neradan dan na neki način liči na Nedelju pa je i ovaj 
malo šetnje sa psima malo šišanja trave onako proleterski pa naručivanje roštilja pa kao gde ću na bajk pa je bilo oblačno i neki lud vetar i kontam što da se smrzavam bolje da odem negde na bajk&hajk

i naravno odmah se razvedri pa sam se baš fino "proveo" na hajku, no ionako smo imali neku nezgodu u porodici pa mi se nije treniralo, bolje je ovako "mozak na otavu"


evo šta kaže četđipiti:
Izraz "pustiti mozak na otavu" koristio se figurativno kako bi se opisala situacija kada se neko potpuno opusti ili prepusti svojim mislima ili maštarijama, bez obaveza ili ograničenja

koliko mi je uspelo, nemam pojma, no barem sam pokušao
što reče onaj vrabac koji je u kljunu nosio vodu i gasio požar - hoću da se zabeleži da sam bio na prâvoj strani kontra stresa

30 travnja 2024

dan posle dana posle

napokon jedan normalan naslov (!?)
elem jutros mi je iz nejasnog razloga palo na pamet da malo trčim
tačnije, prvo sam pomislio da se prošetam sa psima no lola reče da mora ranije na pijacu, pa rekoh ajd ja ću otrčkarati do pijace i dok ti kupiš paradajz jagode i cveće za sadnju, ja ću dodati malu zvrčku pored reke, pa ćemo se vratiti nazad, i tako ispade 5.5km

posle kraće šetnje sa psima od 2km sam u istoj majici i šorcu nastavio još jedan polukrug po gradu i dodao još 4.5km, trudeći se da se držim hladovine
tako sam nenadano izašao na 10km poslednjeg dana aprila, i sada ću da vidim koliko je sve to ukupno

kaže 213 a prošle godine 222, dakle april je podbacio, nakon što su tri uvodna meseca prebacila plan
teško ću popodne ili predveče trčati još 10km, vrlo teško
jedino ako nešto iskombinujem sa biciklom pa odem na trčkaranje sa neke malo egzotičnije lokacije, ali ne što će mi se trčati na sunčanih +22 nego eto iz nekog poremećaja da se nešto mora zbog nečeg, iako za to ne postoji nijedan logičan razlog

usput sam video da je neko poravnao kružni tok kod autobuske stanice i pomeo sve znakove u sredini jer je bukvalno produžio pravo, eno policija preusmerava saobraćaj dok putari posipaju pesak da bi upio prosuto ulje jer je balkanac očito polomio karter i sve mu je iscurilo u narednih 30 metara pa su onda neko vreme prolazili tuda i razneli to duž cele ulice

29 travnja 2024

dan posle Dana-koji-je-bio-između-dana-pre-i-dana-posle

sad više ne znam dokle sam stigao sa opisivanjem maratona i odakle sam trebao da nastavim
ono što je sigurno je da me nenormalno svrbe ramena što znači da sam izgoreo na suncu
sećam se odlično da sam prošle godine izgoreo jer uglavnom nikada ne nosim majice na bretele, čak i leti nosim kratak rukav tako da mi ramena uvek ostanu bela, samo imam tamne one delove koji vire iz biciklističke opreme

pa kada kažu da je onaj koji pogreši - neiskusan, a onaj koji ponovi grešku - glup, eto mogu da budem maneken za tu krilaticu
a ništa, malo ću se ljuštiti i hladiti i jecati i šta se tu može osim da se ljušti i hladi i jeca
svoj na svome

još sam i zagledao đonove na hokama mach 5 i zaključio da bi izdržale maksimum 3-4 maratona pa i to treba uračunati u cenu, jer nije isto kad određenu sumu platiš za nešto što će trajati 800km i za nešto što će posle 200 ostati samo za šetnju a i to ne baš predugu

popodne sam otišao na standardni brdski krug e-bikeom i tri puta mi se ugasio motor, izgleda da mu ne prijaju vrućine
pa šta mi znači ako će to najjeftinije čudo raditi kako treba samo do +20° a u žarko leto se pregrevati na svakom usponu, a tada mi je najpotrebnije da mi ne bude vrućina

no daj šta daš, makar i deset puta napravio pauzu po minut da se motor oporavi i nastavi rad, opet je tako barem moguće da odem negde gde mi je glupo i razmišljati da se penjem običnim krševima od 15kg jer to ispadne više od treninga, u pauzi posla gde mi treba samo odmor

28 travnja 2024

dan između dana pre i dana posle

to je onaj srednjak, nit levi nit desni, ni prednji ni stražnji
buđenje u 4 da bi se krenulo u 5:30 da bi se stiglo i uparkiralo u garaži do 7 da bi se stiglo u šator atletskog saveza do 7:15 da bi nas zajedno poveli na prvu liniju fronta u 7:30 da bi start bio u monstruoznih 8

mislim za nas koji moramo da putujemo, u protivnom bi mi to bilo super jer na trčanje od kuće obično odem i ranije

tu je neka cura merila visinu đona i rekla da na zadovoljava pravilnik jer patike imaju visinu pete od 45mm pa sam joj našao u telefonu recenziju i specifikacije da je visina 30mm i na kraju se sve završilo tako što se napravila luda i pustila me na start

posle trke sam uveče našao taj PDF dokument koji niko iz našeg atletskog saveza nije pročitao u kojem jasno piše da se visina đona meri BEZ unutrašnjeg uloška, no šteta je što to naše nazovi sudije nemaju pojma

patike su mi ionako ispale previše tvrde (ili uložak, to ću tek proveriti) pa bi bilo bolje da sam (ako sam već hteo u hokama) trčao u clifton 9 jer su mi se pokazale dobre na dužini od 29km, nego u ovim mach 5 koje sam isprobao eto čitava 4 kruga u školskom dvorištu

za početak je i ovaj uvod već dovoljan kao prvo poluvreme maratona, utiske mogu sabrati i sutra
uglavnom žuljeve imam na jednom novom mestu, ono što zovu ris, tamo gde vežeš pertle, jer ove patike imaju jezik od samo jednog tankog sloja i onda su me pertle tu "klale", više leva nego desna haha

27 travnja 2024

dan Prije

može biti dan prije nekog drugog dana, a može biti i dan Prijovićke, čuo sam da neku pevačicu u vestima tako zovu

elem krenem ja tu u školu da proverim koje mi čarape pašu na patike koje sam spremio za sutra, sa namerom da otrčkaram lagano nekoliko krugova na igralištu i da to bude sve

no promenim ideju nakon 200m pa produžim tu oko stambenog bloka i dođem u školu posle pretrčana 3km.
onda se setim da sam juče traljavo odradio strajdse i rekoh sad ću ja da uradim 5 dvestotki, i na kraju se predomislim pa uradim 4 puta po krug na betonskojstazi od 250m

i tako mi ispadne taj zadnji km nekih 3'29'' i mogu reći da sam bio zadovoljan osećajem
samo da potraje do sutra

popodne zajedno do groblja, pa Lola ode e-bajkom malo u planine a ja u istraživanje puteljaka kojima izvlače šoder iz Kolubare, da bih završio na kokakoli kod kolege bicikliste koji je ispred kuće popravljao točak pa sam neplanirano svratio

26 travnja 2024

stižemoooooo

168 vs. 222
ne znam zašto sam se toliko brinuo šta ću i kako ću ako je najlakše bilo ponoviti već utvrđeno gradivo
budim se jutros, odmah sedam da popišem zadnjih par dana i dođem do gornjih brojki

...
(nakon doručka)
...

za koji minut će Lola bičikletom na pijacu a ja na trčkaranje
sve kao i prošle godine, samo što sam imao dan odmora nakon Dužine, umesto dva
no po starim blogovima, biće da sam onda bio duplo umorniji, ne znam zašto

ako na ovih 168 dodam nekih 5 danas (do pomoćnog plus dijagonalice plus povratak) to je već 173, i ako na to dodam 43 maratona prekosutra to je već 216 što je maltene isto kao i onih 222 prošlog proleća
a ja celog meseca kukao kako sam u zaostatku

osećanja su podeljena
1) sve mi deluje lakše nego pre godinu dana, pa bi trebalo biti optimističan
2) imam nepokolebljiv osećaj da sam malo trenirao i da treba da krenem na maraton baš kao i prošle godine, polagano sa idejom da se bezbolno završi, po cenu bilo kakvog (lošeg) rezultata

čuj rezultata, rezultat može biti samo 1:0 ili 0:1, istrčiš ga ili ne
ako tako postaviš stvari, pobeda deluje puno dostižnija

...
(nakon trčanja)
...

ispalo je dosta drukčije nego prošle godine, tada sam trčkarao naokolo 3km pa uradio 20 dijagonalica i došetao od stadiona kući, zadovoljan, a jutros sam otrčao 2km do pomoćnog i uradio 12 dijagonalica i više mi se nije trčalo pa sam drugim Naokolo (uz reku) dotrčkarao kući, čisto da nateram do 5km ukupno

trrttt

25 travnja 2024

biće ovo zanimljiv dan

podosta sam uzbuđen
naime, nakon jučerašnje Dužine u zadnji čas (ili koji dan kasnije) ne osećam u nogama ama baš ništa loše, prosto kao da sam otrčao desetak ili 15-ak kilometara
i sad ne znam šta da mislim
nešto nije u redu, a ne znam šta

tako da, jedva čekam da pronađem blogove od prošle godine, da vidim šta sam radio i kako sam se osećao tih poslednjih dana pred maraton odnosno prvih dana nakon TE dužine
pa da pokušam da uporedim

nakon onog blitz upoređivanja juče, još sam proverio par parametara iz garmina, ispostavilo se da mi je prosečna dužina koraka bila skoro ista, tačnije samo 1cm kraća juče no obzirom da sam imao dosta više uspona to je sasvim logično

s druge strane, kadenca koja je bila dosta viša juče, donela je to da je i kontakt sa tlom bio primetno kraći (3%) tako da sam proveo dosta manje vremena "na zemlji" a više u zraku :-)
koliko vidim radi se o ukupnoj razlici od skoro 300 sekundi na tlu odnosno u vazduhu
to što neki etiopljanin provede u vazduhu deset puta više vremena ćemo trenutno zanemariti

jutros rikaveryć rajdyć od 21km do izvora i nazad sa balonom od 5l u korpi city bike-a, malo sam se smrzao na +8 ali ajd, preživeh nekako

24 travnja 2024

samoubojstvo nagaznom minom


dakle ovako
prošle godine u utorak, ove u sredu, dan bliže maratonu
dva kilometra kraće, malko brže sa malko više uspona, pa je i puls bio malo veći
onda sam imao vodu na 8. 12. 19. 23. kilometru, a danas samo na 14. i 19.
kraće + brže je dovelo do toga da "dužina" bude 15 minuta kraća, e sad koliko su bitni kilometri, koliko broj koraka, a koliko vreme na nogama, to su tri različite komponente Dužine a koja je najviše računa, nemam pojma, ipak je sve u kombinaciji

prošle godine sam još do maratona ubacio neke dijagonale na travi pomoćnog stadiona i otrčao maraton u (čini mi se) salming patikama, ove godine sam prijavio (jer postoji lista dozvoljenih modela) hoka mach 5, pa bih u njima trebao možda u petak pola sata otrčkarati tek koliko da proverim da li mi određene čarape odgovaraju.
nokte sam već potkresao da ne bih par dana pred maraton nešto skrkao gde ne treba, još je ostalo da operem auto (jer nisam prošle nedelje)

23 travnja 2024

o moj dragi, o moj mili...

meni treba gili gili.
tako je valjda išao song, a jutros sam doživeo redovni godišnji gili-gili na lekarskom pregledu, kada su me mazali gelom po celom telu zbog EKG-a.
popodne će biti gotovi i rezultati krvi sa malo povišenim šećerom jer sam morao da doručkujem obzirom da sam se probudio tri sata pre lekarskog, no to ne bi trebalo da bude neki BIG problem.
više me zanima koliki mi je hematokrit, da znam da li da se nešto nadam pred maraton ili da sve brige okačim mačku o rep.

obzirom koliko (ni)sam trenirao, svi planovi su mi se ionako raspršili u ova zadnja tri dana.
prošle godine sam se nekako "izvukao" u zadnji čas dužinom u utorak no utorak evo prođe (a ja osta') i sad više ne znam šta da radim.
sreda mi deluje preblizu maratona, i kako sad to preračunati?
ako mi je prošle godine taman bilo 31km u utorak, da li je u sredu taman 25 ili 28?
ili da odem na maraton bez prethodne dužine?
ili da opet lupim 30-ak ali jako laganih kao i 2023.?
uf.

22 travnja 2024

dugačak i tanak, ili kraći a deblji?

jutros mi je bio kraći, ali onako sadržajan, mesnat, učinkovit
trening
kao što rekoh planirao sam nešto slično jučerašnjem, dužem ali tankom glede tempa, no ispalo je da je život jutros imao druge planove
hteo sam da skinem neke oštećene tende sa terase
a Lola je htela da premestimo neki ormar na sprat
tačnije to sam ja odavno hteo ali je ona poželela da to bude JUTROS

pa smo malo prenosili ormare (iz dva dela) pa sam onda sa merdevinama po terasi visio i skidao ta čuda, i to je potrajalo ne toliko dugo da bi mi skratilo trening ali sam od tog stajanja i nošenja bio nešto malo manje raspoložen za sve pa i za trčanje

no to sam tek kasnije primetio
biciklom 3.5km do izlaska iz grada, i krenuh
hteo sam Tempić ali noge trče Tempo
tu sam počeo da se "lomim", da li da usporim i odradim zamišljeno, ili da se držim ovog proseka koji mi se više sviđa, po ceni da prepolovim tu udaljenost koju sam maštao preći

i obzirom da mi se nije svađalo sa samim sobom, rekoh daj da skratim, ionako sam od jutra dosta stvari uradio a nije trčanje jedino važno u životu
a kao što i uvek važi, postoji Popodne za nadoknadu
nisam nezadovoljan, niti želim da budem

21 travnja 2024

nije Dužina ali nije ni da nije

bio sam čvrsto ubeđen da sam prošle godine jedinu dužinu pred maraton otrčao u ponedeljak 6 dana pre trke, no skrolanjem kroz blogove i logove garmina i strave, skontao sam da sam je trčao u utorak, samo 5 dana ranije

i već sam bio nameračen da OPET otrčim dužinu u ponedeljak kad ono, nije bio ponedeljak
i rekoh šta sad, mogu i u nedelju
no najavili su kišu
a ja sam juče trčao 13km od čega je pola bio jači tempo
dakle već sam u startu hendikepiran

i sad, ako sam već trčao tempo u subotu, mogao sam jutros pred kišu na neki hajk malo duži, i sutra po lepom vremenu na dužinu, koja bi opet bila dan ranije nego prošle godine, dakle savršen sled događaja

no anksiozni poremećaj je učinio svoje pa sam morao to da probam što pre, makar i po kiši
i onda sam nabio šuškavac u zadnji džep od donjeg dela tanke trenerke (one capri dužine Nike) i hrabro se otisnuo na tih 30km, no svo vreme sam gledao u oblake i čim je počela kiša ja sam sa brda strčao nazad u grad pa šuškavac nisam ni vadio iz džepa

umesto 30-ak je ispalo 20km, doduše sa jučerašnjih 13 to je već 33 ali se tako baš i ne može računati
imam fore i popodne za koji kilometrić nadoknade, pa i u ponedeljak, pa čak i u utorak kao i prošle godine, što da ne
štaviše ako uspem da otrčim tri poluDužine u tri dana, možda to bude i bolje od jedne "prave" dužine, ko bi ga znao?

zadovoljan sam odnosom proseka (5'19'') naspram uspona (236m) i avg. pulsa (137) a ni kadenca nije bila loša tj lenja (175).
odmah sam se čuo sa šefom i prijavio se za Državno, još sutra da uradim lekarski i gotovo
za vikend je opet najavljeno letnje vreme, prošle godine mi je baš prijalo sunce, čak sam i izgoreo po ramenima :-)