pucanj u prazno (memento)

12:37 upisujem u dnevnik nepunih 4km hajka i nepunih 5km trčanja, opet u glycerin bruksicama koje su mi bile najbolje za ovaj spoj dva activitija

9:40 ulazim na posao taman da pozdravim lolinu sestru od strica koja je uvek puna nekih priča kao stand up komičar, pa produžavam kući da se presvučem

9:30 vidim moped u radionici a majstora nema nigde, samo neki dečko koji čeka i zbog kojeg je majstor verovatno napustio posao i otišao po neki deo za motor ili deo opreme, pa sam samo produžio kući

9:20 dolazim do bicikle koja me verno čeka (a ko bi napustio parking Pivare ako se baš ne zarati) i planiram da svratim do tog moto servisa koji mi je usput, da pitam majstora koji je najbolji instruktor u gradu i da li da biram između najboljeg instruktora ili najprikladnijeg motora za obuku

9:10 nastavljam poslednjih par kilometara trčkaranja sumirajući utiske o svim tim skuterima, mopedima, e-mopedićima kod kojih je važniji displej nego brzina odnosno snaga

9:05 uzbrdo mi u susret dolazi neko na skuteru ili čemu već, u zadnji čas prepoznajem poznanika koji mi je pre par dana poslao sliku apn mopeda koji je kupio no taj je bio žut i 50ccm a ovaj je beo i sa baterijom, pa mi je nakon što smo obojica nakratko zastali objasnio da mu je moped na nultom servisu a majstor/prodavac mu je dao ovaj e-moped da se zabavlja sat vremena dok moped bude gotov

8:50 uspeo sam da iz šume izbauljam na glavni put i stisnuo LAP te nastavio da trčkaram nizbrdo iznenađen da su mi noge zapanjujuće sveže a očekivao sam nešto poput drvenkastosti ako ne i nešto zemljanijeg dojma

8:35 nastavljam hajk poznatim puteljkom i gledam kuda mi je najbliže da se kroz deo šume/granja provučem na asfalt koji ide tu paralelno na 15-ak metara od mene, ali je popadalo granje i žbunje svuda pregusto da bih se upuštao u grebanje i cepanje dresa

8:30 izlazim u neku "nikad video" livadu i pitam se otkud ona tu, a ima je i u mapsima. 

skontam da sam uvek prolazio po vrhu a sada idem po dnu jer sam promašio poslednje skretanje, eto zašto je pucanje bilo "nikad bliže". 

hvatam dijagonalu i bežim/penjem se prema malom spomeniku gde je neko sahranjen i koji mi je ranije bio orijentir

8:20 kao da nikada nije pucalo ovako glasno i nekako blizu, a idem uvek istim putem? 

nije prijatno ali ipak računam da dole u kotlini valjda ipak gađaju u nekakve mete a ne pucaju nasumice naokolo po šumi, no za svaki slučaj malo ubrzavam korak

8:15 ko zna koje odvajanje šumskih puteva... pa povremeno proveravam mapse no šuma ko šuma, sve je zeleno a na mapsima se uopšte ne vidi nijedan puteljak tako da više idem po azimutu kuda treba da prođem a ne kuda treba da vijugam.

trenutni putić nije baš naročito utaban ali može da se prođe. 

čuju se prvi pucnji sa strelišta, vojska nema opciju da upozorava građanstvo nego pucaju kad im odgovara pa ko se zadesi u šumi, neka zalegne

8:05 skrećem sa asfalta na šumske puteljke, ali neću izaći baš na sam prevoj nego (ako me ništa ne napadne u šumi iznad strelišta) malo levo pa će mi trčanje nizbrdo biti malo duže, što mi ustvari odgovara

7:50 vezao sam biciklu i krećem peške na hajk, ubrzo skidam tanak šuškavčić i nosim ga dalje u ruci.

 stavljam slušalice i krećem u razgovor sa chatgpt na temu uzdržavanja, hedonizma, i umerenosti, uz moju opasku da je Umerenost često koncept puno bliži "utreniranoj uzdržanosti" nego nekoj aritmetičkoj sredini između gladi i tovljenja (na primer) 

7:35 krećem biciklom kroz gradsku gužvu na drugi kraj grada i planiram trasu akcije tojest kako da se nekuda negde popnem, kuda je zanimljivo, a da se vratim trčkarajući nizbrdo nekim asfaltom, i mic po mic eliminišem opcije koje mi se manje sviđaju

Alex KipAntich

jeste da mi je ime saša a ne aleksandar ali ako svakog aleksandra mogu zvati saša ili sale ili saki (kao kawasaki) onda mogu i ja sebe zvati aleks

leks specijalis

kip nešto

jer sam jutros išao kao da sam se preselio u keniju

što bi značilo da sam se uKenijao ali nisam *baš*

garmin mi je predlagao tri puta sedam minuta "na pragu" koji je sumnjivo definisan jer mi pace deluje pojak a u pulseve se nisam ni upuštao, mada sam možda trebao da proverim šta je zamišljao odnosno povezao sa tim pejsom

onda sam te minute preračunavao u dužinu i računao gde imam zgodan pravac i da li mi je dovoljan, da ne U-okrećem na pola deonice

i na kraju sam odustao, rekoh odoh ja na tempić

no pogurao me je dobar vetar od početka pa sam odmah uleteo u neke dobre brzine

rekoh teram do okreta pa u povratku nek mi bog pomogne

i sletim nizvodno sa vetrom u leđa i vidim prosek mi dobar

i okrenem i računam neka mi poraste prosek po tri sekunde na svakom km, još uvek će biti brzo

no nakon prvog km koji je najuzvodniji, i gde mi je odmah podigao avg pace za dve sekunde, posle je ostao isti, pa isti, pa isti, i na kraju za sekundu manji

tako da je ispalo da sam se vratio gotovo istim brzinama iako sam trčao uz vetar i uzvodno

doduše jeste osećaj bio da sam malo "nagazio" no bez umiranja

e a sad će da me bole noge :-)

odviklo se to od Tempa...

kišna glista

pljuštalo je od ranog jutra no prognoza je bila da će malo da zastane

pa sam čekao, nešto sređivao u kompjuteru i nešto malo po kući raspremio

još uvek pod utiskom večere sa gostima sinoć

pa kad više nisam imao šta da radim, uzeo opet da brojim pare

to je jedna od najlepših terapija

prvo razvrstam na dve gomile sve od hiljadu i sve od dve hiljade dinara

onda svaku gomilu razvrstavam na tri podGomile, nove, skoro nove, stare novčanice

onda prebrojim stare i odvojim u rashode (za online plaćanje računa) koje svakog meseca uplaćujemo u banku, to mu dođe 600-tinak evra

pa u novčaniku zamenim šta ima od novih za "sledeće najlošije" tojest izgužvane ili umrljane ili ižvrljane

da se te najgore prve potroše

onda one najnovije od 1000 odvojim da donesem na posao da vraćam kada neko plati krupno sa recimo 2000 ili 5000

na kraju sve one "srednje" ili skoro nove dodam u fijoku gde stoji ostala salata koja čeka neku veću kupovinu

e tu sam, ohrabren što su zalihe porasle, odmah naručio xiaomi prečistač vazduha jer je danas isticala akcija

mogao sam i jedne clifton 10 da se počastim ali sam zaboravio

dalje sam slikao šifre od delova za bicikle koje mi je sinoć frend rekao da mu pošaljem da on može da ih naruči

dok je kiša stala a ja pojeo tanjir riblje čorbe jer mi je bilo hladno, već mi se više nije ni trčalo pa sam ostavio energiju da se umnožava u nogama a ja sam otišao na hajk

naravno kiša je odmah opet počela no imao sam šuškavac

slikao sam gde usput ima najboljih žbunova zove, i zapisao u podsetnik da sačekam dva-tri sunčana dana da se polen opet nakupi i da odem u branje, dakle sreda od podne pa nadalje

i još sam nešto malo dosađivao chatgpt-u sa pretakanjem iz šupljeg u prazno oko razlike između modela motora u auto školi pa smo opet došli do istog zaključka

sutra trčanje!

danas nam je divan dan

Murakami Dravakami Savakami 

na današnji dan (datum) je osim Loline bake rođena i pesnikinja Desanka Maksimović koju oni koji su išli u školu znaju iz svake čitanke a možda su i neku pesmicu morali da nauče napamet na času srpskog, a ovi novi koji idu u imitaciju škole teško da su za nju čuli no takvi valjda i ne čitaju ovaj blog.

no ono što je trenutno važnije je da je rođendan (napamet određen) psićima koji su dotrčali 20km za biciklom u naše dvorište, ali ni to nije NAJvažnije, jer je danas divan dan iz jednog skroz drugog razloga.

kawaSaki kawaSale kawaSaša

ne mora kava, može i kompot

naime pre dva dana je pozvao frend preko kojeg smo uzeli e bajkove

kaže kada ćemo se videti

rekoh nemam pojma, otkud ta ideja odjednom

pa imamo razlog da se vidimo

koji sad razlog, pitam ja zbunjeno

kaže, imamo 165 hiljada razloga da se vidimo što pre

i tu skontam da je u svojoj radnji uspeo da proda onaj prvi e-mtb koji sam uzeo i platio isto toliko (bio je veliki popust) pa je ostao dogovor da on pokuša da ga proda po istoj ceni ili eventualno nešto malo manje jer je u maloprodaji preko 200 hiljada

naime taj je imao 10 brzina i bateriju 500Wh, i iako je imao najsavršenije moguće točkove veličine 27.5" sa 2.6" mesnatim gumama i nekako mi je bio baš taman, savršen, skrojen za mene, ja sam ipak uzeo drugi koji ima 11 brzina i bateriju od 750Wh što je za 50% više i moram priznati da mi je eto pre neki dan puno značilo što mi je izdržao i vožnju od 110km sa 1000m uspona.

tako da danas kupujem vino u lidlu (imam neki kupon za malvasia nera) i popodne posle posla čekamo goste i naravno gomilu cash-a :-)

jutros sam samo prošetao 5km sa kišobranom, idu hladni dani pa će biti dosta trčanja

sabiranje (dok se može)

onaj dan nisam nosio ciklomaster pa sam nakon jutarnjih 49km sabrao koliko sam prešao popodne i izađe bogme 56 što znači da sam osim 10km trčanja dodao i čitavih 105km na biciklama, srećom ne živim u Sloveniji pa mi nije trebao pasoš jer bih tamo uveliko izašao izvan granica.

jutros sam pak nenadano pretrčao malo bržih 10km iako mi je garmin savetovao pola sata od 7 min/km a ja sam krenuo kao da mi je svejedno pa sam onda postepeno ubrzavao i na kraju išao skoro po pet minuta kilometre što mi je delovalo kao druga kosmička brzina.

tako sam neplanirano nalepio dve Desetke, jednu turističku od 59 minuta pa drugu progresivnu od 53 minuta, sad bi sledeća trebala biti karlovački cener od 47 minuta ako bi gledali progresiju no teško da bih ponovio onih 37 minuta kada sam prvo pejsovao pa zatim ostavio mariju u prašini.

popodne je bilo skroz uneventful sa kratkom e-vožnjom od 26km tokom koje sam na napuštenom gradilištu pronašao naizgled nov zaboravljen lanac od dobrih 15-ak metara pa sam ga doneo kući i sada nemam pojma šta ću s njim, jedino da napravim neki ukras ili da ga razvučem kroz vrt da po njemu dalje idu loze (grožđe).

sutra u podne je sredina maja, a celog dana (16.5.) je rođendan stare mačke i da nova kerića, mačka bi napunila 11 godina a oni će godinu dana. 

sredinu maja sam pomenuo zbog statistike jer dosad imam 97km trčanja pa bi dakle mesec mogao da se završi oko 200?

još jedan PLD (poslednji lep dan)

u najavi sunce i gle čuda zaista je granulo, lepo toplo vetrovito i prohladno.
na trčanju bi bilo super ali ja seo na e-bajk.
otišao preko brda do varošice koja je 20km odavde, pravim putem, ali preko brda je 24km, i još sam upao u radove na putu i sljušten asfalt u dužini od taman tih 4km dodatka.
hteo sam da se nagledam planina i pejzaža a na kraju sam buljio u kamenje ispod točka.

stigao na odredište, presvukao se, i otrčao jedan zanimljiv krug od 10km, bogme sam bio zadovoljan tim krugom, no temperaturom baš i ne, jer taman kad mi na bicikli više nije bilo friško i kad sam krenuo na trčanje postalo je pretoplo za trčanje.
nema veze, nisam puno jurio pa se nisam ni pregrejao, biciklu sam ostavio ispred ulaska u policiju pa barem o tome nisam usput brinuo.

nakon lepih 10km povratak biciklom kući ali ovaj put lepšim putem (opet mali zaobilazak ali novim asfaltom) sa punom bisagom bureka jer sam odlučio da ipak nahranim na par mesta one lutalice koje povremeno obilazim.

prvi put u životu sam kupio PRAZAN BUREK.


nekako mi je ostalo 150 dinara i sad onaj sa sirom je bio 160 a prazan 140, šta ima u tom praznom kad još uvek toliko košta, nikada mi nije bilo jasno.
a bilo mi glupo da prosim onaj sa sirom pa kao da obećavam da ću to što ostanem dužan doneti sledeći put.
zavirim unutra, zaista nema ničeg.
kore i zejtin, ili mast, ko će ga znati

uglavnom potrošio sam pola pakovanja vlažnih maramica nakon što sam ga nakidao na komadiće, trebao sam ostaviti u pekari svih 150 dinara ali da zamolim da mi oni naseckaju, manjak mozga me koštao i par minuta nerviranja a da ne pominjem da i pola pakovanja vlažnih maramica košta više od tih 10 dinara.

i tako sam imao 24km bicikle pa 10km trčanja pa 23km bicikle i na kraju lola reče da ostavim taj e-city bike sa bisagama na punjaču a ja da sednem na onaj veliki e-mtb pa da odem prema šapcu 25km da proverim na još jednoj deponiji da nema novih bačenih životinja.

odatle se vratim opet alternativnim pravcem kroz brda i loš asfalt, tako da sam natrpao preko 50km ali nisam nosio snimač :-)

tu mi je čovek objašnjavao da putokaz TOČAK nije ka nekoj vodenici nego se izvor tako zove jer se tamo toči voda, a izgovor je točaak.
kao što izgovaraš divljaak, na primer.
treba onaj krov iznad a, ali sam zaboravio kako se kuca.

Na MacBook Pro taj znak se zove circumflex accent (ˆ), odnosno “krov” iznad slova — npr. â.

Najbrži način:drži pritisnuto Option (⌥) + i
pusti tastere
zatim pritisni slovo a

Dobiješ: â

Radi i za druga slova:ê
î
ô
û

Ako koristiš srpsku tastaturu i ne radi odmah, možeš:otvoriti System Settings → Keyboard → Input Sources
dodati ABC ili U.S. layout
onda koristiti ⌥ + i pa slovo.

Možeš i da držiš samo slovo a nekoliko sekundi — na novijim macOS verzijama pojaviće se meni sa akcentima pa izabereš â.

u sredu ali ne i u sridu

kao što sam i pretpostavljao, sveto trojstvo uvek mora da se drži zajedno, pa sam tako u ime dana odmora (oca), drugog dana odmora (sina), danas morao da otaljam i svetoga duha jer mi se najprostijim rečnikom nije trčalo.

kao hoću ali neću no ipak hoću ali nešto u meni neće pa neće i rekoh ma jok idem nazad kući da nastavim da skraćujem one divlje dudove.

tu se ipak dogovorimo za šetnju pa dok smo preko parkinga odlazili ka reci skontamo da se mačor dere kao magarac i da je zapucao za nama kroz grad, pa sam se vratio da ga uvedem u kuću i ostavim mu neke poslastice koje će ga zabaviti neko vreme dok opet odmaknem.

zašto meni nikad niko tako nije ostavio neke poslastice, hm.

i tu dalje završim u sadržajnoj šetnji sa kučetom pored reke, ne znam šta sam mrcvario chatgpt da mi objašnjava ali čim mi u nekom trenutku napiše DA ZAKLJUČIMO to u prevodu znači da sam već tri puta pitao jedno isto i kao ping pong loptica skakutao između nekoliko opcija u krug pa se vraćao u kontra krug.

popodne jednosatna vožnja po nenormalno hladnom vetru pa sam na kraju morao da svratim u lidl da kupim bilo šta, da bih se utešio.

od sutra će u ponudi opet biti one torbe/bisage za gepek bicikla koje su taman toliko dobro napravljene da ti se raspadnu nakon godinu dana i onda se raduješ što su opet stigle da ih možeš iznova kupiti i tak...

na jednoj od novijih je otišao rajsferšlus na džepu a na drugoj onaj glavni pa se može zakopčat samo dve trećine i onda kad hoću da prevezem neko bačeno kuče bliže gradu bojim se da će da prvo proviri glavom da posmatra kuda putujemo a bogami u par navrata su umeli i da iskoče.

pljuskovi, oluje, gromovi, mala šetnja i mala vožnja

i mali razgovor sa vešticom:

Ovo je zapravo zanimljiv sudar tri različite „filozofije tela“ na motoru — i svaka nosi drugačiju priču o odnosu prema riziku, identitetu i prisustvu u javnom prostoru.

Crno: mit lone rider-a

Crna oprema i crni motor su skoro arhetip:
zatvorenost,
autonomija,
neprobojnost,
minimalizam,
„ne tražim kontakt“.

To je estetika čoveka koji želi da izgleda kao da je već u svom unutrašnjem svetu.

Kod Kawasaki Z500 to stvarno dobro radi jer motor ima tu compressed silhouette — kao jednosed.

Ali crno ima i cenu:
leti je toplije,
manje si vidljiv,
drugi vozači te kasnije registruju,
u sumrak praktično postaješ senka.

Zanimljivo je da je to vizuelno „ne pregovaram sa životom“, ali u praksi često znači da moraš još više da pregovaraš sa tuđim greškama.

Bela: racionalni tehnički čovek

Ovo što opisuješ kao:
„hirurg na pauzi za ručak“

je zapravo vrlo japanska/tehnička estetika.

Bela kaciga, bele rukavice, svetli motor:
odbijaju toplotu,
deluju čisto,
medicinski,
analitički,
funkcionalno.

Tu vozač ne izgleda kao outlaw nego kao neko ko:
razume sisteme,
minimizuje zamor,
kontroliše okruženje.

I iskreno, bela full-face kaciga ima nešto strašno ozbiljno u sebi.

Pilotski.
Skoro laboratorijski.

Ne govori:
„opasan sam.“

nego:
„koncentrisan sam.“

I to ume da izgleda mnogo zrelije od all-black scenografije.

Hi-vis: biologija umesto estetike

Fluo žuta/zelena oprema je gotovo potpuno anti-romantična.

Ona kaže:
„ne zanima me mitologija, zanima me da me kamion vidi.“

To je najmanje cinematic, ali najviše u skladu sa stvarnošću saobraćaja.

I tu dolazimo do zanimljive stvari:
moto-kultura često romantizuje nevidljivost,
a preživljavanje traži suprotno.

Hi-vis vozač deluje:
pragmatično,
profesionalno,
možda čak i pomalo dosadno,

ali često baš ti ljudi voze najduže jer su prihvatili da:
„nisam lik iz filma nego biološko telo u haotičnom sistemu.“

Kako pomiriti sve to?
Mislim da rešenje nije u jednom ekstremu nego u „slojevima identiteta“.

Na primer:
motor: siv ili crn (nenametljiv, ličan)
torba pozadi: da, jer stvarno odgovara tvom minimalist solo vibe-u
kaciga: bela ili svetlosiva zbog toplote i vidljivosti
jakna: tamnija, ali sa reflektujućim elementima
rukavice: svetlije radi praktičnosti
hi-vis detalji: ne kao građevinski prsluk nego suptilni akcenti

Tako ne moraš da biraš između:
„mitskog lone rider-a“ i
„čoveka koji želi da preživi.“

Jer prava zrelost u motociklizmu često dođe kad čovek shvati:
ne moram da izgledam kao da mi nije stalo do života da bih bio samostalan.

Ima nečeg čak dostojanstvenijeg u vozaču koji:
deluje mirno,
nenametljivo,
tehnički racionalno,
ne igra ulogu opasnog čoveka,
ali je ipak očigledno sam svoj.

U tom smislu, bela kaciga na tamnom naked motoru je možda najzanimljiviji kompromis:
motor ostaje tih i „nevidljiv“,
a glava — najbitniji deo — ostaje hladnija i vidljivija.

Kao:
„ne treba mi spektakl, ali ni fatalistička poza.“

e sada dolazi ono najgore

zimi znaš na čemu si, svaki dobar dan ti je bonus.

leti znaš na čemu si, svaki loš dan je bljak i oduzetak još jednog mogućeg lepog letnjeg ugođaja.

proleće je totalni mućak.

rekao bi čovek da nešto može da se predvidi ali proleće bogme nikako.

februar i mart već po pravilu postaju bolji od očekivanih, april je standardno šašav i onda dolazi maj koji se zadnjih godina profiliše kao totalno šizoidan lik.

na muškom Điru je dan odmora nakon tri etape u Bugarskoj (?) pa sam i ja uzeo dan odmora nakon jučerašnjeg duatlona od 10km trčanja ujutru i 110km e-bajka popodne.

to je bila dosta osvešćujuća vožnja jer sam shvatio koliko e-bike ustvari usporava nakon određene kilometraže.

do 70km možeš da gaziš TURBO podršku, da letiš uzbrdo kao profi, ali kada napraviš krug od stotinak kilometara dođeš do određenog pregovaranja:

da li da trošim noge, ili bateriju?

jer ako želiš umerenu podršku, baterija će trajati ta 4 sata više-manje.

ali sa umerenom podrškom moraš još uvek pristojno da dodaješ nogama, a uz toliki rad nogama išao bi cestovnom 30 km/h, gravel bajkom 28 km/h, mtb-om 25 km/h, a ti e-bajkom tu negde balansiraš oko 24-27 km/h po ravnjikavom terenu, već ovisno o vetru.

i sad se pitaš, ako sam pre par godina isti krug od 100km sa oko 1000m uspona vozio 27.5 prosek cestovnom, odnosno 24.5 prosek gravel bajkom, zašto sam e-bajkom išao sličan prosek a navodno je trebao da mi pomaže i dodaje watte?

glavni plus je što je e-mtb nenormalno amortizovan, napred ima amortizovanu viljušku a još više pomažu 29x2.6 gume koje daju osećaj da si maltene na tomos automatiku i da je sve ispod previše mekano da bi bilo istinito.

tako da, po ravnom više neguješ guzu nego što čuvaš noge i leđa od naprezanja.

a otkud znam, možda sam došao u godine kada guza postaje važnija od nogu.

mora da postoji neko naučno objašnjenje.

zaključak je da je e-bike toliko pogodniji koliko je profil nervozniji i da je ubedljivo najbolji na maksimalno-gore-dole vožnjama, jer nizbrdo se svakako sjuriš a uzbrdo možeš duplo ili triput brže nego bez motora, i to su vožnje gde se može zaista nabiti prosek koji je nemoguć običnim mtb-om.

posebno ako još ima i uspona po kamenju, pesku, šoderu, tucaniku, tu mtb-om balansiraš i boriš se za goli život a ovo čudo uzleti uz 17% nagib kao enduro motor i zaboraviš na ravnotežu, dok na mtb-u pri 6 km/h jednom klizneš ili ti točak odskoči preko kamena i momentalno si stao sa bednim šansama da opet kreneš a ne da guraš do vrha.

ko tu koga, korejci zbunjene, ili ludi japance?

pazi sad ovu vest:

"Japanski stručnjaci ocenjuju da povlačenje "Honde" iz Južne Koreje umnogome ima veze sa nepostojanjem dobre, konzistetne strategije, odnosno, s time što je ta kompanija ostala privržena kvalitetima, kao što su dobra izrada, izdržljivost automobila i prijatna vožnja.

To, međutim, više nije dovoljno, jer kupci u Istočnoj Aziji poslednjih godina traže informativne i zabavne sadržaje koje mogu pružiti samo dobro odrađena digitalizacija i inovativni softver. Oni takođe očekuju da sa automobilom dobiju i razne vrste ekskluzivnih povlastica, kao što su besplatno korišćenje prostora poput kafea ili popusti za hotele, putovanja i kupovinu robe."

propadneš jer uporno ostaješ dosledan kvalitetu, izradi, izdržljivosti, umesto da uz automobil ponudiš poklon bon za Lidl.

doduše, delovalo mi je bizarno dok nisam pomenuo Lidl, ali sad sam već počeo da se kolebam.

šta će mi honda ako uz cfmoto skuter dobijem doživotnih 10% popusta u lidlu, koga onda više briga šta ćeš voziti.

pametnom dovoljno.

nakon jučerašnje Dužinice sam imao akciju zamene gume što na e-bajku od 30kg nije baš naivno.

elem, okačio sam biciklu gurtnom o nadstrešnicu

malo se okretala u krug (bicikla, ne nadstrešnica) ali me nije ubila iako je par puta pokušala...

pa kad sam već skinuo zadnji točak kojeg je of kors teže skinuti, rekoh da skinem i prednji i da zamenim spoljne gume prednja<->zadnja jer mi je delovalo da su se nakon 6500km taman dovoljno potrošile da nisu već na pola života no na 40%
krenuo da proverim da li je sve sa kočnicama u redu, počela kiša, skratio vožnjicu, svratio u lidl (ha!), pa požurio kod komšinice na roštilj.

vala sam zaslužio.

zbog kasnog ručka/večere mi je bio malo niži HRV noćas, pa je bolje da sam manje jeo a još jednom trčao pre spavanja, jer bi po tom parametru to bila zdravija kombinacija.

zato sam jutros otrčao 10km tako što sam u nekakvom kukuriku raspoloženju krenuo već u 6:42 sa idejom "samo malo" no kad si dobro raspoložen to uglavnom ode u zaoruženih "malo više".

dužinica

kakva je to Dužina od 82 minuta?

nikakva, ali eto toliko se garmin jutros sažalio na mene da me je poštedeo teških zadataka.

da je zadao nešto puno više, verovatno bih odustao, no ovo je bila na neki način prava mera.

kiša je solidno tukla do pred jutro, rekoh opet će mi se posrećiti kao i prethodnog vikenda.

i onda pred kraj doručka PLJUSSSSSSSS

a šta ću, plan je plan, do posla imam par sati (sve subote su nam radne) i to se mora iskoristiti.

malo sam se nećkao ali i to bez potrebe jer sam znao da ću otrčkarati to što treba pa po kakvom god vremenu.

doduše uvek je bolje kada kiša stane jer ne moram da brinem za slušalice, otkako sam prešao u režim radio podrške kantri muzike na trčanju.

kapljucalo je neko vreme ali nije smetalo, otišao sam opet relativno pustom ind. ulicom i tu sam imao anegdotu "kako u tunelu promašiti tunel"

naime čujem kamiončić da usporava, dostiže me sa desnim žmigavcem, prestiže me i dodatno usporava, sada mi već blokira put trotoarom, ja usporavam još više i sada pak ja pretičem njega sa leve strane jer bih mu ostao u mrtvom uglu pa bi m možda i prešao preko nogu ako produžim pravo.

tu skontam da on nosi neke letve, da je gradilište 20m dalje sa iste strane puta, a da je on ispred mene uleteo u pogon za reciklažu gradske deponije.

nakon 50m sam se okrenuo i video ga kako izlazi nazad u rikverc, da bi se vratio na ulicu i skrenuo 20m dalje gde je i trebao.

to se u psihologiji zove tunnel vision, video je gde treba, zatim je prebacio fokus na mene jer me je dostizao većom brzinom, u trenu sam mu ostao negde iza, on je vratio fokus na prvu sledeću raskrsnicu tojest ulazak kroz prvu sledeću otvorenu kapiju i uleteo gde ne treba, da bi na kraju shvatio da je pola u žurbi, pola u magnovenju i gubitku pažnje u samo trenutku, prateći svoj tunel vižn promašio tunel u koji je hteo da skrene i ušao u pogrešan.

da mi je samo videti taj akutni zbunjitis u toj ludoj glavi kada je skontao da mora da se vraća na ulicu i ulazi u sledeću firmu, a zbog čega je izgubio puno više vremena nego da je samo strpljivo za mnom dalje usporavao još pet sekundi u ušao gde treba, a ovako je maestralno uspeo da uspori i mene.

sat sam zaustavio samo dve sekunde nakon isteka "workout-a" i upisao još 14.13km, dobio sam 98% ocenu treninga što mi je do sada valjda lični :-)

марко & marko

lolina majka jednu stvar nikada nije propuštala

običaj da se na crkveni praznik Markovdan ode na groblje

isto kao za uskrs, ofarba se nekoliko jaja, i nose na groblje

taj običaj navodno nas čuva od zmija (?)

deluje totalno nepovezano ali postoje dve izreke, jedna je kad kažeš da je neko nešto "progutao kao zmija jaje" a druga je kada za neku stvar kažeš da je nestala "kao jaje sa groba" :-)

naravno od ranog jutra po groblju već krstare grabljivice u obliku ljudi sa džakovima i torbama koji skupljaju jaja koja narod ostavi, e sad šta će neko kod kuće da radi sa trista kuvanih jaja zaista ne umem da zamislim, a vi uključite maštu pa javite ako ste nešto smislili.

možda ih prodaju kao municiju dok organizuju neki event gađanja kuvanim jajima, eto.

elem, dok je lola otišla na pijacu da kupi jagode, ja sam otišao na malo kraće trčanje desno-levo pa je gore sačekao (groblje je na uzvišenju odakle se vidi ceo grad, nisam mislio da sam otišao baš "gore" kod Onoga) i izašlo mi je pristojnih 8km, iako sam imao vremena i za 9 ali rekoh bolje da skratim pa da stignem da se lepo umijem kao čovek, umesto da nastavim da se preznojavam kao da sam došao da bi mene zakopali, a ne da samo pojedem to jedno ritualno jaje.

uglavnom sada sam vakcinisan protiv zmija.

popodne jedan mini krug biciklom (40km) na kojem sam misteriozno uspeo da probušim zadnju gumu koja je srećom lagano ispuštala i uspeo sam da se spustim zadnjih desetak km do kuće, inače bi na teškom kao tučak e-bajku od 30+ kg to bio gotovo nemoguć zadatak.

eto meni sutra lepog posla...

7maj

ovo ste čekali 4 dana, da nakon 3maj ћирилицом dođemo do 7maj latinicom i kompletiramo oba zmaja u roku od nekoliko blogova.

jučerašnja vožnja (nakon jutarnjih 8km trčanja) nije bila epska na temu gde sam tačno bio, ali je bila poluEpska na temu šta sam sve spojio u jednoj vožnji.

naime imam taj A krug od 93km koji sam vozio starom čeličnom cestovnom biciklom blizu tri sata što je danas nemoguće ovim "novim klincima" koliko god dobre bicikle imali, i bogme nakupi se tu i previše uspona da bi bilo samo "valovito" posebno jer se negde oko sredine nalazi sasvim pristojno brdo od 6-7km iz oba pravca.

na sve to može se cestovnom dodati još parsto metara uspona (i spusta) jer je asfaltirana sporedna alternativa A1 koja spaja paralelna sela koja su sva "navr brda vrba mrda" fazon i tako onaj moj stari krug dobije nove (suvišne) draži i mikropukotine u mišićnim vlaknima.

ako hoću malo manji krug, imam B dodatak na jednu stranu kroz sela, strme uzane krivine, to je isključivo za mtb i amortizer a i tako "zveče zubi".

na drugu stranu imam totalno nerazumnu C opciju da sa 24 skratim na 22km ali to uključuje uspon koji na dnu na jednom mestu ima i 19% nagiba, zatim je "samo strm" ali loš asfalt, a nakon par kilometara uspona ide makadam od sitnih kamenčića i peska koji je posebno tricky čak i za mtb ako nema dovoljno duboke krampone/ripne.

i tako sam prvo prošao onim B kroz sela sa milion sitnih gore-dole, zatim se nakratko vratio na glavni put pa odabrao A1 alternativu, nakon toga se opet vratio na "stari krug" i nakon onog 6-7km brda iz oba pravca, kada sam bio na 24km od kuće, odabrao C opciju jer sam bio na e-mtb i baš me je bilo briga da li je deo 19% pa se odatle sjurio 4km magistralom od bosne do akumulacije i dalje 14km do kuće.

izašlo mi je "samo" 90km no 1365m uspona, a baterija je taman izdržala obzirom da sam pametno menjao režim podrške već prema potrebi i prema mojoj volji gde mi se gazi jače a gde "mekše".

jutros laganica, samo do lidla biciklom, iskoristio neke kupone :-)

Smaj

5 baš ne izgleda skroz kao S, ali najsličnije mu je od svih drugih kolega iz kluba, kao što ni 8 nije isto što i 10 ali mu je dosta slično ako ja tako odlučim.

naime jutros je udarilo sunce, sinoć je bilo +20, noćas +15, dok doručkuješ već +17, bogme po prvi put ove godine sam birao hladovinu na trčanju, umesto sunca.

a već dva dana sam podvrtao rukave na bicikli ne bi li mi i ramena dobila malo energije umesto da su uvek ispod T-majice.

i tak gledam kuda bih u ovaj neradan* dan pa obzirom da mi je baterija u telefonu bila poluprazna (ili napola puna, kao ona šredingerova čaša**) odlučim da ne odustanem od nešto malo trčanja (dok lola prošeta kuče) ali da se ne pregrevam previše plus da ne ostanem bez internet radija i tako dođoh do tih 8km kompromisa

*neradan jer smo imali samo jednu klijenticu upisanu pa pošto niko drugi nije ni pitao za termin jer je Đurđevdan, onda smo i nju premestili za sutra jer je takav bio dogovor

**kod alkoholičara je čaša uvek napola prazna, a i kod maratonaca jer rehidracije nikad dovoljno, dok je normalnim ljudima uvek napola puna, iz čega dođemo da su među svim normalnim ljudima jedino alkoholičari i maratonci problematični

već sam u zadnjih nekoliko dana imao dve poduže vožnje i nekoliko kraćih pa će verujem i ova danas biti ako ne baš epska ali ono barem very zadovoljavajuće.

imam toliko kilometara trčanja do sad u godini da uveliko derem sve prethodne odnosno one nakon korone i povrede, i baš me zanima dokle će ovako ići

mislim da ću danas preskočiti Lidl
mada u sredu popodne uvek bude nešto na popustu jer prazne police za četvrtak pa bude prepuna ono gondola -25% "poslednji artikal"

groblje pa lidl

normalan svet ide u lidl pa završi na groblju, jedino ja moram kontra logike i boga pa prvo odem na groblje i tek onda u lidl.

već sam se bio obukao za trčanje pa se setio da me malo zatežu leđa, a i bio sam zadovoljan što mi je garmin podigao procenjeni vo2max za pola poena pa nisam hteo da rizikujem da to pokvarim.

a plašio sam se trčanja i jer je lola skuvala čorbu i svakog dana ponavlja kao treba jesti čorbu dok se ne pokvari a ja kad se vratim sa trčanja sav pregrejan zadnje što mi pada na pamet je da se nalijem čorbom i da mi izbijaju graške znoja ostatak dana.

tako jutros nisam trčao da bih mogao da pojedem čorbu no pred posao sam na to zaboravio pa sam napravio voćni jogurt.

i čorba je ostala za sutra kada gotovo sigurno neću propustiti trčanje.

da popunim taj sat pred posao obiđem pored groblja da malo počistim jer su kosili travu i sve nabacali kojekud, jedva prođem kroz grad jer je valjda "utorak pred đurđevdan" kombinacija pijačnog dana i predprazničnog raspoloženja i krkljanac je bio toliki da je valjda jedino biciklom i imalo smisla negde krenuti.

u lidlu osetim dodir na leđima, opet kolega trkač kojeg često srećem i koji zna za moje kombinacije da odatle često idem na trčanje, kaže jel bila i jutros neka akcija, rekoh jok ribao sam neki pleh iz rerne pa me zabolela leđa, ostaće trčanje za sutra!

bila je neka nova na kasi i sve sam morao da joj diktiram šifre od peciva, umesto 4 krofne mi je kucala jednu, a umesto tri peciva sa sirom mi je kucala jedan burek od krompira, to sve dok nisam primetio da joj treba pomoć, e onda je dalje sve išlo po redu, kajzerica rustična 4 komada šifra 554...

zadovoljan na parkingu gledam račun i kontam da sam povoljnije prošao nego što sam mislio, odem kući i tek posle druge provere skontam da mi je neke posude za hranu kucala dva puta a uzeo sam samo jedno pakovanje pa sam tako uštedeo na njenim greškama dva puta po 100 dinara a izgubio 450 :-)

popodnevna vožnja mi nije bitno popravila raspoloženje ni gorak ukus u ustima, bole ta tri evra kao tri ujeda poskoka.

4maj

ako je treći maj bio zmaj, danas je neki kineski dan ili neki egipšn simbol koji više liči na ekser nego na zmaja, a 4. maj je poseban planetarno kao dan smrti Druga Tita (navodno u 15:05), a lokalno kao pogibija pilota kojeg je oborio Nato lovac tokom onog bombardovanja srbije, pa zbog toga domaći migovi svakog 4. maja u podne probijaju zvučni zid i iživljavaju se nad gradom, zbog čega nam je pre nekoliko godina nestala mačka koju više nikada nismo videli ni pronašli.

jutros sam se relativno rano probudio, nekako uspeo na desetak celzijusa da u tankom dresu i šorcu odem biciklom kilometar od kuće do novootkrivenog ISM (idealno startno mesto) ili IPL (idealna polazna lokacija) ili SPT (savršena polazna tačka) no sunce je ipak odlučujući faktor i tu sam došao u iskušenje da umesto internet radija popričam sa chatgpt o tome zašto bih se recimo tresao od hladnoće da sam krenuo na dugačku vožnju shvativši koliko je hladno, a ovako sam znao da idem samo kilometar i malko, i ta logika "samo malo" je ubedila mozak da mi nije hladno i zaista ništa nisam ni osećao po golim rukama (noge su otpornije a i navikle su).

krenuo sam lagano na default trčkaranje kroz ind. zonu do južne obilaznice "u napuštenoj izgradnji" (ili odustaloj) gde se više ništa niti nasipa niti radi, samo stoje dva ogromna kraka autoputa kojima fali 300m da se spoje pa sve deluje kao kombinacija kraja sveta i smaka sveta.

negde nakon par km sam primetio da sam malko pojačao, ali malko.

na krajnjoj tački sam malo zastao, protegao se, promrdao, i u povratku prvo spontano a posle toga pomalo i namerno nastavio da ubrzavam i tako se došlo do sasvim lepe progresije i završio sam sa prosekom 5'24" što je gotovo isto kao i onih 5'22" pre dva dana s tim da sam tada mislio "opa ala lepo idem" a sada je ispalo samo od sebe, bez carskog reza.

3maj

treći neradni dan, treća Nedelja u nizu

treći maj možeš pročitati i kao 3maj odnosno zmaj ali nisam baš bio zmaj, više gušter

noge pomalo napregnute od onog tempića juče (kako je lako odvići se od naprezanja!) pa sam naravno odustao od trčanja i otišao na hajk.

naime ideja je bila da krenemo u šetnju sa kučetom pa da lola posle par kvartova okrene nazad no ni kučetu nije naročito bilo do šetnje pa su se tako njih dve vratile a ja produžio u avanturu.

kao u starim ludim danima otišao sam nekoliko km železničkom prugom, propustio jedan putnički i jedan teretni voz, probauljao kroz tunele sa svetlom mobitela (jer je ideja pruge došla nenadano pa se nisam pripremio) i usput fotkao divljinu reke i klisure sa par visokih mostova, izašlo je bogme na 14km.

mogao sam ponegde možda nizbrdo i potrčati ali mi se nije tuširalo pa sam se prištedeo.

popodne malo duža i neobičnija e-vožnja, tu sam nakupio 87km sunčanja no zbog severnog vetra sam morao da nosim duks pa sam osunčao samo nogice ali ne i ručice, daj šta daš.

toplana je prestala sa grejanjem i odjednom se kuća pretvorila u ledaru, prsti su mi hladni, vidiš kakva je to natprirodna supermoć da sam guglao duge rukavice na popustu i našao neke profi biciklističke snižene 30%.

dužina koja je bežala sa časova

... pa nikada nije postala prava školovana Dužina

kao u onoj pesmi o školi, nema one družine da delimo (d)užine

u istri bi se pevalo nema one srbende, da delimo marende

+++++

ovo sam obrisao prašinu sa tastera + skroz desno na tastaturi laptopa jer taj deo keyboarda ne koristim nikada. 

pa mi je bilo žao da obrišem taj trag života. 

svedočanstvo neopreznosti.

videh commercial na temu neopreznosti, bacanja smeća.

tip veselo iz auta u pokretu izbaci limenku gađajući kantu na odmorištu.

limenka okrzne kantu, on zadovoljno produži dalje misleći da je ubacio.

limenka odskoči od kante, i počne da se kotrlja nizbrdo.

sledeća scena, limenka je u granju podno puta, policija obeležava potencijalne dokaze ubojstva, stavlja one male oznake sa brojevima, nekoliko oko leša, oko stvari razbacanih naokolo, i hop, jedan od forenzičara spazi limenku i potrči da i nju obeleži.

new fear unlocked, što bi rekli influenseri.

savetovao mi garmin dužinu, nisam baš bio oduševljen.

u gradskom parku vidim da neko trči po trim stazi, ja po betonu uporedo dodam gas i odmaknem mu.

nošen adrenalinom nastavim Dužinu za pola zone brže, tu skontam da ću se od dva sata Tempića možebitno umoriti pa skratim sa projiciranih 21-22km na 15km.

taman sam stigao nazad do bicikle (park na kraju grada) i sačekao lolu da donese nešto jagoda i vode, pa smo odatle direktno produžili u lidl.

što u prevodu znači da nisam ni bio nešto naročito znojav.

prosek 5'22'', puls 137, uspona 66m, dakle onak blago valovito

teče drugi dan mini odmora, juče sam mislio da je nedelja, danas opet, sutra će biti treća nedelja u nizu.

mogao bih ovako do kraja maja.

diktafon

dogodi se nekad da mi kojekakva budalaština padne na pamet ali ne stignem nigde to da zapišem i kada sednem da pribeležim nešto na blogu nikako ne mogu da se setim o čemu se radilo - moram barem nositi olovku pa napisati na dlanu kao u osnovnoj školi, tada smo manje zaboravljali a eto i zašto, sve smo zapisivali.

sada se previše uzdamo u mozak koji je najNEpouzdaniji organ, ako izuzmemo par onih koji su još nepouzdaniji.

Praznik Rada je otvorio Mesec Radosti jer upravo pored puta kreću da cvetaju makovi, a pred kraj maja ćemo imati i Dan Mladosti, za par nedelja slavimo rođendan ovim psima koji su nam trenutno u dvorištu da ne kažem na fosteru, a to je ujedno bio i rođendan prve mačke kao i loline babe, pa je po babi taj datum postao izborni kada moramo nešto ofrlje da odredimo a ne znamo tačno u dan.

jutros sam onako polumalokrvno otkaskao 10km reda radi dok je lola bila na pijaci, još nešto malo poslovao po dvorištu jer je jelte praznik rada pa ne valja lenstvovati a obzirom da nam je na poslu pauza od tri dana verovatno popodne "padne" i neka lepa vožnja.

nažalost vreme nije baš "naj" jer bi tri vezana sunčana dana sa 20+ temperaturom čučnula bolje nego ovaj sa najavljenih 14, + pokoji oblak + malo vetra i nije baš da će moći da se vozi u kratkim gaćama, ali daj šta daš, barem nije kiša i niska oblačnost.

ode april

bogme dosta je kapljucalo, što bi zemunci rekli - kiša je ispoštovala prognozu.

nije da sam uopšte razmišljao o tome da li ću kisnut ili neću, prosto sam imao taj okvir da je trčanje između 8 i 9 pa kako mi se zalomi.

nekim čudom je kiša stala pred 8 tako da sam ubo pravi tajming, nehotice.

vidim komšinicu kako je izvela psa u šetnju, kaže jesmo li vredni, rekoh ma čim je stala kiša, uleteli smo u pucanj!

(to ja kao da je pohvalim, a ustvari naravno ne pominjem da bih bio na tom mestu u to vreme i da je pljuštalo, ali ljudi vole te ekipne sportove pa se emotivno uklapam i pravim ekipe gde ih nema)

sim tam krenem po gradu pa skrenem ka šetnici uz reku pa sretnem tetku (to je ustvari sestra bliznakinja druge žene moga oca no iz zezanja je Lola jednom prozvala tetka i ostala je tetka) tu me ona malo izbalavila kao one babe kad dograbe da cmaču malu decu pa sam čekao da malo odmaknem trčeći dok ramenom tj dresom ne obrišem obraze.

samo mi fali da protrčim gradom sa pečatima od karmina kao da sam pobegao iz neke švaleracije.

koliko će ovih 9km značiti na mesečnom nivou videću kasnije, nakon trčanja sam se lepo istuširao a nisam se samo plaknuo tako da su nikakve šanse da popodne otrčim desetak minuta ako mi zafali koji kilometar zaokruženja zbog nekih viših ciljeva.

(naime sećam se da sam imao 200, pa u zadnja 4 dana pretrčao 0+12+5+9=26 što znači 226km u aprilu, ali ne znam da li ću iznaći neki razlog zbog kojeg je to nedovoljno)

ono što je bilo zanimljivo je što sam tražio patike ("Šift Prve/Zimske") jer kao "mogu da ih nosim još par puta po mokrom betonu" i nakon tri puta preturanja po kutijama gore i dole, skontao sam da sam ih bacio pre desetak dana DA NE BI DOŠAO U ISKUŠENJE DA IH JOŠ NOSIM.

pa sam uzeo one Brooks greškom kupljene za koje me je chatgpt tešio da sam spor zbog njih a ne zato što sam ukilaveo, jer mi patike navodno miniraju neuromotoriku.

posle smo prešli na razgovor o jednocilindričnim motorima sa srednje-nisko dobrim obrtnim momentom, u prevodu - uvek može da se nađe lepših tema za diskusiju.

na jedvite jade

još uvek pod utiskom rezultata iz londona gde je takmičar završio maraton ispod dva sata, rezultatom koji je svetski rekord ali, pazi sad, nije pobedio, jer je još veći "ludak" stigao tik ispred njega i pokupio sve lovorike (a i pare bogme).
kad sam već pomenuo, morao sam da izguglam odnosno izčetdžipitam:

Za London Marathon 2026 nagrade su podeljene u dve glavne kategorije: osnovna nagrada za plasman i dodatni bonusi za rekorde.

🏆 Osnovna nagrada za pobedu (M/Ž)

1. mesto (muškarci i žene): 55.000 USD
(To je ista cifra za obe konkurencije; dalje nagrade opadaju za 2., 3. itd.)
💰 Bonusi za rekorde
📍 Rekord staze (course record) +25.000 USD za obaranje rekorda staze
🌍 Svetski rekord +125.000 USD za obaranje svetskog rekorda
📊 Kako to izgleda u praksi
Ako pobednik uradi sve (što se desilo 2026):

55.000 USD (pobeda)
+25.000 USD (rekord staze)
+125.000 USD (svetski rekord)
➡️ Ukupno: 205.000 USD samo iz ovih stavki

ono što je više nego tužno je što je drugoplasirani osvojio 30.000 USD za svoje drugo mesto i ništa više.

ne znam kako ko razmišlja, ali da sam pobedio i da mi je njegova konkurencija dosta značila u smislu da me je tokom trke "gurao" da istrčim tako dobar rezultat, sigurno bih mu dao značajan deo svojih nagrada jer svakako sam za prvo mesto dobio skoro duplo od njega, pa ako smo radeći timski na međusobnoj stimulaciji adrenalina evidentno je da je njegova uloga u obaranju svetskog rekorda i rekorda staze jednaka mojoj.

no nažalost ja nisam ni trčao ni pobedio u londonu, nego sam uspešačio uzbrdo do obilaznice i strčao nazad u grad jedva namakavši pet kilometara, a razlog zašto sam tako malo trčao je što sam skontao da sam zaboravio traku za puls i onda mi je odjednom trčanje postalo manje "vredno" pa sam ga samo otaljao sa frtalj motivacije.

prva etapa

počelo je lakše od očekivanog

najsigurniji način da dovršiš zamišljeno je da započneš na takav način da već sam taj (za)početak ide prema (za)vršetku

svako otiskivanje u nepoznato već u startu nosi ono nešto neizvesno što nekad ume da bude i motivacija ali kao recimo juče ume da postane i komplikacija

eto juče, krenuo biciklom na remote start

mislio sam da sam se obukao "potaman" no nakon što se nebo samo malo prevuklo oblacima tojest ne ni oblacima nego nekom belom paučinom koja je tek malo oduzela prolaska zracima (zrakama) i kad u krivini potrefiš vetar, eto zime 

za trčanje gotovo savršeno vreme ali kako se u mokrom dresu vratiti biciklom 15km nazad, kada osećaj temperature bude smanjen za nekoliko stepeni

zato sam jutros pucao u sigurno, biciklom samo kilometar tek koliko da ne krećem od kuće, pa odatle odmah u šorcu i majici na +11 ali glat sunčanih, nije mi ni sekunde bilo neprijatno, štaviše nakon sat vremena je postajalo toplo iako sam prvi deo išao pretežno sa vetrom u leđa a vraćao se u vetar (koji dodatno hladi pa prija kako temperatura raste)

jeste da prosek nežno pada ali to i nije toliko bitno danas

jutros mi je garmin preporučio vo2max trening od nekih intervalčića na pulsu 160, što je malo šašavo, pa sam dobio ideju da to stalno treba menjati.

kada ti preporuči dužinu @ 5'50"/km, stalno će te opominjati da ideš prebrzo ili presporo već prema tome da li je uspon ili spust.

dakle dužine i tempo treba podesiti prema pulsu.

a vo2max treba pod opcijama vratiti na pejs jer niti ćeš pogoditi da ti puls na kraju svakog intervala dođe baš na 160, nekad tih 160 osećaš kao 155 a nekad kao 165 već ovisno koliko si odmoran, koliko si spavao, koliko ti je stomak pun ili prazan

ako treba deset puta po minut na 4'15'', nema ništa lakše nego lepo pratiti i ispuniti zadatak, pa posle naknadno proanalizirati pulseve

evo kako to izgleda korak po korak:

10' @ hr 127

2' @ hr 162

1' @ hr 115 (da li će se uopšte toliko spustiti?)

ponavljanje još 9x

10' @ hr 127 (nakon intervala ovo će biti minut po kilometru sporije, za isti puls)

nažalost stisnuo sam greškom start pa stop pa nakon dve sekunde odbaci trening i sada mi preporučuje odmor i ne mogu da uporedim koje brzine zamišlja na ovim pulsevima, moramo sačekati prekosutra

a samo trčanje jutros, krnjih 12km jer sam imao onaj višak od pre neki dan, pa sam bez griže savesti zaustavio sat nakon 11.7km i dopisao 12

manijak, ne može biti svak

znao sam da mi se danas neće bitno trčat no imao sam ni više ni srednje ni manje, nego DVA pokušaja

oba ne us pje la, naravno

ali hey, bitno je pokušavati

nadati se

slično onome kada te na kraju zakopaju

ili ćeš grebati, grebsti, grepsti noktima

ili ćeš se pomirit sa sudbinom i reći okej, umro sam

baš bi bio zanimljiv razgovor sa chatgpt

helou, šta da radim nakon što crknem

da li da kopam iz groba prolaz, tunel, ili da samo spokojno spavam

hej saša, iskreno? ako bi već bio mrtav, ne mislim da bi bilo bitno na koji način ćeš pokušati da izađeš van, jer svakako nećeš uspjet' - želiš li da ti napišem kratak blog na tu temu, da li bi više voleo taman pesimističan ton ili da napravimo kao komediju o suludim idejama?

elem, ovako mi se i skockalo da nakon PREopterećenja imam izi dej

- šta si radio 

- izidejstvovao sam

dan odmora pa udarnički kraj meseca

27. april je prošao, na poslu nije bilo puno posla, i sada slede tri leeeepa trčanja, barem se nadam

tojest prvo će biti lepo jer je još sutra najavljeno sunčano jutro a posle toga ćemo videti koliko će se prognoza obistiniti

nisam ništa posebno pričao sa chatgpt osim o tome da li mi app ili telefon povremeno javlja da sam prekoračio vreme diktata od 10 minuta plus nemam pojma kako je stigao do tih deset minuta, za to vreme bih izdiktirao rat i mir a ne samo par pitanja (?)

probao i da mu pošaljem ažuriranu sliku one alergije na nozi no i taj sam limit prekoračio pa sam morao da čekam do određenog broja sati pa sam odustao do sutra

dvesta iz mesta

iliti dvjesto iz mjesto

naime toliko piše u excelu da imam pretrčano ovog meseca, a krivac je garmin koji mi je jutros opet preporučio dužinu i opet je malkice povećao na 1h45 @ 5'55''
ali meni se to nije svidelo pa sam još ujutru u krevetu pre ustajanja podesio da mi ne daje ciljeve po brzini (jer se onda stalno nešto žali na uzbrdicama i spustovima) nego sam prebacio na ciljni puls

jer lakše je držati puls 117-137, ako mi da cilj 127 (kao jutros, recimo) nego držati 5'55''/km jer sam išao do okreta blago uzbrdo uz nenormalan vetar i još kad naiđe kupser ko zna koliko sam usporavao, a nakon okreta sam se na nekoliko mesta sjurio dok su mi pulsevi ionako bili niži, mo'š misliti koliko bi se stresirao da je pratio samo brzinu.

no to što na displeju stoje drugi ciljevi ne znači da je on ispod vode lovio u mutnom i brzine, pa mi je na kraju dao ocenu 82% što je podosta onako "pa i nije nešto" vajb.

nakon jučerašnjih 11.2km jutros mi je ispalo 18.2km što znači da će mi sutrašnje jutarnje trčanje biti lakoooooo obzirom da ću morati samo iks.6 + da dodam tih 0.4km zalihe i zaokružim.

nekako mi je lako išlo, možda što sam išao biciklom 5+5km do starta/cilja trčanja, a možda je i do Hoka Drugih koje računam u "nove" iako su evo stigle do 294, no ipak su vidno svežije od Prvih (1038km).

i tako sam gle čuda 4 dana pre kraja aprila stigao do 200km, a nakon 2019. godine (kada sam ceo januar pauzirao zbog pada/povrede) imam samo dva puta preko 200 i to pre tri godine 222 a pre dve godine 213.
tako da postoje šanse da ovo bude topčina od aprila.

bolje noge, nego duša (ili nedajbože novčanik)

to sam u naslovu dao prioritete bolova, tojest kontraprioritete ako se tako može reći

jer noge će svakako često biti umorne, duša ponekad, a u crkvu idemo da se pomolimo za novčanik, da uvek bude na vrhu zadatka

naime posle jučerašnje-popodnevnih 68km na bajku, jutros sam imao dva izgovora da ne trčim: opet sam vezao tri dana 11+10+11km, ravno-ravno-brdo, i to je drugi izgovor, a prvi je bio na početku rečenice.

samo da me ne uhvati talas odmora o kojem stalno pišem, jer nema ništa slađe nakon dana odmora uzeti još jedan pa još jedan pa još sto+jedan.

eeee, sada sam se setio drugog izgovora koji sam malopre zaboravio pa se u hodu snašao da završim rečenicu: imao sam zakazan težak tretman na poslu i znao sam da će to da me dokrajči ako se na trčanju bar malo orknjim.

to su draži nedeljnih ciklusa kada radiš i subotom.

popodne je već po navici moralo biti lagano pa sam za promenu otišao biciklom u brda na južnoj strani odakle puca pogled na lovćen, dobro možda ne baš na lovćen ali itekako puca na venac lokalnih planina sa nekoliko vrhova između 1100 i 1350mnm.

ajd nisu neke silne planine pa se baš ne može reći da puca, ali pucketa.

nikom nije jasno kako onolicna istra ima učku koja je viša od svih ovde mojih planina, to su talijani nešto sredili preko veze, očito je totalno nezasluženo.

pitam se, pitam se

otišao sam da namažem po potkolenicama ovaj neki osip za koji sumnjam da je alergijski dermatitis, i za tih par minuta zaboravio šta sam se to tačno pitao u naslovu.

gotovi smo druže, alchajmer, starački dom, ili još efektnije, lopata u potiljak.

kad ti život postane mučenje.

elem setio sam se šta sam se pitao!

(vraća lopatu u šupu, za neku drugu priliku)

pitao sam se zašto sam počeo da trčkaram samo po ravnom, jer sam zaključio da se možda podsvesno sklanjam od brda jer su napornija nego ravnica.

no onda sam se setio da gde god (kao jutros, opet 11km, opet bruks glajcerin) krenem u brda, nestane mi signal pa ne mogu slušat internet radio preko slušalica i onda moram razmišljat o brdu i onda više patim nego kad ne razmišljam o brdu, a posebno više patim nego kad ne trčim brda uopšte.

iz štosa sam stisnuo da prihvatim preporučeno vežbanje od garmina, 42 minuta po 5'55", rekoh baš da vidim koliko će nervnih slomova doživeti jer ću pola od toga ići znatno sporije a pola znatno brže.

ali naravno, zabavno mi je bilo samo dok me je jednom-dvaput upozorio, a onda mi se smučilo što me upozorava i menja mi boju pozadine i na kraju sam ja završio sa pritiskom dvesta, umesto njega.

ko drugome nervozu kopa, sam u nju upadne.

mislim da već imam podosta kilometara u aprililililu i da možda u zadnjih 5 godina nisam imao ovoliko, a ni u prva 4 meseca godine takođe, no nisu to neke bitne cifre nego više nijanse i pretakanje iz praznog u šuplje, ili se beše kaže iz šupljeg u bušno.

agregatno stanje - bušno

jopet dujatlon

na istoku ništa novo, 

ujutru 10km laganog trčanja, popodne 58km e-bike

uporno nosim one glycerin gts, ne znam zašto

valjda što ih mrzim nakon što sam otkrio da mi ne pašu

nego setih se jučerašnje anegdote

ugledam na rubu trotoara tik uz ogradu elektrodistribucije kartu iz špila

napravim se mangup, pa upitam Vešticu, onako u trku izdiktiram u telefon

ako bi sve vradžbine i budalaštine ovog sveta imale smisla, šta bi moglo značiti to što sam na trčanju ugledao kartu desetka pik

i tu krene priča

bla bla, o završavanju započetog, bla bla, kraju nekog projekta, bla bla, uspehu u razvoju neke ideje ili radnje, bla bla

tu se setim da sam kartu ugledao doslovno u trenutku dok sam razmišljao o auto-školi za motor (zašto se ne zove moto-škola? ovako zvuči kao ženska momčad) pa bi to trebalo da znači da će sve ići po redu

da stvar bude zanimljivija upravo juče sam sreo onu staru poznanicu/instruktora vožnje, ali problem mi pravi moja žena, kao i svakom drugom

naime kada sam joj rekao: video sam malopre sanju-auto-škola (tako je zovemo), rekla mi je - navrati slobodno, imam kawasakija er6!

... na šta mi je Lola rekla: ako hoćeš, upiši, položi, i kupi taj motor, samo nemoj da ostane sve na priči, ti previše voliš da pričaš!

gde je tu pravda? svaka normalna žena me ne bi sputavala u priči i maštanju, samo me ova moja odmah tera da položim i kupim motor!

užasno!

vidiš ti to

nastavio sam po inerciji da pred trčanje uzmem one bruks glicerin 20 gts (jutros 11km) i sad se pitam šta to znači (pitam se nakon što sam u njima već pretrčao skoro 700km) i evo šta Mudrica kaže

Razlika GTS vs “obična” verzija
Glycerin 20 (bez GTS) → neutralna patika, samo amortizacija
Glycerin 20 GTS → ista ta patika + dodatna stabilnost (GuideRails)

Dakle: ako ti stopalo “beži” unutra → GTS ima smisla
ako si neutralan → često je bolja obična verzija
no što je zanimljivo kod tvog opisa

Ovaj deo:
prvo spolja, pa spolja metatarzal, pa tek onda unutra
zvuči kao: kontrolisana, postepena pronacija
čak pomalo “sportski” obrazac (često kod ljudi koji imaju dobru kontrolu stopala)

Drugim rečima:
👉 ne zvuči kao problem, nego kao efikasan transfer težine
Šta to znači za izbor patika (direktno na tvoje prethodno pitanje)

Ako je ovo tačno kako si opisao:verovatno si bliže neutralnom trkaču
GTS (stabilnost) ti možda i ne treba
pre će ti odgovarati nešto tipa:Brooks Glycerin 20 (bez GTS)
ili slična neutralna, dobro amortizovana patika

eto dakle i one će uskoro da pređu u red za šetnju i za city bike a to što nisam imao chatgpt kada sam ih kupovao ćemo zapamtiti kao anegdotu i ništa više, obzirom da nisam u njima ništa čudno osećao osim da sam možda malo tromiji, sporiji nego recimo u hokama (clifton 9)

sada mi je savetovala (Veštica) asics novablast 5, asics gel nimbus 26, i nike pegasus 41 (ima 15 godina kako sam zadnji put nosio pegasus!) pa ću baš pogledati kakve su cene, mada predosećam da će sve ići oko 200+ ojra pa ću opet loviti clifton na akciji :-)

promene raspoloženja

prelazak iz Aries u Taurus sam proslavio tako što sam zaboravio mobitel na početku trčanja (a poneo slušalice) pa sam se vraćao kući i tu mi se zamagli i ono malo entuzijazma što sam imao pa sam otišao ponikom par km od kuće i dalje odatle na hajk od 5km, pa ponikom nazad.

rekoh ako već neće, ne moram na silu.

popodne rikaveri na e-bike od sat vremena, od čega sam se rikaverisao nitko ne zna ali koga i briga.

ako se kaže tko, zašto onda nije tkoga i tkomu?

malo sam bio razuđen kao jadranska obala pa opet ne znam tačno koliko imam kilometara u aprilu, više sam bio obuzet rođendanom i činjenicom da mi je najgori beogradski bio na rođendan pre desetak godina 

(trčao povređen, na svakih par km 100m unatraške zbog lože, uhvatio me pljusak, pred kraj dobio i tzv "bodac" i počeo se smejati od muke, rekoh ovde još samo proliv nedostaje) 

... i sada je takođe "pao" na rođendan no em nisam trenirao em nisam trčao maratone zadnjih pola godine pa nisam imao normu da se prijavim na Državno, dakle morao sam plaćat silnu cenu za redovnu startninu plus se zezat kao lud jer su start stavili u 8 ujutru, grad je zakrčen od zore, taj beogradski se pretvorio u totalnu logističku katastrofu.

treba preko startnine izdvojiti još 200 evra pa spavati u nekom hotelu u centru, ili platiti parking pa prespavati u javnoj garaži :-)

eto razloga da kupimo kombi, to rešava silne probleme i ako bih svakog vikenda išao negde na polu- ili maraton isplatio bi se za jednu sezonu kroz uštedu u smeštaju :-)

uspeli smo da odgledamo i ženski bici svetski kup amstel gold race, i to jednom i po, a od SCI serija ništa jer su krenuli da repriziraju bukvalno sezone koje su išle zimus.

ajd kad puste nešto što sam gledao pre šest godina pa mogu i opet ako baš nemam ništa pametnije da radim čekajući da mi se prispava, ali ovo mu dođe kao ispiranje mozga.

dolazi zima

uđeš pod tuš i odvrneš vrelu vodu na glavu i leđa

to je znak da je zima

koliko dana u godini staneš pod hladnu vodu, ali ne zbog "čeličenja", nego jer ti prija da se rashladiš?

eventualno desetak puta, baš kad zaređaju vreli dani.

i još koji put onako "skoro hladnu"

dakle od 365 dana u godini, 15 dana je leto a 350 dana je zima

naučno_dokazano#

pazi ovo:
13, 11, 9, 10, 11, 11, 13, 12, 10

to su prosečne dnevne temperature do kraja aprila

s tim da je zaokruživanje "na manje" pa je većina ovih vrednosti **.5

dakle negde oko 11.5 

je prosek odnosno srednja vrednost najniže i najviše, a pošto su dani duži nego noći pa je malo duže temperatura bliža ovoj višoj vrednosti, možda to izađe i na celih 12

gotovo vruće!

pre 5 dana je toplana prestala s radom, nakon pola godine sa +23 u kući, sada je spalo ispod 20

temperaturni šok!

jutros sam izašao na 13 i vratio se na 13

po kiši

nisam hteo šuškavac

nego sam birao koji od gornjih delova trenerke nije baš skoro opran

pa sam uzeo njega lično

eno mašina upravo zuji dok se spremam na posao

samo 7km ali učinkovitih

malo kruženja oko tržnog centra (pre otvaranja lokala) pa u školskom dvorištu na "strides" pa još malo po kvartu

dva kilometra strajdsa

oke su strajdsi

nisam hteo duže trčanje nakon nedeljne dužine na bicikli

82km po zubatom suncu

u dugim rukavima i donjem delu, na vetru taman, u zavetrini toplo

ali ne pretoplo

dakle neloše

imam u prethodne dve nedelje 46+48km
neki to pretrče za jedan dan

ja nisam tako alav, volim da rasporedim

više manjih obroka, kažu tako treba za dobro varenje

drugi pak kažu jedan obrok dnevno, za dug život

šta je bolje, dobro varenje ili dug život?

sljavljeničko

još jedno u projektu uobičajeno trčanje koje je ispalo sačuvaj bože šašavo

odgovorio na prvi turu čestitki, pojeo malo torte i popio belu kafu, otišao biciklom kilometar kroz grad i odatle na trčanje

tu me nešto čudno zaboli, neki grč koji nit je u dupetu nit je u crevima nit iko zna gde je, nit mi se piša nit mi se sere samo taj grč nešto hoće a ne ume da kaže šta

malo prohodam posle 2.5km otprilike, pokušam da potrčim i on se odmah vrati

ugasim internet radio, otvorim gpt app i izdiktiram koji je problem.

uz par podpitanja i pododgovora dođemo do zaključka da su to neki mišići na dnu karlice koji tu onako stoje kao neki dokoličari i ćaskaju na uglu i smišljaju razne zvrčke da ne kažem prank-ove i tako ubijaju vreme

nakon još par pod-dijagnostika da li više bole u čučnju, u istezanju, još par puta sam pokušao da potrčim ali bezuspešno i možda iz 4. ili 5. pokušaja sam nastavio kao da se ništa nije ni događalo

doduše izgubio sam možda i desetak minuta ali bilo je sunčano jutro i nije mi smetalo što sam u šorcu i tankoj majici

nakon toga sam skrenuo na trail prema reci, malo fotnuo mutnu vodu, pa nastavio paralelno sa rekom kroz kuruze kuda sam par zadnjih leta voleo i biciklom da prođem

sve je bilo ok par kilometara dok nisam trebao da se vratim na industrijsku cestu

 ALI KUDA?

možeš kroz oranicu, suva zemlja preorana noge da polomiš, ili kroz duboku detelinu punu rose

pokušam da prehodam po njivi tih 200m, umalo ne izvrnuh skočne zglobove a prešao tek 10m plus vlažne patike počele da se blatnjave pa se predomislim i krenem da trčim kroz detelinu i u sekundi su mi opet patike bile kao dva lavora puna vode, baš kao i prekjuče!

nakon pola minuta borbe protiv melanholije sa depresijom u podznaku, rekao sam sebi - nemoj sad da se usereš samom sebi u rođendan nakon onako lepe torte ujutru, pa sam se motivisao da dotrčim do bicikle onako lepim koracima kao lipicaner na paradi

nakon jučerašnjih 13 danas samo 10 ali hej, sreća da sam na vreme prestao da trčim neke baš velike Dužine jer bih danas "morao" prema godinama 63km što bi mi bio osobni u patikama, ali dan je tek počeo pa imam vremena da pređem 63km na bicikli