second half

februar je ušao u drugo poluvreme i iako zadatak deluje lak, još uvek ga treba dovršiti - u zadnja dva februara sam imao pretrčanih oko 170km što je oko 6 dnevno pa kada pomisliš šta je to 6km, dođu dva dana bez trčanja i ko će onda trčat 18km da to nadoknadi, a još ako je tu bilo dosta bicikle i hajka e onda ti baš i ne bude do nekog bjesomučnog trčanja.

inače nakon jučerašnjih praznika sveti trifun i zadušnice, danas je tzv sretenje koji mislim da postoji i kod katolika a u novinama sam pročitao i ovo - Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru. Pregledao sam s kim sam se poslednjim dopisivao pa sam prosledio drugarici uz komentar "srećom je danas nedelja pa nećeš prvo sresti pijanog poštara".

obzirom da sam Hoke Prve doterao do 1000km, sada je red da nastavim da rabim saucony zimske - to su one svetlo plava i tamno plava ali sa teget pertlama, i one se od saucony letnjih razlikuju po tome što su ove druge skoro nove, a tamno plava i svetlo plava imaju šarene pertle.

superlepak još uvek drži đon koji je krenuo u secesiju no bez obzira na to i dalje sam uporan da ih nosim kad god je kiša KAO EVO DANAS pa će tako drugo poluvreme da započne mučenički i sizifovski, da ne kažem mazohistički.

(PS kiša je malo zastala, bilo je ugodnih 9km, u februaru dakle 101)

u SPAM mi je stigao email da treba da ažuriram firmware za favero assioma powermeter pedale i sad će im baterija navodno držati do 160h, srećom je ovako govnjivo vreme napolju pa se neću nervirati što će mi novi kućni zadatak oduzeti slobodnog vremena.

zdrava hrana i Zadušnice

uzeo sam jedan jaffa cake

i sad se pitam zašto samo jedan, pa ću uzeti još jedan

na jedan jaffa cake idu tri jezgra oraha, zbog organoleptičke ravnoteže

mrzim kad je nešto preslatko

a orah je masan pa pojačava ukus jaffa cakea, ujedno se nadam da neću crći i da mi se neće zasrat analiza krvi i LDL od dva jaffa cakea

tri bi već bilo previše

tri jafakejka hoću ja, neću jedan neću dva

tako ide narodna pjesma, a narodna izreka koju sam već obrađivao glasi jedan je dovoljno, dva su puno, a tri su malo (jer nakon toga više ne brojiš, broj tri je karta za pakao)

mogu reći da sam zadovoljan

jutros biciklama do groblja, jedva prošli od gužve iako je bilo tek pola osam

milicija reguliše saobraćaj, kolone, haos, ljudi pešače, kapija zatvorena jer bi svi autima u groblje a uličice su pretesne pa i ono par njih sa invalidskim nalepnicama ima problema da se provlači kroz kolone pešaka

nakon obilaska sam izašao biciklom par ulica dalje do Obilaznice, tamo vezao biciklu i otišao na trčanje

još uvek sam imao sat i po do posla

e tu sam premišljao da li da idem ovoliko ili onoliko, jer od više puta pominjanih 12km da Hoke stignu do 1000, juče sam otkrnjio 1.3km i za danas mi je ostalo 10.7 jelte

no imao sam želju da skratim i na 6.7 i na 7.7 jer sam nekako malo brže krenuo pa rekoh ako već idem jače, daljina može i da malo otrpi

no mic levo mic desno, stiglo se do preko 6, i tu kad sam već bio na 1.5-2km od bicikle napravio sam malu omču, mali dodatak, i kad je pretilo da će mi izaći na 10.2 onda sam dodao još jedan mali trokutić i taman završio na 10.7

dakle Klifton Prvi (ramzes treći) je stigao do 1000 i sad se uzima drugi par, yikes!

jeste danas polovina februara (mrnjaaau) ali statistike ću sutra

a ujedno je i dan zaljubljenih (mjauuu) što objašnjava zašto je februar mesec mačaka

kada stvari krenu loše

mislio sam da sam loše ugurao kablić u kutijicu od slušalica pa da se zato nisu napunile do kraja, tačnije leva.

kako sam je stavio, dringgg ugasila se.

ostavim ih kući, ko šiša slušalice, bitnije je trčanje.

odem biciklom kilometar od kuće da brže istrčim iz grada, krenem i vidim da mi garmin ne pokazuje onaj balans L:R dodira sa tlom i skontam da traka za puls nije povezana jer ta dinamika se u njoj očitava.

zaustavim, krenem opet, ništa.

ugasim sat, upalim, u tom času već hodam peti minut nakon što sam prvo pretrčao 500m, motivacija se polako topi.

okrećem nazad, palim garmina, opet ništa ne radi, dotrčavam do bicikle i sada imam 500+770m valjda i eto mogu da upišem kilometar trčanja.

mačka je ostala da se igra sa starom baterijom koju mi je otela sa stola pre nego što sam je bacio, a ja sam uzeo povodac i otišao sa kučetom u šetnju.

pored reke smo pričali sa Vešticom na tu temu motivacije i kako taj festival miniranja plana utiče na volju, pa sam dobio par objašnjenja kako to funkcioniše i zašto trčanje sa krnjom opremom može da deluje frustrirajuće, odnosno da li mi nešto fali u odnosu na nekog drugog ko bi samo slegnuo ramenima i nastavio da trči kao da se ništa nije dogodilo, i ko bi ignorisao činjenicu da će sat vremena gledati pogrešna očitavanja pulsa sa zapešća i nositi na grudima traku koja ne radi.

ispostavilo se da je baterija bila na 1.6V (!?) i da nova od 3.3V naravno radi no sačekaće neku bolju priliku za trčanje.

barem mi u Prvim Hokama više ne treba 12 nego eto samo 11km do 1000, bar neki pomak.

nekad hoće nekad neće

krenem na trčanje i posle par stotina metara na pešačkoj stazi ka gradskoom parku naletim na oooogromno stablo koje je palo iz šume i zaprečilo prolaz.

tu privremeno stisnem štopericu i odlučim da se popnem uz strmu padinu da bih video kako izgleda koren tog drveta jer je odozdo delovalo kao da je raslo iz tanjira prečnika dva metra koji se odvojio od zemlje kao neki poklopac.

nakon malo alpinizma i klizanja u lišću/blatu, i fotografisanja, rešio sam da pošaljem upit u chatgpt koja je to vrsta drveta, zašto se izvalilo, tu je krenula lekcija o tlu, vetru, vlažnosti, starosti, i dok sam završio šumarsku akademiju i uzeo diplomu već je toliko otoplilo da mi se više nije ni trčalo.

usput sam slušajući o vetroizvaljivanju stigao do vrha šume i ograde od Vodovoda, pa krenuo u istraživanje na jednu stranu, zaglavio u šiblju, vratio se nazad pa se probio na drugu stranu, no u jednom času je bilo nit tamo nit vamo, rekoh moram zvati GSS da me izbavi helikopterom.

bogme da je krenuo olujni vetar ne bi mi bilo svejedno među onim nagnutim grdosijama od nekoliko tona, bogme bih se usrao kao grlica/gugutka/golubica.

videću popodne da li će mi se neko trčanje uklopiti sa biciklom ili će ovaj u najavi jako topao dan proći ipak samo u biciklizmu, jer biće još hladnoće za trčanje.

minus jedan

nisam trčao na minus 1 nego na plus 3 a naslov se odnosi na manjak kilometara jer nisam stigao da otrčim 11 nego sam jutros dopisao samo 10 jer sam žurio u lidl.

opet sam ostavio biciklu na kraju grada (šireg centra, bolje reći) i otišao na pravu stranu jer je vetar duvao nekako od zapada ili možda jugozapada tako da sam ubo 15-ak minuta smoga pa pola sata relativno retkog dima i na kraju još 15 minuta smoga.

baš onako kvalitetnog, gustog.

da neutrališem efekat ono malo čistog zraka u sredini jelte.

negde posle 2km mi je leva slušalica rekla "battery low" i tako dalje na svakih pet minuta dok se negde pred kraj nije ugasila, i to mi se prvi put desilo pa mi je bilo zanimljivo da je do kraja trčanja leva ćutala a desna cvrkutala, jer sam nekako očekivao da će obe da se ugase odjednom.

izgleda da se tako i pune, možda ako je pred pražnjenjem ona kutijica u kojoj stoje i koja dođe kao neki rezervni mini punjač, onda ona dopuni prvo desnu pa dalje odatle puni levu dok ima napona, pa koliko se napuni, to joj je.

a zanimljivo je bilo i koliko tiše izgleda kada radi samo jedna, bukvalno kao da je na trećini volumena u odnosu na ono kada rade obe.

tako da mi nije bilo dosadno ni monotono, kad nisam gledao po brdima gde ima oblaka a gde smoga, razmišljao sam o slušalicama.

tako su mi "prve Hoke" stigle do 988km, jer sam planirao da otrčim tri puta po 11km dok ih doteram do hiljadu a sad sam sa ovih 10 jutros uprskao projekat.

sutra mogu 12 do 1000 ili 13 pa da ih naguram na 1001, moram da otvorim glasanje.

razgovori

vraćam se iz grada onom biciklom na struju (MAJKA MUJU VOZILA NA STRUJU) i stižem jednog čoveka, ali ne stižem ga jer jurim nego on ide po pešačkoj stazi 6 km/h a ja idem 8 km/h, to sam morao da objasnim da me neko ne bi prijavio miliciji. 

i stane on da se pozdravi sa mnom i kaže kako ga verovatno ne prepoznajem, ja rekoh nažalost u pravu si, a on počne da objašnjava kada smo se i kako sreli.

navodno pre dosta godina, negde iznad klisure reke Gradac, on je tražio put da siđe dole do vode i nije znao kuda se može najbrže proći stazama, i ja sam ga savetovao i mnogo sam mu pomogao i eto još jednom bi da se zahvali i da mi udeli kompliment kako danas ima puno tih ljudi koji trčkaraju i kao skupljaju neke medalje ali je malo zaista poznavalaca prirode i pravih sportista, sve se pretvorilo u zabavu i sve se komercijalizovalo i eto drago mu je što sam ja još uvek ostao aktivan.

kako je to zaključio iz činjenice da me sreo na gradskoj bicikli sa bisagama kako se vraćam iz kupovine, to je priča za drugu priliku, ali pretpostavljam da iz mene zrači šuma i potok i kamičak i oblačak, tako nekako bih pesnički sročio objašnjenje.

jutro je prošlo u šetnji sa psom i chatgpt mi je odobrio da uzmem dan pauze od trčanja i dalje smo opet pričali o dinamici kojom se fascije oporavljaju i onda sam ga davio da mi objašnjava sve slojeve između đona patike i kostiju stopala i posebna draž je bila što je taj razgovor slušalo i moje kuče pa je završilo blic kurs anatomije i biomehanike i na kraju smo upisali dobrih 4km a obzirom koliko ona voli da zastaje i njuška, za to nam je trebalo dobrih 1h15' pa vi računajte prosek.

botovi

nemam koga da pitam jer niko više od blogera nije ostao redovan na ovaj moj psihopatski način, no događa se na 3-4 nedelje da primetim da je odjednom broj poseta poslednjim tekstovima porastao duplo ili čak i više, i onda nemam pojma ko je to kliktao i otvarao, jer čisto sumnjam da je usput nešto i čitao.

danas je bio jedan veoma poseban dan, naime nisam na trčanje krenuo od Lidla a što je još posebnije, nisam ga tamo ni završio.

postoje sledeće vrste trčanja

0) od/do kuće

1) biciklom do lidla, trčanje, povratak biciklom

2) biciklom do lidla, hajk 1km uzbrdo do vidikovca, odatle trč po bregama i završetak kod lidla, povratak biciklom

3) biciklom do gradskog parka koji je 500m od lidla, trčanje, pa posle trčanja biciklom do lidla i nakon šopinga kući

4) biciklom do bilo koje druge tačke, nekad čak i do podplaninskog sela 25km od kuće, trčanje, povratak biciklom

ovo jutros je bilo dosta umerenije nego 4) 

jer sam se zadovoljio da odem bilo gde iznad grada, 

tojest iznad dima, 

pa sam odzujao e-biciklom 3.5km do prodavnice na brdu, 

odatle otrčao mojih 11km (mora 1km više od murakamija) 

i sjurio se nazad u dim

i to je valjda to

sprečena krađa!!!

ostavim biciklicu pony (što je Milijana gony) ispred Lidla, zaključam sajlom, othajkujem kilometar uzbrdo do vidikovca i odatle lagano na trčanje.
imaću 10 ili 11km sa nešto negativne visinske što i nije neko naročito varanje, kao recimo kad pretrčiš izvan pešačkog, to nije skroz prekršaj, više je onako nestašluk jelte.

i tako prema planu otrčkaram ja šta mi je suđeno i dotrčkaram nazad pred Lidl kad u isto vreme tip dolazi trkačkom biciklom i naslanja je pored moje.
ja džaram po bisagama da sa dna izvadim šuškavac i da uguram kačket i traku od pulsa, on me gleda sumnjičavo, nešto se osvrće, kontam da nema čime da veže svoju biciklu kao što sam ja moju.

odjednom se predomisli, pregura svoju do samog ulaza neposredno pored onog tipa iz obezbeđenja koji tu malo kulira na svežem zraku, i uđe brzo u prodavnicu.

za njim eto i mene, kažem radniku dobar dan dobar dan jeste li primetili kako me je procenio ovaj sa biciklom, moja ponika 20 evra a njegova trkačka uvr glave 420, nije hteo da rizikuje da greškom sednem na njegovu.

ISTO SAM POMISLIO! reče uz smešak radnik obezbeđenja.

eh, pametno, treba čuvati svoje stvari, rekoh uz smešak.

idem dalje i razmišljam gde od svih u gradu i od svih koji dolaze u lidl baš ja da mu se učinim najsumnjiviji, da li je moguće da poput onih holivudskih glumaca zaista umem tako dobro da se maskiram u klošara pa da me niko ne skuži kao ipak bezopasnog po njegovu imovinu.

frtaljčić

eto ga prošao je frtalj februara, tojest nije još prošao jer je tek popodne i najlepše vreme mnogima za treniranje upravo počinje, ali ja sam se još pre par sati istuširao i za mene je to kraj svega, kao kad okupaju pokojnika, više nema preznojavanja jelte.

jutros sam bio vredan i opet lupio 11km mada mi nešto baš i nije išlo, povisoki pulsevi a i u nogama malo kao naporno a brzine kao na đogingu.

misterije dvajesprvog stoljeća.

no eto, preživio!

u ovih 7 dana imam 5 trčanja i to 5-11-10-11-11km i sad se više ne sećam kako sam stigao do onih pet na početku ali dalje odatle je izgleda sve išlo po redu i ovim ritmom (48km) sam već na projekciji od 200-tinak na mesečnom nivou što bi bio BINGO.

opet sam trčao u onom prvom paru cliftonki i stigle su na tri trčanja (33km) od hiljadarke kilometara što je ohoho više nego što im recenzije prognoziraju.

možda me zato i bole noge i pulsevi mi rastu, jer su se stabale pa me dodatno muče i kinje.

juče mi je chatgpt pravio plan treninga od mesec dana, koji bi me izvukao iz depresije i pokazao mi da je trčanje lako, a taj plan je tako sastavio da trčkaram po 7km tu i tamo i da budem bezbrižan jer me ništa ne boli.

pa stvarno ako moraš biti najsofisticiranija veštačka inteligencija da bi napravio takav plan, onda sam ja za njega šopenhauer.

nezasita moja ćud

jutros sam odustao od trčanja jer su mi noge delovale neraspoložene i odmah sam se na šetnji sa psom požalio Veštačkoj na temu iz Đonijevog stiha - nezasita moja ćud, hoće stalno još pa još (ili kako to već tačno glasi) i tu sam bez pomoći prijatelja stigao samostalno do zaključka da sam u životu bio zadovoljan samo onda kada sam preterivao.

doduše to mi se ponekad i isplatilo ali jako retko i jako sporadično.

recimo kada sam nakon jednog polumaratona trčao sledeći, tojest dva u istom vikendu, primetio sam da sam na tom drugom stizao minut-dva iza ljudi koje sam poznavao sa ostalih trka i koji su uvek bili 3-4-5 minuta ispred mene, dakle skoro za čitavu klasu bolji.

uvek sam bio zadovoljan nakon "epskih" poduhvata tipa trčanje 21km ujutru 21km popodne pa tako pet dana zaredom, ili recimo trčanje dve Dužine 43+44km u dva uzastopna dana, e onda sam bio zadovoljan.

ili Dužine preko 42km uopšte.

postoji jedan prevoj na 745m nadmorske kada se krene prema moru, i dotle je uvek bilo dovoljno otići čak i biciklom, kuća je na 180m a usput se nakupi puno uspona jer se put kaskadno penje i spušta.

i do podnožja tog prevoja imam 20-ak km i više puta sam tu otrčao maraton na treningu jer taman imam česmu blizu okreta.

i jednog dana, dakle "postoji tačan datum kada sam postao Ultraš" stigao sam do te česme, i mnoooogo dobro sam se osećao.

umesto 42km, otrčaću 56, odluka je pala u deliću sekunde, no posebnu težinu i draž daje to što je "dodatak" 7km čistog uspona i 7km spusta, bez predaha, najklasičniji planinski put.

i, ništa!

ništa specijalno.

vratio se kući kao i ranijih puta nakon 42km, no eto jedna granica je bila probijena, jedan san dosanjan.

odatle nadalje je sve bilo moguće.

nije mi žao što sam otrčao (i pobedio) samo jednu ultru (58 hard core planinskih km na Tari) jer nisam ni imao potrebu da trčim trke duže od Maratona, a za svoju dušu sam još nekoliko puta otrčao između 50 i 60km u planinama, nikada po pitomom terenu.

jedino što mi je u životu ostalo žao je što tih godina nisam istrčao Passatore jer bih sigurno oborio jadan državni rekord na planinskih 100km koji je još uvek preko 10 sati a meni po svakoj indiciji nije trebalo ni 9h čak i da sve što može krene loše.

question kveščn

ne znam kako odgonetnuti pitanje, ali evo odgovora!

Čitam te i imam osećaj da ne pitaš da li možeš da istrčiš hiljadarku, nego šta će ti ona uraditi u glavi.

I tu je stvarno srž.

Ti vrlo precizno opisuješ nešto što mnogi koji su dugo bili u takmičarskom ritmu izgube: adrenalinski kontinuitet. Ne forma sama po sebi, nego stalna mentalna pobuđenost, stalno „sutra je trka“, stalno premotavanje scenarija. To je bio tvoj normalan režim svesti. Sad si, kako sam kažeš, u aerobnom dremežu — fiziološki korektan, psihološki uspavan.

Da li je hiljadarka „previše stresa“?
Objektivno: ne.
Subjektivno: može biti, ako je postaviš kao sudiju, a ne kao podražaj.

Tih tvojih 2:55–3:02 nisu bili samo rezultat VO₂max-a, nego:
godina akumuliranog ritma,
stalne izloženosti trkačkom stresu,
navike da boli i da je to normalno.

Danas ti ne fali motor koliko ti fali tolerancija na visoki signal. I zato te hiljadarka plaši — ne zbog pluća, nego zbog identiteta.

Najveći rizik koji vidim
Nije povreda.
Nije preopterećenje.
Nego ovo: da tu hiljadarku istrčiš sa istim unutrašnjim kriterijumom kao sa 45 godina.

Ako izađeš na stazu sa tihim, ali jasnim „hajde da vidimo gde sam“, mozak će automatski izvući poređenje. A poređenje preko 15–20 godina je uvek nepošteno, ma koliko mi bili racionalni.
Ali… izbegavanje je zaista lose-lose

Tu si potpuno u pravu.
Jer ne trčeći, ti svakog dana gubiš onaj deo sebe koji zna kako izgleda „pozor sad“.

Zato bih ti predložio treći izlaz, koji nije ni guranje glave u pesak, ni frontalni sudar sa prošlošću.
Kako bih ja to postavio (da sam ti trener, ali i malo psiholog)

1️⃣ Prva „hiljadarka“ ne sme biti test

Nema sata. Ili ga okreneš na „lap“ bez gledanja.
Zadatak nije vreme, nego kvalitet napora:
kontrolisan start (prvih 200 m svesno sporije nego što želiš),
sredina „boli ali diše“,
poslednjih 200 m tehnički lepo, ne herojski.
Ako ti telo kaže „dosta“ na 700 m — staješ. 

I to je uspeh, ne poraz.

2️⃣ Bol treba da bude poznat, ne brutalan

Ti ne tražiš dokaz da si živ — to već znaš.
Tražiš poznati ukus bola. Onaj stari „dva-u-jedan“.
Ako je bol „šta ja radim ovde“, to je previše.
Ako je „aha, tu si“, to je to.

3️⃣ Pravi rezultat tog treninga nije tempo

Pravi rezultat je odgovor na jedno pitanje, sutradan ujutru:
da li mi je drago što sam to uradio?
Ako jeste — dobio si mnogo više nego neku brojku.
Ako nije — dobio si informaciju, ali bez katastrofe.

A ono najvažnije
Mislim da nećeš biti depresivan zbog sporosti.
Mislim da bi bio depresivan da shvatiš da više ne smeš da probaš.
Ti nisi u sukobu sa godinama.
Ti si u sukobu sa tišinom.

I zato, paradoksalno, ta hiljadarka nije test brzine —
nego poziv da se ponovo probudiš, ali bez potrebe da ikome, pa ni sebi, dokazuješ išta.
Ako hoćeš, mogu ti predložiti i „mekšu“ verziju: npr. 3×600 m sa punim oporavkom, ili 4×400 sa progresijom — često mentalno lakše, a fiziološki jednako efikasno za buđenje sistema.

čista desetka

izgleda da je internet rešio da mi ide na živce i da mi nudi samo stvari koje me nerviraju, evo na svakoj mogućoj mreži mi iskače mit o murakamiju i da bih ubio taj algoritam moram početi da trčim 9km svakog dana, ili 11, samo da nije 10!

stotine oduševljenih komentara opčinjenih ritmom pisao 5-6 sati pa trčao sat vremena, ja bih za 5-6 sati dnevno napisao sva njegova dela za mesec dana.

evo šta kaže chatgpt:
The quote gets simplified because it sounds sexy 

“Write 6 hours, run 10 km every day” survives because it: 

• Sounds monk-like 

• Fits the romantic image of discipline 

• Is easy to compress into a meme 

But real life is messier, slower, and much less Instagrammable.

evo šta fali meni, trčim sat dnevno, preko leta vozim dva-tri sata dnevno, zanimljiviji sam i lepši od njega i svakog dana ga pominjem i pominjaću ga jer je ovo neizlečiv kompleks i smiriće se tek kada dobijem nobelovu nagradu za nešto.

jutros sam opet bio srećan jer je bilo +10 pa sam mogao bez smrzavanja da odem barem tih 2km biciklom do izlaska iz grada, a kad god započnem trčanje na bilo kojem drugom mestu uvek mi bude zanimljivije iako bih do tog istog mesta svakako dotrčao od kuće za desetak minuta ali eto, to su te male razlike koje život znače.

opet sam prepipavao koleno i ono vodeno jastučence koje mi se pojavilo na čašici a upit na internetu me je obeshrabio da probušim kožu iglom i vidim da li će i šta odatle da izađe, kaže sve će to samo da ode negde za par meseci pa je bolje da čekam.

lako je njemu (internetu) da mi to kaže, a nagon da uzmem iglu je sve veći.

treći drugog (ignorirao na podijumu)

kod nas je doduše bilo drugi prvog, jer na zadnjoj trci kad sam se popeo na mesto za prvog, drugi me nije ni primetio, valjda ljut što sam ga isfiniširao.

ali je svejedno bila fora da proteklu godinu završiš sa jednom jedinom trkom i jednom jedinom medaljom pa još zlatnom, neka se ljuti on i ove godine, nemam ništa protiv.

nakon što sam juče mnogo planirao, mnogo sam i popušio (pardon maj frenč) jer nisam uspeo da pronađem dobru kombinaciju odeće za tri-u-jedan event, da ne kažem triatlon bike-donation-run.

naime hteo sam da odem biciklom 5km od kuće do jednog groblja i da tamo nahranim par napuštenih psića, pa da odatle (tj od lokalne prodavnice gde ima kamera ispod koje mogu da vežem biciklu) odem da "do-trčim" od jutarnjih 5km do nekih desetak ukupno, i čak sam u mapsima merio gde imam neki zanimljiv kružić od 5-6km ali od svega toga ništa.

prejak vetar, samo +2 celzija, debela kapa i jakna za bicikliranje i ko će u tome trčati? 

trebalo bi mi dva kompleta u bisagi, kačket, neka druga podmajica da promenim za povratak, to je delovalo toliko glupo kao ideja jer ipak su te bike-trč-bike kombinacije "normalne" na +20 a jako slabo na temperaturama oko nule.

uspeo sam i juče da se smrznem na bicikli popodne i da se jutros lepo natrčim (11km) bez pogleda na biciklu tako da je sve došlo na svoje mesto.

m3njam0 takt1ku

nakon jučerašnjeg zasluženog i planiranog* odmora podrazumevalo se da ću danas da krenem o.p.r.e.z.n.o jer mi je Veštica ubacila buvu u glavu kako će da mi stradaju fascije...
*plan je bio da pratim male nelagode u tabanu**, i da poštujem pravo svakog dela ovog nilskog konjića na odmor

Veštica mi je **taj osećaj definisala kao lateralnu traku plantarne fascije i/ili peronealnu tetivu na levom stopalu, a za tačnu lokaciju na desnom nisam ni stigao da pitam ali je na skroz drugom mestu :-)

bilo kako bilo, jutros sam se odlučio za Futingić tojest nešto kratko ali informativno, što bi moglo da posluži dijagnostici trenutne faze (ne)oporavka

igre brojeva su uvek u igri (kako se zove ova pesnička figura?) pa obzirom da 1-2-3km ne računam u nešto dostojno dostojevskog (htedoh reći dostojnog truda navlačenja patika), a da mi se 7-8 i više već računa u Trčanje, ostao mi je opseg 4-5-6 kilometara, s tim da tih 6 već ume da zaboli ako ti nešto fali, 4 je nekako jedva dovoljno sa naglaskom na JEDVA, i tako sam ipak pretrčao 5km

što je bilo taman da mi bude previše, jer sam se upravo u tom petom kilometru oznojio, pošto sam tako potrefio pravac vetra da mi je sve dotle pirkalo prijatnih -1° i tu kad me je od raskrsnice zimski lahor pogladio po leđima rekoh ovo mi baš nije trebalo

uvek postoji šansa da skineš duks od fleece-a ali na minus 1 početkom februara bi to baš bio prizor dovoljan da osvanem u lokalnim grupama na fejsu kao kandidat za hospitalizaciju u mentalnoj ustanovi

dodatni šmek je davalo 1cm snega na nekim površinama jer je belo govno noćas opet odlučilo da nas malo pošprica

statistika je poštena žena

i kaže ovako, sledeće patike se bliže Crnoj Rupi:
saucony endorphin shift 3 - 805 km

hoka clifton 9 - 945 km

brooks glycerin 20 gts - 629 km

salming en route - 650 km

ovde imamo jednu zanimljivu stvar jer sam nekako u slično vreme kao i brooks i saucony kupio i mizuno wave sky 6 i uporno mislim da imaju slično kilometara iako pored njih piše samo 361, nekim čudom su mi u mislima prebrzo ostarile

takođe i brooks asteria koje imaju 309 km ali u njima se svi mogući ulošci pomeraju i nikako da im nađem rešenje, da nešto zalepim i da ostane u mestu a da patike odgovaraju stopalu umesto da su uske a predugačke kao neki opanci - imala je i lola iste pa ih je dala ani subotić da proba da li joj mogu poslužiti

nakon jutarnjih 11.2 juče sam popodne dodao 10.8 km (pazio da ne preteram) i tako sam januar zaokružio na 200, što je više od protekla tri januara (151-171-197) i sada se fokus pomera na februar koji (počev od 2019. u koju sam ušao teže povređen) nadalje ima 92-203-163-84-165-172-168 što izađe na jednu dobru ultrašku kilometražu u samo jednom februaru a ne u njih osam (1047km) no eto ja sam bio kulturan pa sam rasporedio

da trijumf bude pompezan, drugo jučerašnje trčanje sam završio u lidlu, i kad sam video probiotski sir pred istekom roka na -50% popustu morao sam se počastiti kao da sam pobedio australijan open

fliper

odbijao sam se jutros po gradu kao loptica u fliper aparatu.

krenuo sam sa jasnom idejom, vidim da mačka spava kao top i rekoh da iskoristim priliku da odem od kuće preko parkinga.

jer kad je budna onda krene za mnom, pa moram na drugu stranu ulicom kuda ona ne sme.

a ovamo preko parkinga mi je prečica do škole.

igrom reči, u školu sam i krenuo, na časove sportske fiziologije i biomehanike.

već sam kod kuće spremio pitanja za Vešticu i rekoh ako mi danas fali 20-ak km taman da pitam da li da to otrčim iz 2x ili iz 5x što mi se učinilo puno lakše, doduše dosadno do zla boga ali rekoh lako ću ja to.

odmah u školskom dvorištu primetim neku starletu sa naduvanim silikonskim ustima kako trči kontra krugove i pobegnem oko tržnog centra, rekoh premestićemo časove na drugo mesto.

tamo pak dostavljači sa kombijima iza par lokala a iza par drugih prodavačice pućkaju jutarnje cigaretice skvrčene na vetru, da li da se vratim kod one Silikonke ili da odem na neko treće mesto?

kružeći po gradu napokon stignem do odgovora koji su me zbunili jer kaže da je glavno ne mučiti fascije i tetive koje najviše trpe u prvim minutima trčanja pa je tako: što više pojedinačnih trčanja = sve veći stres i veća šteta.

početne zategnutosti su popustile posle desetak minuta (odabrao sam malo manje gnjecave patike) pa sam tako mic po mic prešao 5-6km pa 8km pa se približio 10km i na kraju se zaustavio na 11.2km (!!!) Bingo Bingović!

trenutno me ništa ne boli mada sam se pomalo ukrutio, i sad čekam da vidim šta će mi doneti popodne.

još 8km i izjednačiću prošli januar, još 9 i pobediću ga.

sutra je nedelja, prvi u mesecu, dan za odmor i svođenje statistike.

vašar glupih ideja

jutros sam krenuo na trčanje ali sam umesto radio garden otvorio drugi app (chatGpt) i postavio pitanje o strategiji kako da u dva dana pretrčim 37km, iz koliko puta, sa kolikim odmorima, i sve nijanse između.

dok smo pričali o 4 trčanja u dva dana jer se tako bolje oporavljaju tetive i fascije i manji je stres nego roknuti dva duža treninga, ja sam već stigao do 14km a do kuće sam imao još kilometar ili dva, pa sam poslednja dva odgovora preslušao još po jednom i tako sam završio sa 18km!

jeste da sam delimično smlaćen, i ne znam gde je naglasak u toj izjavi, da li "jeste" jer sam svestan da mi nije naročito prijalo, ili je naglasak na "delimično" jer opet ostaje pitanje koliko je to delimično, da li malo ili malo više delimično.

a to ne možemo znati do sutra kada skontam sa kakvim nogama sam se probudio.

ukratko, odavde mi ostaju sledeći scenariJI, A EVO I KOJI

1) mogu sutra otrčati nešto malo ili nimalo i upisati šta mu je suđeno, čudna mi čuda, nigde ne piše da ću dobiti harlej devidsona ako pretrčim još 19km.

2) mogu da (pokušam da) pretrčim 19km i izjednačim prethodni januar, a harleja da kupim sam jer kao što rekoh neće niko drugi

3) mogu da (pokušam da, uh, oh, ah, možda uz neku pauzu za meditaciju i/ili doping) pretrčim 21km i tako overim diplomu Bivšeg Maratonca makar imao chip time od dva i po sata i tako za 2km premašim prošli januar što bi značilo da bih stigao do 199km, a postoji i

4) da (pokušam da) pretrčim 22km pa makar i iz tri puta, da bih zaokružio ovaj mesec na 200, e to je tek najgluplja ideja od svih

uspešan i kada nisam

pokušavam da odredim razliku između "neuspešno uspešan" i "uspešno neuspešan" pa mi ovo drugo još i ima nekog smisla ali ovo prvo mi baš nije jasno šta bi trebalo da znači.

i naravno što više ponavljaš neuspešan neuspešan neupešesan neu... izgubi se svaki smisao i na kraju zaključiš da si tu reč najverovatnije upravo izmislio i da ustvari ništa ne znači.

prvo sam bio neuspešan u nameri da iskombinujem biciklu i trčanje jer iako je ideja bila super, vreme nije bilo.

najavljenih +14 je trebalo da stigne ko zna kada, jutro je bilo +8.5 pa rekoh otopliće no dok sam izašao iz grada već sam bio skroz smrznut i nije bilo šanse da vozim po vetru još 10km koliko sam zamislio, pa sam samo podvio rep i vratio se kući.

onda sam prošetao s kučetom sat vremena pa na posao da se malo otkravim pa sam popodne opet planirao razna kombinacije no toliko mi se dopalo na bicikli da sam ostao na produženoj pauzi sa posla (koju sam samom sebi dodelio) i vožnja se otegla u obilazak županije od 70km, čak sam prešao i nadvožnjakom preko autoputa (ovo je uvek posebno dostignuće).

tako mi je svih 37km trčanja manjka ostalo za sledeća dva dana i nemam pojma kako da prihvatim taj užas od činjenice.

jedan po jedan ko nijedan

nakon jučerašnjeg trčanja kojim sam bio pretežno zadovoljan (aj ken get satisfekšn) iz najprostijeg razloga što sam imao nula očekivanja, osim da se dodatno ne umorim, ipak smo zapucali biciklama preko brda da bi u onoj varošici 20-25km daleko nahranili napuštene životinje.

ja na klasičnom e-mtb a lola na e-city sa bisagama punim hrane.

pokazivalo je sunčanih +9 no svo vreme je bilo dosta "nategnuto" da li je prohladno ili nije.

pred kraj je u povratku bogme bilo više hladno nego nategnuto pa smo morali da dodamo gas a ja sam čak pokušavao da vozim sa jednom rukom naizmenično u džepu, da bi mi se prsti malo opustili jer onako promrzlim bi svako eventualno kočenje bio preveliki izazov.

jutros neko nežno zatezanje u listovima + smog + temperatura od samo +2 i na kraju totalni pad motivacije da idem da se gušim u dimu samo da bih otaljavao neki Plan pa sam pobegao biciklom 3km od kuće i dalje nastavio na mikro-hajk.

čim sam izašao na brdašce odmah je dunuo jugo i upao sam u temperaturni šok, no bio sam previše obučen za trčanje pa sam u manjku drugih ideja pronašao jednu prečicu koja mi valjda nikada neće trebati ali je bilo fascinantno da uopšte postoji nepoznata prečica od-putića-do-puteljka koju nisam skužio u zadnjih 30 godina.

tu sam shvatio da kasnim na posao pa sam poslednji kilometar hajka strčao nizbrdo tako da sada evo u podne još uvek imam 4 dana do kraja meseca i od zadatka preostalih 37km.

nije tu ovaj kilometar bogzna koliko pomogao ali eto, nek se nađe.

nema trke :-(

nije da sam hteo da trčim, naprotiv, ali sam mogao da navijam

obično tu iza podne, taman u pauzi posla, bila bi seniorska trka - ženska pa muška, no ove godine nažalost NJET

kažu iz tehničkih razloga

tojest kaže Ana da "tako kažu"

inače njen klub bi bio organizator, tojest ona je tu kao bivša olimpijka počasni trener ili kako joj se već zove funkcija

nešto poput onoga kad engleska kraljica odlikuje elton džona

samo mene neće niko

jutros sam se zapričao sa Vešticom o razlikama između samodiscipline i samokažnjavanja i to na trčanju, jer sam poneo slušalice ali nisam pustio internet radio nego sam otvorio app i kako smo stigli do te teme, evo priznajem da se ne sećam

krenuli smo o trčanju i ultra trčanju i o onima što "skupljaju" maratone pa imaju 200, 300, 500, pri čemu su više prošetali nego pretrčali pa samim tim sve to gubi poveći deo smisla, i sva sreća da ultraši ne čitaju ovaj blog pa ne moram to da prenosim ovde uživo inače bih se rado prepirao i nabijao im dijagnoze na nos

na kraju sam neplanirano kružio po školskom dvorištu da još po jednom preslušam poslednja dva odgovora jer mi je puno zgodnije od čitanja kod kuće, da tako negde usput na hajku ili trčanju izdiktiram pitanje i pustim odgovor na slušalice

tako sam umesto planiranih 10km pretrčkarao 12km što mi je zlatna rezerva za narednih nekoliko dana pa ne moram brinuti da se uvek držim Desetke

naravno nakon onog Tempa ovo je drugi lagani dan i tako će biti sve dok me ne rokne sledeći talas ambicija

jutros sam skontao da mi je beogradski maraton na rođendan ali mislim da ga neću trčati ni stići da se spremim, mada bi datum bio zgodan kao prilika za možda poslednji Zvanični koji bih u životu istrčao, mislim kad se već tako namestilo

štreberski

koliku inspiraciju moraš imati da bi pretrčao 10km, kao murakami?

nikakvu.

otprilike koliko ti treba za kukičanje.

ajd neka nije nikakva nego minimalna.

a moja je bila i više nego minimalna jer sam na kraju svratio u lidl, hohoho.

kažu da je svakog dana trčao sat vremena pa pisao četiri sata, 

a ja trčim sat vremena pa pišem pet minuta.

dakle 48 puta kraće.

eto ako sam 48 puta manje zanimljiv, to je objašnjenje.

barem se bolje kužim u matematiku.

zamisli da svakog dana napišem 48 ovakvih blogova, to bi već bila cela knjiga.

biće da je taj ko je proturio mit o "1h + 4h" preskakao časove.

ili je haruki jednu rečenicu pisao 4 sata, bogme je plaćao previsoku cenu za svoje trčanje.

juče sam pričao sa Vešticom o tome da li da probam Clifton 10 ili ne, pa mi je rekao da ih uzmem onako za probu.

tako mi je nonšalantno to rekao kao da će ih on platiti.

ili ona.

a posle mi je savetovao/la da kupim još dva para Clifton 9 ako mi već toliko odgovaraju, ali da ipak sačekam dodatno sniženje.

još uvek su oko 100€ što mi ne zvuči naročito "sniženo" obzirom da su i novije Clifton 10 već snižene na 110€.

nije mi trebala ni puna godina i 365 blogova da bih zapamtio kako da otkucam € (option + 4) pa sam sada sav srećan i ubacio bih € u svaku rečenicu.

kao da se ne može napisati rečenica bez €!

€ baš svašta!

bilo kako bilo, sa ovih laganih 10km mi je ostalo još 5 dana do kraja meseca i treba mi 50km što trenutno zvuči pis of kejk, nisu mi noge jutros bile naročito srećne posle onog tempa od juče ali nisu se puno ni žalile, valjda prija ovih iznenadnih +10C.

БАЦК ОН ТХЕ ТРАЦК

kao što mu ime kaže (naslovu) vratio sam se na zadana podešavanja i sada me čeka uzbudljiv završetak januara

ima dosta najavljenih dvocifrenih temperaturnih maksimuma što me raduje, nadam se da neću pregoreti od uzbuđenja

gledam dužinu ovih reči koje sam gore otkucao, sve veća od veće, današnji klinci bi to napisali "ima dos najv dvoc t maksa"

i onda ti ostane čitavih pet sekundi slobodnog vremena da ništa ne radiš

ekonomija 21. stoleća

imao sam velike planove jer kontam juče sam se odmorio

rekoh idem dvajeskeca

pod tim mislim na 21km

možda čak i 21.1 - da zaokružim na polutinku

no prvo sam morao negde pored puta da sakrivam šuškavac jer je očekivano ali iznenadno otoplilo, a onda mi je nestao mobilni signal a ja taman pustio neki jazz'n'blues radio

zatim mi se svidelo što trčim sve brže pa sam razmišljao da li bih bio zadovoljniji da usporim i idem duže ili da nastavim ovako

pa sam zaključio da me brzina više raduje (čuj brzina) a i bolji je trening, pa kad budem jači biće mi lakše da idem duže - jel tako - tako je

i tu sam okrenuo na 5.5km pred prvi malo jači kupser, skotrljao se nizvodno na početnu tačku (3km od kuće, tu sam ostavio biciklicu) i do kraja mi je prosek sišao ispod 5'/km

otprilike postoje ta dva intenziteta koja znam, kada trčim u hokama koje imaju 927km onda pred kraj spuštam ispod šestice, a kad trčim u ovima koje imaju 177km onda spuštam ispod petice
moram naći neke u kojima ću spuštati ispod četvorke, mada je obzirom na trendove više verovatno da ću naći neke u kojima ću spuštati ispod sedmice

imam još 6 dana i fali mi 60km, taman

šest :-(

bilo je to nakon jednog od mojih desetak ili više plitvičkih maratona, stajali smo čekajući svoje proglašenje i ćaskali

janković je bio pomalo zbunjen, kao i obično sa nekom novom ženskom kojoj je pokušao da me predstavi i u trenu je zaboravio kako se zovem

(to je bilo nakon što sam pobedio sljemenski tako da možemo pretpostaviti da me je odlično znao)

- ovo je... 

i to je bilo sve dokle smo stigli

utom ja upadam u reč 

- đuro kodžo, proslavljeni bosanski maratonac!

malo se svi smejemo jer đuro upravo stoji na podijumu

pokušavajući da odgonetnem razmere njegove zbunjenosti, pitam ga - koliko piva si popio?

šest - odgovorio je nekako smeškajući se poput onog kerića iz meme-ova koji drži šape preko očiju da prikrije stid, s tim da je on istovremeno bio i ponosan svojim kapacitetima da popije, malo manje onima koji su zaduženi za memoriju i koncentraciju

e tako sam i ja krenuo jako žustro danas, delovalo je da će mi prosek biti super, onda sam skontao da je u predgrađu gust smog pa sam prešao u hajk da baš ne dišem na sve cilindre, i tako sam uzhajkovao 3km u lep čist vazduh na vrhu uspona, i odatle lagano strčao nazad u grad

tako sam skupio prva 2 km trčanja i poslednja 4, između imam 3km hajka, a pre i posle svega imam po 1.5km biciklom kroz grad, čitav triatlon

svakako sam imao dosta "rezerve kilometara" a dan je tek na pola, pa postoji mogućnost da i posle posla nešto km dodam, mada je verovatno bolje da se pričuvam za sutra

lopovskih 12km :-)

u stvari, ne može se reći baš da sam bio LOPOV nego onako, sitni prevarant

kao kad pretrčiš izvan pešačkog, to ne zovem prekršaj nego nestašluk :-)

no ovo sitno varanje nam je ovde u gradu ušlo u deenka, zbog konfiguracije terena

naime imamo taj voz koji ide prema jugu (pruga beograd-bar) i prvih 30-ak km se penje do jednog prevoja, a prevoj je praktično u tunelu dugom 5km, i ispred i iza tunela imaš dve stanice gde izlaze planinari i trekkeri u svoje akcije, pa dalje u brdo

hešteg #omiljene_destinacije

e isto tako, oni malo ambiciozniji od tih stanica, ili od druge dve koje su još bliže gradu ali još uvek međ bregima, dotrče nazad u grad i tu uglavnom ubodeš par stotina metara uspona jer nije sve čisti spust, i nekih 500-600m spusta.

no svejedno upišeš 20-ak km trčanja, nema veze što je pretežno nizbrdo

tako sam i ja u danima kada sam onako polu kljok polu bljak, iskoristio neke uspone da se popnem peške sa zaustavljenom štopericom, tako mi uzbrdice ne ulaze u prosek, i evo i danas imam 12km trčanja sa nekih par stotina metara hajka uzbrdo, te sam 2-u-1 i poštedeo nogice i izbegao spore kilometre koji kvare prosek

no 12 je 12, obogaćenih suplementima

naime juče sam kupio kofein karnitin i kreatin (sve na K), jedino mi fali kolagen no toga ima u koži od haringe, a bogme i praseta (pardon, krmeta)

danas idem i po pihtije zbog glukozamina, da se potpuno regenerišem

gornja manja akumulacija se zaledila i izgledala bi skroz lepo da neki debili nisu pobacali po ledu kamenje i flaše, da provere koliko je led tanak odnosno dubok

ne lipši magare do zelene trave

heh kako sam bio ponosan kad sam juče ukucao u excel novih 11km i stigao do 94 pa mi do kraja meseca fali samo 10.3 dnevno!

a tek posle današnjih ranojutarnjih 14, ohohooo stigao do 108 i sad mi fali samo 89 za narednih 9 dana, e ovo je već gušt gledati i diviti se

napokon sam otišao do tzv. južne obilaznice u izgradnji da vidim da li se (haha) išta promenilo i naravno da nije, izgradnje nema nikakve a jedina vizuelna promena je što odnekud dovlače višak zemlje i tu u nekom ćošku istovaruju jer nigde bliže gradu nemaju gde da je se reše, verovatno kad kopaju podrume za nove zgrade

zelena trava iz naslova se odnosi NARAVNO na prognozu jer se po ko zna koji put ponavlja situacija da nešto čekam, a to nešto je NARAVNO neko imaginarno sunce koje "evo samo što nije", no svako obećano sutra se pretvori NARAVNO u "malo sutra" i tako ja, kao da sam stavio šarene naočare, svakog dana gledam u sivo nebo i u sunce koje "evo sa'će" no umesto samo oblaka (juče) danas je prvo stigla i magla (rano jutro) i čak i neka susnežica nešto kasnije /-;

no dobro, mic po mic PIŠE da će da otopli, već malo tanji donji deo trenerke dosta znači, da ne pominjem odsustvo šuškavca pa makar i ovog wind-stoppirajućeg, jer onaj osećaj trčanja u duksu uvek vuče na blizinu proleća

šteta što sam se istuširao jer tačno mislim da sam mogao u pauzi posla još nekoliko laganini kilometrića otkaskati!

za ilustraciju opet KEJ ali ovaj put nizvodno, juče sam trčao po donjem nasipu a jutros nešto malo po gornjem

ovde delom postoji i trotoar/nogostup/šapostup

štednja i zalihe

ako mislite da sam hteo da pišem o evrima...

pa u pravu ste, hteo sam i ja ali ipak neću

nego ću o jednoj drugoj štednji

ništa lepše nego kad ti zafali a ti posegneš u zalihe

čega?

kilometara

dobro ajd, metara

obzirom da sam svojski rešio da se bijem (protiv kilometara i prošlogodišnjeg skora) do kraja januara, dobrodošlo mi je jučerašnjih 200m viška jer sam slučajno pretrčao 12.2km

jutros sam "morao" da držim ritam od planiranih 10-11-12km dnevno no negde sam se zeznuo jer sam (mislio da sam) ustao dovoljno rano, no negde se izmigoljilo deset po deset minuta (nisam baš morao da nakon pola doručka domućujem home made linoladu od meda kakaoa i oraha) i odjednom je ispalo da imam tek nekih sat vremena fore

priželjkivao sam da odem kroz industrijsku zonu jer odavno nisam bio na toj strani no to je nekih 13+ km a ja sam bio u režimu trup-trup laganog tempa što znači da sam morao da skratim

ionako nisam znao kakve će mi noge biti nakon jučerašnjeg kambeka

ukratko - nikakve :-)

zaleđena zemlja pored reke, nije da volim maksimalnu temp. od minus dva ali barem nigde nema blata

iskoristio sam priliku da slikam jer mnogima nije bilo jasno šta je to KEJ koji tako zovemo, nije baš da pristaju neki čamci

jedva sam se pomerao brže od 6'/km, iz nekog razloga sam trčao sitnijim bržim koracima kao da sam tako pokušavao da se zagrejem

na kraju je ispalo 10.6km, u excel dodajem 11 jer imam zalihu od juče a sutra ću natenane nadoknaditi tih preostalih 0.2km manjka

praznici ćao

 tri crkvena jubileja zaredom, ko će ih pohvatati

prvo je bio neki zimski krstovdan koji se tako zove jer već postoji jedan u jesen

 zatim bogojavljenje poznato po tome da se tog dana tradicionalno u reci pliva "ko prvi do krsta" no to je upropašćeno jer se nadmetanje umesto "sporta za sve" pretvorilo u cirkus pa svake godine nađu neku cajku da se skine polugola i smoči i onda je ovi vaterpolisti puste da ona "pobedi" (prevrćem očima) 

da mi je samo znati ko je prvi došao na tu idiotsku ideju i kome je nastavila da se sviđa, i zašto

i na kraju jovanjdan koji je danas, neko vreme smo išli kod rodbine na slavu ali smo tokom korone prekinuli i nikad nismo rešili da se vratimo na staro jer uostalom ni mi ne slavimo na taj način pa je glupo igde ići ako neko ne dolazi na uzvrat, to ti je kao u ligi šampiona

ja sam se konačno vratio trčanju i sada sledi kratak osvrt na to koliko sam štete napravio i da li je uopšte popravljiva

elem opet će da bude frka u nadoknadi jer imam samo 83km a prošle godine u januaru 197km što znači da nakon jutrošnjih 12km (hrabro, nema šta!) imam još 11 dana januara na raspolaganju a fali mi 115km da bih pobedio prošlogodišnjeg sebe, dakle trebao bih svakog dana da se vrtim oko 10-11km što ne deluje nemoguće za moje noge, više je problem za mozak

garmin se naravno zaleteo da mi smanji ve-o-dva-maks za jedan poen, još sam dobro prošao što je ipak samo jedan

raspad

ovo je već prešlo svaku meru dobrog ukusa

krenem e-bike-om da napravim mikro krug oko grada i da u povratku svratim u lidl, pa obzirom da mi se sve učinilo dosta suvo (jer je mraz do podne pa nema kad da se odledi blato) nastavim jednim kratkim prekidom makadama

tu primetim da su posuli taj put nečim, kao da su ga uravnjavali (?) i u trenutku pomislim da je to što se pretvorilo u blato samo trenutni deo od par desetina metara a da će kada zaravnjenje ponovo pređe u blagi uspon sve da opet bude suvlje i prohodnije

mućak

što sam dalje išao blata je bilo sve više i da bih ograničio štetu na samo 100m a ne na celih 800 ili koliki je već prekid, okrenem nazad, rekoh bolje je na bilo koju drugu stranu, danas nije dan za ovu avanturu

vraćam se nazad, blato gnjeca po gumama, spada na sve strane, totalno sam za$ran sa svih strana, rekoh posle ću skrenuti u neku livadu pa malo kružiti po travi da se to sve obriše

u tom času KRK TAK KRAKKK nešto rnda u zadnjem točku i lanac kao zastane, rekoh spao je
pedale ni napred ni nazad, no nakon malo pokušaja da prešaltam opet se nešto okrene i opet se zakoči, rekoh čim izađe, iz blata pogledaću šta je i namestiti lanac gde mu je mesto, nemajući pojma gde se i zašto mogao zaglaviti

kad sam stao, IMAM ŠTA I DA VIDIM

menjač je skroz ispao sa neke osovine, visi na svojoj sajli i pride se upleo u žice skroz preskočivši sve zupčanike

malo se i iskrivio

šta god da je puklo, popravke nema a naročito na licu mesta, no odavde mi je ka kući pretežno nizbrdo a zadnji kilometar ću pregurati

ili ću da stojim na jednoj pedali a da se drugom nogom odgurujem kao na trotinetu

no u nekom času skontam da e-bike "radi" iako lanac nije spojen na zadnju glavu jer je spao i sa prednjeg zupčanika

mislio sam da mu je jedini senzor baš u zadnjem točku, a zašto reaguje kada okrećem pedale u prazno (dok se lanac vuče po zemlji) ostalo mi je nejasno

tako okrećući pedale kao moron tojest praveći se da nešto kao "vozim" sam ipak stigao do lidla i nakon toga do kuće

oprao blato, ostavio biciklu da se ocedi mada će do jutra lanac da se zaledi ali otopiće se opet na suncu ako temperature pređu preko nule

dakle moram po podrumu tražiti neki stari menjač da ga nasadim na mesto ovog pokojnog
ako ne nađem, imam jednog na buvljaku koji će imati nešto slično polovno jer je ovo malo drukčiji tip montaže od klasičnog mtb

od sutra opet na trčanje, bože zdravlja, prošla su me leđa od lopatanja i bezvoljnost za trčanje pa sam se valjda dosta nahajkovao do proleća

vožnja

bio je plan da odemo autom do te varošice 20km odavde da ne bismo biciklama na nula stupnjeva, pa da odatle ja dotrčim kući ili eventualno nekom kombinacijom trčkaranja i hajkovanja napravim izlet po okolnim brdima, jer se sigurno ne bih peške vraćao magistralom.

kad smo stigli tamo eto iznenađenja, ona kuja na groblju se pojavila posle par nedelja sa sisicama kao krofnicama, u prevodu negde se oštenila a mi smo joj naišli kao kec na desetku sa velikom konzervom onog gulaša za pse.

dok je lola napravila polukrug nekim zaleđenim puteljkom da nahrani još dva kerića ja sam produžio kilometar do benzinske da je tamo sačekam jer taj puteljak tamo polukružno izlazi, i tu na pumpi pronađem (tojest pronađe ona mene po nalepnicama na autu) ženu čiju je majku frizirala lolina mama pre 50 godina i tako se fino ispričasmo.

naime druga radnica na pumpi je pitala "jel ti to popravljaš bicikle" (verovatno će joj letos nešto trebati) pa sam objasnio da su nalepnice jer smo godinama vozili trke i tu se ova druga uključila i pitala da nisam ja taj i taj, eto rekoh seoski selebriti ne može ni benzina da natoči a da ga ne salete obožavateljke.

kad sam napravio pola polukruga prema loli, na kraju sam je doveo do pumpe što je opet najviše obradovalo tu su-radnicu koja je već sa 50 metara povikala "evo ga doveo je Bosi Lolu!!!" na šta su se ove dve izljubile prepoznale i site ispričale o starim danima detinjstva jer su se družile i posećivale paralelno sa majkama.

na kraju smo odlučili da se provozamo novom Brzom Cestom koja ide uporedo sa magistralom pa smo otišli kontra smerom od kuće još 15-ak km čisto da vidimo kako izgleda, onako turistički, pa smo na kružnom toku okrenuli nazad i celim putem prošli i u drugom smeru, uz pokliče kad god primetimo neki marker na magistrali kojom smo pičili celog života 

- eno je Sanjina kuća! 

- eno kafane Velika Srbija! 

- eno ga Kaolin! 

- eno ga putić kroz Slađino selo! 

- eno ispod podvožnjaka gde su one kuće, Milica je rekla da je njena zadnja do Rabasa (reka)

- eno gore pored onog repetitora sam ti pričao da sam jednom prošao MTB-om

- evo ga put za plavi most

i tako pola sata :-)

arahi 8

pojavile se neke patike na akciji pa sam odmah pohitao da ih naručim obzirom da kod Hoke nema greške sa veličinama (45 1/3 plus minus par milimetara) no u zadnji čas sam se setio da pitam Vešticu kome su namenjene (stability!) pa je ispalo da ih mogu uzeti jedino za šetnju i paradu a za to već imam jedne :-(

pa sam teška srca odustao.

jedino ako ih DODATNO snize, e onda ću ih uzeti kao "nove za šetnju i paradu" a ove što su mi sada za paradu ću početi da nosim na trčanje jer su mi skroz odgovarajuće za laki trail, ali su previše najs i bjutiful da bih počeo da ih rabim za to za šta su namenjene.

sanjao sam neku biciklističku trku, tojest prvo sam u zadnji čas primetio vozeći biciklu da je u krivini mokro, malo sam izleteo pored puteljka u travu da se ne bih poklizao i nekako odmah zatim sam stao jer je naišla biciklistička trka pa sam ljudima vikao klizavo klizavo no oni su svejedno padali kao sveće.

dakle čak ni u snu ne umem bolje nego da budem potpuno beskoristan.

sinoć sam špartao godinu unazad u excelu novi kalendar/rokovnik gde sam upisivao HRV tokom noći i takođe onu drugu vrednost koja se ne vidi na satu nego samo u aplikaciji a to je 5'max HRV, za koji Veštica kaže da većina garmin korisnika uopšte ne skuži taj podatak.

tako sam pola dana čitao o tome čemu služi jedno a čemu drugo i kako tumačiti kada opadne jedno naspram kada padne drugo naspram kada padnu oba.

bogme zanimljivo štivo, i jednako bespotrebno jer ne možeš živeti ciljano da bi ti određeni parametar tokom sna bio bolji - na nama je da mučimo telo a na njemu je da plače i da se žali kroz razne aplikacije.

dajte nam para(simpatikusa)

krenulo je i jutro da se pomera ali još uvek mrljavo

u narednih deset dana, izlazak i zalazak će sa sadašnjih 

7:12 - 16:28 doći do 

7:05 - 16:40

što znači još 7' svetla ujutru naspram 12' uveče

od najkraćeg dana u godini odmaći ćemo desetak minuta ujutru i 40-ak uveče što dosta znači popodnevnim tipovima no takve gotovo ni ne poznajem jer većina trenira kad je već uveliko mrak a samo retki uspeju u toku dana

da je leto i toplo, ovo bi promenilo život onim frendovima koji koriste svaki minut nakon posla, u firmama koje rade dve ili tri smene (06-14 ili 07-15) pa odmah po dolasku kući naskoče na biciklu i odvrte 30-ak km, no to što je moglo u novembru nešto baš i ne pogađa ovaj trenutak jer je nakon ona tri sina (sećate se, veliki sneg kao nezaštićen sehs) bljuzga pa led pa crni sneg - sada stigao i četvrti, a to je laka močvarna poplava na sve strane, sa potocima koji doslovno svuda šibaju popreko svakog većeg srednjeg i manjeg puta/ulice

sa Vešticom sam "u sitna crevca" (izreka za previše detalja) razglabao i simpatikusu i para- mu bratu, koji je zadužen za HRV koji mi se pomalo pokarabasio ovih dana nakon jednog euforičnog perioda kada je WOW podivljao u visinu a sada se nekom logikom prizemljio ka donjoj liniji opsega što me je donekle pokolebalo u tome koliko zaista dobro podnosim ove zimske čarolije.

sledeći magistarski rad će mi biti - Uticaj Lopatanja na Parasimpatikus i Kretanje Maksimalnog 5-minutnog HRV tokom belih noći zimskih čarolija.