03 ožujka 2024

opet prečice

nakon dana polu-odmora u kojem sam dvaput izašao city-bikeom a da ni sâm ne znam zašto, jutros sam logično bio odmorniji nego uobičajeno pa sam to iskoristio za jednu avanturicu.

naime kad si umoran, nema ništa gore od toga kad probaš da prođeš nekom prečicom pa ne uspeš, pa onda treba iz neke rupe izaći nazad u život što je poprilično teško kad si umoran, onda ti je i motivacija nikakva pa se takva razočarenja pretvore u agoniju hajka i samosažaljenja.

a kad si ko zapeta puška, ništa ti ne smeta, možeš deset puta strčati u potok i istrčati nazad na breg i ništa ti ne smeta, čak ti bude pomalo i zanimljiv taj mazohizam.
umesto da se razočaraš, ti si opet zadovoljan eto jer si skontao kuda NE može da se prođe.

i tako sam "ubo" jednu prečicu koju sam oduvek merkao, spojio sam dva puteljka preko dve livade nizbrdo pa uzbrdo i bile su povezane nekakvim mostićem tojest preko velike cevi je navučena zemlja pa ni ne primetiš da si prešao potok.
molto zadovoljan, da ne kažem veoma soddisfatto.

eto nakon 10 još 11km u martu, ovo ide na dobro.
obzirom da sam u januaru i februaru imao 171 i 172km, u martu bih mogao 173, he he.
prošle godine sam pretrčao samo 149km, šta li sam radio celog marta bog bi ga znao.
možda je to bilo ono kada je kraj zime bio lep, a posle toga opalila kiša pa proleće nije došlo do jula.

02 ožujka 2024

veliki mislilac Antiša Zjec

mislio sam da sam umoran pa nisam ni ostavio biciklu na jednom od standardnih mesta gde to radim, nego sam samo produžio dalje umesto da trčim.
i napravio city bike-om krug od 20-ak km po bregama oko grada, i da vidiš čuda izgleda da nisam bio naročito umoran jer sam bez po muke uzišao i gde sam mislio da neće moći, pa sam izgleda morao i da trčim.
ali nisam.

subotom nemamo pauzu na poslu jer radimo kraće, a dan se valjda dovoljno produžio jer ako garmin kaže da sunce zalazi u 17:27 to bi trebalo da znači da će u sunčanim danima da se lepo vidi negde do 18h, što je već ihahaj produženi dan u odnosu na prosečan zimski.
ovo februarsko leto je bogom dano za treniranje pa bi i to trebalo iskoristiti.

nisam ni stigao da pogledam koliki mi je cilj za mart, ko zna koliko li sam pretrčao prošle godine.
znam da sam u aprilu pretrčao nešto mnogo, i toga se već pomalo plašim :-)
ovo "cilj" za mart zvuči smešno kao u lidl aplikaciji, vaši ciljevi haha, nakon 10 hiljada dobijete bavarsku perecu za 1 dinar, a nakon 15 čokoladu sa karamelom ili sok od breskve.

01 ožujka 2024

hrvatski bog Mars

Mars je planeta koja u astrologiji predstavlja početak, entuzijazam, energiju, fizičku snagu, vitalnost, ponos, hrabrost, žestinu, strast, želju, akciju, agresivnost, bes... Mars ukazuje i na preduzimljivost i na preuzimanje inicijative kako bi stvari krenule da se dešavaju.

tako sam ja utrčao u mart kao da sam pao s Marsa, divljački moćno i ubitačno.
new balance minimus koje sam kupio samo zato jer je Krupicka trčao u njima, pa ko velim vidla žaba da se konji jašu pa i ona stavila sedlo na leđa.

ovo je bilo drugo od trčanja "kao u starim danima" gde trčim apsolutno SVE, bez obzira na nagib i podlogu.
i uz njive i niz livade i niz šumu i uz kamenjare, prečicama kuda nema puteva nego samo po azimutu od tačke a do tačke đ i rokaj.

izašlo mi je malo preko 10km i prosek oko šestice, da sam pet kila lakši bio bi i prosek bliže onom "u starim danima" no šta je tu je, pivo je izgleda preveliki izazov kojem je teško odupreti se.
a uz pivo može i malo pečenja jelte.

29 veljače 2024

na jedvite jade

šta je to jedvit Jad, i da li je dvit jad dvostruko veći?
što bi rekli englezi yadda yadda, ili crnogorci viđu jada

ukratko stvari stoje ovako
juče popodne sam uspeo da premašim i sebe i februar 2023. tako što sam na yedvitte yadde pretrčao nekih 5.6km koje sam upisao kao 6 jelte, i tako sam stigao do 167, što znači da je cilj iz 2023. premašen (tada sam imao 165)

no tih 165 je prošle godine značilo 165/28=5.893 km po danu,
a sada bi ako danas ne otrčim ništa ovih 166.6/29 bilo 5.745 km po danu, što mu opet dođe nekakav poraz
tako da danas MORAM pretrčat još koliko mi fali, 4km, da bih tako stigao do 171/29=5.896 km 

yesssssssssss
čitavih 3m po danu više
mali korak za čovečanstvo
doduše moram 4.4km da bih nadoknadio onu krađu od juče kada sam lagodno zaokružio
štaviše kad već izađem napolje (za 5 minuta) kontam da će mi se ambicije uvećati, možda stignem i do 6.4, ko će ga znati

APDEJT APDEJT ČUJTE I POČUJTE

ipak je ispalo 5.4km, 
dok sam prolazio pored stadiona dunulo mi je da uradim neku dijagonalicu pa sam nekako "odradio" dvadesetak a prosek od 3'50''/km po džombastoj travi u ravnim patikama koje se klizaju ne govori mnogo više od hiljadu reči

tako sam u februaru 2024. pretrčao 38 metara po danu više nego 2023.

28 veljače 2024

šarene pilule za li lu le

hteo sam naslov DVE PILULE ali mislim da sam ga već prečesto rabio
juče mi na tastaturi nisu radili ertz, a danas mi ne rade uiop
pa sad imam dve tastature, staru veličine teretnog voza koja klopara kao da se sapliće na svakom koraku, i ovu noviju nemu, tihu, ali zaboravnu

eto
juče je ipak ispalo kao u najavi, ali puno bolje
iz lidla juriš najbližom uzbrdicom koja je prvo ulica pa je posle par km lep širok makadam kroz šumu i na kraju se pretvori u kolski strm i grbav put kojim i traktori jedva prolaze, naročito kada uraste u korov pa se suzi na pola metra

no ja sam samo pičio do vrha tog pristojnog puta, svo vreme začuđen kako mi tako dobro ide jer sam držao tek nešto malo preko petice po km
u jednom trenu sam hteo da zastanem jer mi je bilo pomalo poteško no rekoh napraviću segment na stravi pa da se ne obrukam

gore navr brda ima jedan napušteni kućerak i pored njega klupa i sto od dasaka, sa pogledom na šabački magistralni put koji ide po paralelnom brdu
tu sam malo zastao, tj zaseo, pa napravio pauzu

nakon toga se sjurio nazad ka lidlu gde mi je bila bicikla, 
kao što sam uzbrdo držao malo preko petice, nizbrdo sam malo preko četvorke
uzeo sam one mizuno wave sky, mekane su i one, ne mogu se požaliti
    
jutros opet u njima, 
sada 9km a juče sam imao 8km (4 up i 4 down)
danas sam pak imao 4.5 + 4.5km, A EVO I ZAŠTO

naime negde u najdaljoj tački sam zastao da se istegnem i u trenu izgubio svaku motivaciju da više trčim
rekoh ajd vratiću se kući prugom pored ind. zone, lagano pjehe od pravca beograda
i nakon parsto metara spazim neke silne radove i skontam da je cela ex-fabrika Srbijanka isparcelisana i tu se pravi desetak raznih firmi i pogona

malo sam zavirivao malo protrčavao, i kroz jedno od naselja zatvorio krug, tako da mi se motivacija nenadano vratila pa sam ipak nakupio pristojan broj km za jedan bezvoljan trening

27 veljače 2024

utrčati u dan, kakav opak plan

noćas je bio pun mesec, ili tu negde 95%, nisam baš zagledao
primetio sam ga slučajno jer me je probudila alergija, pa dok sam šetao po kući da nađem na kojem radijatoru spava mačka, vidim neko čudno svetlo
došli vanzemaljci, rekoh
kad ono mesec, pun ko kufer, što bi reko miki solus

i rekoh, sad ću da odem na trčanje, ovako po mesečini
od dva do tri noću,baš bi bila fora
i toliko mi se svidelo da sam nastavio o tome još dugo da razmišljam, 
dok nisam opet zaspao
tako da je od bloga ostao samo naslov (vidi gore)

danas za promenu neću na trčanje pa sav znojav u lidl, nego ćemo zajedno do lidla, pa ćemo da kupimo šta treba i onda će lola to, pola u korpi pola u bisagama, da dopelja kući, a ja ću tek onda na trčanje
mislim da je to bolja kombinacija

štaviše možda ni ne odem biciklom do/od lidla nego otrčim tih 1300m do tamo jer se neću od tolicno pregrejati, pa mi se tako otvaraju neke mogućnosti da odem na severno brdo (od grada) i napravim neki krug sa kojeg bih se direktno spustio kući a ne opet pred lidl

nisam rekao da sam juče trčao sa slušalicama, eto za promenu
pustim sa bandcamp-a neki album i udri
kad naiđe pesma sa dobrim brojem beats/min onda dignem kadencu na 186 i tako trčim tri minuta dok traje i ritam, pa malo predahnem
posle sam nakon post-rocka pustio neki dream pop jer mi je postala vrućina
trčao u hokama clifton, mekane su i na nizbrdici možeš da bodeš petama u asfalt koliko hoćeš, čak je i užitak

februar je stigao do 144 a treba mi 166, imam tri dana za 22km, valjda uspem
uz ovakve brojke nije ni čudo što mi kilaža stoji na onih 250kg viška

26 veljače 2024

oče, oprosti, trčao sam

bogme gusto
kao agregatno stanje, imaš tečno, imaš gusto, imaš čvrsto
ko o čemu ja o govnima, ali dobro, guglaćemo odakle to dolazi
kažu kad sanjaš govna da govna znače pare, i tako ja celog života sanjao govna pa ništa
ništa jahta ništa vila u monte karlu ništa gibson ništa harli dejvidson, ništa bato

ne smem ni da sabiram, juče sam pisao ali sam srećom zaboravio pa tako nemam pojma koliko su ovih jutrošnjih 11km optimistični glede mesečnog bilansa
mislim da popodne neću trčat u pauzi posla, najavili +20 kao i juče, ubilo se za biciklu

čak sam i jutros kad sam krenuo na +9 mislio da sam se dobro obukao, i nakon 8km kad sam stigao do male akumulacije gore u bregama, rekoh ladno bih se skinuo go i tako trčao nazad kući
pa sam otišao lagaaaano peške uspon na brdo iza kojeg me je opet čekao grad u smogu
pa sam odozgo strčao, e nizbrdo mi nije bilo pretoplo

na žel. stanici naiđem na ovog druga koji oganizuje te trekinge po brdima, čeka voz za jug da bi tamo opalio neki hajk
utom na razglasu kažu da voz kasni 80 minuta (!) pa je dotrčao sa mnom nazad u grad
ionako je bio u jakni, rekoh ovo ti je dar sa neba, što je voz negde zalutao, inače bi umro gore na suncu na +20 tako obučen u debelim pantalonama
jel ispod imaš neke lepe bokserice, usput sam ga pitao, pa rekoh možda ipak da sačekaš voz, a meni daj jaknu i pantalone da odnesem kući

25 veljače 2024

nešto je ispalo! (a nije govance)

pitao sam se šta će ispasti od jučerašnjeg dana i eto šta je ispalo, ruska trojka.
gde se ne misli na jednog rusa i dve ruskinje, ni obrnuto, nego na onu čuvenu zapregu koja se tako zove a izgleda tako da tri konja vuku kočiju.
ili Moskviča, svejedno.
doduše skuteri od 50ccm uglavnom imaju tu negde oko "tri konja" što je dakle triput više od profesionalnog bici sprintera.
kada ne bih ispravljao typkaće greške, ovo bi bilo puno zanimljivije.
probaću prvom prilikom.
to jest drugom.

eto nakon 24 + 19 = 43... +27 = 70, toliko kilometara sam prešao biciklom
nakon dve vožnje po bregama, za promenu sam odvezao treću vožnju, takođe po bregama.
i sve tri e-bikeom, mislim da je to dovoljno za testiranje i da mogu da ga vratim Loli.
ovo treće sam na gepeku nosio balon od 5l pa ga napunio vodom sa izvora, koji je negde ispod vikendice proslavljene olimpijke ane subotić tako da sam iskoristio i da svratim do njih, gore na brdu iznad.

e sad o eBajku.
uzbrdo ti pomaže itekako (dok traje baterija*), po ravnom nikako jer asistencija traje do 25 km/h a obzirom da je mrcina 25kg teška onda pri recimo 28km/h ulažem napor kojim bih na svakoj drugoj bicikli išao dosta brže, nizbrdo je slično jer je mrcina antiaerodinamična a i delovi su loši, točkovi, glave, gume, sve je mnogo lošije od svake "prave" bicikle i jedino što u njemu vredi ($$$) je ta baterija, motor, i elektronika.

*obzirom da je težak kao tenk, ne dao ti bog da ostaneš sa praznom baterijom, jer su prenosi dosta krupni pošto je namenjen za gradsku vožnju, tako da bi ga uz oštro brdo i pokojni Pantani gurao.

zato sam danas otkotrljao 58km na pravom mtb-u i podsetio se tačno u čemu je razlika.
baš juče pričamo tu sa komšijom koji je vodeći stručnjak za vantelesnu oplodnju i klinika mu se graniči sa našim dvorištem, a inače je i hobby mtb vozač, kaže da je čuo da ko jednom sedne na e-bike, više se ne vrati na ovaj human powered.
pa kod mene je kontra, vožnja na e-bikeu me samo "naloži" da pokušam da toliko brzo idem kad ispred sebe ugledam nagib bilo kojeg procenta, i ništa više.
po ravnom svakako idem brže, bogu hvala.

dakle u dva dana nula km trčanja, vreme je da proverim excel...

auuuuu, imam (osim tonu bicikle) samo 133km u februaru a treba mi 166 da bih premašio onaj lanjski.
biće čupavo.
najavljeni su lepi topli dani tako da mi jedino preostaju jutra za trčanje, popodnevne pauze ću svakako koristiti za nešto malo bicikle.
sutra verovatno opet od-do lidla, heh

24 veljače 2024

šta li će ispasti od ovog dana?

da li da idem na trčanje, kad je već plus 15, ili da skoknem biciklom da obiđem ono neko štene (napušteno) koje sam preneo iz tačke C u tačku F?
i zaletim se biciklom, završim pola od planiranog posla pa se vratim nazad na Posao, vidiš ti to moram uvesti "posao i Posao" da ne bude svaki posao = Posao.
jer samo jedan je Posao, uan end onli.
ovo drugo su poslići.

i nakon par sati na Poslu kaže lola idi opet biciklom završi onaj posao, pardon, poslić, do kraja, i odem opet biciklom i (posle jutarnjih 24) nakon još 19km preko sedam brega evo me opet na Poslu.
srećom subotom je malo skraćen.
dakle ukupno 43km kao što je bio plitvički maraton dok ga nisu premerili kako valja.
btw mojih 2h56' su bili na toj dužoj stazi.

e sad šta li može da se desi u trećem poluvremenu, nemam pojma.
koliko li će mi ostati snage tojest volje, bumo vidli.
u krajnjem slučaju ne moram mnogo ni trčat danas, 
a mogu, a ne moram, a opet mogu, a opet ni ne moram.
pa ako budem mogo, imaću u vidu da ne moram.

23 veljače 2024

ko bi reko, još pet sam ušteko

oću stići neću stići oću stići oću
rekoh od svega pomalo
malo biciklom do lidla, nestalo kajzerica rustičnih
još nešto nakupovao na brzaka, iskoristio par kupona
uzeo sam još jednu aku lampicu, neku malo manju i zgodnu za poneti
bum je testiral po tunelima letos

e a kad sam vezao bicikl pony (što ga Milijana gony) ispred lidla,
rekoh tri dana sam džandžio, pa može i neka promena.
da jednom i meni zapadne kraći i mekši.
trening, mislio sam naravno

no di ću šta ću svuda mi dosadno pa opet odem uzbrdo i napravim neku osmicu
ispadne mi 5km, jer toliko sam negde i imao slobodnog vremena
pa juriš u kupovinu i juriš biciklom kući
pošto sam u zadnjih par dana oprao dva para patika, rekoh daj neke sledeće
pa uzmem mizuno one bele i mekane

IMA TA FORA S PATIKAMA
dok su nove, a nove zovem sve do 800-1000km, sve ih nekako štedim
ne bi ih prao, ne znam ni zašto
kao nešto će im se desiti
i operem ih po pravilu (svake patike) možda dva ili tri puta u tom prvom periodu
e kad jednom pomislim da "više nisu nove", onda krenem da ih rabim
pa po kiši pa po blatu, bljuzga, hajk 'n' run, i slično
i onda ih u sledećih 300km operem deset puta
I NIŠTA IM SE NE DOGODI
namerno ih sušim na vrelom radijatoru da bi se razlepile, ma jok
sve bih da ih bacim, i nikako

i onda se pitam, ako ama baš svake patike mogu da izdže minimum 20 pranja, a ako mogu 20 mogu sigurno i 50, zašto ih onda čuvam od te opasnosti pa ih za vreme najboljih dana operem samo par puta???
i tako praktično celog života trčim ili u novim ali prljavim patikama, ili u starim a čistim :-)
dobro je da sam to primetio dok još nije kasno.
tek sam pretrčao nekih 70-ak hiljada km u životu, a planiram još uvr glave desetak
eto vidiš da je na vreme

22 veljače 2024

hARD tIME & eMINA aRAPOVIĆ

ima ta jedna stvar RADOSTAN DAN 
pa je se setih jer mi je danas bio radostan dan.
ali ne što sam raskinuo sa curom, 
jer curu ni nemam, jbg žena mi ne dozvoljava.
to je taj mučenički život koji vodim,
uvek neke žrtve, neka odricanja...

nego sam išao da tražim neke kučiće bačene.
uzmuvale se gradske zaštitarke pa rekoh da se pridružim akciji.
pa ujutru peške, a popodne biciklom.

zadržaću se na ovom jutarnjem activitiju.
ponikom do izlaska iz grada, pa odatle na hard core trail.
krenuo lagano, da ne može lakše.
samo sebi govorim NEMOJ PUĆI, moraš sve trčat.

i trčao ja makar bilo 7 km/h, ali sam trčao, barem je tako izgledalo.
valjda.
strmo pa kamenje pa strmo pa blato pa strmo.
a ja stoički trpim i brojim korake.
bio sam bliže sedmici no šestici ali nisam gubio nadu.
i da vidiš čuda, kad sam krenuo nazad, skinuo majicu dugih rukava.
prvi put u životu nosio onaj salomon ranac/prsluk.
zadovoljan.
prezadovoljan.

i valjda sam se zagrejao, spori start se isplatio.
i gas gas gas gas, i do kraja vidi čuda.
spao mi prosek na 5'59"/km.
đihaaaa!
a'pćihaaaaaa (opet krenula fakin alergija)

21 veljače 2024

riba ribi grize rebro

zašto me niko nije upozorio da smo 19.2. prešli iz vodolije u ribe?
doduše nemam pojma kako bih upotrebio tu informaciju, iako su neke promene više nego primetne.
naime juče i danas dva lepa brdska tempića, mašala.

dunuo nas je neki pljusak između 5 i 7 jutros, taman da proguram još jedan dan bez tabletice protiv alergije.
mislim da sam spojio već 4 dana sada, a možda je i ta neka travuljaga prestala da cveta pa je i to razlog što samo povremeno kinem i iscedim nos.
bože oprosti, da mi je neko rekao da ću da se obradujem* kiši, kao neki psihopata, ne bih mu nikada poverovao.
srećom pada samo par sati dnevno, više nego dovoljno.

odjurio biciklom samo par km na drugi kraj grada, odatle par km iz reku pa 4km uzbrdo pa dole-gore spust u grad da bih napravio krug ali puno nervoznijim profilom sa par "kontrakupsera".

*doduše jednom sam se radovao kiši, kada je maraton trebao da se trči sredinom decembra pa sam se rukovodio logikom da je "bolje da bude što gore" pa smo tako crkavali na samo +6 stepeni i na severnom vetru, dobar broj ovih iz top 10 se raspao i na kraju se moja prognoza obistinila (da ću bolje od proseka podneti nevreme) pa sam završio na drugom mestu.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

chatGPT dodatak za one kojima je blog bio prekratak:

Oboje Vodolija i Ribe su povezani sa različitim delovima godine, i njihov uticaj na sportske aktivnosti poput trčanja i vožnje bicikla može varirati u zavisnosti od individualnih preferencija i astroloških interpretacija. 

Vodolija, koja pada između 20. januara i 18. februara, često se povezuje sa inovacijama, nezavisnošću i ljubavlju prema nekonvencionalnim aktivnostima. Ovaj znak može preferirati jedinstvene ili grupne sportske aktivnosti, poput timskih sportova ili aktivnosti koje uključuju tehnologiju, poput časova unutrašnjeg biciklizma. 

Ribe, koje padaju između 19. februara i 20. marta, povezuju se sa osećajnošću, intuicijom i fluidnošću. Ribe bi mogle uživati u meditativnijim ili ritmičkim aktivnostima poput trčanja na duge staze ili vožnje bicikla, gde se mogu povezati s prirodom ili svojim unutrašnjim bićem. 

Na kraju, najbolje vreme za sportske aktivnosti zavisi od individualnih preferencija, fizičkog stanja i drugih faktora, a ne samo od astroloških znakova.

20 veljače 2024

creva i gliste

nisam dobio gliste u crevima nego sam iz lidla doneo one trake za vežbanje, dve tanke a dugačke i dve malo kraće i dosta jače, pa sad to kad na poslu imam pauzu, umesto da gledam šta ima novo na društvenim mrežama (NIŠTA!) ja to malo razvlačim kao crevca.
a trake zovem siva glista plava glista roza glista i tako.
možda ojačam pa kad mi iz ramena i lakta krene jači zamah, i noge će se brže okretati.

jutros malo jače i duže trčanje no opet sam zakasnio na posao.
biciklom do lidla pa šuškavac u bisagu pa zaključao biciklu tako što proturim sajlu preko bisage i gepeka, pa odmah sa starta dupke uzbrdo.
prema vetru a dalje od smoga kojeg i nije bilo naročito mnogo ali i od toga je puno bolje NIMALO.

nakon prevoja ka zapadu sam se sjurio u rupčagu i ustrčao uz jedan od najstrmijih puteljaka u kraju, moram i tu napraviti segment na stravi.
za onaj neki dan kada se vratim trčanju pa i na stravi postanem bilo šta više od Ničeg.
devet km i malko, pa striptiz pred lidlom pored bicikle, skini majicu dugih rukava, skini ispod nje onu znojavu, pa obuci ovu koja je bila spolja, pa preko nje šuškavac.
usput prebacivanje aktivnosti na telefon dok sa čela kaplje znoj, pa nakon par minuta kad se malo ohladim svečani ulazak u lidl.

sprint biciklom po gradu sa prepunom korpom i bisagom na gepeku, jer nema ništa uzbudljivije od vožnje po vetru dok su ti gaće i sve na tebi vlažno i u trenu ledeno.
pa šta, i pola redklif je posle trčanja ležala u kadi punoj ledene vode.
samo da od toga ne počnem "kljucati" kao i ona.

19 veljače 2024

đavoli i vrazi

nakon tumaruckanja po parku i naokolo sam okrenuo nazad kući, rekoh imam oko 4km pa ću lako nadoknaditi oko tržnog centra ako mi pofali do 8km.
tu preko puta Doma Kulture primetim da mi na satu piše 6.66km pa rekoh sad ću ja ovo da slikam, kao da imam 13 godina pa me takve stvari oduševljavaju.
no prvo krenem da se istežem malo, da se razgibavam, već postaje toplo jer kad kreneš na +2 onda ti nakon pola sata trčanja i sunčanih +5 deluje pretoplo.
nastavim da posmatram neke pse lutalice koji se igraju pored reke, krenem preko pijace pa ću rekoh kad izađem sa druge strane da nastavim trčanje.
utom me pozove Lola od zubara i kaže da stiže kući, ja pak skontam da sam već na 700m od kuće i obračunam da mi je to taman minuta da mi se telo malo rashladi posle trčanja da ne uletim u kuću zaduvan i zapuhan.
prebacim ацтивити sa sata na telefon, zaboravio da slikam onih 6.66 i kad je sa garmina preskočilo na stravu, piše 6.65km.
ETO TI GA SAD.
stigao mi je i treći kačket puma koji uopšte ne izgleda kao na slici no šta je tu je, barem su ona dva nike odlična.
i uz kačket su mi stigle i žute hoke u kojima upravo stojim na poslu pored laptopa kao za šankom i divim im se ovako sa visine.

18 veljače 2024

nepoznati gradovi

ide jedna opasna jungovska psihološka analiza.
naime ne pamtim da sam sanjao kako idem poznatim ulicama, trgovima, zgradama, doslovno svi snovi su mi po sasvim izmišljenim gradovima od kojih se neki detalji ponavljaju a novi redovno iskaču niodakle.
i noćas sam se probudio usred istog takvog sna i javilo mi se ukazanje-objašnjenje:
snovi tojest podsvest samo imitiraju ono svesno u meni, tojest pokušavaju da mi kažu kako mi sopstvena glava nije Kuća.
jer i u stvarnom životu često dolazim u situacije kao da sam u nečijoj nepoznatoj glavi, situaciji, aktivnosti.
na trčanju ili bicikli do samog izlaska iz raskrsnice često ne znam na koju ću stranu skrenuti, odem levo pa se setim da sam hteo desno ali se po pravilu nikada ne vratim nego odem tako tim neplaniranim putem i nastavim da se dalje snalazim kuda ću i kako ću.
i tako me podsvest vežba i priprema na sve i svašta.
poput onoga kada sto puta sanjaš da se neko razboleo ili umro, ili da su ti ukrali bicikl ili auto, e onda ako se nekad nešto i desi, uglavnom si bar malo pripremljeniji nego da nikada nešto slično nisi ni sanjao. 
makar.
tako i moji snovi mene vode na maratone koji prolaze kroz kancelarije na sedmom spratu ili podzemne prolaze, krcate parkinge u stambenim blokovima, i umesto da se u snu odmorim kao normalan čovek, ja se dodatno izmrcvarim kao da sam prenoćio u nekom najtežem kvizu.
hvala, ne mora.

17 veljače 2024

znate li onaj vic?

evo kako izgleda moje trčanje:
juri čovek gradom i na sav glas viče PROLIV, PROLIV, pretrčava na crveno, PROLIV, obara pešake levo i desno, PROLIV, uleće u gradski wc, PROLIV (ovo sam se setio da copypaste PROLIV da ne bih tipkao svaki put), dolazi pred jedina zatvorena vrata od wc-a, viče OTVARAJ, PROLIV, a iznutra se začuje kako neko na jedvite jade uspeva da procedi "BbbbBbbbLaaaaGggGggooo TeeEeeeeeBbbBbbiiiiiiiii"

eto bicikla mi je u prolivu a trčanje u zatvoru, moram ukucati u chatGPT kako se na raznim jezicima kaže zatvor.
kao što imaš fiziološki rastvor, imaš i fiziološki zatvor.

no pet po pet, nakupljaju se polako kilometri.
jutros samo do lidla na brzaka, loli zagoreo ručak juče a dolaze gosti pa smo morali po novu turu morskih plodova.
uspela je sa bicikle da ubaci đubre u kantu da bi se ispostavilo da se na kesu sa đubretom zakačio ključ pa smo trčali nazad da prebiramo po kontejneru, srećom nađosmo ga.
mogao je neko pomisliti da iz kante vadimo svu onu smrznutu hranu.

nakon toga još jedna ekspedicija e-bikeom koji služi samo tome da ti se noge raspadnu.
naime sva ta asistencija može da posluži jedino da bi na 25kg teškoj mrcini uspeo da na usponima držiš brzinu otprilike koju bi držao na trkačkoj bicikli, dok nizbrdo on koči da bi punio bateriju, a po ravnom goni samo do 25 km/h a pošto po ravnom naravno idem preko 25 onda se živ rastočim ulažući pri 28 km/h napor kojim bih na običnom mtb-u išao 32 a na cestovnjaku 36.

tako sam ga par dana isprobavao (iako smo ga uzeli Loli) i bole me noge kao da sam bio na bici pripremama.
da te bog sačuva.
eh da, obzirom da mu je glavna namena gradska vožnja, prenosi su relativno krupni tako da na usponima preko 10% uz max asistenciju opet moraš ići u cik-cak i stiskati pedale krvnički, pa i nije čudo što imam osećaj da sam tri dana žestoko trenirao iako sam svaki put pomislio da idem na izletić rikaverić.

Evo kako se "zatvor" može reći na nekoliko svetskih jezika:
Engleski: Constipation
Španski: Estreñimiento
Francuski: Constipation
Nemački: Verstopfung
Italijanski: Stitichezza
Ruski: Запор (Zapor)
Kineski (mandarinski): 便秘 (Biànmì)
Japanski: 便秘 (Benpi)
Arapski: إمساك (Imsak)
Korejski: 변비 (Byeonbi)

ovo zadnje se najlakše pamti, Bye, on bi da kenja ali neće moći, Bye

16 veljače 2024

šta nosi dan, a šta noć???

mislim da je odgovor jednostavan, pod uslovom da ne živiš u polarnom krugu.
dan uglavnom donese svetlost, a noć donese mrak.
nakon tog prosvetljenja (jer ipak je petak prepodne) mogu da nastavim dalje u svetlost.
došlo je lepo vreme, lepo vreme me mami na biciklu, i tak.
trčanje pati.
tojest patim ja što ne trčim.
mogao bih ali eto.
stigao sam juče do 84km od 165 koliko sam imao prošlog februara.
ali prošli februar je imao 28 dana, dakle 165/28=5.9 sunce ti ni 6km dnevno
kako to zvuči malo
pa onda tih 5.9x29=171, eto koliko bih morao da pretrčim do kraja meseca.
dakle tu sam negde oko pola.
jer je pola meseca prošlo juče u podne, 14.5 + 14.5 = 29
pa ti vidi.
jutros opet alergija, nisam smeo napolje, nego usisavao po kući da smanjim količinu prašine na minimum.
u pauzi posla bumo vidli, ili na kratko trčanje ili na kratak bajk.
sunce i +13, šesnaestog u veljači.

15 veljače 2024

juriš

bio je kratak juriš, nepunih 7km, i sad mi pade na pamet da bi svaki malecki juriš mogao da se zove Jurišić. 
Veca se ne bi s tim složila, ali šta ću, vujaklija je na mojoj strani.
odmah od prvog metra sam prepoznao onaj osećaj "lakih nogu" pa je i prvi kilometar bio ispod petice, da su neka sretnija vremena bio bi ispod četvorke ali ajd, daj šta daš.

kad mi je već lepo krenulo, bilo je bolje razmisliti koliko otprilike mogu da držim sličan tempo, umesto razmišljanja da li treba da pokušavam da produžavam trčanje po cenu da iz galopa pređem u dosadni kas.

primetio sam da su jedno gradilište poravnali i učinilo mi se da se nazire stazica koja po kamenju izlazi na železničku prugu na kilometar od stanice, pa sam udario prečicu i popeo se na nasip.
nisam odavno tuda protrčao, sa istočne strane stanice, jer je popravljana pruga i menjani pragovi, pa su sve zasuli oštrim novim kamenjem iz kamenoloma koje bukvalno cepa đonove, na šta nisam bio spreman.

tako da sam prošetao prugom par stotina metara dok nisam ugledao sledeći silazak stazicom, kuda radnici obližnjih firmi koriste prečice, pa sam dalje nastavio do kuće.
fora.

14 veljače 2024

raketni udari

prvi raketni udar se dogodio rano ujutru, kada sam raketnom brzinom krenuo na trčanje.
drugi raketni potez je usledio nakon samo par minuta kada sam odlučio da trčanje odgodim za popodne dok malo otopli, pa sam otišao do lidla.
u povratku iz lidla sam sa sve prepunom korpom i jednom od dve bisage raketnom brzinom stigao kući jer me je poterala raketa zvana severac, te sam na najmanjem zupčaniku vrteo kao da me snimaju kamere tur d fransa.

popodne je usledio sledeći raketni udar po pedalama jer sam istrasirao mnogo zanimljiv krug za trčanje do kojeg je opet trebalo stići biciklom.
krenula je i lola novim bajsom pa smo opet niz isti vetar odjurili ovim običnim gradskim biciklama preko 30 km/h do periferije, gde sam SHVATIO JEZIVU STVAR, A EVO I KOJU!

naime tanka oprema i tanak šuškavčić, pa to bih i inače nosio na +15 da imam šta da navučem preko znojavog dresa dok se vraćam biciklom po vetru, ali sada je bilo samo +10 sa povremenim oblacima, i kada dune plus se naoblači, nije mi bilo prijatno čak ni tako suvom, a kamoli da se sav znojav i mokar vraćam direktno u vetar.

pa sam se nakon nešto kruženja naokolo vratio suv kući, i ne naročito smrznut, uz tu cenu da uopšte nisam trčao.
budem valjda odmoran sutra, možda ništa ni ne smeta napraviti dan pauze nakon 11+11km juče i prekjuče.

tako se razmenom raketnih udara između svetog trifuna i svetog valentina završio ovaj jednodnevni rat između trčanja i moje malenkosti, mojom pobedom.

13 veljače 2024

Maksim Gorki

jednom sam na tviteru napisao da bi Maksim(alni) Gorki bilo dobro ime za dupli pelinkovac.
šta ću kad sam genijalan, tu nema pomoći.
a šta je vezano sa duplim pelinkovcem?
trčanje i oprema.

1) 
juče 11km danas 11km, nijedno baš čilo i veselo ali šta ćeš, trčati se mora, odnosno što bi ovi motivatori rekli "kilometri se neće sâmi istrčati"
vać gutam knedle ako će beogradski biti Državno jer bih sa ovilicnim treninzima jedva istrčao i POLUmaraton, a dva i po meseca je dovoljno da se osposobiš AKO bi vredno trenirao.
ali ja trenituckam neobavezno pa je ono AKO glavna reč u toj rečenici...

2) 
mahnito i predano sam osvežavao par stranica svakog jutra, tojest bitno je da je nakon ponoći, i nakon onog donjeg dela trenerke sam uhvatio i one hoke koje su mi ispale još ponajbolje od svih, i naizmenično sam proveravao na dva portala gde će ih sniziti.
žute su više izgledom da ih nosiš na poslu a plavo-narandžaste su vrišteća kombinacija za trening, naročito ako bi ih upario tj ukrstio sa ovim svojim koje su jednako papagajske.
no te drečave su srećom ostale preskupe pa ću se zadovoljiti sa ovom espadrila mokasina varijantom

12 veljače 2024

juče dugo i lagano, danas srednje i srednje

nakon šetnje sa psima, 4km, i trčanja prema hajku, sa lolom na bajku, odhajkovasmo juče dobrih 14km što mu dođe trećina maratona, e pa sad, sa stajanjima je potrajalo pet sati što baš i nije neka perspektiva za maratonsku projekciju (15h!)

no u totalu sam prešao mnogo km, pa rekoh valjda ću barem nešto malo smršati
ali jok

jutros pak solidnih 11km, mislio sam ispašće 14 ali sam nesvesno skratio gde god je moglo, ali svejedno sam bio zadovoljan, ovo je puno više od uobičajenih četrpet kilometara, šest kad sam euforičan

možda je do palačinki
 naime, svestan da nam je ponestalo leba, ustao sam pre zore i sasuo dve flaše smese za palačinke (iz lidla naravno) u dva tiganja (oba iz lidla naravno) i nakon hedonističkog doručka, šta će insan no na DUŽINU

jer kome je pet km trening, njemu je 13 dužina, pa čak i kad ispadne skraćenih 11 jelte
mislim da imam 66km u februaru, naspram 165 prošle godine, ovo postaje kritično
da li će bloger uspeti u onome o čemu sere od početka godine, ili će se naravno osramotiti???

11 veljače 2024

dve pilule, tri artikla


ako bog dadne u narednim danima ću vas smarati sa testiranjem tri artikla, tri pilule, tri rumene jabuke i dunje žute aman
naime napokon sam dočekao, nakon maničnog proveravanja svake noći iza ponoći (da legnem kraj tebe, kafu mi draga ispeci, tako ide narodnjak) da sportvižn diler spusti i cenu sive trenerke kakvu već imam crnu, i odmah sam uskočio kao pirana na miris krvi.

i kad sam već bio tamo, onlajn, ukucam kačketi filter trčanje i izađe mi samo 6 rezultata, od čega odaberem dva koja mi nisu ružna.
i tak, od za par dana ću postati tetka dva kačketa, majka zambijka otac finac pa jedno dete belo jedno crno.
pa ću ih testirat, kao neki fešn sportski bloger.

10 veljače 2024

moj te ganja oko kauflanda

prekjuče mi se potrefilo da mi se trening, (pardon, trčanje), završio, (pardon, završilo), na 4.98km pa sam juče imao kilometar i još jedan a danas sam na jedvite jade namakao 4.99km.
pa otud i naslov, zbog onih koma devedesdevet.

naime vidim ja, nisam ćorav, koliko će "otprilike da izađe" trčanje, i onda imam tu polukrug oko tržnog centra ako mi fali 300m, krug oko škole malo duži ili više malo kraćih, i te de i te de.
pa kad mi preti da će da ispadne nešto krnje, mogu da dodam ali ne zbog OCD-a nego ne volim da kradem pa kad upisujem u excel 11km, ne ide da svaki put taj krug otrčim u 10,630m, a volim da znam i koliko su patike tačno "prešle".

danas je bio specifičan dan zbog skoro pa olujnog vetra, istrčao sam iz kapije na ulicu i posle parsto metara mi je uz lagano trčkaranje prosek pokazivao 4'30''/km, ahahahahha, rekoh, valjaće meni neki deo trčanja odraditi i u kontra smeru, e taj će biti zabavan.
opet sam mislio da ću skratiti ili odustati i nemam pojma ni gde mi se prelomilo sa "ne mogu" na "mogu valjda", verovatno još jedan kilometar s olujom u leđa tokom kojeg sam se malo zagrejao.

opet taj neki bol kao da sam juče bogzna šta trenirao, da li je prolećni zamor, da li je neka posledica od korone koja je zakačila i one koji se nisu testirali i one koji su potvrdili, da li je zbog težine, eeeeeeeeeeeeee...

kad smo kod težine cifra visceralne masti mi je jutros sišla sa 15 na 14 što znači da sam jedan deo tovljenja uspeo da neutrališem, idemo dalje ka jednocifrenom broju da ne kažem jednocifrenoj cifri.

09 veljače 2024

bolu noge majko

izgleda da sam se malo precenio zadnja dva popodneva na bajku, jer sam počeo da gubim svaku želju za jutarnjim trčanjem/trčanjima.
pa je usporilo i gomilanje kilometraže, no barem sam nešto malo kvaliteta ubacio, da ne zapeknem.
idemo spusti ramena kolena gore zamah rukom i ta sranja.
trči kao da te neko posmatra, pa da ostaviš lep utisak, takav neki fazon.

međutim, podžombastila se trava na Pomoćnom (stadionu).
kao da treniraju u kopitima e ne kopačkama, no eto tek sam sad skontao da sličnost u imenu nije slučajna.
krenuo na trčanje, pa nikako da napravim prvi korak.
stigao do semafora, ništa.
stigao do sledeće raskrsnice, ništa, već mi postaje hladno u trenerci na +6.
odem prugom preko mosta na drugu stranu reke, ka stadionu.
DAJ DA PROBAM NEŠTO, BILO ŠTA.

prva dijagonala 4'10''/km, nakon druge ukupni prosek 4'04'', nakon treće okruglo 4'.
nakon četvrte se ne sećam, možda 3'53''.
pa dve još brže, pa dve još brže, pa dve još brže.
posle desete koja je već uveliko bila više sprint nego ubrzanje, sišao sam na 3'33''.

da li da se malo razgibavam pa da probam još deset?
ma jok, odoh peške nazad kući.
bolje (n)išta nego ništa.
na kraju ipak još kilometar trčkaranja, tek koliko da onaj jedan ne bude usamljen.
pretrg'o se.

08 veljače 2024

čak do sto(l) kilometara (!)

čitam opis proizvoda koji mi je iskočio u oglasu

"Bicikl je opremljen sa novom generacijom pouzanog stražnjeg motora VINKA RH30, I baterijom od 468 Vh uz koju možete ostvariti domet čak od 100km (ovisi o konfiguraciji terena, vremenskim uvijetima, težini vozača i stupnju asistencije)."

u prevodu, ako ideš po ravnom bez vetra sa asistencijom 1 (od 1-5) i imaš 40 kilograma

ako imaš maximalno dozvoljenih 130kg i kreneš uzbrdo sa max asistencijom na 5, računaj na tri kilometra pa se vrati taksijem ako si se sa druge strane brda spustio u neku rupčagu iz koje ne možeš ni da izguraš peške

e-bike je u stvari puno bolja opcija od skutera kada negde treba da odeš na trčanje, jer bi se na skuteru smrzao u povratku odnosno morao bi u koferu da nosiš dosta odela da ne umreš onako mokar na vetru.
na e-bikeu pak ipak moraš bar malo da okrećeš da bi se motor uopšte aktivirao, i tako si em zagrejaniji em ideš brzo sa manje napora a još uvek imaš blagodeti aktivnog odmora nakon trčanja, bolje je vrteti pedale pa makar u poluprazno, nego samo sedeti kao trut.

jutros sam pak od lidla do lidla otrčao 9km sa jednim lepim izletom i provalio sam malecku prečicu sa jednog puta na drugi, mnogo zabavna stvar i bilo mi je bolje nego da sam pretrčao duplo toliko ali poznatim i istim putevima.
o bo ža vam sve te prolaske i provlačenja kuda nikome osim srna i lovačkih pasa nije ni palo na pamet da prođe.

problemčić je bio što su mi bile trome i umorne noge, čak su me malo i bolele, možda od onih sat vremena jurišanja mtb-om juče popodne.

07 veljače 2024

auuuu, koliko sam (ne)zadovoljan

zadovoljavajuće nezadovoljan, to mu dođe kao cecina pesma "idealno loša"
kad postanem estradna zvezda, zvaću se Cecan, poput zvekan
može i Cecoje, poput sisoje
- kako je pojeo čokoladu, ako nema zube?
- pa sis'o je

EVO ZAŠTO SAM BIO ZADOVOLJAN
otišao bajkom na vožnju, izašlo mi 55km
bilo bi kilometar manje ali sam se malo provozao pazi sad AUTOPUTEM
doduše
nema znaka zabranjeno
ima putokaz za autoput, ali nema znaka da si UŠAO na autoput
jer pored svakog znaka ulaska na autoput (130 km/h) ili put za motorna vozila (100 km/h) stoji i ona velika tabla no pešaci no bicikle no zaprege
e pa toga nije bilo
tako da ne znam ni koji je trenutno status tog kraka od desetak kilometara koji vodi od sredine nedovršene deonice, do mesta gde se ona uključuje na autoput
i tako prekoračim preko betonske grede jer trenutno radi samo jedan smer, provozam se 500m, prenesem bajk preko ona dva branika koji odvajaju dva smera autoputa, i sa ostatkom saobraćaja pređem preostalih pola kilometra, niko mi nije ni svirnuo a prošlo ih je desetak
i sad mi se po glavi mota ideja da prođem celom tom deonicom, ako može
ako
da li sam to rekao AKO! :-D

e sad, ZAŠTO SAM NEZADOVOLJAN
mota mi se po glavi i ideja, da kad trčim po keju pokušam da bez silaska i uspinjanja preskočim jedan betonski kanal
setim se da sam u srednjoj školi skakao u dalj 4.5 metra a iz mesta 245cm
i rekoh da odem jutros do stadiona da to izmerim na travi
naravno zemlja puna đubreta pa sam lako našao dva markera, zgužvanu plastičnu čašu i kesicu od čipsa
odmerim sedam stopa, rekoh to je negde 210-215cm, pa ću videti u odnosu na to gde ću nagaziti
dotrčim dotle i nagazim ispred :-)
dakle 180cm
uhvatim malo jači zalet, nagazim onako prstima na taj čips
probam da se odrazim desnom nogom, isti slučaj
uhvatim krvnički zalet ali loše odmerim gde ću stati pa malo usitnim i jedva preskočim
dakle pomoz bože tu sam negde oko dva metra 
sutra idem da premerim taj kanal, mada se bojim da je širi

06 veljače 2024

pet stolova

pet stolova je ustvari sto(l) puta pet, 
a ako se neko pita šta to znači, 
e pa to znači OVO!

imam jednog frenda na Stravi koji je odlučio da trči sto(l) dana po pet km, i sada gledamo dokle će izdržati i navijamo da istraje što duže.
biće to čitavih petsto(l) kilometara za tri meseca i malko, i sad kad gledam tu računicu, pa mogao je i dvaput po pet svakog dana, što kaže Đoni "nezasita moja ćud, oće stalno još pa još"

sve to mi je palo na pamet jer sam nakon jučerašnjih lidl-ovskih 6.5km danas na brzaka obleteo po kvartovima nepunih 5, tek koliko da opet zakasnim na posao i uletim pet minuta posle prve pacijentkinje.

u pauzi ću ipak na nešto više biciklističko od onih sat vremena landaranja juče, odnosno ako pofali vremena mogu i na neki mini trč; kad već drugima savetujem dva puta pet, što bih se ja zadovoljio polovičnim?

PS
danas nam je najboljoj drugarici rođendan, a usput mi je (sedma) godišnjica od prve ključne i dana kada mi je sve krenulo nizbrdo jer sam tog ranog proleća (bilo je isto ovako toplo vreme) išao kao munja, pa kad sam taman pomislio da ću se nekako vratiti u pristojno stanje došla je i druga ključna i cvrc, jesam posle toga imao nekih pristojnih rezultata ali ni blizu onim koje sam očekivao.

jutros mi je xiaomi pametna vaga izračunala da mi telo ima 39 godina što je upravo koliko je drugarica napunila pa sam joj slikao vagu i poslao umesto čestitke.
rekoh - ili mi je pokvaren kalendar, ili vaga, nema trećeg.

05 veljače 2024

opet na trčanje

ideja je bila da maksimalno iskoristim ovo mini proleće, pa sam ujutru zapucao u lidl, pardon, na trčanje.
tačnije biciklom sam zapucao do lidla pa odatle na jedno mini trčanje prema vetru.
standardni algoritam, pogledaš prognozu pa odeš kontra smoga koji se nabije u suprotni kraj udoline.

nakon pola sata i malko, i krajnje neobičnog kruga kakav nikad nisam napravio, taman sam imao vremena da pre posla uletim u lidl i natrpam par stvari kojih je pofalilo.
nadam se da me sa onih kamera niko nije gledao kako se preznojavam, direktno nakon trčanja, i brišem čelo kačketom, delujem možda kao neki bombaš samoubica ili u najboljem slučaju neki usrani neiskusni lopovčić.

e sad, ideja je bila da popodne opet odem na trčanje no nije bila nedelja kao i juče, kme kme, pa sam imao samo sat fore i bilo mi je glupo da se oblačim u opremu i jurišam nekih 25km, praktično ni dokle ne bih ni stigao.
pa sam seo na city bajk i "razvozao" se malo naokolo u toj kratkoj pauzi posla, tek koliko da udahnem još koji kubik kisika.
ipak mi leto puno više paše jer ujutru mogu pre posla da stignem i na vožnju od 2.5 sata, samo ako dovoljno rano ustanem i doručkujem.


04 veljače 2024

proleće, četvrtog u februaru

let let levo desno i opet prođe pola dana, no srećom dan se već dovoljno produžio pa se sada ne smrkne odmah iza podneva nego eto koji minut kasnije.
bio sam spreman za vožnju već oko 11 no čekao sam da se skroz prazan garmin dopuni barem do 30% pa sam u međuvremenu očistio biciklu.
bogme to je ispao veći trening od Treninga.

nisam imao pojma gde i kako, bilo je samo izađi i vozi, da se setiš kako to uopšte izgleda.
kad se nisam prevrnuo do prvog semafora već mi se povratilo samopouzdanje pa su u prijatnom raspoloženju protekla i sledeća 23km do prvog okreta, pa još toliko do drugog sela pod brdima, pa još toliko do povratka.

išao sam u dugoj ali tankoj opremi, krenuo na plus 14, najtoplije mi je pokazalo +19 ispred nekog kamenoloma, ali u proseku je bilo 17-ak.
fino.
na mtb-u sa (doduše izlizanim) kramponima nisam očekivao 25 prosek sa toliko vetra i sitnih uspončića no eto, izgleda da ipak nisam skroz zapek'o.

nakon svega sam izgubio pola sata tražeći aplikaciju u kojoj mogu da se vide podaci sa Mi Smart Body Scale jer je više ne mogu dodati u Mi Home aplikaciji nego su je kao belo roblje prodali nekoj drugoj firmi.

03 veljače 2024

rastu kilometri ali i kilaža

kilaža kilometara, ili kilaža metara, ili kako?
kilaža je ono koliko imaš nečega na kilo, dakle koliko hiljadarki :-)
e sad hiljadu metara je kilaža dužine, a hiljadu grama je kilaža sala
pa jel tako, jeste

elem dan kao stvoren za odmor ali aktivni, pa sam zapucao biciklom da proverim kako sam namestio guvernalu
jer sam iskoristio prazan hod na poslu da neku guvernalu koja je kao sa harlej devidsona zamenim normalnom, no trebalo je sve ručice poodvrtati i vratiti na neka nova mesta
juriš niz reku do srušenog mosta, malo fotkanja pa nazad

vratim se kući, ručam, izmerim se onako ne znam ni što mi je palo na pamet, ugledam neku nenormalnu brojku kilo nečega, i odem na hajk po mraku
otišao oko 5 vratio se oko 8 uveče, opet malo na brdu fotkao mesečinu i tak
valjda je pomoglo 
kao onaj Čigota program na zlatiboru gde vode mučene penzionere svakog dana u dve šetnje dok ne crknu

02 veljače 2024

bos po ledu

to je umesto onog bos po trnju.
mada sam i trn našao u đonu kad sam se vratio kući, A EVO I ZAŠTO.
(il si bos il si hadžija, dakle bos po trnju a hadžija po ledu.
taman sam se juče oprostio od leda kad CVRC.

po gradu blato, neka braon voda, neki užas.
pa kad se čobani parkiraju po travnatim površinama i još između dve zgrade fijuuuu opiče prečicom, i iznose zemlju na ulice, bukvalno smo ko mongolija.)

sad ovde nastavljamo o onom ZAŠTO
prva dva kilometra sve oke, trčim čak i brže od očekivanog, kilometar lagano uzvodno ispod pet minuta, odlično!
i odjednom, kako je noćas poprskala kišica, asfaltić je ostao vlažan, a dunuo neki leden vetar (a i tlo je verovatno hladno) naleteh na led.
dakle bukvalno je sve led, od bankine do bankine.
a gde ćeš po kamenčićima u hokama, STRAŠNO!!!

i tu negde nakon 4km stanem, razmislim, nekako se otklizam još 300m uzbrdo do prvog skretanja i pobegnem na zemljani put.
sledećih 500m traktorskim tragovima nabadajući kao balerina da ne isprljam patike, izađem u selo i zatvorim krug gore po brdskom širokom asfaltu.
nizbrdo sam namazao da vidim koliko mogu da spustim prosek i bogme saišo je na 4'44'', veri fajn.
total 10km.
naravno da nisam proverio februar 2023. no kako sam krenuo, ovoliko sigurno nisam trčao.
a i ovaj ima 29 dana, namig namyg.