odmor se isplatio (vidi vraga!)

juče sam išao tik ispod 6 minuta (ono "po kilometru" sam počeo da izostavljam, kao podrazumevajuće) a danas tik preko 5 minuta (5'08''), viđu vraga!

to što sam pre deset godina trčao minut po km brže, nećemo ni pominjati

(...)

od početka pisanja dnevnog izveštaja, da ne kažem raporta, prošlo je skoro pola sata jer sam gledao rezultate sa svetskog na 24h koje se održava u Taji Pejiju, vidim trenutno dve hrvatice 19. i 20. u generalnom s tim da nema ovih meni poznatih, za jednu sam čuo par puta a za drugu nikad...

elem ujutru nisam mnogo stigao, tojest mogao bih jutro da pretočim u anegdotu:

- gle draga, kakav divan dan za trčanje, nema smoga, pirka jugo, miris proleća u zraku

- kakvo te trčanje snašlo, idi skupljaj lišće

pa nakon sat i po na posao

no možda je to i dobro

bile su mi noge još uvek onako pola-fifti-pola-fifti tojest sve samo ne pola redklif, i rekoh nema veze, na poslu ću ionako odmoriti noge još 3-4 sata pa užinica pa kafica i biće to JOŠ lepši dan za trčanje

i viđu čuda, tako je i bilo

biciklom do ivice šireg centra grada, pa odatle dalje na trčanje

ravnjikava 2km do podnožja, pa 4km uzbrdo, pa nervozan spust, sve u šorcu i t-majici onoj "polu-tehničkoj" iz lidla naravno, i hop na biciklu pa nazad kući

tojest brzi tuš pa nazad na posao

fora je onako po gradu u gaćama i majičici na +22 a okolo svi u kaputima i sa šubarama JER ZABOGA U KALENDARU PIŠE PRVI DECEMBAR

haha

nikom ne bu lepše neg je nam

ak bu vaki svaki decembarski dan

klinci palci

#$%&

samo proveravam da li su ovi ynakovi još na svom mestu

ahaha, poyyyy

nažalost i Y i Z su takođe na istom mestu,

i tu yamene nema, niti će ikada biti moguća :-P

kao što je jučerašnji dan počeo u osiguranju, tako je i današnji

s tim da nisam sam išao da se raspitam, nego smo morali zajedno

za sad deluje da će naplata štete ići po loju, 

a da li samo deluje ili će i biti, bumo vidli

(ovo sve pišem jer mi grčanje* nije ni po čemu bilo zanimljivo,

pa ga mogu svesti samo na statistiku, 

gore pa dole, 9km, 183m uspona, 5'50-ak po km)

dakle kada ne pristaneš da ti unapred isplate novac po njihovoj proceni,

i da na tebi ostane da za te pare pronađeš delove majstora i sve ostalo,

onda biraš opciju da majstor sve popravi, napravi račun, pa odatle

1) platiš njemu pa sa tim računom ideš u Osiguranje, i oni ti isplaćuju

ili 2) izvozaš majstora da ON ide u osiguranje i traži da mu isplate po računu, 

a ti osim ovlašćenja dalje s tim nemaš ništa

e sad obzirom da je ovaj čovek do poslu u guše, meni je bilo lakše da ga ne cimam,

jedino sam pitao Osiguranje postoji li neka šansa da se oni ne slože,

da kažu "majstor je previše potrošio materijala i previše naplatio", 

i da mi umanje ili odbiju isplatu po navedenom računu,

na šta se gospođa samo kiselo nasmešila i rekla "nema takve šanse".

dalje postoje tri opcije, otprilike (za one koji čitaju dalje)

1) majstor može da ima troškove materijala rada i vremena recimo 300

(BIG PROBLEM OVDE, TRAŽIO KAKO DA OTKUCAM SIMBOL ZA EURO,

U TOM PROCESU UGASIO SAFARI, NESTALE SVE KARTICE,

KMEČAO NA KOLENIMA DA MI CHATGPT KAŽE KAKO DA IH VRATIM)

¢£@¡∞§¶•ªº—≠Œ„´ÂÄÁÀËØ∏[]ÅÍÎÏÌÃÕÖÒ…^\ÜÙÇÛÚÊ˚≤≥÷

nema pa nema

idemo nazad kod sveznajućeg

Yes, it's possible to type the Euro symbol (€) on a MacBook. Here's how you can do it:
Using Keyboard Shortcut:

Press and hold the "Option" key (also known as the "Alt" key) on your keyboard.
While holding down the "Option" key, type the letter "Shift" + "2".
Release all the keys, and you should see the Euro symbol (€) appear where your cursor is located.

™⁄™‹›€~

HA, evo ga

option + shift + 5

dakle Yovo nanovo:

ako je majstor potrošio 300€, on može

1) da napiše račun na 300€ i nikom ništa

2) da napiše račun negde do razumnih 500€ i da sebi (osim što je već naplatio svoj rad, ali po najnižoj tarifi) zadrži bakšiš

3) da napiše račun do 500€ i da višak preko 300€ podelimo bratski u bilo kojim proporcijama

4) da lupi bilo koji još veći bezobrazan iznos i da 2a) uzme sebi trostruki bakšiš, odnosno da 3a) takav višak podelimo u bilo kojem odnosu

mogu samo reći da sam veoma zadovoljan kako se sve završilo ;-)

dođoh videh proslavih

pa kaže:

"Vježbanje najmanje 30 minuta tri puta tjedno može biti jednako učinkovito kao Viagra i slični lijekovi u poboljšanju funkcije erekcije. Studija, objavljena ovog mjeseca u časopisu The Journal of Sexual Medicine, pokazala je da aerobne aktivnosti poput hodanja ili vožnje bicikla poboljšavaju funkciju erekcije kod muškaraca, bez obzira na tjelesnu težinu, opće zdravlje ili upotrebu lijekova. Liječnici već dugo znaju da je funkcija erekcije povezana s kardiovaskularnim zdravljem, ali postoji ograničena visokokvalitetna evidencija o utjecaju vježbanja..."

eto objašnjenja zašto sam onomad imao 72 sata neprekidne erekcije, verovatno sam previše šetao i vozio biciklu. mada me nije nešto ni brinulo, rekoh ako ne smeta meni, ne bi trebalo ni drugima. doduše već sam pomislio da će mi zauvek tako ostati pa će morati za 90 godina da prepravljaju kovčeg i da me sahrane sa nekakvom piramidom na sredini, koja bi kroz zemlju štrčala iznad površine.

na Dan Republike sam imao dva bum tras događaja, javio je majstor da je gotov auto koji sad izgleda kao nov, i jutros sam istrčao lep trening.

1) još od kupovine je bila malo kriva ta šina branika i sada je nakon sudara stavljena nova 

2) takođe taj levi far je bio ispravan ali sam ja nekom prilikom klepio u stub od kapije tu u kući jer sam zaboravio da povučem ručnu pa je auto malo tucnuo i okrnjio ga, doduše zalio sam super-lepkom pa nije ulazila voda i nije korodiralo, a i 

3) branik je bio malo krpljen u domaćoj radinosti, ja sam ga uvezao onim vezicama i prešpricao sprejom pa se ništa nije poznavalo, ali kako da kažem nije ni on bio NOV plus je stalno stajao nakriv zbog te krive šine

123) i sada je sve to pod konac kao na novom autu, sve zahvaljujući jer nam se neko zabio baš na to mesto gde nam je najviše trebalo

odmah ujutru sam otišao na trčanje tu u školsko dvorište odmah preko ulice, jer je bilo odvratno vreme, tmurno sa kapljucanjem i kasnije jakim vetrom i samo +5, pa sam hteo tempić pa sam se predomislio na fartlekić i na kraju trčao ubrzanja, no umesto 3-u-1 je radije ispalo 0-u-3 jer nisam siguran ni da li je sat grešio ili sam ja imao neki poremećeni osećaj ritma.

uglavnom 10km za 44 minuta kroz ubrzanja na pravčiću i usporavanja kroz krivinicu, išao sam krajnjom stazom koja bi trebala da ima nekih 260-270m pa zato ne kažem pravac i krivina.

jutros mi ze predviđanje trke na 10km sat rekao 45'30'' a nakon ovog minut i po bržeg treninga mi je pomerio na 44'30'' što je možda i istina, jer bih sutra verovatno bio umorniji nego danas pa nema smisla da se nešto durim iako opet imam osećaj da me ponižava :-)

ide Dan Republike

ima ta neka radio stanica koju hvatam preko interneta u aplikaciji Radio Garden, koja se zove Naxi Boem, to je ustvari skup stanica pod okriljem Naxi Taxi ili neke veće korporacije. 

i tu idu ono klasični narodnjaci, oni stari.

pa je prvo išao jedan, neko kaže vino točim a vino ne pijem, srce imam osećanja krijem,

rekoh to je otprilike kao moja ljubav ka trčanju, uglavnom mi se čini da džabe trčim.

umem da pravim planove i da kupujem patike ali kad dođe do treniranja sve se negde raspline.

i odmah za njom druga pesma u kojoj ide bili smo drugovi, pa ljubav probali, sad nismo ni jedno ni drugo.

fakat sam bio zaljubljen u tu biciklu, tojest te bicikle, jer ja sam kao šeik morao imat desetak.

i lepo nam išlo, delovalo da vole i one mene i onda uslediše padovi i lomovi i ostadoh večno nezadovoljan, koliko god kilometara prešao, i na koju god bilo stranu, i jedino me ponekad dobar prosek uteši, no to je bogme opak iyuzetak 

(nikada se neću naviknuti da su ovde zamenjeni y § z)

evo sada me je i glava zabolela dok sam tražio kako da zamenim ove opcione znakove u vrhu, kada stisnem ctrl + =?*

PRORADILOOOOOO

a čak nije ni ctrl + nešto, nego je command + nešto, samo još da znam čemu služi ctrl 🧐

(idem pitat chatGPT)

malopre su mi sve izlazili neki nenormalni značići i ništa od nacrtanog

mislio sam da sam džabe kemijao po postavkama i da ništa nisam uspeo"#$%&'()=?

haha sve radi

a gle gore ono y & z kako li je ispalo, ko će to sad znati?

uglavnom sutra je lep i sunčan dan ali sa +4 umesto +10 pa ću umesto buffa morati zimsku kapu na glavu ne bih li zatvorio ove rupe na glavi, jer kad jednom promaja uđe u mozak...

imam još samo tri dana, NE3eE3E, novembar ima 30, dakle imam još samo dva dana pa ću pisati o brojkama.

pokušaj trčanja sa bušnom glavom

pa uspelo je, i nije uspelo.
nekako mi duva kroz glavu, čudan je osećaj.
mislim te rupe koje su kao zašivene bile.
stavio sam joda, pa preko komadića vate pritisnuo buff.
rekla mi je dr. da stavim komad gaze ali nekako mi vata deluje punija.
gaza je bre nekako sva šuplja, kao i glava.

(pritom sam jako loše spavao i sav sam šlogiran,
jer svaka sveža rana kad krene da zarasta,
ona neopisivo svrbi/golica, i taj osećaj me ubi u pojam.
kao malo protrljam onako nežno ali slaba vajda)

već nakon prvih par ulica sam video da na satu piše prosek 5'45'' a delovalo mi je kao recimo 5'15'' i to mi je već bio dovoljan znak da nije neki "normalan" dan.
očito se telo još nije oporavilo od one neprospavane noći i prespavanog dana, to što sam juče normalno jeo i jutros prvi put od onog proliva normalno srao, nije okrenulo svet za 180°.

i ništa, nakon 600m sam se obreo u školskom dvorištu, tu naredna dva km ubrzavao na pravcima i trčkarao kroz krivine, te dokaskao nazad kući.
tako su mi se nove patike pomerile sa 10 na 13km, fali još samo 51 do 64.

PS
ona trail trkačica se jeste ubila, našao sam podrobniji članak.
trčala je neke ultra trailove, bila uspešna (top 10 plasmani) no dobila je neku bolest koju joj nisu uspeli odgonetnuti, naime pulsevi u mirovanju su joj bili 120-150 otkucaja u minutu, i zabranili su joj svaku aktivnost. izdržala je pola godine u depresiji i cap. jbg. svaka čast, ja možda ne bih ni pola godine.

konci i opanci

ustanem iz kome sav srećan što sam negde pred jutro PRDNUO, 

a ko nije skoro imao proliv neće se odmah setiti čime se 

(ne) može izmeriti ta neizmerna sreća kada 

prvi put prdneš I NE BUDE NIŠTA LOŠE :-)

nakon toga odem u hitnu da mi izvade konce, 

tačnije trebao sam u dom zdravlja no obzirom da mi je hitna druga kuća, 

tamo poznajem više ljudi nego u lokalnim mesarama i pekarama.

vratim se kući sav zadovoljan što sam rešen onih tzv ćevapa od gaze, 

malo se pogledam u ogledalu i vidim nešto neobične boje.

skontam da sam skinuo dve-tri kraste i da se ispod njih pojavio končić.

tojest ostatak.

pa još jedan.

ko zna koliko toga još ima :-)

popodne kružio po gradu i kupovao neke sitnice, na bicikli s kapuljačom.

sutra bože zdravlja opet na neko trčkaranje,

moraju nove patike kako tako stići do 64km.

nisam ni skužio da smo promenili Team!

22. novembra Sunce prelazi u znak Strelca

(niko mi nije rekao, a ja zaboravio da proverim)

dakle to je to

prvo sam u petak spičio 15km sasvim živahno u novim hokicama

da ne poveruješ koliko nešto NOVO može da motivira

sve tu negde oko pet minuta a osećaj kao da je 5'10''
nebo i zemlja

vratio se kući, stigle saucony

taman za sutra, rekoh

u subotu odem 10km, nešto manje ambiciozno ali opet čilo i živahno

dobar osećaj

ove nove moraju stići do 64km da bih mogao a nosim sa starima jednu levu drugu desnu

i obrnuto naravno

par godina sam imao asics CZ i ZC, crveno zelene i zeleno crvene

i sve je teklo po planu i razmišljam kuda bih mogao u nedelju (jutros) kad oko ponoći mi nešto čudno u stomaku

grčevi bol malaksalost, bled ko krpa

proliv prvi drugi, vratio se u krevet, ležao budan 2-3 sata, još gore u stomaku kleknem u wc i ispovraćam se kao stoka

posle toga i dalje budan, zaspao možda sat vremena, ustao polomljen kao bambus

biće od ove nedelje jedno veliko Ništa, po svoj prilici

E. Brangefalt

sa američke mejling liste...
preveo chat GPT :-(

Možda će vas ova priča zanimati. 

Bila je blizu vrha mog vesti. 

Švedska trkačica/trkač na planinama, E. Brangefalt, 

starosti 21 godina, preminula je. 

Ne prepoznajem ime, ali ne pratim ovaj srodni sport. 

To može biti zanimljivo za DRS jer izveštava o njenom pulsu 

u stanju mirovanja preko 120 otkucaja/minut. 

Postoji nagoveštaj da njen mladi organizam 

nije mogao podneti trening. 

Evo Yahoo News linka

Veoma je tužno. 

To je veoma visok puls u stanju mirovanja. 

Izgleda kao da bi kardiolog trebao pronaći nešto da joj pomogne. 

Veoma je čudno.

Nije da je pouzdano, ali neko je postavio na Youtube-u 

da je nesrećna mlada žena preminula samoubistvom 

nakon fizičkih i mentalnih problema. 

Kao što neki od nas znaju, Covid može izazvati oštećenje srca, 

ali jednako tako i mentalna fragilnost je sastavni deo 

novih nametljivih elektronskih života 

koje mnogi od nas žive - posebno mladi. 

Pravi uzrok će morati da sačeka obdukciju.

povratak u život, vrlo važna stvar

 to je bilo ono kao, ironično, ajroni, ajron men

dakle stigle meni hoke

od tri porudžbine, meni stigle hoke

iz novog sada

a loli nisu stigle hoke

sa bežanije

to je beogradski kvart, ćošak, slepo crevo polusveta

a nije stigla ni bicikla

ona je kako piše intersport WF

tu samo fali jedno t, da bi bilo wtf

a inače ovo wf je od waterfront, a to vam je skraćeno beograd na vodi

to je ono naselje od pet kula sa milijardu apartmana, 

đe rusi kupuju bez razmišljanja sve za pet tisuća ojra po kvadratnom metru

dakle meni je bliži novi sad nego bežanija i belgrejd voterfront

eto odakle iskaču ravnozemljaši

uzmu čoveci lepo lenjir, i izmere na karti

znači meni stigle hokice u četvrtak, 

a Loli nisu stigle hokice u petak, 

a u subotu i ponedeljak ne rade kurirske službe

 dakle moj novi sad je barem pet dana bliži od bežanije

tojest novog belgrejda

pa ti vidi

negoooooo

ja jutros obuo svoje hokice, 

i spičio 15km tu negde oko pet minuta

po kilometru

baš su mi legle

tojest, ja sam legao preko njih

dakle one su mi PODLEGLE

eto

definišn

svinjska alka

lepo piše u otpusnoj listi iz Hitne "previjanje na 2 dana", ja odem posle tri dana za svaki slučaj, jer ako postoji mogućnost da dobijem tetanus ili sepsu, valja okušati sreću.

odem prvi put, gužva, napravim krug po gradu i završim neke manje poslove, odem drugi put kad ono pauza.

kaže nisu doručkovali.

kuća mi je na deset minuta i sad se pita čovek zašto bi čekao 25 minuta dok oni doručkuju.

još mi fale da mi se prilikom nekog napinjanja ispovraćaju na glavu i začine mi ova dva ćevapa od gaze.

dođem kući, stavim bisage i krenem u Lidl pošto mi je dom zdravlja usput.

napokon uđem tam gde treba, kažu ćevap se ne previja, samo se skidaju konci, to su stavili forme radi.

pa rekoh ništa ne piše kad se skidaju konci, a momak (bile su dve med. sestre i jedan med. brat, ili sestar, kako li je već politički korektno) onako odokativno kao na pijaci - dođi za sedam, deset dana, tu negde.

doviđenja, odem ja u Lidl.

prošetao sve skupa 6km po gradu i malo izvan jer sam išao i do El. Distribucije, ko velim možda i stavim na stravu kao hajk ili šetnjicu.

na kraju evo seo jer se ukazala malo duža pauza na poslu i po prvi put uspeo da se sa kompjutera ulogujem na iCloud, jer sa telefona ne mogu da oslobodim memoriju, mogu samo da je proverim.

pa sad uzeo da skinem sve fotke pošto su one 95% od ukupnog prostora, i da ih obrišem, dosta je što ih imam na drugim uređajima na tri mesta, još mi fali samo po oblacima da se ljuljuškaju.

kuriri ćute, niko se ne javlja, mislio sam da su Hoke brze ali džaba im kada je bicikla spora.

da bih se dodatno utešio zbog ove bušne lobanje, naručio sam još jedne saucony endorphin shift 3, ali u drugoj boji, pa obzirom da su mi svetlo plave prešle 64km moraću pod hitno u ovim tamnijim da pretrčim isto toliko da bih mogao da iskombinujem levu od jednih i desnu od drugih.

u sridu, sinjska alka vujica

nisam rekao da sam naručio biciklu

tačnije nije mi trebala bicikla nešto hitno, tojest ne meni nego nama

ali i poslednja od ove tri za po gradu je omatorila načisto

ustvari ovako je počelo

vidim ja u intersportu na akciji Hoke

nikad nismo nosili Hoke, naručim jedne Loli jedne sebi

njene 20% skuplje no izbor je sužen jer kada u filter ukucaš veličinu, 

skontaš da od ponude 20 modela ostanu samo jedan ili dva

isto i za mene

i rekoh naručiću ovih dana

kad vidi vraga, par dana kasnije se pojavi nova akcija

kupovinom bicikle iz ponude, dobijate 10% na ceo račun

eto prilike da dobijem Hoke povoljnije

dobro, usput moram i biciklu no ajde, zatrebaće

i evo jutros piše da je krenuo paket, poslali mi i link za praćenje

osećam se kao da vozim policijski helikopter iznad dostavnog kombija

kao u onim klipovima gde jure kriminalce po autoputu

fora

bicikla će biti ista kakvu smo već kupili pre nekoliko godina, 

to ću u garaži sastaviti dok si reko keks jer će stići u kutiji

veća mi je neizvesnost oko Hoki jer su čudni brojevi

jednom sam probao 44 2/3 pa mi bile tesne, 45 1/3 mi malo landrale

pa sam uzeo ove veće, bolje da ljulja nego da žulja

a ne smetaju mi punije čarape tako da mora to bit bit biti okej

kiša pljušti, možda mala šetnjica a možda i ne

jutros sam izgubio dva sata kopirajući sve i svašta na sd kartice

е богме уторак је био по плану

ups, zaboravih da prebacim sa ćirilice nazad na svetsko pismo

šta bi radio čovek sa dva ćevapa na glavi nego otišao u šetnju po gradu

tačnije dve

ujutru sam iskoristio da pređem 3km do stakloresca, da mi iseče staklo za mikrotalasnu

žena spustila vreli pleh da sakrije ručak od mačke, i staklo puče u paramparčad

događa se na svakih nekoliko godina

obzirom da je auto još uvek kod majstora, taman sam po kišici klaj klaj i doneo pod miškom

popodne grad pust kao da je uzbuna

kiša se pojačala i bogme rasterala sve, da ne kažem saterala

ja opet sa kapuljačom da ne uplašim ni ono pet ljudi koliko sam video u sat vremena

poneo onaj bolji mobitel da napravim koju umjetničku fotografiju na napravih - nijednu

pitam se gde je sada sav taj narod koji navodno voli kišu, pun ih je tviter i instagram

pa onda kontam, pa tamo su gde su i bili

na tviteru i na instagramu

odatle vole kišu

nisu ludi da izađu iz brloga

a bogme i ponedeljak mimo planova!

koja je verovatnoća da ti, nakon što se zabiješ u brazdu i napraviš salto usred neke strme njive u Donjem Ćićkovcu, i nakon što si se posle konstatacije "nije mi ništa" pridigao, sleti bicikla na glavu i zabije ti se guvernalom u čelo kao buzdovan?


nakon 4 kopče na čelu i 3 na temenu
osećam se srećan kao auto koji izlazi od autolimara.
hvala dr Suzi, dr Neveni, sestri Zori i bratu Miroslavu
Hitna mi je druga kuća :-)

obzirom da je objava na fejzbuku izazvala lavinu komentara, morao sam da objasnim:

"Sad kad su svi pitali gde je kaciga, da odgovorim odjednom: nisam bio ni na kakvom treningu niti olimpijadi, nego sam kao što se vidi u pauzi posla u trenerci skoknuo do periferije da nahranim neke mačiće.
Ovde po gradu apsolutno *niko* ne nosi kacigu (osim onih koji iz grada krenu na trening negde daleko) tako da mi je stav prema gradskoj vožnji isti kao i prema gradskoj šetnji, ne nosim ni flašicu vode da bih se hidrirao na putu do Lidla, kao što je vidim običaj među ovim novokomponovanim maratoncima i biciklistima."

baš sam lep okićen ovako sa dva ćevapa na glavi, kao da nosim viklere.

prošla je nedelja bez planova

svaka nedelja je ista i baš me zanima kako bi ChatGPT to objasnio

u subotu uveče krenem da pravim planove kako bih mogao biciklom nekih 200km pa to smanjim prvo na 90 pa na 50

u nedelju ujutru prvo na pijacu pa nešto sitno po kući pa to sitno postane krupno jer kad ćeš stići ako ne u nedelju i onda užina i tu mi se završava radni dan i krenem da gledam gde ću na neki rikaveri da odmorim dušu

doduše i u subotu ujutru kad spičiš lep trening nije ni logično da će u nedelju da ti se divlja

a i lože su me malo zatezale, tako ti je to kad ti se trči iznenadni Tempić od kakvog si se odvikao paaa, pre nekih mnogo nekoliko godina

malo nekoliko je dvatri, srednje nekoliko je pešes, a mnogo nekoliko je više od srednje nekoliko i mnogo više od malo nekoliko 

no dobro, šta je duša tražila to je i dobila, vidim neki su poludeli pod stare dane pa mažu ludačke maratone no ja kao da sam se toga zasitio a i nakon ovolikih godina trčkaranja sasvim je izvesno da se nikada neću moći vratiti ni blizu najboljih dana, a koju motivaciju neko može imati da bi trenirao, samo da bi za par godina zaključio da li se vratio na 35 ili na 36% od nekadašnje forme

štaviše, bolje je i ne saznati

verovatno

došla je subota i skromni planovi

naučen iskustvom od juče(r) smanjio sam očekivanja

daj da otrčim bilo šta i bilo kud

imao sam jedan plan

gore pa dole

prema vetru

ne ka vetru, nego imajući vetar u vidu

jer je bio severac i rekoh idem tamo uzbrdo, da mi bude toplo

a kad se vraćam biće mi u leđa i taman dođem kući

nisam baš napravio taj krug koji sam zamislio ali jedan dosta sličan

jer me mrzelo da stojim na semaforima, pa sam na svakoj raskrsnici skrenuo gde je moglo, a ne gde sam hteo

tako sam uvodni deo ka brdu produžio za par km, a nizbrdni deo odradio u fullu

na kraju sam malo vrtijo tu po kvartu da zaokružim

na desetku

ispalo je neloše

obzirom kako mi ispadne prosečan plan, ovo je premašilo sve

došao je petak i Veliki planovi

rekao mi majstor da mi u petak konačno doteram auto

i sad tu ja krećem da kombinujem

ostavim mu auto, i dotrčim kući

ne

imam bolji plan

ostavim mu auto, pa odatle odem na neki polukrug, pa kući

hm

to već zvuči puno bolje

NE

imam još bolji plan

odem autom do majstora, pola sata ranije, pa odem na neki krug, pa se vratim, pa mu predam auto, i onda opet dotrčim do kuće

bingoooooo

NE

imam još bolji plan

odem autom sat ranije, negde na brdo

otrčim neki full ludi krug, pa se presvučem u autu i spustim se par kilometara do majstora, i opet odatle odrobijam onih 3-4km trčkaranja do kuće

wowwww

to već zvuči super

no dok sam sve to planirao, prošlo je previše vremena

sednem u auto, odem do majstora

dočeka me njegov stari, penzić

malo sa čičekom blać blać

kaže matori odoh da se presvučem u radno odelo

nema ga pet minuta

nema ga pola sata

dolazi mladi majstor, kaže bio je predugo u banci

pogleda auto, kaže radiće ga u ponedeljak

u međuvremenu otoplilo, a ja obučen za hladnoću

došetam lagano 3km do kuće

kupio sam prsten kupio sam pušku

isto meni kao i u songu

odjavio sam banku odjavio sam pištolj

pa ne baš

dakle ova budaletina od mog oca, imao pištolj

jer je nekad davno neko njemu nešto skinuo sa auta

a on mator ćorav i senilan kupio pištolj

i dobio dozvolu za isti

reče oće on da sa trećeg sprata ubije onoga

što mu je skinuo neki brisač, ili retrovizor
unatrag-ogledalnik (moram prijevod zbog braće Rvata)

obzirom da je bio neki direktor u nekoj državnoj firmi

jbg

sve je to "prošlo"

i nakon što je otišo pod zemlju, 

kažu meni PIŠTOLJ JE SADA TVOJ, ANTIŠA (CRNI) ŽUTI

guglao ja, rekoh da prodam

kad ono pušaona, jedva dvesta evra

što bi ja za tu sitninu uopšte davao oglas

i pričao sa potencijalnim ubicama koji bi to kupili?

i tako odem ja u miliciju i sve se reši za minut
oni će tražiti dostavu pištolja sa Palilule (bg opština)
ovde u Valjevo, i čim stigne zvaće me da ga otpišem
tako da eto, imate sreću
mogao sam i uzeti taj pištolj
i ko god mi ne lajkuje blog, puf ćuf
crna kronika

bosanac na plitvicama

mila majko koliko lišća

ladno izađe isto kao i lopatanje

s tim što sneg padne pa stane pa ga čistiš,

a lišće kad krene to pada i padaaaa

što bi rekao glumac, sneg napada, list nikad

i tako malo duvalica malo metla malo džakovi 

aerobik

sutra ću opet

po gradu sam završio u bankama, ispalo je da sam od oca nasledio

drumroll

dug od 123 dinara

jedan ojro

toliki je imao minus

misli ona na šalteru da me nešto silno razočarala

kaže nema ništa za isplatu

rekoh zbog toga nisam ni došao, samo da ugasim račun

i da ne čujem da je minus veći, ovo sam već nekako prežalio

koji sam ja lik

nasledio minus

moram popodne otrčat 123 koraka unazad, u čast ovog dana

najbolji prosek

moram da se pohvalim da sam danas napravio prosek kakav se retko pravi na activitiju, ali tu postoji i logično objašnjenje.

A EVO I KOJE

do beograda smo 105km putovali samo dva sata i malko, ali smo se zato vratili za samo sat i malko jer smo išli autoputem i pomalo prekršili ograničenja.

negde oko 14h sam postao vlasnik stana kojeg sam nasledio od oca, a pola sata kasnije sam ga novim ugovorom poklonio njegovoj drugoj ženi i tako sam ušao u ginisovu knjigu rekorda kao polusatni vlasnik stana na karaburmi.

nije se u katastru ni mastilo od štampača osušilo kad eto.

jedna briga manje za ubuduće, vrlo dobro, jer moglo je to da se oteže još 15-ak godina no kad se male ruke slože sve se može sve se može.

no zato ništa drugo nisam završio.

na groblje sam stigao u 14h30 jer su mi telefonom rekli da rade do 15, no u 14h30 su već bili pogasili kompjutere i rekli mi da su "ugasili sistem", valjda da bi ranije išli kući.

kažu dođite sutra, rekoh IZ VALJEVA?????

odatle odem u policiju da odjavim pištolj, kažu dođite sutra u 8h30.

rekoh IZ VALJEVA???

jok, reče neki zadrigli portir sa dva osnovne, nađi negde da prespavaš, KAD SI VEĆ TU.

rekoh burazeru ja sam tu danas pa tek na maratonu, ako i tada, a što se mene tiče mogu tu parcelu na groblju i da preoru, ionako posle mene neće imati ko da plaća održavanje.

glava mi je kao bundeva od nerviranja i beskonačnih čekanja, sutra ujutru opet trčim do majstora da konačno dogovorim završetak popravke od one saobraćajke, ako već nisam prespavao ni na groblju ni u policiji nadam se da neću morati ni kod autolimara.

no nekih barem 7-8km trčkaranja mi ne gine.

ipak otrčah

opet sam pojeo ono što se ne jede, tojest kako ko, kod mene je izgleda to nešto što se jede i to često.

kao ajd da uklopim trčanje i majstora jer još uvek nisam ništa uradio za auto, pošto smo se dogovarali da menja branik i far u petak a meni je javni beležnik pomerio sastanak sa petka na utorak (sutra) i rekoh ajd da se dogovorim sa čovekom.

dođem tamo tačno u 9 a radionica zatvorena.

ne mogu ni da ga zovem telefonom jer sam prvi put kod njega nosio jedan telefon, neki malo veći, a sada sam trčao sa nekim minijaturnim koji mi je lakši tako "za poneti" i tu nisam imao njegov broj (smajli koji prevrće očima).

i malo prošetam da se ohladim jer sam se nešto previše oznojio u odnosu na to koliko sam očekivao, opet se nastavlja onaj trend da mi je stalno vruće.

a nikako da smršam.

i posle sam normalno dotrčao kući, nije neka kilometraža ali ajd.

svratim u prodavnicu iz koje upravo izbacuju dve klinke koje u ruci drže dve čaše koka-kole, klinke su besne i treskaju vratima, prodavci se zgledaju a ja izreknem mudrost NERVOZA JE MANJAK SAMOKONTROLE.
utom me prepoznaje lokalni sveštenik koji kupuje neki radio-budilnik i pita me dokle sam trčao, rekoh do majstora.

kaže auuu pa ti baš rano kreneš na trčanje, rekoh krenem ja i par sati ranije, nego nisam hteo da budim majstora pa sam zbog njega odložio trčanje, njemu je sve zanimljivo i smeška se.

nedelja ko nedelja

naravno da sam od jutra maštao kuda bih sve mogao da stignem i naravno da ajd na pijacu ajd levo ajd desno ajd do lidla ajd malo psi da se prošetaju da i njima guzice vide trave osim ove u dvorištu i dok trepneš već je prošlo podne, a sunce zalazi za samo 4 sata!

izmajmunisao sam neki hajk jer sam već bio polu-umoran i polu-motivisan za išta više osim toga, na kraju sam uspeo da strčim poslednji kilometar do mesta gde sam ostavio bicikl pony (što ga Milijana gony) i eto.

nekada bih pretrčao 50km ili muški obukao sve što je potrebno i otisnuo se biciklom u vetar jer niko nije umro od najnižih dvocifrenih temperatura.

plus je bio fantastičan dan ZA NOVEMBAR, to ne treba smetnuti sa uma.

nekako je sve bilo zanimljivije dok se putovalo svakog vikenda, danas su na adi vrteli krugove za onaj dijabetičarski maraton koji sam takođe trčao par puta i uvek se nervirao kad je lepo vreme jer od siline šetača jedva može da se prođe a kamoli trči, jedini put kad sam uživao bilo je po nevremenu :-) 

traži se rečenica!!!

živa ili mrtva!

kakva rečenica? 

bilo kakva u kojoj će se pomenuti Jedanaesti Jedanaestog.

vidi vraga.

možebitno je jedanaesti krug na stazi dotukao jedanaestog u kategoriji M75.

eto ga!

nađena je rečenica!

doduše mrtva, jer da bi bila živa morao sam je izgovoriti a ovako pošto je napisana na papiru bijelom onda je mrtva.

kao ono kada kažu da živi imaju visinu a mrtvi dužinu (*).

tako i rečenice, mislim ove što se izgovore one stoje u vazduhu a ove što se napišu leže na papiru, i iz toga se jasno vidi razlika između mrtvih i živih.

danas bum odmaral ili nebum.

neznam neda mi se planirat, neide.

probobi pisat ovako moderno nebi znao zašto.

tek da vidim kako je ovima koji tako pišu.

još uvek se češkam po glavi zašto sam juče trčao ubrzanja u gojzericama.

moram preimenovati opremu tamo pod gear, one crne NB da budu gojzerice.

kad smo bili klinci zvali smo ih gvoJzerice.

pa bi mogo one NB šarene u gojzerice a crnobele u gvojzerice.

odavno nisam išao na hajk pa strčao nazad u grad.

ubi posao, dosta dugo sam bio dete koje bezbrižno trčkara dok ga tašta izdržava.

biće da što te kasnije odrastanje stigne u životu, toliko te više boli.

navike su čudo, naročito je dakle grozna ona kad navikneš biti dijete.

eh da, i dijete bole, one možda obrnuto, sa životom sve manje.

nem pojma.

(*) čitav minut razmišljam zašto li sam stavio zvezdicu pa se setim da Dužina ume ubit ko je nespreman pa mi je to palo na pamet kad sam rekao da mrtvi imaju Dužinu.

leži on tako horizontalno pod gomilom zemlje a na spomeniku piše "ubio ga trijestreći kilometar".

izgleda da sve radi

👌

čak i na tastaturi ima ovaj bar (linija) na pipkanje što je poprilično zabavno a tek treba da skontam kako se to koristi, baš sam seljo

naj-napredak je opcija da se blokira touchpad dok koristiš miša što me je izluđivalo na onom asus tablet/laptop jer slučajno pipnem palcem negde dole i nastavim da kucam bogu iza bubrega i dok skontam šta se događa već sam se solidno usosio.

ovde pak imam taj problem što je osvetljena tastatura što takođe prvi put vidim u životu (rekoh da sam seljo) i sad moram spuštat roletne kad pišem po danu, da bi se to videlo jelte

poput onih što po mrazu nose bermude da bi im se otpozadi na listu videla tetovaža ratka mladića

ELEM (radi caps lock)

jurors sam trčao s Lolom do pijace i od pijace i krug oko stadiona (dok je ona birala paradise) i nakon toga još jedan mali dodatak po kvartu koliko da stignem do škole, i onda tamo (od danas je raspust) nekoliko krugova sa ubrzanjima, da zaokružim jutarnjih 4.4 sa ovih 2.7km tek koliko da mogu da upišem 7 jer bi me bilo sramota da upišem manje

onaj kilometer sa strajdsima (strides) mi je izašao 4'34'' što i nije nešto za pohvalit se no bio sam u nekim cokuletinama plus sam jako lagano išao kroz krivine između strajdsa tako da...

to je ta ljubav između trčanja i moje malenkosti

kante svih boja ujedinite se

naravno da sam ynao (*) da ću da budem umoran pa sam shodno tome odlučio da budem i neambicioyan

ovde će bit bit bit problema dok se ne naviknem jer sam na novoj tastaturi nenaviknut da je y na mestu z i obrnuto, pa mi prsti sami lete na pogrešna mesta

uglavnom uspeo sam da pištoljem za vruć vazduh zagrejem branik spolja i da zavučem nekako šaku unutra (i usput oderem pola kože) i da izguram ono udubljenje pa je sada branik opet relativno ravan, a majstor nije hteo skroz da ispravi krilo da se ne bi pojavila rupa, nego tek ovoliko da dodiruje učukan far, pa ću tako još jednom do Beograda pre nego što on nabavi potrebne delove i pozove me za zamenu

barem sam skontao da svaki miš radi na svakom kompjuteru, više manje, pretpostavljam da ipak u specifikacijama treba da piše windows / mac os, no skroz sam smetnuo sa uma da postoje i bluetooth miševi koji se povezuju direktno sa kompjuterom a ne preko usb modulčića kao ovde

plus kada imaš samo usb-c onda ti treba ovaj adapterčić koji je srećom stigao uz nekog samsunga od pre 6 godina pa je lepo poslužio

osim što je ovako ružno

Logitech boca (као инекција) i samsung boca (као флаша) nešto sam stisnuo i trebalo mi je malo vremena da skontam gde se menja jezik unosa

vidim I da će da mi menja I u I (haha) a verovatno I *bih* 

e neće, dobro je

viđao sam u komentarima na fejsu da mnogima napiše ja BiH :-)

rano jutro pola šes

... a ja spavam kao top, 

dok na posao kreće Moja Mileeena,

zvezda onog nekog pop hita 

iz prethodnog eks Ju života 

obično odem biciklom dole niz Kolubaru, pa prođem kroz njive ili industrijskom cestom kako sam nazvao segment na stravi, i to mi bude rikaveri vožnjica, svratim da uslikam i mutnu reku ako nije blato na tom kraku koji skrene ka ribolovačkom raju

a raj je i za one koji bespravno vade šoder

a i za mene kad leti odem na rikaveri vožnjicu pa prenesem biciklu kroz blato i preko plićaka pa izađem skroz na drugi kraj sveta 

pe se iščuđavam kao oni što prođu ispod duge

doduše meni se ne promeni sadržaj gaća kada prođem ispod duge, samo se isprljaju

točkovi

a jutros bez točkova, prvi put u životu sam do tamo dotrčao, a ni to ne bih nego sam hteo da pokažem Loli gde se tačno nalazi to mesto koje sam joj stalno pominjao

bilo je +12 i trčao sam u majici i šorcu, majica ona iz lidla, mislim da je malo pamuk malo nepamuk

ugl prijatna je za trčanje

ranije sam nosio duge rukave na puno višim temperaturama, a zadnjih par godina sam se nešto poremetio i trčim duplo razgolićeniji nego svih ovih prethodnih godina

funny

total 11km po 5'16'' valjda jer smo žurili, ili jer mi je bilo friško, nema ni veze, lepše je ovako nego po 5'50''

deset sati sunca

ovo sam hteo da pišem juče 

(ali nisam stigao pa sam samo prekopirao onaj tekst o trčanju kao leku protiv depresije, no to smo valjda svi već znali jer odavno trčimo pa to ispadne kao prevencija i otud nam depresija ne može prići ni na puškomet)

naime primetio sam da brojke minuta počinju da se približavaju u vremenskoj prognozi i juče je 06.11. pisalo da sunce izlazi u 06:23 a zalazi u 16:23 što znači da ga se teoretski (bez oblaka) moglo videti okruglih deset sati.

s tim da je to od-do horizonta a Zemlja nažalost nije ravna ploča nego ima brda i planine koje mi ukradu barem pola sata sunca, ako ne i čitav sat na kraju dana.

no dok sam pisao ovo što sam juče preskočio, gore mi se slučajno nametnula još jedna tema, kada sam pomenuo puškomet.

naime zamislimo da to tako funkcioniše da su nam svi problemi onoliko udaljeni kolika nam je autonomija trčanja.

koliko možeš trčati? 

pre nego što staneš?

neki mogu samo do semafora ili autobuske stanice na uglu.

neki mogu satima i satima, oni manijaci.

(mada takvi su uveliko bolesni tako da za njih to ne važi, zdrav čovek neće ići trčat 24 sata bez prestanka, moraš za tako nešto imat neku "šifru". op.med.)

ne znam da li sam ikada trčao duže od 43km koliko je nekada iznosio plitvički maraton.

tamo pouzdano nisam zastajao, čak ni da pišam.

jer sam dotle već bio iskusan maratonac i znao sam da ono što ti se čini da ti se piša, prođe kao osećaj za par kilometara i onda ti se više ne piša i štaviše kad se ispišaš u cilju to tek bude puna čaša a kamoli da bi bilo pun bokal kao što me osećaj varao na prvim maratonima.

živeli!

malo trapav prevod od strane ChatGPT ali ipak koristan

Terapija trčanjem se nadmeće s lekovima za lečenje depresije i anksioznosti, pokazuju rezultati nove studije. Međutim, trčanje pruža veće koristi za fizičko zdravlje, dok je pridržavanje veće kod lečenja lekovima.

"Oba tretmana su pomogla u lečenju depresije otprilike u istoj meri", rekla je predstavnica studije Brenda W.J.H. Penninx, doktorka nauka, profesorka psihijatrijske epidemiologije na Medicinskom centru Univerziteta VU u Amsterdamu, Holandija.

Međutim, lekovi "generalno imaju lošiji uticaj na težinu tela, varijabilnost srčane frekvencije i krvni pritisak, dok je terapija trčanja dovela do poboljšanja opšte fizičke kondicije i srčane frekvencije", dodala je Penninx.

Ovi nalazi su predstavljeni na 36. kongresu Evropskog koledža neuropsihofarmacologije (ECNP) i nedavno su objavljeni u časopisu Journal of Affective Disorders.

Istraživački jaz Prethodna istraživanja ukazuju da vežbe mogu imati terapeutski efekat jednak antidepresivima, ali njihov uticaj na fizičko zdravlje "slabo je ispitan u psihijatrijskoj populaciji", napominju istraživači.

Autori napominju da depresivni i anksiozni poremećaji "uzrokuju ogromno patnje narušavajući i mentalno i fizičko zdravlje", i potreba za efikasnim tretmanima je "hitna".

Iako se antidepresivi smatraju "standardnim tretmanom prvog izbora" zajedno s psihoterapijom, lekovi "nisu efikasni za sve i često su povezani s nuspojavama".

Studija "Lečenje raspoloženja antidepresivima ili trčanjem" (MOTAR) bila je delimično randomizovano pragmatično ispitivanje kod odraslih osoba s depresijom i/ili anksioznim poremećajem, utvrđenim pomoću algoritama DSM-IV s Međunarodnim dijagnostičkim intervjuom (CIDI).

Intervencijska studija trajala je 16 nedelja i uključivala je 141 pacijenta s depresijom i/ili anksioznošću. Prosečna starost bila je 38,2 godine, a 58% su bile žene. Učesnicima je ponuđen izbor tretmana: 16 nedelja lečenja selektivnim inhibitorom ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) escitalopramom (Lexapro) ili 16 nedelja grupne terapije trčanjem.

Pacijenti bez snažnih preferencija za dodelu tretmana slučajno su raspoređeni ili na lečenje antidepresivima ili na terapiju trčanjem, dok su oni koji nisu želeli biti randomizovani bili raspoređeni prema svom izboru.

Ukupno 22 pacijenta slučajno su dodeljeni na lečenje antidepresivima, a 13 na terapiju trčanjem. Ukupno je 36 učesnika izabralo lečenje antidepresivima, dok je 83 izabralo terapiju trčanjem.

Terapija trčanjem obuhvatala je 16 nedelja nadgledanih 45-minutnih trčanja na otvorenom, s ciljem od dva do tri treninga nedeljno, u skladu s preporukama Američkog centra za kontrolu bolesti/Američkog koledža sportske medicine.

Koristi za Fizičko Zdravlje Pridržavanje tretmanu u grupi antidepresiva, definisano kao korišćenje tretmana i dalje prilikom posttretmanske procene, bilo je 82,2% naspram 52,1% kod učesnika terapije trčanjem, gde je pridržavanje specificirano kao završavanje više od 22 sesije.

Remisija je definisana kao nepostojanje kriterijuma trenutnog depresivnog ili anksioznog poremećaja putem CIDI-a u 16. nedelji.

Na analizi namere da se leči, ovaj zahtev ispunjen je kod 44,8% pacijenata koji su uzimali antidepresive i 43,3% onih u grupi terapije trčanjem (P = .88).

Međutim, pacijenti koji su koristili terapiju trčanjem pokazali su značajna poboljšanja u težini (P = .001), obimu struka (P = .011), sistoličkom i dijastoličkom krvnom pritisku (P = .011 i P = .002, redom), ritmu srca (P = .033) i varijabilnosti srčane frekvencije (P = .006).

Istraživači napominju da su povoljne promene u fizičkom zdravlju kod grupe terapije trčanjem bile rezultat "većih poboljšanja u grupi terapije trčanjem, ali i većeg pogoršanja u grupi antidepresiva."

Antidepresivi su generalno sigurni i efikasni i deluju kod većine ljudi, rekla je Penninx. Takođe je primetila da nelečena depresija dovodi do lošijih ishoda, tako da su "antidepresivi generalno dobar izbor."

Ipak, dodala je, "moramo proširiti svoj arsenal tretmana jer se ne svi pacijenti odazivaju na antidepresive ili su voljni da ih koriste."

Rezultati studije, dodala je, sugerišu da "bi implementacija vežbajuće terapije trebalo da se ozbiljnije razmotri, jer bi mogla biti dobar, a možda čak i bolji izbor za neke od naših pacijenata."

Francesca Cirulli, doktorka nauka, viša istraživačica i vođa grupe na Nacionalnom institutu zdravlja u Rimu, Italija, rekla je za Medscape Medical News da je studija značajna jer je jedna od prvih koja prospektivno meri efekte antidepresiva i trčanja na fizičko zdravlje.

Cirulli je sugerisala da bi terapija trčanjem mogla biti isprobana pre lečenja antidepresivima ako pacijenti preferiraju fizičku aktivnost i mogu joj se pridržavati. Međutim, rekla je da rezultati takođe ukazuju da bi povećanje fizičke aktivnosti trebalo pratiti lečenje antidepresivima.

U celini, Cirulli je rekla da "poruka ne bi trebala biti da svima može pomoći trčanje i da su antidepresivi loši", već "oba ova pristupa pomažu, ali nisu izuzetni, u intervencijama protiv depresije."

Važna ograničenja Komentarišući istraživanje, Eduard Vieta, doktor medicine i doktor nauka, predsednik Odeljenja za psihijatriju i psihologiju na Klinici bolnice Univerziteta u Barseloni, Španija, primetio je da studija ima "vrlo važna ograničenja."

Među ograničenjima su uključivanje neslučajnih pacijenata koji su dobijali tretman po sopstvenom izboru, što uzrokuje očiglednu pristrasnost i "nedostatak obavezujućih i pitanja moći" u vezi sa brojem uključenih pacijenata.

Vieta je takođe rekao Medscape Medical News da rezultati "izgledaju očigledni, jer je poznato da vežbe poboljšavaju fizičko zdravlje."

Stoga, ispitivanje pokazuje, "ako možete pronaći ljude koji su sposobni vežbati dok su depresivni i pridržavati se toga, oni bi imali koristi od takve prakse", primetio je.

Takođe komentarišući istraživanje, Erik Ruhe, doktor medicine i doktor nauka, Medicinski centar Univerziteta Radboud, Nijmegen, Holandija, rekao je da su rezultati potvrđujući i "ponovo pokazuju da fizičko zdravlje može uticati na mentalno zdravlje."

Međutim, Ruhe je istakao da, iako je "uobičajena praksa" dozvoliti pacijentima da prate svoje preferencije u lečenju i "razumljivo s pragmatičnog gledišta", upoređivanje grupa može biti "pristrasno" u odnosu na "pravi randomizirani studij."

"Na primer, pacijenti u grupi antidepresiva bili su depresivniji, što može biti povezano s manjom šansom za trajno uključivanje u vežbe", rekao je. "Dakle, moramo biti oprezni da ne preteramo s interpretacijom poređenja između grupa, što autori pravilno priznaju."

Govoreći o razlici u pridržavanju između dva pristupa, Ruhe je rekao da rezultati pokazuju da je usvajanje i pridržavanje životnom navikom teže od uzimanja pilule.

"To se ne nalazi isključivo u psihijatriji, što ukazuje da takođe moramo usmeriti pažnju na to kako poboljšati pridržavanje zdravog ponašanja. To bi moglo imati ogroman uticaj na zdravstvo uopšte, ali i na psihičke bolesti", rekao je Ruhe.

pilo se, treniralo se

pila se kafa, da se razumemo

u protivnom teško da bi se baš nešto mnogo vežbalo

za razliku od svake bogovetne Nedelje ove godine kad se nečim uposlim do podne pa se malo odmorim pa više nisam ni za šta, ovaj put sam se setio da popijem kafu i da se NAOŠTRIM i da napokon odem na onaj krug sa kojeg sam se već tri puta vratio jer nisam imao dovoljno jake ambicije i motiv da ga završim

pomoglo je i što sam se juče praktično odmorio jer sam posle posla samo otrčkarao do groblja i nazad 6km pošto su bile neke tzv Zadušnice pa je valjalo zapaliti sveću i gledati kako gori i razmišljati kako svaki život isto tako dogori do kraja i kako ga treba pametno iskoristiti pre nego što se ugasi

i kad sam danas krenuo na trčanje, nakon puno godina sam opet osetio onaj korak kada ti je lagano a opet pola minuta po kilometru brže nego što misliš da možeš, tojest da tako trčiš

i tako i po ravnom i uzbrdo i nizbrdo

na kraju sam otrčao 13km sa 300m uspona i napravio prosek tik ispod 5'/km, i bio srećan presrećan, a to što sam pre desetak godina na sličnim treninzima imao prosek oko 4'km ćemo ovom prilikom zanemariti, jer je sveća za par santimetara kraća i bliže onom pesku u koji je zabodena

druga plovidba

nešto sam poručio preko sajta, neki laptop, i proveravam status porudžbenice i piše mi da sam uneo pogrešan broj, a nisam ni unosio broj nego sam ga copy-paste :-/

to je bilo poručeno u četvrtak, i večeras dok sam proveravao svoj nalog vidim pored istog tog proizvoda bedž GIGADEAL što znači da je samo danas na akciji, i dodatno snižen za 86€.

i ja ga opet lepo dodam u korpu i naručim, i dobijem (opet) povratni mejl da je porudžbina kreirana.

obzirom da živim u selu gde se sve zatvorilo u 16h i otvara se već u ponedeljak, a korisnička služba naravno ne radi, tek ću prekosutra ujutru otići ovde u prodavnicu gde sam zakazao isporuku, da pitam mogu li oni kao admini da se uloguju tamo i da otkažu ovu prvu skuplju porudžbinu, uz naravno slikan ekran mog kompjutera gde piše da sa prvom postoji neka greška, da ne bude da otkazujem samo zato što sam video nižu cenu.

a obzirom da mi i autolimar živi u selu i takođe se pravi blesav kao i ova maloprodaja, nije mi se javio ni na poziv ni na poruku i sad ne znam da li me je otpisao ili zaboravio ili nešto treće.

u krajnjem slučaju ću sâm naručiti sa nekog autootpada branik i far pa ću zameniti, kao što sam okrpio i zagitovao i zadnji branik, a i to mogu da saznam tek u ponedeljak jer sam u osiguravajućoj kući rekao da preferiram da to uradi servis i dostavi im račun, umesto da mi oni unapred napamet isplaćuju novac.

pa da vidim mogu li da se predomislim.

od trčanja samo 6km do/od groblja na nogama koje su iz nekog razloga bile polumrtve, možda od svih ovih silnih stresova.

tja.

pljuskovi

danas mi se dogodilo da sam krenuo da se malo provozam biciklom pre posla jer sam koješta poslovao po dvorištu celo jutro, i rekoh ajd da vidim, neki mini hajk ili slično.
sunce se nakratko pojavilo ujutru pa se nebo zamuljalo ali je po prognozi trebalo da ostane suvo.
nedugo zatim je počelo da kapljuca i rekoh ko ga šljivi, u svakom trenutku sam na 10-15 minuta od kuće, čak i da se dodatno pogorša neću se istopiti, ipak je mlakih +23.
naravno do kuće sam se smrz'o i usput se prisećao najvećih BESPOTREBNIH povrataka po pljusku.
naravno za silne godine treniranja svakih par meseci se događalo da nas uhvati pljusak, čak i grad, ali to su oni POTREBNI povratci kući jer su deo treninga i nešto što te može zadesiti na trci pa nije loše biti pripremljen i za tu opciju.

dakle dva najgora dana:
1)
najgluplje kišnjenje, snimala nas je televizija.
prvo razgovor kod kuće, i onda kao ajte malo da vas snimimo kako vozite.
otišli smo nekih 3km od kuće, oni su snimili šta su imali, nebo se otvorilo, i dok smo došli kući po ulicama je bilo 10cm dubokih baruština a mi smo bili natopljeni do gole kože.
naravno najveći problem su bicikle koje treba očistiti i podmazati a to izađe na sat vremena takođe BESPOTREBNE zayebancije...
2)
otišli smo u suboticu na državno u hronometru, da bi tamo skontali da su iz kluba ladno ZABORAVILI da me prijave!!!???
nisam hteo da ostanem ni minut i gledam trku i družim se, momentalno sam onako šokiran i revoltirano besan seo nazad u auto i krenuo nazad kući.
kad smo došli kući, rekoh jel danas dan za hronometar, jeste, idemo da vozimo naš ovde lokalni hrono-trening, ja sam obično išao 24km a lola 20km.
nakon samo par km od polazne tačke (5km od kuće) je krenuo pljusak biblijskih razmera, ja sam okrenuo i loli koja je išla tu malo iza mene pokazao rukom da okrene, i kada smo se vratili u grad opet skroz mokri, jedva smo prošli kroz par raskrsnica koje su se pretvorile u jezerca.
šlag na govnetu, za najgori dan ikada.
posebno je teško očistiti visokoprofilne točkove za hronometar jer voda uđe u felne, pa moraš da skineš i gume, i ispod njih one trake koje pokrivaju rupe u koje je ubacuju niplovi da bi se zavrnule žice, ovaj put je bilo tri sata posla.

gledano na ova ranija loša iskustva, povratak kroz grad city bike-om kroz male barice i kišicu je čisto uživanje.

prinudni odmor

imate ono kada nekog pošalju prinudno u penziju, ili na prinudni rad tipa goli otok, ili prinudni rad u smislu otrčao si 20km od kuće i umorio se i više ti se ne trči ali moraš jer iz šume ne postoji druga mogućnost, ili prinudni odmor kad te okolnosti spreče da se nešto bitno aktiviraš.

današnji dan će biti jedan veliki šredingerov trening/odmor jer moram odvesti auto 28km do autolimara, obzirom da nijedan bliži ne radi tako sa osiguravajućim kućama i/ili nema na dohvat ruke sve potrebne delove (far branik krilo šipka branika).

e tada će mi on reći da li da vratim auto kući pa mu doteram u ponedeljak, ili ću ga odmah ostaviti i dotrčati nazad jer nije baš neki dan za biciklu.

već sam izmerio da sporednim putevima kroz brdašca i povremene makadamčiće imam 22km do izlaska iz grada na tu stranu odakle mogu gradskim busom ili taksijem, obzirom da će mi se jako teško baš TRČATI tih dosadnih 6km kroz saobraćaj.

tako da ću možda odmarati, a možda i neću, jer ću možda trenirati i to bogme svojski, ili ni to neću, ako ono prvo hoću.

doduše ako se vratim autom kao gospodin čovek opet imam dve mogućnosti, da kasnije u toku dana nešto smislim ovde kod kuće, a najbolja kombinacija bi mi bila da ostavim kod njega auto samo na sat vremena i da TAMO napravim neki trčkarajući kružić, pa se autom vratim kući.
ako već moram autom.

i tak.