06 veljače 2023

godišnjica

jedan od loših datuma.
samo je 6 godina otkako mi je tog prolećnog dana u februaru pas izleteo pod prednji točak bicikle nakon čega sam napravio salto i prvi put u životu slomio ključnu kost.
forma mi je bila fenomenalna i jedva sam čekao prve polumaratone da deklasiram konkurenciju u kategoriji, i šire.
sve mi je išlo, i bicikla, i trčanje, i dužine, i tempi, i deonice, i tehnika, baš sve.
iiiii, op cvrc gevezn zajn.

od sve turbo forme samo sećanje osta, 
pola godine mučnog povratka, 
pa opet pad, puče druga ključna, 
pa opet pola godine mučnog povratka u 2018-tu,
pa kao nešto hoće neće neće neće hoće neće,
i relativno uspeh (aorist) da se vratim uz čak i jednu pobedu i jedno drugo mesto na low key maratonima no avaj, na kraju godine opet pad i opet povreda/istegnuće u sendviču sa dvomesečnim bronhitisom i ode sve u peršun.

korona je došla kao olakšanje, 
kad sam već u dajer strejtsima barem neka nema trka 
pa da ni drugi ne trče, nek i komšiji crkne krava.

zato sam dana fino trčao pa mogu i drugi, ne smeta mi.
obzirom da smo juče hajkovali i da su nam se mozgovi zaledili na ledenom vetru, mislio sam da ću danas ipak biti odmoran za trčanje no bio mi je loš osećaj u nogama.
hteo sam i "Nešto. Nešto duže" no malo leda malo vetra malo neoporavljenog zamora i shvatio sam da je pametnije zadovoljiti se manjim ali kvalitetnim ulovom.
samo par sekundi preko petice (po kilometru) u solidnoj progresiji, i ispalo je taman.
13km sa nešto malo hupserčića, 
tačnije 69m gore i 69m dole (ti meni ja tebi).

dan se produžio pa na satu evo piše izlazak 6:54 a zalazak 16:54,
bogme fino.

05 veljače 2023

bizarna nesreća

opet nešto iz Hronike Crne, tj one Sive pošto nije nikog ubio nego onako, pomalo, nit se ubio nit se samoubio, samo je sebi namestio samoubistvo.
kad smo bili klinci zezali smo se na temu "samoubistvo iz zasede", e pa ovo bi bio primer da tako nešto ipak postoji.

"Prve pretpostavke sa lica mesta je da se dogodila bizarna nesreća.
Prema nezvaničnim informacijama sa terena,
sumnja se da je nesrećni čovek bio pod dejstvom alkohola
i da je nezgodno pao sa bicikle, udario u neku ogradu
i upao u mali jarak pored puta, gde se udavio."


što bi rekli eeee murate, murate, baš si sreće kurate...
kao kad sam strčavao po onom grebenu koji je vertikalno 200m iznad železničke pruge i razmišljam - samo bi mi falilo da se ovde sapletem i odletim dole naglavačke, a kakve sam sreće pride bi garant i voz naišao dok ležim na pruzi, što bi rekli ZA SVAKI SLUČAJ.

no nadrljali smo i bez toga!
sabat frizi sabat
zamoljeni od lokalnog udruženja za zaštitu životinja da po jednoj dojavi proverimo ima li ostavljenih štenaca na lokalnom putu ka manastirima/planini, na "samo 7km" od grada (smajli koji prevrće očima) iskoristili smo prestanak snega da požurimo do tamo.
ja trčeći mada mi se uopšte nije trčalo, a Lola biciklom i to onom za pijacu sa korpom, da bi mogla da te keriće spusti u grad ako ih pohvatamo.

naravno sneg je opet počeo da pada dok smo još bili u gradu ali na +4 i nije delovao opasan, topio se odmah na asfaltu.
dok smo se sa 200 lagano peli na 400 nadmorske, opet je nakratko prestao da pada, no kada nas je prošla grtalica shvatili smo da se NEŠTO SPREMA.


dovde smo još bili u dobrom raspoloženju.
još kilometar uzbrdo i odnekle je pukao GROM na samo kilometar od nas, kasnije smo saznali da su svi u gradu mislili da je zalutala neka raketa iz Ukrajine koliko je to udarilo.
tu negde smo okrenuli nizbrdo i počela je oluja sa ludačkim udarima vetra i nekim snegom u vidu malih klikera od kojeg/kojih nisi mogao da vidiš dalje od 50m.
šteta što to nisam slikao, eh da sam umesto telefona poneo gopro kamericu eventualno, ali nije mi palo na pamet.

do kraja spusta smo bili skroz mokri i zaleđeni, Lola je pobegla biciklom poslednja 4km kroz grad a ja sam ostao da lagano kaskam do kuće, srećom ta oluja mi je bila u leđa, a i grad je bio pust kao da je neka uzbuna pa sam na momente čak i uživao tom neobičnom okruženju.

trenutno plačem jer me noge toliko bole od kombinacije prekjučerašnja dva treninga i ovog juče koji uopšte nisam planirao nego eventualno neki rikaveryć hajkyć sa pomalo strčyć pred kraj, a i to tek eventualno.
boh...
danas hajkyć definitivno

04 veljače 2023

malo sapunice, Niče crni Niče

od sportskih vesti imam da prijavim drugo trčanja juče.
nakon jutarnjeg, jedno kratko popodnevno gde sam osmislio kružić sa jednim usponom po jako lošem makadamu, koji je omiljen kolegi koji voli te planinske trke i pohodi ga svako malo.
i rekoh nema veze što sam debel i nisam nešto baš tReNiRa0 već ću se nekako popeti, i ispustih dušu do vrha samo da bih napravio Segment na Stravi pa da taj drug može da prati napredak, i dobro usput da vidim koliko je brži od mene (trenutno).
kad gle čuda ispade da osim mene, druga koji organizuje lokalne trejlove, i jedine cure (takođe drugarica biciklista) niko tuda nije ustrčao, a obzirom da ovi slabo tuda trče i inače, to verovatno znači da je Kolega tuda ustrčao bar desetak puta, a ispade da je moje vreme najbolje.
dodelili su mi VAM (u prevodu brzina uspinjanja prosečna) od 1015, kolega ima 901, a drugarica 682m(up)/h
no ne sumnjam da će on čim skonta da sam napravio segment zapucati na lagani trening na kojem će odsprintati ovaj uspon, a sumnjam i da će me zbog mojeg truda oko stvaranja svih regionalnih segmenata ikada častiti burek i jogurt.


to je bilo o sportu.

dohvatim tako da skrolam kroz crne hronike ne bi li mi palo na pamet šta još može da me snađe pa da se informiranjem o opasnostima od istih sklonim, no u međutajmu obično naletim na kojekakve bizarštine.
jedna od njih je ovo proseravanje kada raskineš sa bogatim dečkom pa se posle pet godina setiš kako ti je jednom prosuo toplu čokoladu na kosu i onda ga tužiš za duševne patnje i preko advokata tražiš milion dolara nadoknade:

Australijski teniser Nik Kirjos priznao je da je napao bivšu devojku, ali je sud u Kanberi doneo oslobađajuću presudu.
Kirjos je Kjaru Pasari gurnuo na trotoar tokom svađe u januaru 2021. u Kanberi. 
Sutkinja je ovaj incident nazvala „činom gluposti i frustracije", ali je tenisku zvezdu poštedela otvaranja krivičnog dosijea.
Posle oslobađajuće presude, Kirjos se zahvalio sudu. 
„Nisam bio dobro u tom trenutku i reagovao sam u teškoj situaciji na način zbog kog danas žalim. 

Dokazi dostavljeni sudu ukazuju da je teniser gurnuo Pasari pošto je ona zaustavila njegov automobil kako bi napustila vozilo u trenutku svađe. 
Bilo je to 10. januara 2021. 
Pasari je incident prijavila policiji sledećeg meseca, ali tada nije podnela tužbu protiv Kirjosa. 
Par se pomirio, ali pošto su raskinuli, ona je u decembru 2021. podnela prijavu. 
Advokat tenisera izjavio je da je njegov klijent pokušao da umiri napetosti, pozivajući servis Uber i pokušavajući da zakonito udalji devojku iz automobila. 
Uhvatio je za bokove i odgurnuo je od vrata, nakon čega je ona pala. 
Kako je Pasari izjavila na sudu, osetila je bol, a potom je primetila i ogrebotinu na kolenu
Kirjosov advokat je objasnio da se teniser sledećeg dana izvinio - čime je pokazao da preuzima odgovornost za incident koji se desio. 

pa hahaha.
hahahahiććć.
moram tužiti sljemenski maraton jer sam "pao, osetio bol, a potom primetio i ogrebotinu na kolenu"
nije bilo gelendera na onom šumskom spustu u potok.
nije bilo ni saobraćajnog znaka da je klizavo niti drugog koji upozorava da sledi nekoliko uzastopnih krivina od kojih je prva ulevo.
to što sam pokidao ligamente 2008. nema nikakve veze s tim što sam se tek sada setio.

03 veljače 2023

u zarez

najsmešnije je kad neko ostavi komentar na nešto, pa mu autor odgovori "u zarez" (se slažemo) iako u tom komentaru ne postoji nijedan zarez
heh heh
nisam juče potrefio baš u zarez, tojest u zarez jesam ali sam ono iza zareza malo fulao
tačnije skontao sam da će mi trčanje izaći tu negde "preko okruglo kilometara", i drž jednom ulicom pa pogled na sat tojest udaljenost, pa drž drugom ulicom, i dotrčavam do raskrsnice na zapadnom završetku centra grada i stajem na semafor dok mi piše .14

tja, rekoh
tu na uglu je i neka prodavnica, ljudi ulaze i izlaze, drugi čekaju na semafor, i zamisli sad taj o ce de da sam protrčao još 50m dalje samo da bih u zarez natempirao onih .19, i da sam tu stao, i peške se vratio do semafora?
ili još gore, da sam produžio 30 metara napred, pa okrenuo i nakon 20m nazad opet stao tako kao ludak koji je zaboravio mozak negde na trotoaru pa ga sada uzaludno traži?
tako da sam samo dostojanstveno okončao fajl, prešao ulicu do bicikle i vratio se ta dva kilometra kroz centar do kuće.

jutros sam pak kao računao da mi bude okruglo, umesto na 4km okrenuo na 4.1km da bih pomazio jednog vučjaka koji čuva neku vikendicu u kojoj nikada nikog nema i jako je usamljen i voli da trči uz ogradu uporedo sa mnom, onda sam na kružnom napravio neki mali produžetak sporednom ulicom da izbegnem gužvu, i kad sam dotrčao pred kapiju umalo me šlog nije strefio kada sam ugledao 8.48 aaaaaaaaaaa
problem ume da nastane kada treba da dodam kilometražu patikama, ali popodne ću otrčati koliko god bilo takođe "na i po" pa će tako sve doći na svoje mesto.
nikako da ostvarim to trčanje oko bandere koje sam najavio kao novi revolucionarni trening i metod zaokruživanja, ali polako, umem ja da budem i strpljiv.

02 veljače 2023

dan pobede

znate li koji je praznik prvog Februara?
dan pobede!
a jel znate kakve pobede?
pobede nad Januarom! 
sada čekamo da februar pobedi samog sebe i ne bude ništa gori od januara, koji je bio, pa onako, da kažem podnošljiv.

da bi januar bio podnošljiv, mora da bude barem Mart u podznaku, što naravno važi i za februar.
da bi mart bio odličan mora u podznaku biti april, a da bi april bio super mora u podznaku biti jun.
isto važi i na jesen, novembar je okej samo ako je u podznaku dupli septembar.
može i trodupli.
ili barem dvodupli, ajd.
glič in d matriks.

ja sam (započeo rečenicu sa JA što mi baš i ne ide u prilog na ovom saslušanju) jutros uspeo da skroz pobrljam kilometre jer sam nakon jučerašnjih 6.44 pretrčao 7.37 i sad nakon jučerašnje upisanih 6 danas ne mogu da upišem više od 7, a imam čitavih 810m viška!
plačyć tužyć.

to ćemo rešiti tako što ću danas na kraju popodnevnog đoginga trčati krugove oko neke bandere, a mogu i oko kružnog toka, hmmm, taman da malo dosađujem vozačima i vozačicama, obrnutim redosledom što se tiče rodne etike ali prâvim redosledom po količini proizvedene nervoze, jer ipak muškarci...

dakle ako danas pretrčim nešto koma .19, to će mi današnji zbir doterati na koma koma .56 i onda danas zaokružujem na gore, obzirom da sam juče zaokružio na dole.
ovo važi za severnu poluloptu, u australiji je dole gore a gore je dole, evo upravo gledam u Lolin globus iz osnovne da bih proverio.

01 veljače 2023

weekend warriors

PREKOPIRAĆU DEO ČLANKA SA ZDRAVSTVENOG PORTALA

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

What do weekend warriors look like?
The image that comes to my mind is something like this. This is a bunch of people from my lab doing a charity mud run last week. It was awesome.



But the data don't quite match the photo.

In the JAMA Internal Medicine study, compared with those who exercise regularly throughout the week, weekend warriors were younger, more likely to be male, less likely to be White, have a lower level of education and a lower overall income level. I think this speaks a bit to the idea that the ability to have 30 minutes a day to exercise is a marker of privilege. Not everyone has jobs with that kind of schedule, or the childcare to allow 30 minutes of "me time."

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

dovde smo sve već znali, to su ovi sa Tribaliona i sličnih "utrka sa preprekama" kojima je fora da se slikaju blatnjavi i da zagrizu medalju nakon što se dovuku do cilja.
nego druga stvar mi je zanimljiva, ovde pričaju o nekom zaposlenom biznismenskom Društvu u kojem ljudi nemaju svakog dana pola sata za trčkaranje, nego sve to nabiju u nedelju.
na Balkanu punom besposličara ćeš u svakom gradiću na prste prebrojati ljudi koji barem par sati iz dosade ne skrolaju nešto po telefonu tako da to "nemam vremena" kod nas ne pije vodu.

ali zato vikend voriora imamo na pretek.
što se mene tiče takođe nisam imao vremena jer sam ujutru morao ranije na posao a predveče mi se najiskrenije nije opet tuširalo pa smo samo lagano odvrteli biciklama malo veći kružić izvan grada od nekih sat i po, biće dana za megdana.
no eto, upisah 34 minuta, sa sve kick start sprintom posle samo 200m trčanja jer semafor kratko traje pa ako se upali kad si na pola ulice ili udri gas nekih 18 sekundi ili stani pa čekaj ceo minut, a ja sam kao što rekoh žurio...

31 siječnja 2023

poluđeo

kad crnogorci to izgovore onda zvuči kao polu-ĐEO, e sad šta je to kada si napola đeo, razjasniću jednog dana
a šala je došla jer sam dan za danom otrčao neke silne kilometre i sve poluneplanirano, jer sam dana prvog ostavio biciklu na suprotnom kraju grada pa strčao sa još suprotnijeg od suprotnog i onda sam sutradan napravio veliki polukrug koji se završio na tom kružnom toku gde je prenoćila.
piše mi lola poruku negde na pola mog trčanja, kaže bicikla te čeka, čak ti ni gume nisu izduvali.
rekoh odatle bih mogao i na izduvanim da se dokotrljam, jer se radi o samo dva kilometra.
i tako sam u tom spektakularnom završetku januara u nedelju pretrčao prvo nešto više od 5 a posle nešto manje od jednog kilometra (kroz grad) a u ponedeljak prvo nešto više od 7 do jednog jezera pa među hajk po njivama pa strčao u grad nešto manje od 2km i tako sam upisao 6+9km sve u najstarijim bruksicama za koje sam odavno rekao da nisu ni za šta osim za njivu.
i da vidiš čuda, u oba dana sam proveo po sat vremena u njivama!
pošteno.
poslednji dan januara može da nastavi da se odmotava, od februara krećem ozbiljno, to je to, nema nazad, idemo gas, pun gas, gas do daske, lova do krova, perje će da leti, vežite se polećemo, i sve ostale motivacione budalaštine u nastavku.

30 siječnja 2023

umetnički dojam

jedne godine u starom bic. klubu smo na laganom treningu posle trke razmenjivali utiske, i jedan od juniora reče NIZBRDO SAM MACA.
bio je dosta krupniji od ostalih ali to nije upotrebio na način da postane bolji sprinter, nego je jednostavno puštao ove leptiriće da mu odu uzbrdo a onda ih jurio na svakom spustu.
i pretpostavljam stizao.

setih se toga juče na trčanju, na blagom spustu dugačkom 4km.
rekoh, ako bih ovako trčkarao ceo maraton, nizbrdo, mogao bih da ga završim ispod 4 sata a da se ne zaduvam.
to je taj progres, od tri sata uzbrdo do četiri sata nizbrdo.
za istu dužinu.

što ustvari nije tako loše.
jednom kad dođe do umiranja i silaska u grob, možda će mi trebati deset godina da se ceo spustim, pa će mi ovaj trend produžiti boravak na planeti.
umesto U planeti haha.
sada mi je druga stvar pala na pamet.
DA LI SE UKUPNA TEŽINA PLANETE MENJA VREMENOM?
ili smo sasvim zapečaćen sistem?
s jedne strane, gde bi išta OTIŠLO?

s druge strane, dobijamo energiju od sunca, i ko zna šta sve ona proizvede.
mislim, hrast lužnjak od 100 godina je teži od onog od godinu dana, pacovi se razmnožavaju ali i mačke, ko koga VIŠE POJEDE nego što bude pojeden, gde odu sva isparenja od prirodnih resursa koje iskopamo pa spalimo, jer na svaki hrast koji poraste stotinu bude posečeno.
8 milijardi ljudi je sigurno teže od milijarde, odakle se na planeti pojavi tolika količina kilograma ako ne od one posečene šume iz amazonije?

evo kaže gugl da je trebalo 200 hiljada godina da stignemo do prve milijarde, a odatle samo 120 godina da stignemo do dve, i manje od 100 godina da dođemo do osam milijardi.
na svakog koji umre se rode dva i po deteta, ne znam kako izgleda pola deteta ali ako gugl kaže to treba prihvatiti zdravo za gotovo.
to je poput ona dva i po Celzijusa pre par dana.

a što se tiče težine, dve i po bebe su nešto ispod 10kg, a mrtvac je u proseku barem 50kg.
jer je trećina toga u indiji i kini a oni nisu baš američki gojazni.
dakle naizgled gubimo na težini, ali samo NAIZGLED.
sigurno se svakog dana ostalih osam milijardi ugoji zbirno za više od 40 kila :-)
pa ti budi pametan.
uči fakultete i čitaj knjige i ništa, 
bolje da su izmislili nešto efikasnije od prstiju, za češkanje po glavi.

29 siječnja 2023

kockar i kazna

čitao sam neke komentare na vest o ubistvu
navodno je neki kockar ubio osobu čiju je bankovnu karticu koristio pa je ona valjda to otkrila
tu me je zainteresovao jedan komentar koji je očigledno ostavio neki njegov kolega

Paja  28.01.2023  14:50 

Kocka je najveća i najteža zavisnost na svetu! Dužan kockar neme empatiju ni prema kome, jeduno u glavi su pare i sledeći gubitak, ne dobitak, gubitak... Neverovatno, ali tako je! Pravog kockara samo gubitak ispunjava, i prekida samo onda kad sve izgubi, a ne kad dobije.

e sad ne znam da li je pogrešna procena ili pogrešno izražavanje, uglavnom ne bih rekao da kockara ne ispunjava dobitak
poslednja rečenica je glavna poenta, 
da ne prekida kada dobije, nego tek kada sve izgubi
tada prosto mora da prekine
osim naravno da na nezakonit način dođe do novog novca za kockanje

tako da su to dve odvojene stvari
a ovo prvo bih preformulisao tako da ga gotovo isto uzbuđuju i dobitak i gubitak, jer svaki "poen" za sebe ili kladionicu nosi istu količinu emocija tokom igre, ali ga dobitak sigurno više ushićuje, i daje mu taj "drive" da pokuša da osvoji još više i još više
pa u krug dok potroši to što je eventualno dobio

između ostalog, za razliku od drugih sportova (ha!), u kockanju gde mislim na kladionice, gubitak se podrazumeva
ideš strpljivo kroz gubitke, i iznova tražiš tu sreću da ti se potrefi dobitak
znaš da su minimalne šanse i na ruletu i na onim aparatima a i tamo gde popunjavaš tikete da li će bajern nadoknaditi dva gola iz prvog poluvremena ili će klagenfurt u trećoj ligi pobediti u gostima sa pet razlike
sve je to pomalo sumanuto uopšte, što reče dr. haus samo nesrećni igraju loto

ne znam postoji li još tombola :-)
to je bilo popularno kao vid druženja u neko titovo vreme, skupi se rpa ljudi u kafanu i malo pijuckaju malo divane neke teme od opšteg beznačaja i usput kao bajagi izvlačiš neke brojeve 
možda zato mi koji nemamo sklonost ka tome biramo trčanje (polu)maratona, tu nikada nema šanse da te neko pobedi samo zato što je imao više sreće

28 siječnja 2023

galerija treningova

ovo je zvučalo vojvođanski, oni tako kažu npr. galerija biciklova
pa sam hteo da napravim razliku između galerije slika jednog Treninga, i galerije portreta mnogih treninga
i iz te galerije izdvajam jedan koji sam možda i najviše voleo
to je onih sto/sto koje trčiš dok ne crkneš
tojest
ako se preračunaš obično crkneš posle 3-4km tih promena, onda priznaš poraz pa napraviš pauzu na pola, pošto sam to uvek radio na cesti pa mi okret bude na 4 ili 5km, i onda dotrčim nazad drugo poluvreme
u najboljem slučaju, kada se savršeno izračunam, odradim svih 10km bez predaha

postojao je i bolji od najboljeg slučaja!
a to je kada sam uspeo da otrčim 21km od 100/100m, doduše i logično, razumljivo je da se to trči kao još malo nežniji vid promena između nekog tempa i slabijeg tempa i da to nisu neka baš "ubrzanja".
ali promene svakako jesu.

posebna varijacija na sve ovo je bio jedan još bolji od najboljeg od najboljih slučajeva, tada sam pak poželeo da to sve ide još brže i luđe, naravno u progresiji jer sam skontao da mi je ostalo previše snage pred kraj
tada sam završavao neki od tih Treninga, da li 2x4km ili nešto "u cugu", uglavnom sećam se da sam poslednji kilometar pomislio A SAD, ZAPRŠKA!

i umesto da završim sa promenama 100/100m, krenuo sam taj kilometar da brojim dvokorake
pa sam išao 20 dvokoraka jako, 20 dvokoraka odmor tj manje jako
e sad, ako u tom ubrzanju imam korake od 1.5m na primer, to izađe 60m ubrzanje, što je logično da će biti jače od 100m, barem za malo, a 20 dvokoraka lagano izađe negde oko 50m pošto to baš i nije "lagano", naravno, a imaš i nekoliko koraka zaleta dok ne usporiš na taj sporiji ritam

sama činjenica da se promenio odnos brzih i sporih deonica (6:5 umesto 1:1) plus da tih 7-8 koraka onoga što zovu deccelerating utiče u većoj meri ako je odmor kraći, već upućuje da je to moralo biti brže od standardnih 100/100, i kad na to dodaš odluku da se ZAPRŽI...
dođeš negde ispod 3'30'' po kilometru i nije čudo da sam na kraju bio prezadovoljan

evo baš nemam pojma da li bih danas smeo da se usudim na nešto slično, i kako bi to uopšte izgledalo
zadnje što sam radio od promena je bilo 500/500m tako što trčim kao ritam Dužine 500m i kada na satu ugledam 500 onda dodam gas i u tempu završim do punog kilometra.
tu mi je jedino bilo da u hladnom vansezonskom danu spustim na kraju svaki km ispod pet minuta što sam naravno uspevao, jer kad postaviš manje ciljeve odmah postaneš uspešan u svojim namerama

27 siječnja 2023

sveti sava - školska slava

27. januar

svake godine bez obzira koji dan u nedelji bude, održava se lokalna trka pod nazivom Svetosavska, i koliko mogu da se setim, u zadnjih 30 godina je 30 puta bio sneg ili bljuzga ili makar samo mokro, toliko o globalnom otopljenju, mućak i ćorak.
danas je opet u tom fazonu, letucâ, reklo bi se rosuljâ, kao glagol a ne kao kiša Rosulja.

trka standardno kreće u podne sa dečurlijom a završava se sa seniorskih 5 krugova oficijelno dugačkih 5km mada je krug od 6x160m tehnički 960 ako bi skretao pod pravim uglom uz sâm ivičnjak a realno izađe negde oko 970m ako trčiš sredinom ulice a raskrsnice sečeš najkraćom putanjom.
par puta sam trčao tu seniorsku trku iako sam od prvog nastupa već promašio godine i praktično bio veteran ali se nisam zadovoljavao jednim krugom od kilometra nego mi se 5 činio kao prikladniji trening i ujedno test forme.

jedino mi je bilo važno da utrčim u peti krug pre nego što seniori ufiniširaju, a obzirom da su u to vreme najbolji trčali krugove ispod 3 minuta trebalo je bogme zapeti da prva 4 kruga završim ispod 15 minuta, posebno jer su mi to bile prve godine trčanja plus nikada nisam nešto briljirao na temperaturama oko nule.

dva puta sam trčao i veteranski krug.
jednom onda kada sam blog podelio na segmente od 200-100-50-30-25-15-10-5 metara i opisivao kako sam (rovit od povrede) uspeo da u zadnjoj ulici uletim u treće mesto tako što sam zaostatak od dobrih 30 metara iza kolege koji je izdisao, uspeo da pretrčim ubrzavajući kao da imam nuklearni pogon u dupetu.

drugi put sam se baš proslavio tako što sam od prve krivine u punoj formi izleteo napred iza policijskog auta i kao na stadionu preleteo ceo krug, i nakon prolaska kroz zaustavio štopericu na 2'44'' što je bilo nekih 2'43'' za pretrčanih 970m odnosno lični rekord (nikada popravljen, osim jednom na nizbrdici) od 2'48''/km odnosno 20.8 km/h.

da su tada postojali strave i garmini i polari verovatno bih protrčao i tih 30m iza linije cilja čisto da imam celu hiljadarku u cv-ju ali tada mi to nije uopšte palo na pamet niti bi išta ikome značilo.

ove godine ćemo najverovatnije tradicionalno gledati trku sa poslednje raskrsnice i sa policajcima komentarisati kako nam nije jasno zašto se lome po ledenom vetru i klizavom asfaltu, propašće im prostate i jajnici, već kako se ko opredelio šta mu pripada.
u novinama piše da veterani trče 2km, u slučaju da ima barem desetak prijavljenih možda me to i potakne da se prijavim tek koliko da shvatim da mi danas za 2km treba koliko u najboljim danima za 3km :-)

26 siječnja 2023

prolećni sajam tenkova u Ukrajini

čitam vesti o tome kako će ovaj poslati one tenkove a onaj će poslati one druge, a jedni su dobri zbog ovoga a drugi su poznati po onome, i ništa drugo od tog Sajma ne očekujem nego da cela planeta polako posmatra koji će biti bolji od kojeg, pa da natenane naruče taj koji im najviše odgovara.

naravno teren za sajam će donirati Ukrajina poput onog čiče Maksa Jašgura koji je ustupio njivu za potrebe Vudstoka i nakon toga je valjda nikada više nije propisno očistio od đubreta.
a posetioci oba sajma su mogli da uživaju u spektaklu, jedino što je tada sve moralo uživo a danas možeš i virtuelno iz fotelje, lepo čisto i kulturno.

završetak će biti poput onog vica kada je pred kraj rata uBosni Mujo uhvatio zlatnu ribicu pa joj rekao daj sredi ove mape nekako da nama najviše pripadne a ribica rekla joj Mujo to je puno teško za jednu ribicu, daj zameni pitanje matere ti. pa on reče ajde onda da mi Fata bude najlepša na svetu, a ribica pogleda Fatu pa reče rezignirano - e jbg, ipak daj da pogledam te mape.

a sajam tenkova poput onih planova treninga za napredne rekreativce, oćeš po Ovom ili po Onom, puno kilometara velika baza pa pomalo od svega ili samo strateško bang for the buck treniranje za ljude koji imaju neki drugi život osim trčanja ili bicikle, pa prilagođeno brdskim vozačima ili sprinterima, odnosno juniorima ili veteranima, ma čitava šuma mogućnosti.

sećam se kad smo bili na onom podugačkom bici seminaru od kojeg više nemam pojma gde mi je diploma sa olimpijskim pečatom, pa je tu bilo teorije bukvalno viljuškarom da je donosiš kući, i na kraju svega jedan reprezentativac reče MA RIZIČNO JE TO.
on se celog života držao na pola između starog ruskog tri-dana-cepaš-jedan-dan-odmaraš, i starog italijanskog sendvič-u-džep-i-200 kilometara-30-prosek pa su mu ovo došla španska sela, to valjda nešto znači ali ne znam šta, evo tek pred kraj života idem guglat kako izgledaju španska sela:


ništa posebno, samo sam ubo u mapse negde dole ispod madrida, no zumirajući malo više našao sam neku zanimljivu vinariju, ne znam zašto ovako obrađuju zemlju u krug, valjda da bi traktor terali spiralno umesto napred-nazad, hmm ima logike a ima i psihodelije.



25 siječnja 2023

malinkon i Ja

katkad trening ispadne i nešto što nisi očekivao, poput ovoga jutros.
tokom jučerašnje uporne kišice koja je celog dana padala pod istim uglom, negde je uz kuću prošla voda u ono što zovemo šupa a ustvari je neka letnja kujna i ujedno spavaonica za pse :-)
onda sam krenuo u inspekciju i skontao gde se sve taj rebrasti lim kojim je pokrivena ta prostorija odvojio od glavne velike kuće, tačnije popustio je neki git koji je to zaptivao.

e sad da bih to popravljao bilo je prikladno prvo sve očistiti što je već potrajalo sat vremena hodanja sa metlom po tom nepunih par metara uzanom ali 11m dugačkom krovu blagog nagiba, a zatim sam zaključio da bi bilo bolje to ekserčićima prikucati za kuću onako u malter i tada će popunjavanje belim akrilnim gitom biti mačiji kašalj jer će se sve pukotine suziti na milimetar.
sve je potrajalo bezmalo tri sata sa uključenim sprintom biciklom po gradu da se dokupi još materijala, uz kvaku da je napolju bilo oblačno i samo 2.5 Celzija.

znaš ono kad neko pita ima li šta napolju, a ti kažeš - ma ništa, dva i po Celzijusa.


prvo sam morao uz marendu da se dogrejem na radnu temperaturu jer sam onako nakon par sati čučanja bio poprilično načetog zdravlja.
izađem ja popodne OPET na dva i po celzijusa (kao da je to neki tepih) i odhajkujem jedan od standardno nestandardnih krugova kroz neku šumu što sam je jesenas "otkrio" i gde sam hteo da trasiram svoj osobni kros, mislim kad imaš Bukovec Badžers zašto ne bi imao Žabari Skanks.
nisam nešto silno potrčkavao jer su me dan ranije nakon onog jutarnjeg malo bržeg trčanja po kiši i hladnoći pomalo zatezale lože pa rekoh eto lepog izgovora da se previše ne trči.
zdravlje na prvom mestu!

24 siječnja 2023

bez mesa ili s mesom, a nije burek

nego jutarnje trčanje
naime krenem ja revoltiran ovim čudnim bolovima u nogama i glutaćima (gluteus-aći) da otrčim jedan kratak treningić "na silu", iako postoji izreka da tehnika ne trpi silu
ali da vidiš čuda, nekad trpi i čak od toga počinje da blista
kao kad radiš stotke ili dijagonale ili nešto slično, takav trening je uvek na silu jer se nikom normalnom ne radi dobrovoljno, osim ako si psihopata, što se dosta poklapa sa trčanjem maratona, tako da sam došao u pat poziciju, ispalo je da nam se sviđa ono što nam se ne sviđa

ovog jutra nisam radio stotke nego tempić tu po okolnom kako ga nazvati, perivoj bi bila prava reč ali se u srpskom uopšte ne koristi pa je moram upotrebiti unatoč svemu
malo izokola ustrčim pa pred kraj strčim nazad u grad i tu dolazimo do one teme meso i bez mesa
negde na poslednjem semaforu, skontam da imam 7.3km
pa računam ako odem onom ulicom pravo, poslednji semafor će mi biti pretposlednji s tim da nemam čekanja jer skrećem desno u sledeću ulicu i onda mi je taj nebitan semafor poslednji i tu ću imati blizu 7.5 i ako napravim krug oko kvarta tojest dovršim ga, trebalo bi da izađe tu negde oko osam km ravnih i okruglih
kao burek

i dolazim do mesta odakle sam izašao iz kuće, provukao se između zgrada tačnije, i pogledam i obzirom da pada susnežica ne vidim lepo piše li mi 7.5 ili 7.6 i protrčavam dalje iako mi se uopšte ne trči nego eto zbog tog o-ce-dea da zaokružim, kad ispred mene PAF tašta!
natovarila nekog mesa iz mesare, u obe ruke plus kišobran, ja zaustavim sat i rekoh daj to da odnesem kući ipak prečicom
jer sam na 100m od kapije, što bih išao u krug još 500m
i tako ispadne da sam pretrčao 7.67 valjda, ajd nema veze dopuniću popodne
bilo bi kulije da mi je ispalo 7.77 ili 7.99 ali šta da se radi

23 siječnja 2023

dajte Milutinu

videh juče da je par poznanika otrčalo trening polumaraton
pa se setih onog vica kada žena dobije sina sa čovekom koji već ima dvojicu iz prethodnog braka
onda on ovima "svojima" da po jabuku, a ona im kaže
DAJTE MILUTINU PO POLUTINU
tako svaki s Milutinom podeli i na kraju on pojede dve polovine a oni po jednu
tako bih ja trebao da otrčim maraton danas, rekoh, da spojim one dve polovine što su ovo dvije otrčali po novom sadu
ali neću
NISAM JA OSOBA IZ VICA
nego ću i ja jedan polovični, i prijavim se na nekakav čelindž, valjda postoji, i onda gledam koji sam po redu u celome svetu
i likujem što nisam zadnji

otkrio sam jutros u jednom od telefona još uvek ne-deinstaliranu polar flow aplikaciju i tu pronašao neke trke iz 2018, to je valjda zadnja godina vredna pomena, jer sam se sledeće povredio i razboleo a zatim je stigla korona i ćao prođe život kao da ga nikada nije ni bilo
osim te aplikacije, mislim
pa sam se tako malo prisećao raznih polumaratona iz te faze "suton sportskog života"

i tako inspirisan sa dva fronta, ovog današnjeg gde drugi i dalje treniraju, i onog povijesnog iz mobitela, zapucaću i ja popodne na halfić, rekoh sebi jutros
i zapucah na hajkić po kiši
štaćeš

22 siječnja 2023

bombica i pumpica

promakao mi je prelaz iz jarca u vodoliju i opsežna analiza kako bi to moglo da se odrazi na pristupe treningu, to mi se nikada nije dogodilo, užas jeza i horrorčić!

negoooo
juče smo se na vožnji setili anegdote s početka biciklizma.
istovremeno kada smo pristupili lokalnom Klubu, pojavila se i cura koja se ranije bavila atletikom na lokalnom nivou, i u koju je Trener polagao velike nade.
samo sedam dana nakon što je formirana nova ekipa, održavalo se Prvenstvo Srbije na Košutnjaku.

kod seniorki je nakon samo 4-5 vožnji na trkačkoj Lola osvojila srebrnu medalju zahvaljujući tome što smo pre toga na MTB-ima celo leto vozili kao ludi, a ova cura je stigla poslednja, što je trenutno manje bitno za sledeću anegdotu.
naime nikako nije mogla da zapamti naziv za biciklističku flašicu, bidon.
nakon trke razgovor ide ovako:

- ja sam izgubila bombicu!
- kakvu bre bombicu? - pita Trener.
- ovaj neee, ne bombicu, izgubila sam pumpicu!
- IZGUBILA SI PUMPU??? (trener na aparatima)
- ne ne, ne pumpicu, ovaj, nego ovaj, flašicu!
- bidon, izgubila si bidon? (odahnuo je, iako ga je prvobitno oblio hladan znoj kao da je i pumpa bila od zlata, ali hajde)

klinci svi u delirijumu od zabave kako ga je u deset sekundi provozala preko moždanog i srčanog zastoja nazad u život, i narednih godinu dana smo na treninzima bidon zvali Pumpica ili Bombica 😁

21 siječnja 2023

istorijski minimum

blog o kokainu je imao najmanje pregleda od cele januarske skribanije što je očigledan dokaz da nesportski naslovi odbijaju sportsku publiku.
doduše niko nije mogao znati da sam spekulisao o ličnom na 10km.
tako da...

inače sam celog dana bio u DUBIOZI o tome šta i kako raditi, trčati ili ne, odmarati ili se naprezati, čačkati granice dokle ti "ide" ili ne, i tomu slično.
naime ispalo je da sam bio dosta zadovoljan trkom tojest trekingom u prethodnu subotu, a to je došlo nakon jako malo trčanja, odnosno nakon minimalno malo bržeg trčanja jer mi je svo nazoviTreniranje bilo "smoothie pa prosspie".
da li ću tako moći doživotno da se provlačim? pa verovatno ne.

štaviše kada sam krenuo na hajk u jednom času sam potrčao ka semaforu i skontao da su mi noge dosta sveže i raspoložene.
no svejedno sam nastavio na hajk.
sada ovde ide jedan paradoks koji to nije, A EVO I ZAŠTO.
naime rezonovanje mi je išlo u smislu da ne mogu trčati 3 sata pa ako želim da budem duže u prirodi imam jedino opciju hajka, sa eventualno nešto malo potrčkavanja gde je nizbrdo.
jer opet još jedna glupost, "ako se odmah oznojim na prvom usponu, šta ću posle?"

da li sam ikada razmišljao šta ću ako se oznojim?
naravno da nisam.
da li sam ikada ranije brinuo da li ću moći da trčim tri sata?
naravno da ne.
i otkud mi se sad uvuklo to kako ništa ne mogu, a eto povremeno otrčim trku kojom sam zadovoljan, počev od trekinga preko polumaratona pa sve do one Dužine na maratonu od 33km kojom sam takođe bio prezadovoljan.
dakle ipak mogu.
da li je do korone, da li sam je preležao i koliko puta, ili je do nečeg drugog, ni to se ne može znati.
da li je lenjost, ili neko zasićenje, potreba za odmorom, opravdana ili umišljena, toliko pitanja bez odgovora.

20 siječnja 2023

Zaplenjeno tri tone kokaina na grčkom brodu u Španiji, vrednost tereta procenjena na više od 180 miliona evra

sad ćemo mi to tik tak izračunati onako "na prste"
ako su tri tone 180 miliona, jedna tona je 60 miliona
dovde mi je dobro išlo
ako to podelimo sa hiljadu, kilogram je 60 hiljada evra
dakle gram je 60 evra
????????
nešto mi je tu čudno, deluje mi puno skupo
zašto bi se iko drogirao za toliko novca?
tačnije, dok to prođe pet nad- i pod- dilera, sigurno naraste do 100 evra ako ne i više
doduše ne znam koliko "traje" taj gram kokaina, ako od grama možeš da napraviš obroke za deset dana, onda mu dođe poput skupljeg pića
tipa neki viskiji i slično, pola flaše je desetak evra

evo gugl kaže da se gram koke kreće od 6-15 dolara, ovo od 6 je verovatno 90% puding ili već nešto slično
bar sam tako video u filmovima
sad pak na drugom mestu piše da je gram oko 50-60 funti što je pet puta više
dakle treba ga kupovati za dolare i prodavati za funte

sad sam dalje čitao o efektima i čak mi i to deluje glupavo
navodno je efekat tog podizanja neurotransmitera oko sat vremena, piše da tada ljudi brbljaju kao navijeni, euforični su i mahniti, dakle samo za trke do deset kilometara
nakon toga popušta dejstvo i nakon pet sati se sve obrće, previše istrošenih impulsa naprave svojevrsni manjak u mozgu i potrebno mu je dosta vremena da se iz te loše faze vrati u normalu

što znači da svaka doza "košta" puno više jer praktično traje samo par sati a ne ceo dan
opet, nekome se možda isplati, ako istrčiš lični na pomenutom ceneru, to nema cenu
eto male škole onoga što nikoga ne zanima nego sam samo straćio deset minuta jer mi je naslov u vestima privukao pažnju

19 siječnja 2023

standardno

prvo ujutru 10.70 km pa popodne još 2.45 i sad imam malu zalihu za sutra
upisujem samo 13, šmrc
no dobro
jutros standardno od-do Lidla preko brda, jedan od par standardnih krugova, i standardno lagano jer se i tako snandardno oznojim previše pa kad uđem unutra zna da bude standardno neprijatno

popodne standardno na mini hajk sa mini strčavanjem nazad u grad, ovaj put je sve začinila kišica koja je iznenada počela pa sam potrčao čak i uzbrdo na mestu gde mi se standardno najmanje trči
no i to je imalo svojih draži, shvatio sam da ipak ne moram da zabušavam na uzbrdicama, koliko god mi duša bila u nosu, eto ipak sam MOGAO

usput sam razmišljao o protekloj trci i tome kako sam tačno ZNAO kako će da izgleda završnica u kojoj će svi osim mene da "padnu" jer je bilo očigledno da se u prvom delu previše TRUDE i na kupserima i u blatu
jednostavno vidiš
naiđe uspon, doduše kratak kroz korove i njive ili uz šumu, i tip duplo teži od mene odeeeeee
ja skratim korak, usporim, da mi se ništa u doživljaju ne promeni u odnosu na sve dotle, a on puh puh odeeeeeee
i naravno nešto malo kasnije ga stignem i opet sve iznova

katkad mi je neki loš osećaj, prosto delujem sâm sebi nepristojan kad se osećam tako superiorno
u smislu, taktički
meni je normalno što znam da će oni da popucaju, što vidim da su loše rasporedili snagu tojest nisu je uopšte ni raspoređivali nego troše dok imaju...
mislim, SRAMOTA je za odraslog čoveka koji redovno trči (pa i trke) da zadnji ravan kilometar trči duplo sporije nego prvi, takođe ravan kroz varošicu
no dobro
sutra sneg, kažu

18 siječnja 2023

olujna vožnja

kako iskoristiti naizgled lep dan, odgovor je komplikovan.
ovo je bezmalo ispalo u stihu, hahić.
nakon što smo shvatili da mi tipkanje bez česte upotrebe bekspejsa baš i ne ide naročito, mogu se vratiti na ovo normalno kucanje.
tek sada mi je jasno zašto mi je backspace najizlizanija tipka na tastaturi.
odnosno taster na tipkovnici.
jutros lagani futing trčkač pa na posao pa u olujni vetar tojest jak vetar sa olujnim udarima.
beše zanimljivo, atomski sleva, atomski zdesna.

doduše imao sam plan da odem biciklom do jednog mostića koji je na 19km od kuće, kada se skrene sa glavnog puta, i da odatle otrčim 6km u jednom pravcu gde smo hteli da stignemo, i nazad, pa da se opet biciklom vratim kući.
no srećom u nesreći sam odustao od te ideje, pa je ispala samo obična vožnja.

navodno bi trebalo da se JAKO pogorša vreme za par dana, pominju i sneg, istopio se dabogda.
vidim ga već po planinama a hteo ne hteo ionako ne možeš da ga ne vidiš jer ga svi stavljaju u story-je i statuse i kajznam, što je, ponavljam, skroz okej na planini, naravno da je bolji sneg nego blato, ali u gradu - neka hvala.

nakon skoro mesec dana su mi javili da imaju na stanju aku pištolj za vruć vazduh ali im je u međuvremenu poskupeo usisivač koji sam hteo da uzmem kao rezervni i sada su u toku rovovski pregovori po kojoj bi ceni to trebao da dobijem.
ako mi se neko učini simpatičan, kupiću kod njega ako je i 2% skuplje, odnosno obrnuto, ako se neko ponaša neposlovno neću kupiti kod njega iako je nešto malo jeftinije nego kod konkurencije.

obzirom da su razlike minimalne, mogu da se kuresam.
da se radi o nekom Outlanderu od 55,000€ bogme bih ga kupio za 2% manju cenu čak i od amerikanca.
svaka Čast ima cenu.
sutra je četvrtak, dakle ujutru biciklom do Lidla pa na trčanje pa u kupovinu.

17 siječnja 2023

novo novo novo vreme, drugo poluvreme

novo vreme, staro stanje, novo vreme, isto sranje.
tako su pevali buldođ
hteo sam da napišem buldožeri i ubo pogrešno slovo 
što mi je dalo ideju za blog
SLEPO KUCANJE


lkkv
khmmmmmm
to je kao značajno nakašljavanje
do sada mi dobro ide
najbitnije je precitno napamet pogađati enter i bckspace
naravno ponegde i omanem, ali automatizam neki postoji valjda
naon ovoliko blogiova, ahahaha fat finger errorzi

elem, zelena linija je kako dno od petih vrata treba da izgleda
plave linije pokazuju trenutačno stanje blago ulubljenih petih vrata
a roza linije pokazuju NE neku drogu nego pravac delovanja ove stege
to je moj tast koristio davno za časovničarske radove i zvao je to čudance šrafštok
njemačiki očigledno
pravuilno proračunatim dejstvovanjem vrata su podosta ispravljena a kasnije je došao git i porravnao stvari
git na autu mu doše nešto kao seks u braku, služi da se popravlja nepopravljivi

nakon ovota je već bilo prošlo s dosta od dana pa sam otišao na neki lejt aktiviti u vidu ajka sa potrčkavanjima nizbrdo i moram reći da su me noge dosta bolele, gao i glupeusi, ovo nije bila tipkaća greška nego naera teška
pa etom nisam puno ni grešio
trt

16 siječnja 2023

autogrnčarija

imam juče šta i da vidim, neko na parkingu nečim nabio zadnji branik


i to je tačno nabo tamo gde je desna sijalica od tablice, pa se zato branik lakše i savio
e sad da li je bolje što se više savio, ili bi bilo bolje da se manje savio ali da se nedajbože slomio, ko bi ga znao


sijalica naravno izbijena i izletela negde u dubinu, ko je nađe dobiće džokera za sledeću emisiju


nisam slikao najveću muku a to su 4 šrafa sa donje strane branika koji su toliko zarđali i istrulili i sjedinili se sa maticama da se dobila neka amalgamska smeša otporna i na wede i na sve ostale sprejeve
pa sam to bušilicom na kanalu provrteo i izbio ih, taman ću staviti nove šrafove i matice


gledao sam na jutjubu kako polivaju branike vrelom vodom pa na licu mesta ispravljaju onom gumom za otčepljivanje ali to je na uglu nešto kao kad ulubiš plastičnu bocu, pa je samo stegneš a ona pukne i udubljenje iskoči u pravilan oblik
ovde je pak morala da radi teža mehanizacija


malo po malo sam pištoljem za vruć vazduh iznutra zagrevao i prvo ispravljao komadima drvene lajsne no shvatio sam da je to neprecizno pa sam uzeo one najdeblje hateze rukavice i direktno prstima ispravljao gde treba, i mislim da sam ga doveo tipa 90% u prvobitno stanje

narednih dana ću da skinem boju sa svih mesta gde je napukla i da gitom popunim veće neravnine, i na kraju da prešpricam sprejom koji su mi u lokalnoj farbari napravili original nijansu prema šifri odštampanoj u haubi motora.

ne znam koliko bi majstor naplatio za ovo a ne znam ni da li bi onaj ko radi plastiku uspeo sve oko farbanja i metalo radova, i obrnuto, kako bi limar sredio plastiku, plus isto važi kao i za vulkanizera kada sam menjao točkove, dok odeš kod jednog i drugog majstora potrošio si više vremena nego da kući sve uradiš sâm, a ovako pride znaš da si uradio najbolje kako je moglo, plus ne košta novca nego samo stekneš novo iskustvo u nekom poslu.

ne znam koliko ću popodne uspeti da pretrčim nakon ovolikog drndanja napolju ali u ovoj situaciji to više nije dnevni prioritet.
prezadovoljan sam trkom pa mi nije neka napast da moram da ginem na treningu ovih prvih par dana nakon trekinga.

15 siječnja 2023

loš dan, nikad stić

svašta je bilo u planu pa ispalo ništa
juče nakon treking lige juriš na izlet u kroaciju da potrošimo sve kuna što smo imali viška
na granici ništa
pisali ljudi po internetima da je sad PUNO TEŽE ući u kroejšu
mi smo čak i brže ušli no inače
dobar dan
dobar dan
doviđenja
do viđenja
naime drukčiji nam je pravopis
kao što rvati nemaju na pamet, i napamet
mi kažemo palo mi je NA PAMET
ili naučio sam NAPAMET
a njima je sve napamet
palo mi napamet
Vuk ih valjda učio, piši košto govoriš...

i tako prvo šetnja po Vinkovcima, pa u lidl pa u kaufland pa u špar na pa inu, da dokrajčimo svu siću što smo imali
guba
jutros pak magla, nit na trčanje nit na bic
pa odosmo ka kući, opet prevozili nekog kera, brza pošta od tačke a do tačke be
pa po šapcu našli neku šumu letnjikovac, prešpartali 4.5 kilometra
pa kući
pa operi auto
pa nije se smračilo baš
još
pa kao ajd malo u rekreaciju
pa malo trč uz reku pa hajk uzbrdo pa strč u grad
od svega po malo
tako se piše, jer se tako kaže, po malo
a može i pomalo
ma sve može





14 siječnja 2023

novo, novo, najnovije!!!

možda sam prvi put čuo ovaj idiotluk, a možda sam ga nekad ranije već čuo, ali mi ga je nagon za preživljavanjem obrisao iz pamćenja.
naime, pre dan-dva su neki nekima čestitali PRAVOSLAVNU NOVU GODINU.
mili brate i svi sveci!?
isti ti koji su bacali petarde na Novu Godinu, jedinu, dakle pre par nedelja nisu bili PRAVOSLAVCI, pa su onda sačekali trinaest dana da se preobrate nazad u svoju veru.
vjeru svojih djedova, prijedaka, grobova, manastira, crkava, popova, kardinala i ostalih andrmolja.
ko uđe u taj sklop svesti, otkrio je vrata bambilona, kuda se ulazi u tajne koje odaju koja će kombinacija na lutriji osvojiti tisuću tisuća milijardi nove valute.

elem ja sam na PRAVOSLAVNU NOVU ušao kroz blato.
treking liga, treće mesto.
umešao se među juniore u sâm vrh redosleda stizanja u cilj zvanog Plasman.
Poredak.
a šta ću.
bilo je baš zabavno.

poslednji put sam trčao Malu Stazu u subotičkoj peščari i baš sam to zapamtio kao ogavno iskustvo.
otkako sam se odvojio, NIKOG NISAM VIDEO sve do cilja.
niko ispred, niko iza.
užas.
kao na treningu pa još duplo gore, jer na treningu niti ne očekuješ da ćeš se s nekim potrkati.
a ovo, platiš startninu i Organizator ti obeća TRKU, a ti trčiš sâm kao lovački ker izgubljen u šumi.

ovaj put, totalno pretotalno (?) drugo iskustvo.
rekli su da će start kasniti, ja ležerno došao oko 09:01, kad onako raskopčan i sa puls trakom u džepu čujem TRIIIII DVAAAAAA JEDAAAAANNNNNN
i rulja krenu mili brate, tu na par metara od mene, i ja iskoristim hendikep i ne vratim se do linije starta nego samo tu gde sam se našao nastavim da hodam s njima, još par stotina metara nameštajući hrm band, pa paleći sat, pa čekaj na gps, i tako sam startovao negde oko 199-og mesta.

prvih par kilometara lagano kroz rulju, pa onda uhvatio neku grupu koja se razvukla, praktično sam UHVATIO HARMONIKU.
sim tam sim tam sim sim tam tam i to se dodatno razvuklo, i napokon sam ostao u paru sa najdosadnijim mogućim tipom koji se svo vreme trudio da trči UPOREDO sa mnom.
realno je taj kolski put = SINGLE TRACK jer je u svakom metru jedan trag od traktora pola metra dubok, pa preskači na sredinu, pa na ivicu, a ivica strma, pa se srozaj nazad u blato, I NIŠTA TO NJEMU NE SMETA, čas on lomi noge a čas smeta meni pa ih ja lomim.
isuse bože i majko presvetla.

sva sreća je bio neki uspon pred drugu kontrolu, asfalt ka nekoj crkvi koji ima možda i kilometar full netrčljivog nagiba, i tu ja upotrebim svoje biciklističke kvadr(iceps)e i odem toj kompletnoj rulji, i do kraja sam se čitavih morbidnih (za trekking ligu) SEDAM KILOMETARA po asfaltu naganjao sa par klinaca i jednim seniorom, i utrčao u cilj u toj nekoj malo razvučenijoj HARMONICI, jer je tu kojeko stigao kojekog, sve u svemu odgovarala mi je papazjanija.

uokvirio sam ovu šačicu entuzijasta koja uopšte zna zašto je došla na trku:


13 siječnja 2023

petak 13. take two

ne rekoh da sam juče ujutru otrčao 7.4km tojest hteo sam 6 pa produžio na 7 pa smo skontali da je četvrtak dan kada izlaze gradske novine pa zavrtanje kroz grad do neke trafike pa kroz neko naselje da obiđemo neku mačku ako je primetimo i ispade vrljav broj.
popodne sam bio na hajku i pokušavao da odgonetnem radi li dobro zum na tele kameri telefona jer mi nešto slabo autofokusira i nekako je mutnjikavo, probaću opet po lepom vremenu za vikend (ako ga bude, mislim lepog vremena, ne vikenda) pre nego što se istrčim da pošaljem mobach u servis.

još uvek sam pod utiskom jučerašnjeg drčanja kompresora, plus ovoga kad sam promeniš točkove je što samo uzmeš novi nastavak na kraju creva i odmah naduvaš i gume na njihov pravi pritisak umesto da prvo sledeće idem na benzinsku fuj.




ovog jutra pak ništa trčanje mada nije da nisam smeo, nego ne bih da se znojim jer imam dosta rano posla a opet ne bih ni stoput da se tuširam a i tih par kilometara mi ništa ne bi značili.
možda. 
valjda.
skinuo sam trek od najkraće staze treking lige jer ne bih preterano da se mučim ako odmah posle toga (i što brže) treba da se preskoči u Rvacku, i koliko vidim biće tu pola asfalta ili barem pola, jer je zadnjih ihaj 5-6km dugačka ulica koja ulazi u grad.
sećam se toga od ranije.
i na izlasku sa starta još barem kilometar takođe ulicom.
što onima koji idu 42km ne predstavlja neki veliki procenat, ali ovima što idu 16-17km izađe fifti-fifti.
u principu treba lagodno preći deo po blatu ako ga ima, ne iskidati se naročito, takođe dva hupsera onako nežno zapinjati a ne kao mazga, i na kraju treba oplesti taj asfaltni završetak kao glavni trening u toku dana.
bumo vidli šta ispadne od ovih planova.

12 siječnja 2023

petak trinaesti

nisam čekao petak 13. da bih menjao točkove na autu iako je prognoza obećavajuća sa dosta sunca, no satnica je u petak napeta i bolje je sve uraditi unapred pa makar i po ovoj rosulji i smrdljivih +8.
do juče bi +8 bila premija a sada nas je zima razmazila pa gunđam na sve što je ispod sunčanih +10 što je moramo priznati podosta razmaženo.
zaboravili smo mi na zimske vragolije heh.

uglavnom pneumatski od/zavrtač radi savršeno osim što se prvi put srećem s njim (u rukama) pa sam mislio da će on odvrnuti šrafove koliko god da su stegnuti, ali jok.
moraš velikim ključem prvo malo da otpustiš, i onda dalje radi perfektno.
najvažnije je što se sve događa prebrzo pa praktično u sekundi već odvrneš odnosno zavrneš šraf.
i onda ako držiš prst na obaraču on tadadadadadada dalje zavrće svakim udarcem po nešto malo i tu negde se zaustavi dovrtanje pa opet moraš velikim ključem dotegnuti da ne budu šrafovi labavi ipak.
nisam od onih što nogama gaze ključ dok se šraf ne slomi nego više volim da (doduše napamet, po osećaju) dotegnem toliko da mi nije potreban napor iz džigerice da bih ga na proleće opet odvrnuo.

ovaj put sam imao i posrednu pomoć jer je letos majstor menjao paknove na kočnicama iliti obloge ili kako se to već stručno zove, pa je on onim moment ključem sve stegao istom silom, što se otprilike poklapa sa tim kako sam ja oduvek mislio da je "taman" zavrnuto.

skontao sam da mi na uputstvu fali jedna slika, tj treća strana one knjižice/manuala iz lidla je skroz prazna a kasnije se pominju neki delovi i radnje koje podrazumevaju deo pod brojem npr. 13, dok na prvoj slici imam samo delove 1-9 pa sam na poslu časkom izguglao taj .pdf i sačuvao tu drugu sliku koju nemam gde je objašnjeno i podmazivanje uz pomoć posebnog dodatka.




11 siječnja 2023

Dužinica

Svijet je prekrio snijeg

ma nije, nije, samo se šalim, i podmećem tuđe stihove

Danas je praznik, Tin je ostao sam

praznik je možda jer sam poželeo da napravim Dužinu

Jutros se predao grad

ma nije, nije, ja sam se predao
jer moja Dužina nije ni pola dužine, nego eto

Mi smo mrlje u bijegu na bijelome stijegu

pa sam tako poželeo da otrčim NEŠTO VIŠE NEGO INAČE

Dobar razlog za smijeh bez previse boja

i tako, rekoh sve je više nego malo
pa ajd da otrčim malo više nego Malo
hmmm

Kad pobjegnu misli daleko odavde

naravno morao je trening (?) da ima neku povezanost sa Lidlom nam nasušnim

Za spasiti svijet nemam ideju

pa sam krenuo pored Njega i tuda se vratio, da bismo kupili onaj pneumatski odvrtač, znate ono kod vulkanizera kad kaže DDDDRRRRRR pa on otšarafljuje i došarafljuje točkove

I sve je na kraju prekrio snijeg

i tako mi je dan prošao dva u jedan, otrčao DUžinicu od nekih 13km, 14km, kupio to odvrtačko čudo, i jedva čekam sutra da ga DDDRRRRRRR upalim tj povežem na kompresor i objavim test Parkside alata, i da naravno stavim zimske točkove na auto, i da ne gubim nadu da ću za vikend videt Rvacku

10 siječnja 2023

patrljci i okrajci

juče je bio još jedan poluhaotičan dan sa onim "malo ću da otrčim ujutru" pa ću popodne da nadoknađujem malo po malo.
uzeo sam evo da gledam koliko sam imao u januarima kilometara otkako sam počeo da beležim u excel, pa pošto imam to u dve kolone kad prevučeš mišem s leva na desno ispadne ovako:
od 2004 do 2012 imam januarski prosek 328km, a od 2013 do 2022 imam prosek od 362 kilometra.
S TIM ŠTO...
u ovaj drugi ulazi i 2019. gde sam pretrčao nula, jer sam se krajem 2018. povredio i skoro puna dva meseca nisam mogao da potrčim, a ulazi i ona smešna 2016., kada sam se takmičio u strava distans čelindžu i pretrčao 1104 km.
što mu dođe opet na isto, poput one izreke da jedan jede meso a drugi krompir pa u proseku jedu musaku.
ja jedem meso, lola jede povrće, ti piješ vodu, u proseku kusamo pileću supu.
taj rad, što bi rekli klinci.
nakon praznovanja i jučerašnjih 6+6km danas opet na posao, srećom radimo od 10 pa se stigne potrčati svakog jutra, pod uslovom da mi se trči.
počela je i mala rosuljica noćas, sve je vlažno, a vidim i mogućnost prvog snega u gradu večeras i sutra ujutru.
bljak.
od zanimljivosti još da za srpsku novu godinu u valjevu peva miroslav ilić, pod uslovom da ne odemo na treking ligu u šid.
tamo će valjda neki tamburaši, treba naći privatni smeštaj kod nekih lokalnih bunjevaca koje to ne dotiče a ne u onom agropapuk hotelu gde će da bude lumperajka do zore.
no o tom potom, bumo vidli.

09 siječnja 2023

otkup nakita od zlata i srebra

nakupilo se nešto trčanja ali mršavo je to rođaci, mršavo.
juče nekih 7km ujutru, pa sam mislio da ću popodne biti umoran no prvih 5km do jezera mi je prošlo baš lagano.
odatle sam nastavio na izletić rikaverić sunčić jer me je uzbrdo poterao vetar u leđa pa mi je i u majici bilo vrućina.
doduše u rancu sam nosio i neki tanki duks, i vetrovku, i sad razmišljam zašto se kao i wind stopper & rain stopper ne kaže vetrovka i kišovka.
nevezano za to skontao sam da je onaj put gore popreko po brdu asfaltiran ili barem deo do magistrale, e sad dokle su stigli nisam video.
ionako u novinama piše da su na kraju meštani blokirali saobraćaj jer ne žele da im kamioni iz kamenoloma polome i ovaj novi put kao što su stari.
budem naravno tuda često prolazio proletos pa ću već videti, po la ko.
tako mi se uz dosta šetnje kroz šume i prečice dodalo još na ono jutarnje pa sam upisao 13km trčanja.

jutros sam pak smislio pakleni plan da otrčkaram kružić po gradu a da Lola krene sa city bikeom i bisagama, pa da svratimo u Lidl i DA KUPIMO SAMO PAR LAGANIH STVARI.
i onda naravno gle ovo na akciji gle ovo nije bilo gle džakovi pseće hrane zadnji komadi -30% gle pakovanje mineralne gle... i na kraju se dogodilo to da ja trčim gradom sa slavskim kolačem u kesi, a pored mene Lola vozi kao šerpas biciklu sa jedno 35 kila tereta u dve bisage i u punoj korpi na guvernali, plus paket mineralne na gepeku.
bukvalno kao oni što biciklama dođu iz škotske na more.
tako da sam upisao još 6km futinga.
od bicikle danas ništa, u najavi je red rosulje red oblaka i vetra.
pa ću evo još malo opet dodati pokoji kilometrić trčanja kao uvod u sezonu.
pa ručak tojest pečenje ruska salata i vino, čist hedonizam.


juče je Lola zapela da sam imao neke blindirane patike i nije mi padalo na pamet na koje je mislila, navodno sam ih kupio u Crikvenici na maratonu, i mic po mic smo uspeli da izguglamo iz koje je godine ovaj model glycerina 13 i čak da nađem sliku.
da, bile su onako punije, toplije, i taman za lošije vreme, ostale su mi u lepom sećanju.

08 siječnja 2023

sadly to inform

na internetu piše da je pravilnije (we are) sad to inform, ali ja nisam tako mislio nego ovako neodređeno i prvo mi je pao na pamet ovakav izričaj.
nakon onog mini trčanja juče ujutru na srpski božić i nešto malo torte i po frtalj čašice aromatičnog vina iz Lidla (!) smo se otisnuli na prazničnu vožnju.
tako nisam ništa nadoknadio od trčanja i ostao sam na mršavih 6km, otud naslov.

jedan od zaista retkih dana u godini kada se ukaže prilika za vožnju većim magistralnim putevima bez gužve šlepera i cisterni.
pre toga sam prvo na ulici oprao dve bicikle, obe Loline, onu za po gradu i ovu trkačku istu kao i moju koju sam takođe izvadio iz naftalina i oprao juče.
pa rekoh, ako se juče meni ukočio vrat jer trkačku nisam vozio godinu dana, zašto se nešto ne bi i njoj ukočilo, koja nije sela na cestovnjaka dve godine.

iskoristio sam priliku da potrošim neko sredstvo za pranje bicikli iz intersporta, nekakav deterdžent koji odmah rastvara prljavštine i masnoće, s tim da sam bio ekološki osviješten pa sam bicikle izneo na ulicu i sve to naprskao te sprao iznad šahta.
tako sam svoje dvorište poštedeo hemikalija koje sam elegantno prosledio dalje nizvodno u kanalizaciju.
nešto slično onome kada sam, nakon što je obustavljeno istraživanje litijuma u srbiji, brže bolje nakupovao 20 aku alata, sa uz to gratis 15-ak punjača i baterija raznih veličina.
prvog radnog dana idem da se učlanim u zelenu stranku.

šalu na stranu, vetar nas je satro spreda i sa strane, a asfalt odnosno neasfalt odozdo, tako da smo se nakon valovitih 80km vratili kući podosta samleveni.
nismo se nešto baš napinjali, obzirom da je ovo prva drumska vožnja nakon kamenog doba, pa je na kraju prosek od okruglih 25 čak ispao prihvatljiv.
a i imamo bicikle 1km/h brže od ovih samo one stoje u stepeništu i nije im bilo hitno čišćenje i podmazivanje kao ovima koje su stajale napolju pod nadstrešnicom.
za sledeći život imam samo jednu želju, garažu i radionicu 2-u-1 od minimum 36 metara kvadratnih.

sledi druga nedelja od tri uzastopne, jer sve mislim da je juče bila nedelja pošto je bio neradan dan/praznik, pa je danas nedelja, a sutra nam je kućna slava i opet treći dan kad se ne ide na posao, dakle treća nedelja.
pa fino.


07 siječnja 2023

na božićno jutro

evo trinaest dana nakon božića probudio se i srpski pop u ranu zoru 
pa počeo pevati dan tmuran ja mamuran od riblje čorbe
na šta ljudi u crkvi povikaše stani bre pope nemoj to daj pevaj neku o božiću 
a pop se nakašlje i nastavi 
na Božićno jutro sneno i mutno u kaputu očevom malčice prevelikom ja došao sam na njena vrata 
i tu ljudi upale garmina da pogledaju kakav im je izazov postavio za ovaj veliki dan i u skladu sa tim danom rođenja i rođendana garmin kaže:


!?
eh garmine brate mili rođače zemljače ti si u istoj kafani s onim popom proveo noć ako si mi ovakav zadatak skockao
koliko god sam se trudio da vučem noge po zemlji opet je na kraju ispalo minut po kilometru brže što opet nekako deluje i taman obzirom da sam juče odvezao dobar tempo na bicikli
UMESTO ONE JEDNE MILJE NADOKNADE

štaviše dok sam vozio tih valovitih 44km imao sam ideju da po povratku kući otrčim taj dodatak, čak sam izvlačio slamku koji od pasa bi mogao da izvuče srećni dobitak i protrči malo sa mnom, no nekako uleteh u kupatilo da se ugrejem/istuširam i tek naknadno shvatim da nisam otrčkao tih desetak minuta
tako mi se niz potpuno srozao, a tek sa jutrošnjih 6.2km ne liči ni na šta
7-8-9-8-6 bljak fuj grozota strahota

dan je opet lep i sunčan kao i jučerašnji, pa bismo mogli opet negde na biciklu, posebno jer mi je jutros delovalo da su ulice jako puste
juče sam očistio i podmazao moju stariju (ALU Battaglin 2x9 brzina) biciklu a danas ću i Lolinu sličnu takvu, pa eto taman na božić da se i ona ponovo rodi