veliki mali ŠOK

juče nakon trčanja skontam da imam par sati viška dok ne dođu gosti (koje smo izveli na vidikovac/večeru) i svratim biciklom kod lokalnog moto majstora

no nisam uspeo da ga nađem, a hteo sam da ga pitam koji je najbolji moto instruktor u gradu

probaću opet ovih dana

naime plan mi je u startu propao

svratim pre par dana kod ove stare poznanice koja ima autoškolu

(jer mi je momak s kojim sam pričao rekao da je kod nje učio i bio zadovoljan)

tek ona počne da vrda...

kako ću ja na motor od dvesta-trista kila

kao, jedna policajka je došla kod nje u školu, oteo se motor, odleteo u nebesa

nego da ja učim na velikom skuteru

da ne komplikujemo to menjač kvačilo

(a ja samo zato i upisujem školu, mogu sutra kupiti piaggio mp3 koji se vozi sa B kategorijom, ako bih već hteo skuter koji ima iste komande kao e-bike i mogu ga voziti koliko sutra)

pa, ja rekoh, ali kako onda da učim šaltanje i to?

pa, kaže ona, ja primam za A, ali samo ko već ima A1 ili A2

dakle ja bih trebao da učim na skuteru, polažem za A2, pa onda iznova da upisujem autoškolu???

ne mora tako, kaže ona, položi za A2 (na skuteru!) pa kad kupiš svoj motor a ti onda dođi na dodatne časove

pa sestro slatka, ako bih bio u toj situaciji, imam frendova koji voze i s kojima bih mogao na vožnje, da me nauče sigurno puno bolje nego instruktor koji sedi iza mene u autu

što bih svojim motorom dolazio u autoškolu, kojoj je obaveza da ti obezbedi auto ili motor?

kaže šta će ti A kategorija ako nećeš voziti 1000ccm?

rekoh jer A1 ima 7 časova, A2 ima 14, A ima 20 obaveznih + uzeo bih i dodatne ako treba jer, kako bih rekao, MISLIO SAM DA "ŠKOLA" ZNAČI DA ĆU NEŠTO DA NAUČIM

tako da, izgrlismo se, uzeh vizit karticu, ali moram naći alternativu

kraj juna

stigao sam do 154km trčanja, a Hoke Druge su stigle do 554km i do svog prvog pranja

nisam upao ni u kakvo blato ali kontam da posle 50 sati trčanja zaslužuju neko malo osvežnje

ko zna koliko su teške, tojest koliko se kamenca od znoja nakupilo negde iznutra, e baš sam trebao izmerit

i prokuhat u sirćetu

pa opet izmerit

ali nisam, avaj

hoke prve su stigle do 1038 pa će biti zanimljivo kada se izjednače

biće i sličica na fb stranici od bloga, koja je trenutno u indukovanoj komi

no idemo dalje, u jul/juli/džulaj

danas neradan dan, jede se kavijar pije se džin

šalim se, jede se torta, pije se bijela kava

celu noć tutnjala kiša, grmelo i sevalo

da te bog sačuva

posle torte sat šetnje sa kujicom, dvoje mlađih ostali kod kuće

pa užina, pa na biciklicu

otišli 16km od kuće do jednog mestašceta, odatle lola okrenula kući a ja produžio na trčanje

ovaj put u saucony endorphin shift 3 DRUGIM

prvi par sam zvao Šiftarke, ovaj bii mogao da se zove Šiptarke

ma jok, one su bile zimske jer su imale teget pertle, a ove su letnje jer imaju šarene žućkaste pertle

izašlo mi 12km, solidan početak jula

pulsevi opet malo viši zbog vrućine i sparine, ali nije mi smanjio veodvamaks

tako da mogu da ne budem nezadovoljan

predveče izlazak sa frendsima na večeru

vidikovac iznad grada, točeno pivo, nekom pastrmka nekom karađorđeva šnicla

ček da pitam gpt kako se to zove u ostatku sveta

nažalost nema
Bečka šnicla → evropski klasik sa mnogo lokalnih varijacija.
Karađorđeva šnicla → specifičan srpski specijalitet, bez široko rasprostranjene "generičke" verzije pod drugim imenom.

nadam se da će oporavak da se oseti sutra

doduše nisam navikao da trčim popodne pa nije izvesno da ću sutra odmah ujutru biti kao zapeta puška

trijumfić :-p

da li je za mali trijumf bolje reći trijumfić ili trijumfče?

pri čemu ne mislim na motor Triumph nego na to što mi je jutros garmin opet vratio veodvamaks na onaj malo viši broj.

tako se ljuljuškam između xx.4 i xx.6 pa mi on ili zaokruži na xx ili na xx+1

a nisam se ništa posebno trudio

ali idemo po redu.

nakon što sam se juče prošetao sa kučetom, sat vremena, lagano pored reke, jer mi se iskreno nije baš trčalo, popodne sam otišao na default razvozavanje biciklom gde umalo da opet padnem.

naime unutar tih pedesetak kilometara na jednom delu puta koji su nedavno asfaltirali, zatvorim oči i okrenem dva puta pedalama.

pogledam, tu sam više manje na sredini.

put ide strmo uzbrdo, nigde nikog, ako bi neko i naišao čuo bih ga uveliko pre nego što bi mi prišao.

probam tri okreta, sve oke.

probam pet, tu se već pali mala anksioznost, bogme bio sam skoro na bankini.

pokušavam da skontam zašto menjam pravac.

zažmurim opet, pet okreta, prav ko strela!

opet pet, super, ajmo šest!

ohrabren pokušam osam no opet dođem do bankine.

hmm.

vratim se na pet, šest, osam, ovaj put kao pokušavam da vizualizujem put kroz kapke ali đavola, skrećeš neprimetno.

da su kapci providni ne bismo ih ni podizali, živeli bi zatvorenih očiju.

i tu već ne znam šta sam sve isprobavao, ajd rekoh deset pa kud puklo!

i bogme, puklo je :-)

doslovno kada sam odbrojao osam, devet, des... nešto me trgne, prednja guma kliza po kamenčićima desne bankine, otvaram oči i stiskam obe kočnice (*) i slećem u kanal desno pored puta, taman da levu nogu spustim na bankinu dok je bicikla pola metra ispod u kanalu.

 

mašala!

tako da sam dogurao do devet i po. 

na ravnom parkingu bi moglo puno duže, ali opet ni to nije preporučljivo.

jutros biciklom 3km do kafane izvan grada, 11km trčanja uglavnom kroz hladovinu jer sam krenuo u 7 pa je sunce bilo nisko a celim putem je sa jedne strane drveće.

(*) dokumentarac o nesreći airton sene, kada alen prost kaže "postoji samo jedna situacija u kojoj stiskaš kočnicu do daske - kada ostaneš bez upravljanja"

gpt sveznajući

Dopamin nije samo hormon zadovoljstva, kako se često pojednostavljeno kaže, već pre svega neurotransmiter motivacije, očekivanja i traganja za izazovom. Kada vidiš vrhunsku sportsku izvedbu, naročito u disciplini koja je decenijama bila deo tvog života, mozak može nakratko da pređe u stanje povećane motivacione pobuđenosti.

I tada se dešava zanimljiva stvar.
Pre nekoliko dana razmišljao si o Honda GB350S – mirnom motociklu koji oprašta greške, vuče iz niskih obrtaja i poziva na opuštenu vožnju.

Onda pogledaš Pogačara.
I u nekoliko sekundi poželiš Kawasaki Ninja 650.

Iz neuropsihološke perspektive, to nije kontradikcija niti promena ličnosti. To znači da su se aktivirala dva različita, ali podjednako autentična dela tvog identiteta.

Jedan predstavlja iskustvo čoveka koji vrednuje sigurnost, dugotrajno uživanje, ekonomiju energije i opuštenost.
Drugi predstavlja identitet sportiste, koji je decenijama bio nagrađivan za brzinu, preciznost, napad, rizik i takmičenje.
Oba sistema postoje istovremeno.

Savremena neuropsihologija govori o tome da identitet nije jedinstvena i nepromenljiva celina, već skup različitih "ja", koja se aktiviraju u zavisnosti od konteksta. Dovoljno je nekoliko sekundi snažnog emocionalnog podsticaja da jedan od tih sistema privremeno preuzme dominaciju.

napokon trčanje

nije mi dunulo da trčim jer je vreme nešto mnogo prijatnije nego mi se smučilo NEtrčanje i rekoh - ma odoh malo

garmin mi je preporučio long run čudnih proporcija - 1h16' @ 5'45"/km

bilo bi zanimljivo da sam se setio da ujutru dok sam još u krevetu bio, promenim sa tempa na puls pa da vidim šta on misli na kolikom pulsu treba da održavam taj prosek

no nema veze

otišao biciklom nešto kraće od kuće, da ne potrošim previše vremena, i odmah tu na 2km od početka gradskog parkića (sa prekidom, parkić ima dva poluvremena) krenem i vidim da mi je sve nekako lako

retko gde sam išao baš tim pejsom iako mi je odlazak bio uzvodno

nekako sam izračunao da će mi za to vreme trebati nekih 14km pa rekoh idem sedam i nazad i u povratku ću već videti treba li neki dodatak ili odbitak

bilo je jako rano i hladovina skoro celim putem koji odlazi ka severozapadu pa je logično da je većina pravaca zaklonjena od istočkog sunca

na kraju mi je prosek ispao 5'29''/km a kilometara gle čuda 14.02

nemam pojma koliko je to dodalo u jun/lipanj, rano je za sabiranje

popodne lagana e-vožnja po brdašcima, vikendaška gužva ludačka, i čak se kod jednog psića u jarugi sretoh i pomirih sa drugaricom koja se prošle godine naljutila na mene jer sam je stigao mtb-om dok je bila na trkačkoh bicikli :-)

opet iz dvaput

ranojutarnja vožnja do obližnje varošice, nahranio na dva mesta male pse i na jednom mestu mačku koju sam juče preneo sa prometne ulice u parkić, i da vidiš čuda tu me i dočekala

dakle što bi rekli - uneventful

popodne na drugu stranu, opet neko prigradsko groblje, tu je stara mačka i  jedan od dva psića, ovaj brkati nezgodan i prgav koji reži stalno je još uvek tu, a onaj drugi koji nije za trpezarijskim stolom pravio ispade, taj je nestao

ako je neko probrao, zavisi kako je prošao

ako mu treba žućkasto štene za stan ili instagram, onda je okej, ako mu treba neko ko će da ujede poštara, onda je pogrešio

odatle dalje po perivoju sve dok nisam trebao da se vratim kući, i kada sam stigao u grad i kada me je spičila vrelina, pobegao sam glavom bez obzira na brdo sa druge strane i stigao na prevojčić tačno kada je uz 930 stepenika svoju turu završavala grupa planinara

dok sam nešto neobavezno pričao sa vozačem koji ih je čekao, koji je bio delimično jako zainteresovan za planinsko trčanje i planinarenje, a delimično sumnjičav u moje riboilovačke priče o pobedama na planinskim maratonima, odozdo se pojavio čovek koji je ushićeno uzviknuo moje ime i prezime i zatrčao se da se sa poštovanjem pozdravi

vozač je ostao istinski začuđen, ja mu samo rekoh - eto vidiš, ipak sam seoski selebriti

tu sam se malo družio pa se sjurio u grad koji je bio jednako vreo kao i malopre ali glad je kucala na vrata želuca pa nisam mogao još jedan krug po brdskim hladovinama

sve skupa barem pet sati na bicikli danas, neki ni na godišnjem toliko ne pređu

procene i računice

zanimljivo je koliko se nekada bavimo pogrešnim brojevima

recimo, cena jednog običnog motora može da bude od 3000-4000 za očuvan polovan i još pod garancijom, do nekih 6000-8000 za nov, sve ispod 3000 teško da može da bude 100% pouzdano za kupovinu a sve preko 8000 je preglomazno prebučno i pretenciozno

mislim čak ako i imaš za isti RR kakav vozi dr haus to je 30,000€, ne vidim nijedan razlog zašto bi ga neko kupio osim ako ima isti motiv kakav i dr haus

ne znam da li je murakami nekad vozio motor, to bi bilo zanimljivo

onda bih barem imao polaznu tačku i znao bih od kojeg tačno modela treba da kupim BOLJI

ali kad sračunaš registraciju, osiguranje, benzin,  cestarine, redovne servise, gume, da ne lomim glavu džabe lepo sam pitao chatgpt da mi za tri različita modela izračuna troškove na 5 godina i oni se kreću od 8000-10000€

eto ti ga sad!

a čovek stoji u salonu i bira između 4000 i 8000

prosto se zapitaš zašto odmah ne kupiš neki duplo skuplji ako će te već vožnje toliko koštati na dugi rok, da onda i tih 5 godina radije budeš na boljem nego na skromnijem motoru

pri čemu onaj koji si kupio par godina star za 3000, ako nov košta 4000, za pet godina ga možeš prodati za 2500 jer će uz ovu inflaciju isti takav daleke 2031. godine da košta 5000

a ako kupiš dobar nov motor od 8000 njega ćeš za pet godina moći da prodaš za 5000-6000 jer će tada isti takav u salonu da košta 9500

kao moje tri bicikle :-)

život u mašti

ne znam zašto uvek iznova pokušavam da nešto iskombinujem a od toga na kraju ne bude ništa.

valjda pamtim da je nekada moglo.

odem biciklom 15-25km od kuće, otrčim trening negde drugde, pa se vratim biciklom.

lepo.

sada pak kombinujem da ponesem hranu za pse, da nahranim ona dva kod izletišta, da proružim biciklom još par km do obližnje varošice pa da odatle otrčim u nekom novom pravcu.

e ali...

pakujem dve sajle za zaključavanje, gledam šta uopšte mogu da ostavim u bisagama koje se ne zaključavaju nego su najobičnije torbe sa poklopcem.

deo hrane koji je ostao, pola apoteke (jod zavoji gaze flaster antibiotik makaze) pa set za krpljenje gume, mini pumpa, i nekako mi se to ne ostavlja u centru varošice kuda tumara dosta polusveta sa pivskom flašom u ruci.

onda vratim rezervnu majicu i puls traku u kuću, promenim patike i odem samo biciklom bez iluzija da moram i trčati.

barem sam otišao putem ka planinama, popeo se sa 180 na oko 500 nadmorske, odatle se polukružno spustio u istu onu varošicu pa produžio par km da nahranim psiće.

oba šteneta su jela, ona udarena se već pomalo uspravlja i pokušava da ide na 3 noge, ne znam koliko će trebati da tu nešto skroz zaraste.

čitao sam (kad sam lomio ključnu) da kada novorođencu napukne femur kod porođaja, da je pitanje u danima kada će srasti.

pa se tešim da će i ovom štenetu visok nivo hormona rasta i kolagena i čega već sve, pomoći u oporavku obzirom da osim ručka ostatak dana leži i ne mrda puno.

napravio sam 58km i oko 600m uspona, okolni putevi su bili skoro pusti za razliku od magistrale kuda smo juče išli.

opet tugeder

juče sam doživeo poveliki šok kada sam ujutru nakon šetnje sa psom otišao biciklom 20+20km da nahranim dva psića kod jednog izletišta, jer je jedno bilo povređeno i sakrilo se u granje koje je bilo toliko gusto da mi je bukvalno trebala mačeta da se nekako probijem do njega.

pa umesto da se doslovno probijem, vezeo sam biciklu na asfaltu i polako se provlačio kao nindža dok nisam stigao do njega i izneo ga iz šumarka.

nisam mogao tačno da odredim stepen povreda no za svaki slučaj sam mu isprao ranu i previo je vlažnom maramicom jer sam jedino to imao, da se tu ne odomaće muve i krenu da ostavljaju upljuvak/crve.

zbog toga smo jutros u ranu zoru zapucali da vidimo u kakvom je stanju, i jedva preživeli manični izlazak iz grada jer je već od 6:30 krenula nenormalna gužva u kojoj je očigledno 125% od svih vozača kasnilo na posao pa da li će u svemu tome zakačiti dvoje biciklista, niko naizgled nije naročito mario.

što reče jedan momak iz nemačke kada je video haos na našim putevima - jesu li njima zarade po satu oko 100 evra minimum kada ovako grabe svaki minut.

naravno da ne, osećaj žurbe nema veze sa stvarnom žurbom.

već treći dan zaredom su u najavi popodnevni pljuskovi, sinoć je bilo solidne oluje a preksinoć nas je zaobišla, baš me zanima šta će večeras biti.

chatgpt je rekao da je clifton 10 skroz ok a da slobodno za tempić tempo i fartlek mogu da uzmem i rincon 4, ali da izbegavam arahi i slične stability modele koji me samo džabe umrtvljuju i usporavaju.

dakle dobio sam zeleno svetlo i sada ne znam zašto ih ne naručujem već jednom.

moram još neke slušalice naći jer... 

one panasonic koje su bile na akciji pa je jedna prestala da se puni pa su mi uvažili reklamaciju i dali mi sledeći par, sada je i iz drugog para leva prestala da se puni i ugasi se posle par sekundi, i više ne znam da li da se uopšte petljam i opet reklamiram, ili da ih jednostavno bacim i zaboravim.

sudeći po ceni, ionako su bile namenjene za jednokratnu upotrebu i nerviranje korisnika.

nauka i obrazovanje

znao sam da sam krenuo na vožnju negde oko 1 popodne i kada sam nakon približno sat vremena pogledao na sat, tačnije na telefon, nisam bio siguran šta sam tačno video.

tačnije pri vraćanju telefona u zadnji džep šorca video sam možda 13:56

ali nisam bio siguran

pa sam lepo pogledao i video 14:06

dakle zapamtio sam prvi i poslednji broj, a srednja dva baš i nisam

i onda sam pričao sa veštačkom inteligencijom na temu koliko stvari koje vidimo, zaista vidimo, a koliko situacija se završi tako što mozak naprosto popuni praznine i na kraju smo ubeđeni da smo nešto *videli*

drugi razgovor je bio na temu visine volana i položaja na motoru između dve honde, kao i o razlici u prednjoj gumi između ta dva modela koji su kao slični a kao i nisu, i ispostavilo se da iako nisam seo ni na jedan, tačno sam nanjušio tu malu intervenciju jer se ispostavilo da su na mnogim forumima dolazili do sličnog zaključka.

a treći razgovor je bio o kokosovom orahu koji sam kupio u lidlu i naravno da moram da se informišem kako da mu pristupim, da li macolom ili možda aku sabljastom testerom

dadne se tu svašta naučiti

no nije baš da nameravam da sebi dižem LDL nego samo da se zadovoljim sa malo istraživačkog zabavljanja ako se već ukazala tako povoljna prilika obzirom da je komad bio samo malo preko jednog evra, a naravno sam iz kutije uzeo najveći (kad već isto plaćam, he he)

nit nit

tako se kaže kada ništa nisi uradio

nit luk jeo nit luk mirisao

nit sam trčao nit sam se nešto silno vozio, ali sam zato napravio jednu baš onako umjetničku fotografiju

ne znam u šta se to računa

vozim tako i razmišljam kako sam trčao u najlepše vreme

dođeš na trku, platiš dvesta dinara ili ništa ne platiš, uzmeš broj

na nekim trkama su bile i majice

na nekima nisu

medalje ili medaljice, svakakve

bilo je organizatorima čast da im se dođe na trku

pa su se trudili

tražili sponzore

sponzor jedne trke je bila livnica, i bile su baš velike medalje

zanimljivo

često je grad domaćin bio sponzor, pa oni pokriju troškove okrepe i volontera

pored staze stajali navijači, ljubitelji trka i trčanja, slikali trkače, pa sutradan kačili albume na fejs

trčanje je jednostavno bilo - trčanje, sport, rekreacija, aktivan život, druženje

kao da niko nije razmišljao kako da na trčanju nešto zaradi

valjda je svako imao neki svoj pošten posao

nije se toliko jurilo hleba bez motike

bile i novčane nagrade

dolazila elita da trči

pa je i Gradu bilo fora kad na startu stoji ovaj i onaj što je trčo olimpijadu

i mic po mic dođosmo do toga da te trka košta kao da ideš u spa centar

bog te mazo

i tak

nekad su trčali atletičari i rekreativci, sada trče samo oni što imaju instagram

nekad su organizovali ljubitelji trčanja, sada organizuju biznismeni

zanimljivo je koliko si mogao kroz trčanje i polumaratone da uživo vidiš kako se svet menja

trenutno smo u fazi - kombinacija buvljaka i modne piste

šta li će biti za još dvadeset godina?

umrtvljen

leto je došlo u 10:25, kažu astronomi

otkako je na intersport sajtu rincon 4 ostao bez veličine 45 1/3 cenu su dodatno snizili na 9600, no dobra vest je da sam ih našao na Đak sport sajtu u mojoj veličini po istoj (staroj) sniženoj ceni od oko 11990.

tako da bih mogao da ih naručim

ili da sačekam da se i tu rasprodaju

možda kolega koji je kupio "tamo" bude prezadovoljan pa ih kupi i "ovamo"

... a clifton 10 su prestale da mi iskaču u oglasima :-/

šta bog želi da mi poruči?

jutros samo 1.2 km šetnje sa psom, rekoh da se pričuvam za popodne

no čim sam seo na biciklu, skontao sam da mi se gotovo nigde ne ide

da li me omamila vrućina i vlaga, nemam pojma

sve bih negde gde je sveže i hladovina ali hajde nađi pravac od 50km u hladovini, nema šanse

tako da sam se vrteo tu puteljcima u kraju kojima sam ređe prolazio, ne bih li bar nešto drukčije ubacio u takozvanu rutinu

obzirom da nisam planirao lidl, na kraju sam svratio u najpoznatiju lokalnu kafanu i kupio dve lepinje sa pretopom i jednu sa pečenjem i pretopom, pa sam usput malo čupkao i podelio sa dva psa koje uvek počastim (oni su tu u domaćinstvu i čuvaju neko seno ili štagod ali volim da ih obradujem jer su navikli samo na suh kruh) a ona sa pečenjem je završila kod lole

obzirom da nisam stavio ciklomaster moraću naknadno da u suunto app utipkam celu trasi i izračunam tačno koliko sam prešao, tipujem da je između 70 i 80km

sutra nam je divan dan, svetao dan

ako mislite da je leto predugo trajalo, imam utešnu vest

od sutra će dani biti sve kraći

jer je sutra najduži dan u godini

traje 28 sati

šalim se, nije najduži dan nego najduži svetao deo dana

samo što svetao deo dana nema poseban naziv, 

a tamni deo dana se uglavnom zove noć

nakon jutrošnjeg trčanja sam se izmerio 

(nakon što sam u dva navrata popio po 10 gutljaja mineralne iz lidla)

pa ako sam još uvek bio nešto malo dehidriran od sat trčkaranja po jutarnjem suncu, nije bilo nešto bitno

no vaga je pokazala 2kg manje nego što sam navikao

pa sam odmah potrčao u garmin app da prepravim težinu 

vratim se na veodvamaks, ništa, nema promena

treći dan zaredom je isti

onaj "na pola"

opet, sada nemam tu strepnju da će pasti

jer je bolje da imaš pola poena viška, nego manjka

ovo je ohoho utemeljeno 

sada bi morao da padne za ceo poen da bi mi se pomerio na niže

a ako poraste samo 0.1 poen opet će mi ga vratiti na više

elem, jutros istih 10km i opet u salomon aero glide

vidiš nisam se setio da opet uzmem hoke, da vidim da li mi one više prijaju

eh da, hoke

bio je oglas za rincon 4 i ja čekao, ne znam ni šta sam čekao

i stisnem juče da naručim kad cvrc prc štrc, više nema 45 1/3 na stanju

dok sam ja čekao, neko drugi je radio

čestitam protivniku

još su ostale clifton 10 ali one mi nisu bile toliko zanimljive

možda sam shvatio

popili su jednu više da bi shvatili, pevala je riblja čorba

muzičari koji piju nikad nisu znali gde je bina

bovšii maratonci koji trče nisu se setili zašto je garmin ljut

biće da je do vrućine

sunčanih dvadesetak stupnjeva nisu baš prijateljski okvir

ono nekoliko dana kada je bilo ni toplo ni hladno, oblačnjikavo, tada sam možda nekoliko puta malo efikasnije otrčao pa je krenuo da me čašćava sa veodvamaksom

onda sam dobio krila (iako nisam pio red bull) misleći da ću do jeseni postati profesionalac i pejsovati Roza Motu na sledećoj trci na 10km, uz skroman honorar, no kako je krenulo leto (zvanično od nedelje) odoše i pulsevi u vis

danas mi je vratio veodvamaks na prethodnu vrednost iako grafikon stoji tačno na pola

ali dva dana zaredom na pola, to mu dođe kao da je ispod pola

on valjda gleda trend

a trend je da bolje biti neće

jedino da krenem baš baš u ranu zoru zoru zoru

da stignem Rozu Motu Motu Motu

jutros sam treći put zaredom trčao u salomon aero glide

A EVO I ZAŠTO

prvi put sam trčao jer sam mislio da ću u njima ići brže pa da mi poraste veodvamaks

drugi put po inerciji, a nisam ni nadu o brzini odmah izgubio

treći put da zaokružim jer sam nakon 10 + 9 km hteo da poštedim mozak znojenja i upisivanja u excel pa sam otrčao 11 i dodao im 30

nije fer! nije fer!

e ovo je već previše

bilo mi je glupo da idem samo tamo gde je najravnije i najbolja hladovina, a opet nije bilo baš dovoljno toplo za biciklu, pa sam se otisnuo na trčanje ali malo "drukčijim" putem kojim se ređe ide

biciklom do pivare (opaaaa) pa odatle 4.5km do prevoja i istih 4.5km nazad, sa vetrom koji mi nije baš pomagao jer me je pratio uzbrdo, ali me je barem nizbrdo dovoljno hladio da mi ne bude vruće i tamo i ovamo

garmin mi je predložio 40 i nešto minuta po 5m45s i verovali ili ne bukvalno mi je toliko izašlo na kraju (prosek, minuta nešto duže) za 9km trčanja s tim da sam uzbrdo baš onako lagano kaskao da mi pulsevi ne odu u nebesa a nizbrdo sam se čak onako u nekom tempiću prijatno sjurio uživajući u osećaju da mogu bez ikakvog napora da trčim kao nekad (doduše jutros nizbrdo, hehe)

i naravno, otvorim app connect kad cvrc prc a bogami i štrc, opet za jednu tačkicu niži veodvamaks

izgleda da on raste samo kada ga ne gledam, nešto poput korova, a kada ga gledam onda ga čupam pa je sve manji

kad sagledaš, možda zvuči i logično, hehe

ode vlak nizvodno

jutros sam pak krenuo na trčanje sa idejom da zaustavim pad veodvamaks koji mi je garmin zlokobno predvideo i rekoh pokušaću da nađem neki sweet spot (to je onaj krem u sredini sendvič keksa/bisvita) između pristojne brzine i što nižeg pulsa pa sam pokušavao da ugađam tehniku, što mi je verovatno podiglo puls baš za tih nekoliko nepoželjnih otkucaja :-)

na kraju je ispalo ni tamo ni ovamo, niti niski pulsevi niti dobar prosek, i očekivano ona tačkica u trendu grafikona se pomerila za još mini nijansu nizbrdo.

ko želi veće, veodva ga neće

popodne sam opet u pauzi posla otišao na poludugu ili polukratku vožnju (ovisno o ambicijama - da li je čaša napola muško, ili napola žensko?) koja će ostati upamćena što sam se raspitivao kod meštana za jednu prečicu i na kraju uspeo da se prvo po asfaltu pa između nekoliko kuća pa kroz travuljagu do ušiju spustim preko brda do rekreativnog centra sa bazenima

oni se brčkaju a ja iz korova na bajku kao Tarzan na slonu, izranjanjam veličanstveno i dostojanstveno, gotovo pobednički, da ne kažem trijumfalno

da bi taj podvig ostao ovekovečen morao sam da snimim (ne celu vožnju nego samo tu prečicu) pa tako imam dopisanih čitavih 760 metara.

iskreno, na mapsima mi je delovalo da će biti barem kilometar i po, odnosno možda je to bila projekcija moje mašte, jer nešto što u startu deluje polunemoguće mora da bude duže nego što jeste

zima i vrućina

krenuo ujutru biciklom pa skontao da onih +17 koje sam ugledao kod kuće verovatno može da se računa kao +15 kada izađeš malo dalje iz grada, a kada dune istočni vetar to deluje kao +13 i uopšte nije komforno u pamučnoj majici koja landara na sve strane

tu sam morao da se dovijam da se dokopam kući nezamrznut

pa sam malo vijugao ovuda onuda pokušavajući da iskombinujem puteve koji mi nisu dosadni sa pravcima koji nisu na vetrometini pa sam završio vožnju u obliku luka (u smislu luk i strela) a bilo bi bolje da sam napisao odsečak i podsetio se geometrije - isečak je komad pizze a odsečak je luk bez strele :-) 

zato sam u pauzi posla dočekao +30 i zapucao tamo gde sam jutros naumio pa odustao, pa sam tako nakupio ukupnih 76km na bicikli i nula trčanja bez bicikle

onu kremu za sunčanje što sam juče uzeo u lidlu nisam ni počeo da koristim iako mi je koža na rukama i nogama kao ponjava (bez R) jer čekam da vidim sa kojom drugom kremom ću da je pomešam da bi duže trajala, i u kojoj razmeri

a bogami i treća

obzirom da je prošao vikend a s njim i duže vožnje, mogao sam da se nežno vratim trčanju

ali baš onako neeeežno

desetak kilometara pa sa kraja grada biciklom do lidla da se malo proluftiram

čak sam u bisagama imao i rezervnu majicu da ne idem u lidl u parkside dress code

standardna panika na kasi da li ću imati dovoljno para jer sam natrpao svašta u kolica pa sam kremu za sunčanje stavio da mi kuca poslednju, ako račun pređe 5000 da povičem STOP

no nekako upade sve u okvir, šteta što nikako da izvadim neku karticu i da prestanem da se ograničavam

sputavanje šteti lepom tenu

e popodne sam imao jednu akciju da odnesem hranu i vodu onim psima koje sam našao ispod planine, no tu imamo tri bitna detalja

1) u oba pravca sam išao neuobičajenim putićima sa makadamskim prekidima, pa sam usput naišao i na nove pulene, jednog matorog gluvog psa kojeg sam prvo nahranio a na kraju me ujeo za palac (kako ću sutra da radim masažu???), i jednu mačku koja tumara livadama, ona je dobila paštetu (onu iz lidla)

2) dva psića pod planinom nisam našao, a tražeći ih sam uspeo da se okliznem niz neki sipar pa sam tako ogulio i lakat i malkice levo koleno (voda u desnom je ostala netaknuta)

3) kladim se da je bilo nešto treće ali sam zaboravio šta - možda sam mislio na kutijicu u kojoj je ostalo dosta čvaraka i koja je nekome očigledno ispala na put, jer obzirom na materijalni status ljudi po selima i cenu tzv. duhan čvaraka, teško da je neko baš bacio. kutijica (jednokratna) mi je taman došla da upotrebim kao činiju za tog gluvog matorca a preko čvaraka sam mu istresao konzervicu (iz lidla naravno)

druga vožnja

juče 80, danas 95 km!

opaaaaaa

skoro 1500m uspona

krenuli prvo u akciju dohrane malih lutalica, napokon je i Lola videla moje male pulene

jaoooo kolicni su, kao miševi - reče iznenađeno

džabe slike koje govore po hiljadu reči ako ne poneseš metar i vagu

kada smo obišli šta smo imali, rekoh odoh ja u planine

već sam vozio taj krug od 90-ak km pa sam znao kako s baterijom

još sam usput iskoristio da razgovaram sa chatgpt o bosch motorima

koja kadenca troši najmanje baterije, što mi nije problem

samo reci, sve ja mogu, i da kotrljam 60 u minutu i da vrtim 100

i to ne mislim na minut nego na sat

šta ću kad sam fleksibilan

na prvom prevojčiću primetim psića

skroz nova pojavica

kuc kuc kuc, kad izađe još jedan

totalno drukčiji ali tu su zajedno

vidim da je neko prosuo šaku granula ali oni to ne jedu

izvadim dve kesice hrane za mačke, jedino to sam imao

jer na e-mtb nemam bisage kao na e-city, nego samo malu torbicu

pojavio se problem

ne možeš da prospeš u zemlju i sitne kamenčiće, ono je tečno kao gulaš

a kosili su uz bankinu, inače bi tu bio pozamašan izbor plastičnih kesa, pakovanja od smokija i čipsa, kartona, ali ovaj put N I Š T A ni na vidiku, samo samleven korov

primetim malo dalje one ogromne listove korova

ovde to zovu repušina mada bih ga ja zvao slonovo uvo

to nečemu služi, nemam pojma čemu, ljudi nešto umotaju u to

ne mislim na sarme nego nešto poput vode u kolenu

(o tome ću sutra)

otkinem list koji nije šupalj a i to je teško bilo naći jer su gusenice sve izrešetale

prospem im hranu, pa zatim vode koliko sam imao

sve su popili a ja ostao sa praznim bidonom

gde?

u podnožju uspona od 10km na kojem se vozi državno brdsko

pa genijalno

odatle dalje smo nastavili o kadenci, opsegu, potrošnji

imao sam 60% pa mi se posle samo 4.5km smanjilo na 50%

i posle nepuna tri kilometra na 40%

prvi deo je bio malo blaži, drugi čista strmina bez pauze

no obzirom da sam tada bio iznad 1000 nadmorske a valjevo je na 180, nisam brinuo

čak sam ubacio jedan dodatak uz planinski potok, eto gušta radi

zato mi je i izašlo 95km

u povratku sam malo dozirao a malo odvrtao podršku jer uvek volim da imam rezervu, da mogu malo da "divljam" na par poslednjih kupsera

uvek se isplati onaj početni napor dok štediš bateriju

i juče i danas ujutru po 3km lagane šetnje sa Vrcom pored reke

sutra bi valjalo malo potrčat

prva vožnja!

odlučim ja da danas odem u Lidl ali ne u ovaj moj nego u Lazarevac

naime ovde je nestalo šumećih tableta gvožđa a bio sam pobrkao da li onaj Tronic smart tag od samo 800 dinara treba da bude u ponudi od četvrtka ili ponedeljka

stignem u Lazarevac kad nema, ni gvožđa ni tagova

nakupovao neku hranu za pse rekoh ko zna na šta ću naići u povratku

kupio i burek sa mesom i jedan crni luk

kad već uživam, neka se otpuste sve hedonističke kočnice

uzeo i jedan smuti sa nalepnicom -25%

inače luk sam uzeo malo manju glavicu i izašao me je pet dinara

toliko se ubacuje u kolica kada nemaš plavi žeton

mislim pet dinara, ne glavicu luka

ovu manju

i onda sam čekao, na mesto sa pogledom

vraćao se drugim putem, pa kada sam došao na nadvožnjak od autoputa, e tu imam i onaj dupli branik da na njemu postavim švedski stol

grickam burek grickam lukac

ko bi rekao da život može da bude ovako lep

mislim da neki nisu ovoliko srećni ni dok piju kapućino u monte karlu

izašlo mi 80km, baterija se spustila na keca (1 od 5) što znači da je negde ispod 20% ali koliko tačno ispod, to ne znaš dok ne crkne skroz i krene da trepće

ovaj put bez kiše i oluje, sasvim lep izlet

nije bilo tableta gvožđa ali valjda ga u crnom luku ima bar malo

hoću reći, nisam džabe putovao

tuce koma tuce

ako treba prevod, jutros sam pretrčao 12.12 km tojes dvanes koma dvanes

lepo sam se osećao

fino

malo je zaladilo (burazeru) pa je bilo prijatnije nego što sam već navikao

+14 je manje od +20 ili nedajbože +23

plus ponegde hladovinica, milinica

kad sam se vratio do bicikle (3km od kuće), stisnuo stop, save, itd sve po peesu, vidim piše mi 26h odmora (potrebno) a pored veodva stoji strelica u vis

opaaaa

nakon par sekundi sat zavibrira i pojavi se obaveštenje da je sync sa garminom završena

potrčim u aplikaciju, ootvorim performance stats i voila'

nije baš da sam premašio sledeći broj ali sam negde sa xx.6 stigao na xx.8 ili čak xx.9

to je najteži deo, kada ti nakon xx.6 zaokruži na onaj broj iznad, naizgled si tamo ali ustvari nisi, tek moraš da odradiš to zaokruživanje, da ne kažem anticipaciju

pa eto, vredno odrađujem

kopam izlaz iz ovog bunara forme :-)

lokalne novine pune čitulja, na prokletijama poginula mlada planinarka tu 30km odavde, maltene komšinica, pa umro kolega planinar i trkač iz grada, pratili smo se i na stravi nekih dve-tri moje strave unazad, 40 i par godina, pa u bloku pored umrlo dete od desetak godina od tumora na mozgu, da te bog sačuva

prelistaš sve to pa ti kao bude važan veodvamaks, život je čudo

on bi nešto na silu, a sila neće pa neće

svakog jutra kada krenem na trčanje, gazim kao po jajima, sve mekše i sve nežnije, kao da pokušavam da ni zemlja ni noge ne primete međusobno sudaranje pri svakom koraku

onda gledam pulseve kako se sporo dižu pa ih ubeđujem da ostanu nisko

onda se promeni nagib i prc milojka ode sa 122 na 129 i tu već polako postajem ljut

gde si poš'o??? (pitam njega. pulsa.)

i tu kreće nervoza jer će prestati da mi se penje pretpostavljeni veodvamaks

ja bih svakog tjedna po jedan poen naviše

doslovno bih na istom pulsu na kojem sam trčao po šest minuta pa po pet pedeset pa po pet četrdeset, sada trebao da trčim po pet trideset ali ono neće

mislim, hoće ono ali neće puls da miruje

minira mi planove

mogo bi smršat, onda bi to išlo u tom pravcu

vidiš tek sad mi je palo na pamet

da ne treba samo čekati da se nešto promeni, nego da ga zaista i promeniš

e sad, ko će gladovat

nije fer

zašto ne može i pečenje i pljeskavice i pomesfrites i pivo a da veodva ide gore

ne može

eto i jutros, sve nekako sporo, pulsevi mic po mic odoše bliže 130 nego 120, veodva opet isti

šta reći a ne zaplakati

bar se nije pogoršao

trt

nije neki datum

godinu dana otkako nam je uginula jedna od dve kuje, doslovno za par sati, i čak je i veterinaru ostalo nejasno šta se dogodilo da tako odjednom zdrav pas ispusti dušu

prepodne na poslu nije bilo nešto zahtevno pa sam mogao da ostanem malo duže na bicikli i čak sam imao neku ideju da bih mogao na jednom udaljenom (25km) mestu da otrčkaram uz potočić sat vremena, no dok sam stigao do tamo već je bilo sparno, sunce se podiglo, i to trčanje bi bilo suprotno od onog zamišljenog uživanja

no svakako je i vožnja sama po sebi bila dovoljno zanimljiva

usput sam nešto sa Vešticom popričao o održavanju trake za puls i o tome zašto nešto od potrošne robe otpišemo tek tako i bezbolno dok zbog nekih stvari napravimo pravu dramu kada otkažu i dobijemo napade histerije ako treba da kupimo novi primerak

popodne sam dodao još sat vremena vožnje eto tek koliko da mi ove ruke i noge dobiju još jednu nijansu preko kolumbijske spaljene, jun je tek počeo a ja već izgledam kao da sam odvezao ceo tur d frans, biće ovo Crno Leto koliko vidim

naoblačenje već stiže, sutra opet na trčanje

nazad na točkove

jutros je ipak malo preteralo čak i za moj poremećeni ukus

+23 za trčanje, hmmm?

rekoh, vidim da će narednih dana doći do zahlađenja pa ću se natrčati

setio sam se da sam juče posle samo 40 minuta trčanja nakratko zastao u hladovinu da podesim kačket i nešto izdiktiram u telefon dok mi nije izvetrilo (to je ona sekretarica koja trči iza mene i zapisuje blogove) i pomislio - čoveče da li je moguće da sam već dehidrirao?

tu sednem na biciklu da odem do novopronađena dva šteneta ostavljena u šumi kod obližne banje, i primetio sam solidnu razliku u odnosu na popodnevne vožnje.

rekao bi čovek - od čega se umoriš na sat jutarnjeg trčkaranja?

no nešto se napuni u nogama, ili se nešto isprazni na neuromišićnom nivou, mogao sam pitati chatgpt i sada ovde biti pametan ali eto nisam, šta ću

da mi ne bude baš dosadno igrao sam se na dva načina

1) prošao sam malo neuobičajenim putevima, tačnije na 4 mesta sam uhvatio alternativu, što je donelo dosta zanimljivosti u odnosu idi-mi-dođi-mi

2) na makadamskim krivinama nizbrdo sam spuštao dropper za 8cm i analizirao koliko niže težište pomaže u manevrisanju i balansu i mogu reći da je razlika više nego primetna

popodne i sutra će biti oko +30 pa je moguće da ni sutra ne odem na trčanje nego iskoristim još taj dan za dve vožnje obzirom da bi po ovom suncu čak i ranojutarnja šetnja sa psom bila mučenje za oboje

čista desetka

ranijih godina sam svakog dana razmišljao GDE bih mogao da trčim, gde će mi biti zanimljivo, drukčije, da promenim stazu, ili smer od prethodnog puta, a ove godine mi je nekako svejedno

uopšte ne doživljavam trčanje kao putovanje, nego pustim radio na slušalice i jednim od dva pravca odem nekih 5km i nazad, totalno isključen od toga da moram biti NEGDE

ne znam šta se promenilo, valjda sam naučio napamet sve moguće puteve pa me više ne vuče istraživanje, odnosno možda me vuče da budem minimalno aktivan ali da ne zalazim predaleko izvan zone komfora da bih stenjao uz uspon od 10% pa se lomatao nazad na spustu

ili se zadovoljavam sa manje, ili mi je isparila motivacija da napravim nešto više, jer koliko god aerobika upražnjavao nekako mi se čini dovoljno za ovaj period života 

kako bilo, jutros biciklom 3km do izlaska iz grada, pa 10km trčanja kroz hladovinu

jeste magistralni put ali nije naročito prometan ovako ujutru

da ostane u znaku broja 10

u međuvremenu sam našao na sniženju i hoke clifton 10 pa ću ih naručiti ovih dana

što je zanimljivo, od tri različita dizajna, ove najlepše su snižene sa 20 na 13 hiljada, a neke belo crne i neke lgbt kolorisane drže istih 20 hiljada, totalna zbunjoza

eto da su snižene na 10 hiljada ovo bi bio savršen blog u znaku desetke ali šta ćeš

dan velikih planova

imao sam dve opcije, ili da odem biciklom negde poludaleko pa odatle da napravim neku kombinaciju hajka i trčanja u poluepskom maniru, ili da odem vozom ni manje ni više nego 90km od kuće i da se vratim biciklom preko planina

doduše tih 90km je autom pa pretpostavljam da je vozom nešto kraće jer tuneli dosta uštede u odnosu na serpentine 

i onda smo krenuli da raskrčujemo saksije i ostalo što stoji do žive ograde da bi mogao da priđem onim velikim merdevinama na rasklapanje, i da aku makazama skratim tu živu ogradu, tzv. šimšir, za nekih pola metra koliko izraste od oktobra do maja ili od maja do oktobra

prvo sa zemlje donja 2.5 metra, pa kada sam poravnao taj čupavi zid koji se širio unutra ka dvorištu onda sam mogao da priđem merdevinama do gornjeg tzv. krovnog dela

onaj deo do parkinga sam ošišao ranije u nedelji, i tako sam jutros završio sve, počistio, usput skratili jorgovan i jednu ogromnu granu od magnolije koja ničemu nije služila osim da mi oluk od šupe puni lišćem, dok mačor ima letvicu koja pored služi kao most da bi mogao da pređe na glavni deo magnolije gde oštri nokte i motri šta rade psi

nakon toga sam seo na trosed, podigao noge na sto, malo skrolao ponegde i ponigde, a kad sam se odmorio i posle druge činije jagoda i jedne banane ispratio pogledom sve vozove iz grada i opet otišao e-bajkom na rikaverić rajdić

da baš sve ne propadne skroz, odabrao sam malo čudan povratak između dva brdska sela kuda sam prošao možda jednom ili dvaput no ovaj put mi se sve učinilo potpuno nepoznato tako da više nisam ni u šta siguran

još bliže letvici

kad kupiš novi garmin on ima preko ekrana nalepnicu sa ilustracijom displeja i tu uglavnom stoji određena vrednost vo2max

kada sam kupio prvi garmin ta mi je nalepnica bila smešna

šta će uopšte garmin nekome sa ovolicnim veodva

takvom je dovoljno da pogleda na zidni sat kada izađe iz kuće, i kad se vrati

pa kaže tu sam negde trčao oko pola sata, valjda

i to je sve

ali sad svako hoće garmina

tako sam ja par godina pre korone zaradio gadnu povredu, jedva se "vratio" u formu, onda je došla korona, sve manje trka, komplikovanije putovanje, taman se to sredilo umrla je lolina mama pa nije imao ko da dežura kod kuće dok smo mi na trkama i od tada sam samo otrčao par maratona, a i to samo jer je bila 1) jednodnevna trka i 2) državno prvenstvo što znači besplatna startnina

kad si svaki vikend na trci onda te drži raspoloženje i na par treninga između pa si uvek u nekom malo korisnijem intenzitetu od pukog trčkaranja

pa se to iz godine u godinu srozavalo ka nuli

ajd ne nuli ali procenjena starost mi se sa -20 popela na samo -10 od trenutnih godina, dakle u pet godina sam omatorio 15

no evo sada sam se u godinu dana vratio za 4 poena vo2max prema gore i tu sam blizu one nalepnice sa garmina 

(otud naslov jer sam se jutros još za mrvu podigao)

jedina pozitivna stvar tog postepenog prelaska iz trka u NEtrke je bila što je svakog vikenda ostalo nešto evra viška pa sad ne moram da biram koji ću bicikl nego kupim tri, odnosno neću morati da biram koji motor nego ću moći i od toga tri

elem dopisao sam još 10km pa tako fino nastavlja da teče i ovaj lipanj, lipe mirišu na sve strane, što bi rekla anja rupel - svet je zopet mlad

peti šestog

prvo sam se probudio

pa sam planirao

mogu na trčanje

možda u školsko dvorište

kratka ubrzanja na pravcima pa lagano kroz krivinu

staza je između 240 i 260m ovisno koliki krug praviš

jednom davno sam razgovarao sa nastavnikom Fizičkog

pa mi je rekao da je tako moralo, i da se slaže sa mnom

da je 250m negde oko druge ili treće staze

no to je naravno nebitno

onda sam ustao pa sam nešto radio po dvorištu pa sam otišao sa kučetom da prošetam

rekoh dovoljno sam trčao ovih dana

ali sam nastavio da planiram kuda bih mogao na biciklu

čak sam dvojio (?) da li da negde na pola vožnje nešto malo negde otrčim

ali naravno nisam

to su već bila dva ALI početka u tri rečenice

onda sam se na bicikli opet zapričao sa chatgpt

ako bi se čovek probudio sam na planeti, dok su svi drugi isparili, koliki procenat ljudi bi se ubio u prvih mesec dana

bogami do svakakvih zaključaka smo došli

jedan bi komšiji napokon zapalio seno

uradio sve što je celog života hteo ali nije smeo

jedan bi otišao u park da saseče najveći hrast star hiljadu godina

eto jer kamere više ne rade

mogao bi i refren između tih poglavlja/epizoda

nešto u smislu

"na zemlji je ostao samo jedan čovek

ali je i taj jedan bio previše"

drugi bi nastavio da piše blogove ali u svesci, jer više ne bi bilo struje

treći bi obio prodavnicu bicikala i u nju premestio svoj krevet

taj sam očigledno bio ja

a obio bih i pet šop naravno

ali se tamo ne bih preselio

glavni zadatak bi bio pronaći cisternu goriva za generator, odatle dalje bi život bio pjesmica

"ceo svet je tvoj" u doslovnom smislu

ali o tome sam već pisao u prehodnom poglavlju

onaj što nema kupatilo

krenulo me tako da nikako da omašim kišu

juče na bicikli dvaput

lepo gledam oblake i vidim da su daleko i počne kap po kap

gledam odakle pada, oblak još nije stigao sleva a vetar mi je u leđa

utom opali grom na kilometar iza mene

krene kiša

krene pljusak

sve u minut

eto ga i oblak

sklonim se ispod petrol benzinske

čekam deset minuta, pojavi se nebo

4km od kuće, novi oblak je daleko levo

na 1km od kuće počinje kap po kap

oblak ni približno blizu

kreće pljusak

ovaj put bez groma

dođem kući sav mokar

jutros opet, kap po kap

ništa grom ništa pljusak

sat vremena kap po kap

pa se nakupilo

da me neko stalno posmatra, rekao bi da nemam tuš kod kuće

čak ni onaj vikendaški od starog bojlera ofarban u crno

svaki dan prirodno ispolivan, ispoliran

zato mi je koža ovako meka, zbog redovne hidratacije

ili hidracije, što bi rekli ovi što ih mrzi da izgovaraju duže reči

bilo kako bilo, ispolivan ili okupan, opet sam dobio istu ocenu

jeste mi juče bio vo2 bliži gornjoj nego donjoj cifri

ali nije hteo da mi promeni odmah

nego je čekao, bio oprezan, uzdržan

danas pak nisam gledao pejs, nego samo da budu niski pulsevi

pa sam gazio mekano

i iako sam opet dobio istu ocenu, broj.6, tek danas me je častio +1

dakle u pola godine mi je nakon totalnog sunovrata

(jer sam samo trčkarao i vozikao se e-bajkom)

garmin podigao vo2max nazad za 4 poena gde sam bio 2024.

sputanost

imaš samohendikepiranje i samosputavanje

ili dva-u-jedan

jutros sam imao malo više vremena

rekoh da promenim malo trasu

sednem na stari e-bajk i odem 16km od kuće

ni manje ni više

nisam stigao baš pod brda ali sam stigao u selo od kojeg put vodi pod brda

otprilike kao u onom vicu gde pitaju 

- jesil nekad je.. pedera, a ovaj odgovara 

- NISAM, ali sam je.. jednog koji je je.. pedera

za razliku od njega ja nisam stigao do brda nego samo do puta koji vodi do brda

eto vidiš da nije isto

ali dobar vic uvek prija

odatle sam prošetao 700-800m do vrha jednog malog uspona dok mi se noge malo otkoče od pedaliranja, i taman sam se malo razmrdao, pohvatao gps signale, spojio slušalice i pronašao internet radio, no nisam ga pošteno ni pustio jer sam pitao chatgpt da li mi je to hodanje pametno odnosno imal bolje opcije

tu on meni reče nešto, ja njemu nešto, i sad imam tri otežavajuća faktora

1) krenuo sam u starim brooks glycerin gts za koje mi je rekao da su stabiliti što mi nije potrebno no asfalt je tamo loš i rekoh ajd nek se troše

2) svaki čas sam nešto diktirao u telefon pa kasnije slušao odgovore i od toga mi je puls uvek bio za 4-5 otkucaja viši, rekoh sad će me zbog priče sa chatgpt garmin kazniti tako što će mi oduzeti malo od procene vo2max

čista ljubomora

3) oblaka je bilo dok sam bio na bicikli i vetru na +16, a čim sam krenuo da trčim udarilo je sunce i sparina i barem +20, mašalaaaaa

no vidi čuda, nakon pretrčanih 12km dobio sam još za tačkicu viši vo2, spustio mi je za par sekundi pejs na pragu, di ćeš bolje proći nego što si se nadao

nazad je na e-bajku bilo još ponajbolje jer je povratak nizvodno, ja u mokrom dresu ali vetar me osušio dok si trepnuo, ostatak dana mogu provesti u veselju

up, up, up!

nakon one poluprospavane noći kada sam se anksiozno budio svaki čas da ne promašim buđenje i odlazak na remote start trčanja sa frendom, noćas sam spavao kao top i probudio se naizgled_jedva ali sam već nakon doručka shvatio da sam se delimično resetovao.

biciklom 3.5km do izlaska iz grada u prirodu, pa malo glavnijim putem 5+5km out-and back 

čim sam video da su mi u prvom kilometru pulsevi ispod 120 odmah sam pretpostavio da će mi garmin podići estimated vo2max za još malo, i daaaaa, evo ga tik ispod sledeće brojke/vrednosti

sada mi preostaje samo da par sledećih trčanja zaboravim traku pa da mi sa zgloba očitava 154, ili da odem po nekom grbavom terenu ili travi, pa da me vrati dva koraka unazad :-)

sve ide u rok službe, šta ćeš

zagovnavanje vremena tek kreće pa će nas koliko vidim i Lipanj počastiti sa desetak dana hoću/neću, sunce/kiša, sitost/besparica

kad rekoh besparica, vidim da će od prekosutra u Lidlu biti nekih kačketa "nosi triput pa baci" za 4€, jedva čekam da vidim da li su uopšte upotrebljivi za trčanje pa da kupim par komada i pobacam nekoliko dotrajalih koje ne znam ni zašto još uvek čuvam