stižemoooooo

168 vs. 222

ne znam zašto sam se toliko brinuo šta ću i kako ću ako je najlakše bilo ponoviti već utvrđeno gradivo

budim se jutros, odmah sedam da popišem zadnjih par dana i dođem do gornjih brojki

...

(nakon doručka)

...

za koji minut će Lola bičikletom na pijacu a ja na trčkaranje

sve kao i prošle godine, samo što sam imao dan odmora nakon Dužine, umesto dva

no po starim blogovima, biće da sam onda bio duplo umorniji, ne znam zašto

ako na ovih 168 dodam nekih 5 danas (do pomoćnog plus dijagonalice plus povratak) to je već 173, i ako na to dodam 43 maratona prekosutra to je već 216 što je maltene isto kao i onih 222 prošlog proleća

a ja celog meseca kukao kako sam u zaostatku

osećanja su podeljena

1) sve mi deluje lakše nego pre godinu dana, pa bi trebalo biti optimističan

2) imam nepokolebljiv osećaj da sam malo trenirao i da treba da krenem na maraton baš kao i prošle godine, polagano sa idejom da se bezbolno završi, po cenu bilo kakvog (lošeg) rezultata

čuj rezultata, rezultat može biti samo 1:0 ili 0:1, istrčiš ga ili ne

ako tako postaviš stvari, pobeda deluje puno dostižnija

...

(nakon trčanja)

...

ispalo je dosta drukčije nego prošle godine, tada sam trčkarao naokolo 3km pa uradio 20 dijagonalica i došetao od stadiona kući, zadovoljan, a jutros sam otrčao 2km do pomoćnog i uradio 12 dijagonalica i više mi se nije trčalo pa sam drugim Naokolo (uz reku) dotrčkarao kući, čisto da nateram do 5km ukupno

trrttt

biće ovo zanimljiv dan

podosta sam uzbuđen

naime, nakon jučerašnje Dužine u zadnji čas (ili koji dan kasnije) ne osećam u nogama ama baš ništa loše, prosto kao da sam otrčao desetak ili 15-ak kilometara

i sad ne znam šta da mislim

nešto nije u redu, a ne znam šta

tako da, jedva čekam da pronađem blogove od prošle godine, da vidim šta sam radio i kako sam se osećao tih poslednjih dana pred maraton odnosno prvih dana nakon TE dužine

pa da pokušam da uporedim

nakon onog blitz upoređivanja juče, još sam proverio par parametara iz garmina, ispostavilo se da mi je prosečna dužina koraka bila skoro ista, tačnije samo 1cm kraća juče no obzirom da sam imao dosta više uspona to je sasvim logično

s druge strane, kadenca koja je bila dosta viša juče, donela je to da je i kontakt sa tlom bio primetno kraći (3%) tako da sam proveo dosta manje vremena "na zemlji" a više u zraku :-)

koliko vidim radi se o ukupnoj razlici od skoro 300 sekundi na tlu odnosno u vazduhu

to što neki etiopljanin provede u vazduhu deset puta više vremena ćemo trenutno zanemariti

jutros rikaveryć rajdyć od 21km do izvora i nazad sa balonom od 5l u korpi city bike-a, malo sam se smrzao na +8 ali ajd, preživeh nekako

samoubojstvo nagaznom minom

dakle ovako

prošle godine u utorak, ove u sredu, dan bliže maratonu

dva kilometra kraće, malko brže sa malko više uspona, pa je i puls bio malo veći

onda sam imao vodu na 8. 12. 19. 23. kilometru, a danas samo na 14. i 19.

kraće + brže je dovelo do toga da "dužina" bude 15 minuta kraća, e sad koliko su bitni kilometri, koliko broj koraka, a koliko vreme na nogama, to su tri različite komponente Dužine a koja je najviše računa, nemam pojma, ipak je sve u kombinaciji

prošle godine sam još do maratona ubacio neke dijagonale na travi pomoćnog stadiona i otrčao maraton u (čini mi se) salming patikama, ove godine sam prijavio (jer postoji lista dozvoljenih modela) hoka mach 5, pa bih u njima trebao možda u petak pola sata otrčkarati tek koliko da proverim da li mi određene čarape odgovaraju.

nokte sam već potkresao da ne bih par dana pred maraton nešto skrkao gde ne treba, još je ostalo da operem auto (jer nisam prošle nedelje)

o moj dragi, o moj mili...

meni treba gili gili.

tako je valjda išao song, a jutros sam doživeo redovni godišnji gili-gili na lekarskom pregledu, kada su me mazali gelom po celom telu zbog EKG-a.

popodne će biti gotovi i rezultati krvi sa malo povišenim šećerom jer sam morao da doručkujem obzirom da sam se probudio tri sata pre lekarskog, no to ne bi trebalo da bude neki BIG problem.

više me zanima koliki mi je hematokrit, da znam da li da se nešto nadam pred maraton ili da sve brige okačim mačku o rep.

obzirom koliko (ni)sam trenirao, svi planovi su mi se ionako raspršili u ova zadnja tri dana.

prošle godine sam se nekako "izvukao" u zadnji čas dužinom u utorak no utorak evo prođe (a ja osta') i sad više ne znam šta da radim.

sreda mi deluje preblizu maratona, i kako sad to preračunati?

ako mi je prošle godine taman bilo 31km u utorak, da li je u sredu taman 25 ili 28?

ili da odem na maraton bez prethodne dužine?

ili da opet lupim 30-ak ali jako laganih kao i 2023.?

uf.

dugačak i tanak, ili kraći a deblji?

jutros mi je bio kraći, ali onako sadržajan, mesnat, učinkovit

trening

kao što rekoh planirao sam nešto slično jučerašnjem, dužem ali tankom glede tempa, no ispalo je da je život jutros imao druge planove

hteo sam da skinem neke oštećene tende sa terase

a Lola je htela da premestimo neki ormar na sprat

tačnije to sam ja odavno hteo ali je ona poželela da to bude JUTROS

pa smo malo prenosili ormare (iz dva dela) pa sam onda sa merdevinama po terasi visio i skidao ta čuda, i to je potrajalo ne toliko dugo da bi mi skratilo trening ali sam od tog stajanja i nošenja bio nešto malo manje raspoložen za sve pa i za trčanje

no to sam tek kasnije primetio

biciklom 3.5km do izlaska iz grada, i krenuh

hteo sam Tempić ali noge trče Tempo

tu sam počeo da se "lomim", da li da usporim i odradim zamišljeno, ili da se držim ovog proseka koji mi se više sviđa, po ceni da prepolovim tu udaljenost koju sam maštao preći

i obzirom da mi se nije svađalo sa samim sobom, rekoh daj da skratim, ionako sam od jutra dosta stvari uradio a nije trčanje jedino važno u životu

a kao što i uvek važi, postoji Popodne za nadoknadu

nisam nezadovoljan, niti želim da budem

nije Dužina ali nije ni da nije

bio sam čvrsto ubeđen da sam prošle godine jedinu dužinu pred maraton otrčao u ponedeljak 6 dana pre trke, no skrolanjem kroz blogove i logove garmina i strave, skontao sam da sam je trčao u utorak, samo 5 dana ranije

i već sam bio nameračen da OPET otrčim dužinu u ponedeljak kad ono, nije bio ponedeljak

i rekoh šta sad, mogu i u nedelju

no najavili su kišu

a ja sam juče trčao 13km od čega je pola bio jači tempo

dakle već sam u startu hendikepiran

i sad, ako sam već trčao tempo u subotu, mogao sam jutros pred kišu na neki hajk malo duži, i sutra po lepom vremenu na dužinu, koja bi opet bila dan ranije nego prošle godine, dakle savršen sled događaja

no anksiozni poremećaj je učinio svoje pa sam morao to da probam što pre, makar i po kiši

i onda sam nabio šuškavac u zadnji džep od donjeg dela tanke trenerke (one capri dužine Nike) i hrabro se otisnuo na tih 30km, no svo vreme sam gledao u oblake i čim je počela kiša ja sam sa brda strčao nazad u grad pa šuškavac nisam ni vadio iz džepa

umesto 30-ak je ispalo 20km, doduše sa jučerašnjih 13 to je već 33 ali se tako baš i ne može računati

imam fore i popodne za koji kilometrić nadoknade, pa i u ponedeljak, pa čak i u utorak kao i prošle godine, što da ne

štaviše ako uspem da otrčim tri poluDužine u tri dana, možda to bude i bolje od jedne "prave" dužine, ko bi ga znao?

zadovoljan sam odnosom proseka (5'19'') naspram uspona (236m) i avg. pulsa (137) a ni kadenca nije bila loša tj lenja (175).

odmah sam se čuo sa šefom i prijavio se za Državno, još sutra da uradim lekarski i gotovo

za vikend je opet najavljeno letnje vreme, prošle godine mi je baš prijalo sunce, čak sam i izgoreo po ramenima :-)

dve banke dana

pretpostavljam da oni stariji znaju za taj izraz da se deset nečega zove banka, počelo je od deset dinara (daj mi baba banku, da kupim čitanku, da naučim pesmicu, da dobijem peticu) a posle toga je ušlo u žargon pa znači deset bilo čega a najviše godina, pa kažemo za nekog od 30 da je napunio tri banke itd

e tako je prošlo 20 dana aprila i već više nemam pojma kako sam prošlog aprila pretrčao 222km a ovog jedva pola od toga, unatoč i uprkos čemu se još uvek nadam da ću se odlučiti za Beogradski

a odluka će pasti koliko sutra

jutros pak odličnih 13.4km s tim da sam prvo krenuo kao tempo, pa sam se na vrhu brda setio jedne šume kroz koju sam protrčavao pre par godina, i rekoh taman da prođem opet da Loli slikam taj neki monumentalni hotel ili planinski dom ili ko zna šta već, što je sagrađeno napola i zvrji tako pusto kao građevinska avet

no šuć muć skontao sam da su neka drva pala po stazama i da je sve jedva (ne)prohodno a ja krenuo u novoj trenerci pa nisam mogao da odlučim da li mi se MANJE cepa dukserica ili donji deo, tako da sam nakon nekoliko pokušaja odustao jer nijedna staza nije delovala da će proći kuda treba

možda neki sledeći put probam odozgo pa da vidim hoće li se neki put otvoriti

nikako da kupim tj naručim tu mačetu jer postoje dve različite, jedna ima sečivo od možda 25cm pa deluje mobilnija i lakša za poneti, no njom bi teže išlo krčenje, a druga ima sečivo 40cm ako ne i 45, i deluje savršen alat upravo za ove stvari 

ali stvarno, trčati kroz grad sa maltene sabljom, kontam da bi me u kratkom roku neko uhapsio

neraDan a nije nedelja

danas smo zbog rođendana proglasili osobni državni praznik i ne radimo na poslu.

mini godišnji, vaistinu!

kao prvo ajmo na pijacu.

rekoh neću biciklom, zima je, ajd malo da otrčim do pijace i nazad.

taman ne bih ni počeo da se znojim, pa malo predahnem, pa istih kilometar i po nazad, opet bih ostao suv, no Lola predloži da dođem naokolo do pijace da ne stojim tamo džabe i tako napravim čitavih 6km uohooo.

kakav početak!

pa mala šetnja sa psima, tojest nije ni mala, 4km, pa po pečenje, pa do lidla, gde ćeš na rođendan nego u lidl, srećom je na kasi bila drugarica pa smo se fino ispozdravljali.

sad kujem planove za ostatak dana.

obično bude ovako u nedelju, trči levo trči desno i onda mi na kraju ne ispadne ništa od dana, osim onomad kad sam otišao negde bajkom no bilo je 30+ stepeni pa bih se svakako lepo proveo bilo gde.

sad je pak opet vetrina i oblačno i grozno ledeno i nemam pojma šta da isplaniram a da mi ne presedne i ne propadne slobodan dan.

budi pametan, ponavljam sebi, samo sam zaboravio šta to tačno znači...

ovo podosta NIJE loše

danas neverovatnih 13+1 km, A EVO I KAKO!.

obzirom da je juče bio potop i neverovatna zimoća, pa niko od nas nije mogao biciklom do onih psića na brdu, tojest jedna je mlada ženkica - poodraslo štene, a druga je mlada majkica koja je sada ostala bez dece.

i lepo se opremim ja ujutru, majica i duks onaj novi Nike, da ga isprobam, plus ranac onaj sa dve bočice na grudima i sa psećom salamom u velikom džepu na leđima.

taman da me greje.

krenulo je polako i traljavo, barem sam tako mislio, no iako je bilo prohladno imao sam vetar u leđa i bilo mi je toplo do brda.

nisam ni znao da ću do kraja da nagrabim preko 300m uspona, a još sam se vraćao ravnijom varijantom, za ukupnih 13km.

čak sam u jednom času skinuo majicu i ostao samo u duksu, pa je umotao (majicu) na mesto one salame koju sam potrošio, no kad sam okrenuo i skontao kolika vetrina ledena duva, brže-bolje sam sve opet obukao nazad na svoje mesto.

džabe izdangubih 2x3 minuta na presvlačenje.

obzirom da mi se juče dopala ona nadoknada, danas sam pak u puno manjoj pauzi otpešačio stazom kroz šumu do vidikovca iznad grada i strčao 1 kilometar pored spomenika Stevanu Filipoviću iz Opuzena, opet bolje je 14 ukupno nego samo onih 13 od jutros.

dakle u dva dana dva puta po 14, bingić! (mali bingo)

plivanje surfovanje i ronjenje

patike su mi surfovale po barama, čarape plivale u patikama, a noge ronile u čarapama.

sve sam pokrio.

elem ovo je definitivno bio jedan od onih najgorih dana koje možeš da zamisliš.

padala kiša celu noć, na planinama sneg, Dubai potopljen.

kad mogu da prave Beograd na vodi, mogu i Dubaji, nije on ništa lošiji.

i krenem ja pre posla da odjurim neki kružić BILO KAKAV za slučaj da se ipak prijavim na Beogradski.

prvo sam malo preskakao bare, pa zaobilazio onako napola nonšalantno, da bih pred kraj trčanja naravno trčao posred bare jer što si mokriji sve manje te je briga.

vidim da ću nakupiti 10-ak km ako još malo zavijugam pred kraj tu po blokovima (kvartovima) i nisam ni gledao na sat, tek izašlo mi je kad sam ugasio 10.01 km, eto kao neka kompenzacija za sve one treninge koje sam završio sa .97 ili .99 km, eto iz štosa.

popodne je bila malo jača pauza na poslu pa sam prošetao starim putem za manastire i strčao nazad 4km, vidno je otoplilo u odnosu na ledeno jutro i to mi je baš prijalo.

skupljaju se kilometri ali nekako traljavo.

videću šta će biti sutra. 

ode mas u propas, upro pas --->>> prstom u mas

jedno malo nigde i ništa

još jedno u nizu, that is ("točnije")

imao sam baš lep plan, krenuo mtb-om rano ujutru

posle kilometra, Lola skreće ponikom na pijacu a ja produžavam pravo u brda

merkam oblake, piše da je +19, ja u kratkoj opremi

najavili su +25 ali da li će toliko i biti

oblaci i vetar, nije isto kao kad je žarko sunce, nekako sve deluje hladnije

razmišljam da li da okrenem na drugu stranu, ne ka brdima

pogled u stranu, da, ima nekog neba iza

utom shvatam da sam zaboravio telefon

nije baš da smo povezani pupčanom vrpcom ali ako sam planirao malo duže putovanje, nije zgoreg imati ga pri ruci

a i zbog fotkanja

jer ako se ne vratiš sa albumom fotografija, kao ni da nisi bio u firenci jelte

okrećem nazad, vraćam se kući

raspoloženje mi opada

nema veze, rekoh, otići ću sa psima u šetnju, oni će se radovati

pa na posao tih sat i po koje sam mogao i da izbegnem sve do popodne

nema veze

malo smo jurili patke, malo lajali na helikopter, malo ulazili u reku

pa na poslić, pa na bajk/hajk

ništa spešl

lepo je po bregama, nisam odavno tuda protrčao ali ni hajk nije loš

strčati uvek možeš u povratku

nizbrdo se i govno kotrlja, što bi rekao Ja, kad je samokritičan

stigao je prvi deo pošiljke

poštovani, vaša pošiljka možda bude podeljena na više pošiljki, ukoliko ne budemo mogli da vam sve pošaljemo odjednom

došao šuškavac koji se može spakovati u neki unutrašnji džep pa bude manji od pesnice

materijal deluje vrlo dobar

stigao i duks, isto nike, takođe deluje puno kvalitetniji od onog iz lidla

drukčiji materijal, ne deluje da će se natopiti znojem pa visiti sa mene

zašto sve što je kvalitetnije mora da se doplati, oh, zašto

sutra će stići i neka jakna trenerka, nejasno u naslovu a sa slike nisam mogao da pogodim koliko je to tanko a koliko debelo

bumo vidli

taman je ovo govno od vremena pa ću stići svu tu zimsku garderobu da isprobam

koliko pre dva dana mi je garmin na bicikli pokazao +37, sutra ću se probuditi u +5

prolećna kolekcija "leto-zima 2024."

milina

odloženi efekti

trening je prošao pre 15 sati a ja i dalje nastavljam da jedem :-)

vidiš ti to...

nakon jutarnje šetnje sa psima, pored reke, vrtim podatke na satu, kaže da sam loše spavao i da ću se danas lakše umarati (lažu, pola sata sam usisavao kuću, baš onako pun snage) a HRV mi je dotakao dno života sa samo 32ms no doduše lični mi je 29ms, taj donji, dok mi je gornji lični 60ms što kažu da je skroz dobro za ovako matoru drtinu

gledam šta sam to sve naručio jer mi je za koji dan rođendan, i baš jedva čekam rezultate te VELIKE AKCIJE DODATNIH 20% POPUSTA NA SVE

na jednom piše wind jacket, na drugom piše da je šuškavac mada isto izgledaju, a na trećem da je dukserica, to jedino nema kapuljaču

nikad nisam trčo sa kapuljačom ali otkako sam kupio one slušalice "za na uvo", možda će mi i zatrebati

igrom slučaja (da li je išta slučajno?) u najavi je neko kataklizmičko zahlađenje, pa daj bože da ta porudžbenica stigne što pre, taman tamo sreda četvrtak petak da isprobam sva tri tzv. artikla

to znači da bih opet morao da trčim, fuj, a tako sam se lepo naložio na biciklu

rekoh taman sam zaređao vikende 100 pa 130 i baš bih sad morao 165 pa 200, kaj ne

ali mućak

potvrđeno je da je Beogradski = Državno, vidim u viber grupi od kluba

moram proanalizirati raspis da bih znao do kada su prijave tj kada se šalje spisak u Savez

baš volim ta prvenstva za koja je besplatna startnina, a taman usput moram da uradim i lekarski što je još i lepši doživljaj od maratona, kad me med. sestre golicaju onim elektrodama za EKG

mini epski

mini epski dani su i kada pretrčiš Plitvički maraton bez da si igde prohodao, u protivnom je to samo jedan malo duži izlet, ali mi je zato epski bio i onaj Tara trail od 58km iako sam na par mesta morao pjehe obzirom da smo imali 40% uspone pa šake na kolena i guli guli guli...

no iz nekog razloga sam utuvio da na bicikli mora biti preko 200km da bi bio epski (trening, izlet, dan) no danas sam uspeo da postignem puno više od planiranog a i ona osnovna ideja je bila već mini epska

od svih "puteva kojima nisam prošao", neko vreme merkam jedan žestoko planinski no taj mi je još uvek pretežak za ove neutrenirane noge, a nadam se da će biti još lepih vikenda do kraja godine

na kraju krajeva, tek je počela tzv. sezona za bicikliranje

prošle nedelje sam krenuo na istu stranu pa malo više skratio, a danas sam opet odustao od tih visokih planina i krenuo u malo skromniju avanturu

takođe jednim "putem kojim nikad nisam", pa pomoz bog, rekoh, preživeću

prvi kilometar u nepoznato i odmah 14% uspon, kikiki

nakon 3.5km cvrc nema više asfalta

očekivao sam to, ali puno dalje, mapsi su mi izračunali da je ta prečica preko brda nekih 24km

rekoh bajo moj ako i odande imam samo 3.5km asfalta, ima sit da se oprašim na makadamu

kao nešto su nasipali pa je to više pesak i prašina nego makadam

zato je svuda nizbrdo bio makadam-kamenjar, a meni gume oćelavile, kramponi se izlizali, plus naduvane na 4 bara jer mi je većina terena asfalt pa da se brže kotrlja

no zato po makadamu nizbrdo ideš kao kroz bljuzgu, šetaju gume gde one oće

uplašiše me dvoje iz jednog džipa koji su mi rekli da je put sve gori i gori i na kraju zemljani koji ide kroz šumu (?) no oni očigledno nisu išli istim putem kojim sam ja hteo

nakon nekoliko povuci potegni momenata ugledah asfalt

rekoh to je samo malo kroz selo, daj šta daš

no selo je dugačko nekoliko kilometara a bogme i pod nagibom (na par mesta 16%) i kad sam ga celog prošao asfaltom skontao sam da do varošice pod drugom stranom brda mora biti još širi asfalt, kao što je i bio

imao sam tačno 5km makadama, od čega samo kilometar "teškog", ostalo je lakše vozljivo

kada sam došao na najudaljeniju tačku vožnje, 65km odavde 65km glavnim putevima nazad, već sam bio prezadovoljan

i nakon nekih 8km ugledam putokaz-prečicu za jedno selo kroz koje sam pre par godina trčao (došli autom pa napravili krug, ja trčao a Lola mtb-om) i skrenem bez razmišljanja

AJME KAKAV BONUS

predivan istarski krajolik, nov asfaltić, vijuganje, strmo gore-dole, a sa grebena pogled na brege i planine, livade i šumarke, praznik za oči i dušu

i dođem u to selo i zaglavim bogu iza nogu

čak nađem putokaze od mtb-maratona no on je išao nekako popreko od ovoga što je meni trebalo

nakon deset stajanja i analiziranja mapsa, naiđe tip na motoru i kaže mi AJD ZA MNOM

i tako ja ko na tur d fransu, doduše tip nije imao tv kameru, za motorom pun gas do kritične raskrsnice gde mi je pokazao prstom gde da skrenem
(tog puta uopšte nije bilo na karti!!!)

još malo po prašini pa izbijem na još jedan nov asfaltić koji me serpentinama katapultirao na glavni put

odatle dalje sigurica kući, imao sam tri nova otkrića, savladao 129km i 1700m uspona, kući me čeka žena a pored nje pita od lososa iz lidla, pohovane bukovače, salata i pivo, šta ćeš više od života

spustim na najmanji zupčanik pozadi i nagazim hronometar da na poslednjih 20km malo popravim prosek, eto čak i treninga (6 sati ravno!)

mislim da je ispalo ovo neuporedivo bolje od one treking lige na +35° Celzija

nije petak al je trinesti

opet sam se predomislio kao i za prethodnu treking ligu

A EVO I ZAŠTO

naime postoji spisak razloga, što bi rekao đule van gog

prva stvar, neće svaki vikend biti ovako lep

kad je već lep vikend, da li je bolje nedelju sunčanu i toplu, bez bitnog najavljenog vetra, potrošiti na sedenje tri sata u autu i trčanje dva sata kroz prašinu...

ili organizovati neku dužu vožnju biciklom, koja bi svakako mogla da ima koristi (u smislu treninga) kao i dva sata trčanja?

uostalom mogu svakog dana otrčati isto toliko ako baš hoću, i to ujutru kad je manje ubitačno glede žeđi

drugi razlog je da ne moram prati auto, lakše je odustati, ko želi nađe izgovor, i ostale mudrosti sa fejsbuk stranice meše selimovića

kad pomenuh mešu, setih se vesti da je umro roberto kavali, čuveni dizajner, samo nisu rekli da li je umro original ili kopija iz kineske radnje

treći razlog je zajednički interes

obzirom da je Lola rekla da je umorna i kako bih joj samo džabe pakovao biciklu u gepek da se tamo provoza po mačvi dok ja trčim, nego da bi samo sedela pored jezera i odmarala se, ispalo mi je to nekako tupavo, da i ona na to potroši dan tojest ista ona tri sata u autu (1.5+1.5)

kad sam sve to zaključio i stavio točku, seo sam na bajk i provozao se tu po bregama lagano par sati čuvajući se za sutra

nije baš ni da mi je bilo do treninga u subotu popodne, otkako radimo 6/7 dana evo već punih godinu dana

Fato, Fato, Fato, ti si moje zlato

razbolje se ljepa Fatma, jedinica uMajke

joj ko će sad prati auto od prašine

ispade da je bolje voziti ga nego da stoji u garaži

doduše, ovako je bolje za prašinu, ako već nije za auto

sačekaš da se na krov slegne prst debljine pa onda isteraš na proleće i opereš sve odjednom

ekonomično, nema šta

prijavio sam se za treking ligu u nedelju, pa ko velim jutros mi je zadnji dan za razumno trčanje

to znači da bi sutra svako trčanje bilo nerazumno, no ne mora da znači

par kilometara dole ili gore nije nikog satrlo

ali sam zato jutros "odradio" jedan od težih krugova

iskreno, u par navrata mi je došlo da prohodam na naj strminama, ali nisam

setio sam se da sam sinoć ostavio kod Vištice na instagramu komentar, gde je on držao blic kurs planinskog trčanja i objašnjavao nešto o dužini koraka i težištu

pa sam se ja umešao dodajući da volim i da variram kadencu (broj koraka u minutu) i da je maksimalno usporim samo da ne bih prohodao gde je turbo strmo

i kad sam već na internetu bio tako pametan, rekoh sebi ćuti i trpi

bole noge majko, ali ja uporan

bogme bio sam ponosam na sebe kao malo dete

mislim, tuda sam ustrčao već dosta puta ali jutros mi je bilo posebno teško

11km i jako težak krug, sa salomon prsluk-rancem, da se malo uhodamo nas dvojica

za slučaj da odem na treking, najavljeno je +26° pa ko velim...

dvaput je dvaput, al Fatu bih triput

samo nekoliko puta sam trčao triput u jednom danu, a jedared sam trčao i četriput!

to je bio onaj januar kada sam se takmičio u Strava čelindžu i zadnjeg dana nabio 75km, sećam se da je bilo nešto ujutru, pa u podne samo valjda 8 pa popodne 25 pa uveče 21.

odatle ispade da je i ujutru bilo 21, moguće, mada mislim da je bilo 17 ili 19.

ima to u nekom blogu ali ko bi ga sad tražio.

elem juče sam imao jedan mali dodatak, skroz egzotičan.

vezao sam biciklu ispod jednog senika, štale, čega već, ozidana kućica u kojoj drže kukuruz i bale sena sa velikim tremom ispod kojeg hranimo tu kuju kojoj smo juče srećno udomili poslednje štene.

i kad sam već tu, rekoh da vežem biciklu, a nisam poneo onu najveću sajlu.

nego sam imao dva katančića, dovoljno da zavežem žice na prednjem i zadnjem točku, tačnije za zadnji točak sam zakačio ranac kojem sam kroz rajsferšlus provukao mali katančić pa je tako to bilo 2-u-1 rešenje.

jeste da tuda niko ne prolazi i da se ne vidi sa slabo prometnog puta, ali ipak e-bajk je svima privlačan jer svi znaju da "puno košta".

strčao u potok samo meni znanom prečicom, popeo se na put sa druge strane potoka, koji ide gore po grebenu kao i ovaj, pa se drugom prečicom takođe preko potoka vratio na asfalt 300m od bicikle.

jeste da je samo 2km i samo 12 minuta, no ipak mi je laknulo kad sam našao biciklu na svom mestu.

tako sam zaokružio jučerašnji dan na 10km.

april je krenuo traljavo, 

10km pa dan odmora, 

7km pa dan odmora,

13km pa dan odmora,

pa 101km biciklom pa dan odmora,

pa 9, 10, 6km koje prijavljujem evo jutros

ajd barem sam spojio tri dana u nizu 

tanušnih mršavih 55km, 

nekad sam umeo više da pretrčim u samo jednom treningu

red loše red neloše

danas je pak krenulo nit loše nit neloše

da sam ostao na 6km bilo bi loše

opet ostavio biciklu na izlasku iz grada i popeo se 3km uzbrdo

pa vidim da sam umoran, da trčim i tromo i sporo

krenem nazad, rekoh i šest je bolje nego ništa

no kao, imam ipak desetak minuta vremena viška, kopkalo me par puteva koji vode u šumu, da li igde izađu ili samo služe lokalcima da kradu drva za loženje i prodaju

prvi puteljak je izbio u nečiji voćnjak, pa dalje nizbrdo u potok, odatle sam se vratio i ipak zapucao onim u šumu

dalje sam jedno po jedno razdvajanje ispitao pa odustao kada se pretvori u neprohodno šipražje, a onaj koji je najdalje išao, taj je takođe počeo da se pretvara u stazice i na kraju u - ništa!

no tu sam ugledao na mapsima da iznad postoji nešto što je u trenutku satelitskog snimanja delovalo kao put, pa sam krenuo u tom pravcu.

sada mi se već nije vraćalo, jer sam nakon trčanja normalnim šumskim putem, pa malo uraslim svuš svuš sa sklanjanjem grančica kao bojan križaj u slalomu, pa sam nakon peuze nastavio peške 50m, i rekoh idem napred pa štagod

i eto ga!

izađoh na još lepši put od onog kojim sam uopšte dole krenuo, i vratio se na makadam sa kojeg sam krenuo u avanturu

neloše, mada bi 9km bilo bolje od 8, a 13 još bolje, no avantura nosi pet bodova tako da smo opet stigli na lepu trinaesticu

crtice iz prethodnih životâ

napokon 

nešto mi je iskrslo na poslu da uradim, neka sitnica, i vratio sam se za laptop i gledam u ovu reč NAPOKON i pojma nemam šta sam hteo da započnem u toj rečenici.

imam tu već pominjanu česmu odnosno izvor obzirom da nema nikakve slavine, nego mnogi takvi izvori se u okolini zovu Ovoga česma Onoga česma, pa mi se zato omaklo.

a tuda sam trčao neki, puteljcima dosta puta, ranije, i baš mi je gušt da malo "obnovim gradivo".

par puta sam išao glavnim putem pa tu na jednom mostu ostavljao biciklu, i nakon trčanja išao biciklom bonus od 2+2km do izvora.

jutros sam pak zapucao naslepo skroz do gore, nadajući se da će u toj pustoši biti nekog saobraćajnog znaka za koji bih mogao da vežem skupocenu poniku od dva dinara.

srećom nađoh znak na raskrsnici dva puteljka od kojih ne znaš koji je nižeg razreda, odmah 100m iznad česme.

a balon od 6l za vodu sam sakrio u žbunje, jer da sam ga ostavio u korpi bicikle dobio bi krila u roku od pet minuta, čim bi ga prvi domaćin spazio iz auta.

onaj lep šareni balon od destilovane vode iz Lidla, mami da ga uzmeš kao da da si video 50 evra izgubljenih na asfaltu.

uglavnom treće podsećanje na te puteljke mi je donelo dosta lepih uspomena, kao kad slušaš pesme koje si u mladosti slušao pa se opet osećaš mlad, uz Maršala Tita, junačkoga sina, nas neće ni pakao smet', mi dižemo čelo i kročimo smelo, i čvrsto mi stiskamo pest!

i tako sam u blaženom zanosu kao da nosim štafetu, požurio tih avanturističkih 9km tokom kojih mi je kroz glavu proteklo duplo više nego da sam otrčao 15km utabanim svakodnevnim stazama.

nakon trčanja sam izvukao balon iz žbunja, umio se i napio vode, i sa natočenom izvorskom vodom se sjurio nazad u grad.

Gavrilo di, Gavrila da, obladi obladada

danas je bio rođendan drugarici iz detinjstva pa sam se najeo teletine ispod sača.

sač mu valjda dođe neki poklopac.

lepo beše ali velika porcija, pa sam pola poneo kući da pojedem sutra za doručak.

inače drugarica je jednom na izletu u neki manastir od kaluđerica dobila crkveno ime Gavrila, zato što je na današnji dan 08.04. taj neki crkveni praznik Светог Архангела Гаврила pa su joj u nedostatku bolje ideje dali ime Gavrila, naglasak nije kao u reči kamila nego kao u reči gorila.

obzirom da sam dan ranije spičio stotku na bajku, 

nisam ni znao šta da očekujem danas, da li će mi se trčati, ili ne, dobro vožnja je uvek lakša, na točkovima se i govno kotrlja.

i tako sednem ujutru malo da se provozam, pa popodne opet malo da se provozam, pa rekoh eto barem sam postavio temelje za neki eventualni sutrašnji trkački dan.

ako mi se bude trčalo, that is.

kao i par puta ranije imao sam ideje da na slične ručkove (restoran-vidikovac je na 3km iznad grada) dohajkujem ili dotrčim, ili da se eventualno nakon ručka vratim kući nekim pustolovnim akcijama, no Lola mi je kategorično zabranila slične gluparije, morao sam dva puta deset minuta da sedim u taksiju kao biljka, i da gledam kako lep sunčan dan prolazi pored mene kao pored govneta.

rano je za ljubav, kasno je za smrta

da se zadržim na ovom drugom delu naslova, baš nešto razmišljam, sad nema povratka.

da sam umro samo malo ranije, ništa mi ne bi smetalo, ionako od tog nekog trenutka do dan danas nisam uradio ništa pametno ni vredno, a ne deluje ni da hoću.

e a sad mi se uopšte ne umire.

to je kao oni iz starih romana koji su živeli rizično i mogli umreti stotinu puta a kad su napunili dvesta godina e onda im se odjednom živiiiii.

a ovaj prvi deo naslova, rano je za dobru formu i užitke.

da sam trenirao, mogao sam danas otići negde dalje uz manje muke.

ali nisam.

a zašto nisam?

nemam pojma.

eto nije mi se dalo.

a sad bih da jezdim po planinama i da me ne bole noge, e pa NE MO ŽE.

još sam se na pijaci raspitivao kod momka koji mnogo planinari (a inače uzgaja povrće) kuda može da se prođe na ONU planinu i sve mi je lepo objasnio no kad sam stigao na pola puta, nekih 40-ak km, predomislio sam se.

nisam još uvek u tom stanju da mogu da vozim težak MTB od jutra do mraka, moram prvo malo pripremnih treninga.

izašlo mi je 101km sa 1100m uspona, ništa spektakularno, no na kraju mi je ispalo taman.

ako bude neki sledeći vikend ovako lep, pokušaću malo više.

i svaki sledeći.

možda ustvari upravo ta dva žrtvujem za trčanje, jer je za 7 dana jedna zgodna treking liga u blizini, a za 2 nedelje je Beogradski, državno.

i nakon toga kontam da opet do kraja godine neću ni guglati trekinge i polumaratone već ću svaki vikend gledati gde mogu da odem što dalje biciklom.

netrčanje ili neNeštoDrugo?

jutros sam opet bio hoću-neću i na kraju sam pomislio da imam kao neki plan.

naime juče sam išao sa ovima iz udruženja za zaštitu životinja da im pokažem gde sam video ostavljenog matorog psa, i kada je delovalo da je propao u zemlju, ispostavilo se da je to samo donekle tačno.

naime propao je u vodu.

onako mator i gluv, pitanje je i kako mu radi centar za ravnotežu, upao je u rupu oblika levka iz koje su vadili šoder a na dnu koje se napravila bara prečnika pet metara.

nekako je sišao ili skliznuo i više nije mogao da izađe jer je pesak jako strm sa svih strana, maltene kao kornet.

dok je mogao grebao je pa je onda verovatno malo plivao malo grebao i samo uzalud odronjavao taj pesak i kamenje, da bi se na kraju udavio, možda i od hipotermije u toj bari a ne samo od umora.

tako sam taman sahranio neka dva žuta šteneta koji su uginuli pored nekog mosta, pa je posle par dana došla vest o ovom ubistvu o kojem priča ceo svet, i dva dana kasnije eto mene u istoj situaciji kao ona dvojica psihopata, zatrpavam leš na divljoj deponiji.

naime juče sam već probio termin povratka na posao za dva sata pa smo se razišli, a jutros sam se vratio na to mesto da ga prekrijem peskom da ne leži onako pod otvorenim nebom, da ga kljuju vrane i jedu muve i crvi.

tako sam nakupio ihahaj kilometara biciklom, prekjuče samo 21, za juče moram da izračunam.

bicikla kaže 59 za oba dana ali dodaje 1/20, dakle imam u totalu 56, što znači juče 35.

nije loše za rikaveryć nakon trčanja.

moram to istetovirati kao onaj u filmu Memento, da ne bih do sutra ujutru kad upalim kompjuter isto računao još pet puta.

obojica ubojica

već drugi dan svi pričaju samo o onom dvojcu pijanih psihopata koji su ubili dete od nepune dve godine, pa je i to malo spustilo volju za trčanjem i biciklom, sve razmišljam kako li bih ja završio da me neko zakači kamionom na nekom putu.

tamo u titovo vreme onih 50ih i 60ih godina, možda i 70ih, većina bi potrčala da pomogne, priskoči, bez straha od posledica.

danas čak i žene, posebno ove mlađe, instagram generacija, odmah pobegnu, ko bi se petljao sa slomljenim biciklistima, policijom, hitnom, produži dalje i pravi se da se ništa nije dogodilo.

ne dozvoli da ti pokvari dan to što si nekog zamalo ubio, ili ubio.

a meni se baš ne završava ovo malo života što mi je ostalo tako što će neko da se vrati kamionom u rikverc da bi me još jednom pregazio, za svaki slučaj ako još uvek mrdam.

plus se promenilo za 180° to da su nekada žene važile za opreznije vozače, prosto su imale manje adrenalina, testosterona, slabije reflekse pa su bile opreznije.

danas cele selfi generacije imaju sve više i više mišljenje o sebi, narcistički poremećaj je postao pravilo a ne izuzetak, to je juče položilo i već piči predgrađem 90 na sat kroz krivudave ulice, pršti samopouzdanje na uši i šta će drugo takva guska da uradi kad joj se nešto iznenada pojavi u krivini osim da ga udari i pobegne.

totalno nesvesni sveta oko sebe, brzine, mase automobila, svojih refleksa dok negde žure i kucaju sms jer njihovo je vreme dragoceno jelte a nečiji život malo manje.

no nekako sam pretrčao 13km jutros, zadovoljan sam.

opet sam bio u fazonu "neće mi se jutros valjda opet NE trčati?" no kada sam ostavio bajs ispred Lidla i odšetao kilometar uzbrdo brojeći ko mi je šta lajkovao u zadnja dva dana, rekoh daj da probam.

i ispade neloše.

hoće neće neće neće

čak sam i traku za puls stavio ali ništa

ne vredi, nije mi se trčalo

često mi se desi da mi se ne trči pa na kraju ispadne solidno

ali nekad se umeša i satnica

dok se nećkam i tražom pravo mesto za start, kružim gradskom biciklom po predgrađima, vreme polako teče, ostaje mi sve manje do posla, a što duže odlazim više će mi trebati i da se vratim

usput naiđem na neku divlju deponiju pa krenem u obilazak i istraživanje čega sve tu ima na hektar prostora.

iza vijuga Kolubara, na mestima gde su vadili šoder su ostala mala jezera, skoro pa savršeno za tumaranje i fotkanje

spazim i napuštenog psa od 15 godina, nagluvog i zapuštenog, krmeljavog, kako leži između nekoliko gomila zemlje koju tu dovlače kamioni sa obližnjih gradilišta

utom eto i kamiona, pitam vozača otkad je tu taj pas, kaže juče i prekjuče nije bio, noćas se pojavio očigleno

doveli ga da umre tu, da se ne potresaju kod kuće dok mu broje zadnje dane

prona5555555

(gledam čemu služi ovo num.lck dugme, možda sam već gledao, kao da isključim brojeve na tastaturi a ne pada mi na pamet zašto bih to radio, šta mi smetaju

elem

pronađ(tu sam stinuo pogrešno dugme umesto Đ)em flašu koja doduše nema čep, pa odem do reke da mu natočim vode da barem od žeđi ne ode tako mator i dezorijentisan, apatičan

u međuvremenu skontam da je sa druge strane tih gomila zemlje nekuda sišao i da leži tik uz reku

dakle ume da nađe vodu, ajd bar nešto

tu je već prošlo i više vremena koliko sam mogao da ostanem na trčanju, trčao nisam, plus kasnim na posao koliko god žurio

bar ne moram da se tuširam, ostaviću to za popodne

u sredu sam pogodio u sridu

videh juče da je jedan sugrađanin kojeg muči koleno pa ako ne vozi biciklu onda malo šeta nizbrdo a trčkara po ravnom i uz blaže uzbrdice, prošao neki segment za koji sam odavno zaboravio da sam ga napravio.

rekoh to ću ja sutra, i došlo je to "sutra" evo upravo danas.

jel beše atomci pevali da je svako danas jučerašnje sutra?

ili je svako juče jučerašnje danas, tako nekako.

iz nekog razloga opet odlučim da odem biciklom samo taj 1.5km od kuće, da mi polazak ne bude na istom mestu, jer mi to donosi pojačani stres i ubija mi volju za životom.

zbog toga sam morao da nosim šuškavac i da ga opet zaključavam na bicikli, provučem sajlu kroz oba rukava, onda ga umotam u loptu i stavim na gepek.

ako bi neko hteo da ga odnese, morao bi svog da ga pocepa.

pa mi onda ne bi bilo žao jelte, mislim ako si ti zeznuo mene onda sam i ja tebe.

i krenem prvo malo lagano sve po trailu iz reku, ne po asfaltu nego drugom obalom preko korenja i zemlje, da se malo podsetim kako sam nekada i tuda trčao.

nije loše za koncentraciju i propriocepciju.

a i kad kreneš nekuda gde znaš da ti prosek uopšte neće biti bitan, odjednom nestane svo ono razmišljanje o tome da li je ovo dovoljno brzo da ne bude sramotno sporo.

prosto kao malo brža šetnja.

stignem podno tog segmenta, uzletim gore uzbrdo i popravim ga za maltene dva minuta.

kilometar i nešto, piše da je prosek 8%.

nekoliko ljudi je tuda prolazilo no na dva mesta imaš nenormalno strm makadam, a na par mesta imaš i zaravnjenje pa sad, treba tu proći nekoliko puta da se pohvata najbolja taktika, gde se pričuvati a gde se potrošiti.

vratim se po onim livadama od prekjuče, da još malo utvrdim gradivo.

samo 7km ali kvalitetnih, još je rano za statistike.

nedelja u utorak

svaki neradan ili poluneradan dan mi ispadne slično.

danas je bio neki fazon da kao nemamo posla pola dana i eto prilike za nešto lepo i dugačko.

pa sam krenuo da kujem planove gde mogu stići biciklom jer je granulo drečavo lepo plavo sunce, pardon, nebo, a sunce je belo uglavnom, mada kažu da je žuto, a ustvari je mesec nekad beo nekad žut.

kad smo to raspravili, postalo je i nebo belo, ono što je u prvi čas bilo plavo.

piše na jednoj prognozi mogući pljuskovi, na drugoj kaže da je samo oblačno, nebo za sad mirno i melanholično, doduše možda se u daljini nazire neka nervozica.

krenem biciklom u šorcu pa se vratim da obučem nešto duže, pa se posle par km ispostavi da mi je po vetru hladno i gore u nekom tanjem duksu.

pa se opet vratim kući vidno razočaran što mi ništa neće ispasti potaman.

doslovno u trenu kada otključavam kapiju da uđem u dvorište, počinje pljusak.

ne sećam se ni šta sam radio narednih pola sata, tek odjednom se sve razvedrilo, opet je nebo plavo a sunce belo a oblaci bez boje, hoću reći nema ih.

sednem opet na biciklu, onu gradsku, rekoh bar da uhvatim malo boje po ušima.

napravim krug tu po okolini, i stignem taman nazad na posao, rekoh nema veze, nakon lomatanja po onim livadama juče ništa mi neće faliti ni da dan provedem ovako u aktivnom odmoru.

Majmunijada

neki Prvi April zovu dan budala a neki drukčije.

gosn Golubić je jednom rekao - Majmunijada!

ali nije bio prvi april.

nego početak nekog festivala ili fašnika u Samoboru.

pa su tu bili uključeni i klovnovi.

ako ćemo pošteno, jeste tu bilo dosta "majmunisanja".

ali je bilo i zanimljivih stvari.

npr momak sa biciklom na jednom točku, kotaču, dva metra visokom (bicikl, ne točak) je vodio u krug po trgu dobrovoljce, koji su panično pokušavali da prežive od jedne bandere do druge, e onda je zagrle onako kao najrođenijeg.

tako sam ja jutros započeo glupi april.

poput ovog vlasnika cirkusa.

otišao biciklom samo kilometar, iz razloga da krenem na trčanje sa bilo kojeg drugog neustaljenog mesta.

pa dalje u trč.

i onda sam se setio, kontra prvog aprila.

neću da se šalim, glupiram, zayebavam prijatelje, nego ću onako svojski da se založim da im osiguram jedan baš lep poklon.

tako sam otišao na neke livade, tu odmah na periferiji, gde baš nikad nisam sreo baš nikog, i kontam da svi ovi moji lokalci uopšte nemaju pojma da samo na kilometar-dva od grada imaju tako lepe staze za šetnju.

dobro ajd, i za trčkaranje.

meni je izašlo 10km okruglo, nadam se da je dovoljno za Dan Budala.

inspiracija kills the cat

nije me ništa ubilo, naprotiv

kao što sam dan ranije u naletu inspiracije otrčao jedan jako mali i jako kratak kružić (kratak za nekoga ko se sprema čak i za maraton, možda) tako sam i juče nakon jutarnjeg treninga krenuo popodne biciklom...

i razmišljam, neću nigde ništa da zapinjem da bih se sačuvao za Nedelju, idem laganini da se provozikam i uživam u lepom letnjem danu, i tu negde ugledam tragove od traktora kako drsko silaze sa jednog brda i gubi im se trag.

i malo kasnije naiđem na skretanje, tako po zemlji između dve njive, negde otprilike u tom pravcu.

ajd rekoh, ako sam prekjuče tumarao po istoku, juče ujutru po zapadu, da malo protumaram i po jugu, kaj ne?

skrenem sa glavnijeg sporednog asfaltića, eto i on je doživeo da od nečeg bude glavniji, skrenem dobrih 200m nizbrdo i tek tu parkiram biciklu, zaključam dva ona mini katančića tako da rajsferšlus od ranca vežem za žice, nit možeš da otvoriš ranac nit da pomeriš biciklu, jedino da je odneseš što je malo verovatno obzirom da mi je tu na brdu skoro uvek na vidiku dok prelazim preko puta, a em je e-bike težak 25kg pa ne mogu ni da zamislim nekog kako s tim na ramenu uspeva da mi pobegne.

i sad evo sabiram kilometre, stigao sam do 193 u martu pa je moguće da će tako i ostati jer jutros nisam trčao, išli smo 4km sa psima u šetnju po olujnom vetru.

šta će biti sad, nemam pojma, vetar ne popušta, nešto mi se i ne ide na bici trening, a ne mogu baš reći ni da mi se trči.

ako ne prelomim da ću na bajk, nema mi druge nego na neki hajk/jog ili nešto malo biciklom pa odatle na jog.

eto, a taman rekoh da je moguće da ću ostati na 193!?

svašta.

dodatak i odbitak

juče sam popodne neplanirano dobio mali dodatak trčanja na neobičnom mestu, odmah iznad ranča drugarice koja je spasila jednog konja ili kako ona kaže Kooonju, kod njih (oca) sam ostavio biciklu pa se otisnuo u istraživanje okoline.

obrni okreni svaki istraživački poduhvat na tom terenu se završi tako što izbijem na asfaltić kod groblja, baš poučna pričica, gde drugde može da svako putovanje završi nego tamo.

he he

jutros sam pak biciklom na skroz drugu stranu sveta, ostavio je vezanu na jednom mostiću pa se uputio prvo na podsećanje nekih opskurnih stazica kojima sam davno protrčavao, da bih između dva ta "poznata istraživanja" šmeknuo i jednu prečicu koja je možda prečica a možda i nije, nisam uspeo da skontam da li iz svake livade može svukud da se izađe jer su neke ograđene, a nisam imao vremena da proveravam tako što bih prošao dalje kroz zaselak.

uostalom, ovo je bitno, ako prvo kreneš kroz nečije kuće, često će ti reći da dalje NEMA prolaska, čisto jer ne vole da im tu neko prolazi, svoj kraj doživljavaju kao da su sva brda i sve šume njihove.

ako pak sledeći put krenem odozgo sa brda, odakle sam prvi put uopšte primetio taj puteljak koji deluje kao moguća prečica u zaselak, jednom kad si već prošao i ušao u sokak između kuća, nema šta nikoga ni da pitaš. 

samo kažeš "ja krenuo odozgo puteljkom sa onog brda, da vidim gde ću izaći".

naravno umesto dobar dan uvek je poželjno u selu reći pomaže bog, to odmah omekša domaćina i osujeti svaku negativnu reakciju.

jer nakon što po peesu nekom odgovoriš sa "bog ti pomogao", kako ćeš mu nakon toga reći - ajd šta si zapucao ovuda, ne može kroz moju avliju, marš nazad istim putem na to brdo s kojeg si strčao.

bio je to besplatan čas avanturizma, nema na čemu.

mislim da sam stigao do 189.3 kilometra u martu, biće ovo dobar prebačaj u odnosu na prošlu godinu.

mlada jagnjetina

nakon jutarnjeg trčanja bio sam nekako siguran da ću i juče popodne "nešto malo otrčati" no nakon što sam posle posla odjurio e-bajkom do one kafane 12km od grada po pečenje, nekako mi se nije ni trčalo.

razlog je logičan, prijelo mi se pečenje, pa pivo, ihaaaaa...

i posle toga rekoh šta ima veze što će mrak, odoh do lidla.

kupio sam Loli neku bundicu od veštačkog krzna, svetlozelenu, baš je slatka onako čupava mislim da ću je i ja ponekad nositi.

mački će se sigurno svideti, tu nema dvojbe.

tako sam proveo veče pomalo snužden spoznajom da "nije svaki dan petak" no rekoh, sutra (danas) je petak, pa će i on doći.

i dođe petak i izleteh kao iz puške i tu po kvartovima su mi nekako sporo išli kilometri ali to je bilo više u glavi, doživljaj, a ustvari je to tapkalo negde oko petice ili samo malo više.

nakon što sam prešao železnički most peške nastavio sam da trčim uz reku i noge su mi se poprilično razvezale, baš mi se dopao osećaj.

nije neki bogzna krug, 10km, ali treba da dođe limar da učvrstimo vetar-lajsne na krovu pa nisam hteo da me pozove dok sam negde daleko, rekoh bolje da ga sačekam kod kuće.

da li sam podsvesno žurio ili je nešto drugo u pitanju, možda sam se malo više i odmorio, uglavnom prosek je ispao ispod petice.

jedino brdo sam ustrčao iz 4 ubrzanja sa kratkim pauzama, rekoh bolje je tako nego da puhćem duplo sporije samo da bi bilo u komadu.

valjda je dovoljno bilo i to što sam na trčanje krenuo u 6:34 što zvuči pomalo nenormalno ali dan se već i previše pomerio tako da će za dva dana ovo da se zove 7:34 i zvučaće manje nenormalno, no tada će pak sve biti prekasno i odjednom će se umesto viška, pojavljivati manjak vremena pred posao.

ko će Čoveku ugoditi...

moram priznati da sam uzbuđen

nisam gledao porniće, ne znam zašto je i kome to prvo palo na pamet, ali juče sam posle ko zna koliko milenijuma opet potrčao dvaput.
kriv je kebab!
naime morao sam da pojedem pola, da Lola ne bi pojela ceo, jer ipak ja brinem o njenom zdravlju, i kad sam shvatio koliko sam pojeo, rekoh idem u zadnjih pola sata pre mraka da malo protrčkaram tu po kvartovima.

izašlo mi 6km.
samo? - rekao bi neko, a ja gledam u mobitel i plače mi se koliko se sporo okreću kilometri.
nisam smeo da trčim sa garminom jer bi me opet grdio, koliko se sećam trebao sam da odmaram narednih 72h.

ovo je bilo, precizno rečeno, 5'18''/km, puls po osećaju negde 125-130.

e sad, kako me matematika uzbuđuje više od pornića (vidi naslov), odmah sam skontao da mi do kraja meseca više ne fale 42 kilometra već samo 36, da bih stigao do 200.
ranin' dida to broji po tjednima ali kod mene taj koncept nikad nije zaživio.
tako sam dakle imao 4 dana za 36km i to mi je postao novi cilj.

i naravno svaki lep dan da se maksimalno iskoristi na bicikli, posebno tu mislim na vikend, a najposebnije mislim na nedelju, ako bude lepo vreme, jer će nakon pomeranja satova sunce zalaziti skroz iza 19h.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

jutros smo pak opet skoknuli do Groblja, na današnji dan je bila sahrana pa eto, i rekoh daj da ja lepo otrčkaram još malo, sve ide u rok službe, ko će po ovom vetru ići biciklom, možda bih i sporije stigao.

tako sam neplanirano uknjižio novih 8km i sada sam stigao do 172, pa imam januar-februar-mart 171-172-172km, hehe kakav niz.

da me ne bi malograđani gledali u čudu, nisam obukao šorc (a dobro i kako ćeš u Martu na groblje u šorcu) nego onu tanku nike trenerku, a gore majica kratkih rukava, na +12° bi teoretski moglo i gore u duksu ali po ovom vrištećem suncu bogme ne, i u majici mi je bilo toplo.

kratka devetka

sad ću da pitam chatGPT da li postoji neki metak koji se zove kratka devetka, obzirom da mi se čini da postoji nešto što se zove duga devetka.

...

...

NEMA

devetka je kaže, kalibar, a duga znači da umesto normalnog metka onaj deo gde je barut bude produžen, i još kaže da se to zove parabellum.
... 

... 

Naziv "Parabellum" potječe iz latinskog izraza "Si vis pacem, para bellum", što znači "Ako želiš mir, pripremi se za rat".

da li da mu verujem, nemam pojma, znam nešto latinskog ali uglavnom vezano za goblene i heklanje, slabo sam se sa ratovima družio.

elem sinoć i noćas su me bolele noge od onih skoro 4 sata na bicikli, pa sam zamislio jako lagano trčanje jutros.

ostavio biciklu i Lolu u Lidlu pa produžio dalje.

mnogo mi znači kada na trčanje krećem sa nekog neuobičajenog mesta, pa makar bilo na samo kilometar od kuće.

nekako osvežava, prkosi monotoniji.

4km pretežno uzbrdo pa 5km pretežno nizbrdo, bezbolno i ugodno.

ko bi rekao da ovakvom sangviniku može prijati laganini ritam.

stigao sam do 158km u martu, fali mi još 15 do 173 (prvi plan) 

ako bih bio konzistentan mogao bih do kraja meseca da stignem i do 200km jer mi tih 42 ne bi bio problem da rasporedim u 4 jutra.
bumo vidli, inspiracija je nepredvidiva živuljka, zato je tako i nazvana.