sutra nam je divan dan, svetao dan

ako mislite da je leto predugo trajalo, imam utešnu vest

od sutra će dani biti sve kraći

jer je sutra najduži dan u godini

traje 28 sati

šalim se, nije najduži dan nego najduži svetao deo dana

samo što svetao deo dana nema poseban naziv, 

a tamni deo dana se uglavnom zove noć

nakon jutrošnjeg trčanja sam se izmerio 

(nakon što sam u dva navrata popio po 10 gutljaja mineralne iz lidla)

pa ako sam još uvek bio nešto malo dehidriran od sat trčkaranja po jutarnjem suncu, nije bilo nešto bitno

no vaga je pokazala 2kg manje nego što sam navikao

pa sam odmah potrčao u garmin app da prepravim težinu 

vratim se na veodvamaks, ništa, nema promena

treći dan zaredom je isti

onaj "na pola"

opet, sada nemam tu strepnju da će pasti

jer je bolje da imaš pola poena viška, nego manjka

ovo je ohoho utemeljeno 

sada bi morao da padne za ceo poen da bi mi se pomerio na niže

a ako poraste samo 0.1 poen opet će mi ga vratiti na više

elem, jutros istih 10km i opet u salomon aero glide

vidiš nisam se setio da opet uzmem hoke, da vidim da li mi one više prijaju

eh da, hoke

bio je oglas za rincon 4 i ja čekao, ne znam ni šta sam čekao

i stisnem juče da naručim kad cvrc prc štrc, više nema 45 1/3 na stanju

dok sam ja čekao, neko drugi je radio

čestitam protivniku

još su ostale clifton 10 ali one mi nisu bile toliko zanimljive

možda sam shvatio

popili su jednu više da bi shvatili, pevala je riblja čorba

muzičari koji piju nikad nisu znali gde je bina

bovšii maratonci koji trče nisu se setili zašto je garmin ljut

biće da je do vrućine

sunčanih dvadesetak stupnjeva nisu baš prijateljski okvir

ono nekoliko dana kada je bilo ni toplo ni hladno, oblačnjikavo, tada sam možda nekoliko puta malo efikasnije otrčao pa je krenuo da me čašćava sa veodvamaksom

onda sam dobio krila (iako nisam pio red bull) misleći da ću do jeseni postati profesionalac i pejsovati Roza Motu na sledećoj trci na 10km, uz skroman honorar, no kako je krenulo leto (zvanično od nedelje) odoše i pulsevi u vis

danas mi je vratio veodvamaks na prethodnu vrednost iako grafikon stoji tačno na pola

ali dva dana zaredom na pola, to mu dođe kao da je ispod pola

on valjda gleda trend

a trend je da bolje biti neće

jedino da krenem baš baš u ranu zoru zoru zoru

da stignem Rozu Motu Motu Motu

jutros sam treći put zaredom trčao u salomon aero glide

A EVO I ZAŠTO

prvi put sam trčao jer sam mislio da ću u njima ići brže pa da mi poraste veodvamaks

drugi put po inerciji, a nisam ni nadu o brzini odmah izgubio

treći put da zaokružim jer sam nakon 10 + 9 km hteo da poštedim mozak znojenja i upisivanja u excel pa sam otrčao 11 i dodao im 30

nije fer! nije fer!

e ovo je već previše

bilo mi je glupo da idem samo tamo gde je najravnije i najbolja hladovina, a opet nije bilo baš dovoljno toplo za biciklu, pa sam se otisnuo na trčanje ali malo "drukčijim" putem kojim se ređe ide

biciklom do pivare (opaaaa) pa odatle 4.5km do prevoja i istih 4.5km nazad, sa vetrom koji mi nije baš pomagao jer me je pratio uzbrdo, ali me je barem nizbrdo dovoljno hladio da mi ne bude vruće i tamo i ovamo

garmin mi je predložio 40 i nešto minuta po 5m45s i verovali ili ne bukvalno mi je toliko izašlo na kraju (prosek, minuta nešto duže) za 9km trčanja s tim da sam uzbrdo baš onako lagano kaskao da mi pulsevi ne odu u nebesa a nizbrdo sam se čak onako u nekom tempiću prijatno sjurio uživajući u osećaju da mogu bez ikakvog napora da trčim kao nekad (doduše jutros nizbrdo, hehe)

i naravno, otvorim app connect kad cvrc prc a bogami i štrc, opet za jednu tačkicu niži veodvamaks

izgleda da on raste samo kada ga ne gledam, nešto poput korova, a kada ga gledam onda ga čupam pa je sve manji

kad sagledaš, možda zvuči i logično, hehe

ode vlak nizvodno

jutros sam pak krenuo na trčanje sa idejom da zaustavim pad veodvamaks koji mi je garmin zlokobno predvideo i rekoh pokušaću da nađem neki sweet spot (to je onaj krem u sredini sendvič keksa/bisvita) između pristojne brzine i što nižeg pulsa pa sam pokušavao da ugađam tehniku, što mi je verovatno podiglo puls baš za tih nekoliko nepoželjnih otkucaja :-)

na kraju je ispalo ni tamo ni ovamo, niti niski pulsevi niti dobar prosek, i očekivano ona tačkica u trendu grafikona se pomerila za još mini nijansu nizbrdo.

ko želi veće, veodva ga neće

popodne sam opet u pauzi posla otišao na poludugu ili polukratku vožnju (ovisno o ambicijama - da li je čaša napola muško, ili napola žensko?) koja će ostati upamćena što sam se raspitivao kod meštana za jednu prečicu i na kraju uspeo da se prvo po asfaltu pa između nekoliko kuća pa kroz travuljagu do ušiju spustim preko brda do rekreativnog centra sa bazenima

oni se brčkaju a ja iz korova na bajku kao Tarzan na slonu, izranjanjam veličanstveno i dostojanstveno, gotovo pobednički, da ne kažem trijumfalno

da bi taj podvig ostao ovekovečen morao sam da snimim (ne celu vožnju nego samo tu prečicu) pa tako imam dopisanih čitavih 760 metara.

iskreno, na mapsima mi je delovalo da će biti barem kilometar i po, odnosno možda je to bila projekcija moje mašte, jer nešto što u startu deluje polunemoguće mora da bude duže nego što jeste

zima i vrućina

krenuo ujutru biciklom pa skontao da onih +17 koje sam ugledao kod kuće verovatno može da se računa kao +15 kada izađeš malo dalje iz grada, a kada dune istočni vetar to deluje kao +13 i uopšte nije komforno u pamučnoj majici koja landara na sve strane

tu sam morao da se dovijam da se dokopam kući nezamrznut

pa sam malo vijugao ovuda onuda pokušavajući da iskombinujem puteve koji mi nisu dosadni sa pravcima koji nisu na vetrometini pa sam završio vožnju u obliku luka (u smislu luk i strela) a bilo bi bolje da sam napisao odsečak i podsetio se geometrije - isečak je komad pizze a odsečak je luk bez strele :-) 

zato sam u pauzi posla dočekao +30 i zapucao tamo gde sam jutros naumio pa odustao, pa sam tako nakupio ukupnih 76km na bicikli i nula trčanja bez bicikle

onu kremu za sunčanje što sam juče uzeo u lidlu nisam ni počeo da koristim iako mi je koža na rukama i nogama kao ponjava (bez R) jer čekam da vidim sa kojom drugom kremom ću da je pomešam da bi duže trajala, i u kojoj razmeri

a bogami i treća

obzirom da je prošao vikend a s njim i duže vožnje, mogao sam da se nežno vratim trčanju

ali baš onako neeeežno

desetak kilometara pa sa kraja grada biciklom do lidla da se malo proluftiram

čak sam u bisagama imao i rezervnu majicu da ne idem u lidl u parkside dress code

standardna panika na kasi da li ću imati dovoljno para jer sam natrpao svašta u kolica pa sam kremu za sunčanje stavio da mi kuca poslednju, ako račun pređe 5000 da povičem STOP

no nekako upade sve u okvir, šteta što nikako da izvadim neku karticu i da prestanem da se ograničavam

sputavanje šteti lepom tenu

e popodne sam imao jednu akciju da odnesem hranu i vodu onim psima koje sam našao ispod planine, no tu imamo tri bitna detalja

1) u oba pravca sam išao neuobičajenim putićima sa makadamskim prekidima, pa sam usput naišao i na nove pulene, jednog matorog gluvog psa kojeg sam prvo nahranio a na kraju me ujeo za palac (kako ću sutra da radim masažu???), i jednu mačku koja tumara livadama, ona je dobila paštetu (onu iz lidla)

2) dva psića pod planinom nisam našao, a tražeći ih sam uspeo da se okliznem niz neki sipar pa sam tako ogulio i lakat i malkice levo koleno (voda u desnom je ostala netaknuta)

3) kladim se da je bilo nešto treće ali sam zaboravio šta - možda sam mislio na kutijicu u kojoj je ostalo dosta čvaraka i koja je nekome očigledno ispala na put, jer obzirom na materijalni status ljudi po selima i cenu tzv. duhan čvaraka, teško da je neko baš bacio. kutijica (jednokratna) mi je taman došla da upotrebim kao činiju za tog gluvog matorca a preko čvaraka sam mu istresao konzervicu (iz lidla naravno)

druga vožnja

juče 80, danas 95 km!

opaaaaaa

skoro 1500m uspona

krenuli prvo u akciju dohrane malih lutalica, napokon je i Lola videla moje male pulene

jaoooo kolicni su, kao miševi - reče iznenađeno

džabe slike koje govore po hiljadu reči ako ne poneseš metar i vagu

kada smo obišli šta smo imali, rekoh odoh ja u planine

već sam vozio taj krug od 90-ak km pa sam znao kako s baterijom

još sam usput iskoristio da razgovaram sa chatgpt o bosch motorima

koja kadenca troši najmanje baterije, što mi nije problem

samo reci, sve ja mogu, i da kotrljam 60 u minutu i da vrtim 100

i to ne mislim na minut nego na sat

šta ću kad sam fleksibilan

na prvom prevojčiću primetim psića

skroz nova pojavica

kuc kuc kuc, kad izađe još jedan

totalno drukčiji ali tu su zajedno

vidim da je neko prosuo šaku granula ali oni to ne jedu

izvadim dve kesice hrane za mačke, jedino to sam imao

jer na e-mtb nemam bisage kao na e-city, nego samo malu torbicu

pojavio se problem

ne možeš da prospeš u zemlju i sitne kamenčiće, ono je tečno kao gulaš

a kosili su uz bankinu, inače bi tu bio pozamašan izbor plastičnih kesa, pakovanja od smokija i čipsa, kartona, ali ovaj put N I Š T A ni na vidiku, samo samleven korov

primetim malo dalje one ogromne listove korova

ovde to zovu repušina mada bih ga ja zvao slonovo uvo

to nečemu služi, nemam pojma čemu, ljudi nešto umotaju u to

ne mislim na sarme nego nešto poput vode u kolenu

(o tome ću sutra)

otkinem list koji nije šupalj a i to je teško bilo naći jer su gusenice sve izrešetale

prospem im hranu, pa zatim vode koliko sam imao

sve su popili a ja ostao sa praznim bidonom

gde?

u podnožju uspona od 10km na kojem se vozi državno brdsko

pa genijalno

odatle dalje smo nastavili o kadenci, opsegu, potrošnji

imao sam 60% pa mi se posle samo 4.5km smanjilo na 50%

i posle nepuna tri kilometra na 40%

prvi deo je bio malo blaži, drugi čista strmina bez pauze

no obzirom da sam tada bio iznad 1000 nadmorske a valjevo je na 180, nisam brinuo

čak sam ubacio jedan dodatak uz planinski potok, eto gušta radi

zato mi je i izašlo 95km

u povratku sam malo dozirao a malo odvrtao podršku jer uvek volim da imam rezervu, da mogu malo da "divljam" na par poslednjih kupsera

uvek se isplati onaj početni napor dok štediš bateriju

i juče i danas ujutru po 3km lagane šetnje sa Vrcom pored reke

sutra bi valjalo malo potrčat

prva vožnja!

odlučim ja da danas odem u Lidl ali ne u ovaj moj nego u Lazarevac

naime ovde je nestalo šumećih tableta gvožđa a bio sam pobrkao da li onaj Tronic smart tag od samo 800 dinara treba da bude u ponudi od četvrtka ili ponedeljka

stignem u Lazarevac kad nema, ni gvožđa ni tagova

nakupovao neku hranu za pse rekoh ko zna na šta ću naići u povratku

kupio i burek sa mesom i jedan crni luk

kad već uživam, neka se otpuste sve hedonističke kočnice

uzeo i jedan smuti sa nalepnicom -25%

inače luk sam uzeo malo manju glavicu i izašao me je pet dinara

toliko se ubacuje u kolica kada nemaš plavi žeton

mislim pet dinara, ne glavicu luka

ovu manju

i onda sam čekao, na mesto sa pogledom

vraćao se drugim putem, pa kada sam došao na nadvožnjak od autoputa, e tu imam i onaj dupli branik da na njemu postavim švedski stol

grickam burek grickam lukac

ko bi rekao da život može da bude ovako lep

mislim da neki nisu ovoliko srećni ni dok piju kapućino u monte karlu

izašlo mi 80km, baterija se spustila na keca (1 od 5) što znači da je negde ispod 20% ali koliko tačno ispod, to ne znaš dok ne crkne skroz i krene da trepće

ovaj put bez kiše i oluje, sasvim lep izlet

nije bilo tableta gvožđa ali valjda ga u crnom luku ima bar malo

hoću reći, nisam džabe putovao

tuce koma tuce

ako treba prevod, jutros sam pretrčao 12.12 km tojes dvanes koma dvanes

lepo sam se osećao

fino

malo je zaladilo (burazeru) pa je bilo prijatnije nego što sam već navikao

+14 je manje od +20 ili nedajbože +23

plus ponegde hladovinica, milinica

kad sam se vratio do bicikle (3km od kuće), stisnuo stop, save, itd sve po peesu, vidim piše mi 26h odmora (potrebno) a pored veodva stoji strelica u vis

opaaaa

nakon par sekundi sat zavibrira i pojavi se obaveštenje da je sync sa garminom završena

potrčim u aplikaciju, ootvorim performance stats i voila'

nije baš da sam premašio sledeći broj ali sam negde sa xx.6 stigao na xx.8 ili čak xx.9

to je najteži deo, kada ti nakon xx.6 zaokruži na onaj broj iznad, naizgled si tamo ali ustvari nisi, tek moraš da odradiš to zaokruživanje, da ne kažem anticipaciju

pa eto, vredno odrađujem

kopam izlaz iz ovog bunara forme :-)

lokalne novine pune čitulja, na prokletijama poginula mlada planinarka tu 30km odavde, maltene komšinica, pa umro kolega planinar i trkač iz grada, pratili smo se i na stravi nekih dve-tri moje strave unazad, 40 i par godina, pa u bloku pored umrlo dete od desetak godina od tumora na mozgu, da te bog sačuva

prelistaš sve to pa ti kao bude važan veodvamaks, život je čudo

on bi nešto na silu, a sila neće pa neće

svakog jutra kada krenem na trčanje, gazim kao po jajima, sve mekše i sve nežnije, kao da pokušavam da ni zemlja ni noge ne primete međusobno sudaranje pri svakom koraku

onda gledam pulseve kako se sporo dižu pa ih ubeđujem da ostanu nisko

onda se promeni nagib i prc milojka ode sa 122 na 129 i tu već polako postajem ljut

gde si poš'o??? (pitam njega. pulsa.)

i tu kreće nervoza jer će prestati da mi se penje pretpostavljeni veodvamaks

ja bih svakog tjedna po jedan poen naviše

doslovno bih na istom pulsu na kojem sam trčao po šest minuta pa po pet pedeset pa po pet četrdeset, sada trebao da trčim po pet trideset ali ono neće

mislim, hoće ono ali neće puls da miruje

minira mi planove

mogo bi smršat, onda bi to išlo u tom pravcu

vidiš tek sad mi je palo na pamet

da ne treba samo čekati da se nešto promeni, nego da ga zaista i promeniš

e sad, ko će gladovat

nije fer

zašto ne može i pečenje i pljeskavice i pomesfrites i pivo a da veodva ide gore

ne može

eto i jutros, sve nekako sporo, pulsevi mic po mic odoše bliže 130 nego 120, veodva opet isti

šta reći a ne zaplakati

bar se nije pogoršao

trt

nije neki datum

godinu dana otkako nam je uginula jedna od dve kuje, doslovno za par sati, i čak je i veterinaru ostalo nejasno šta se dogodilo da tako odjednom zdrav pas ispusti dušu

prepodne na poslu nije bilo nešto zahtevno pa sam mogao da ostanem malo duže na bicikli i čak sam imao neku ideju da bih mogao na jednom udaljenom (25km) mestu da otrčkaram uz potočić sat vremena, no dok sam stigao do tamo već je bilo sparno, sunce se podiglo, i to trčanje bi bilo suprotno od onog zamišljenog uživanja

no svakako je i vožnja sama po sebi bila dovoljno zanimljiva

usput sam nešto sa Vešticom popričao o održavanju trake za puls i o tome zašto nešto od potrošne robe otpišemo tek tako i bezbolno dok zbog nekih stvari napravimo pravu dramu kada otkažu i dobijemo napade histerije ako treba da kupimo novi primerak

popodne sam dodao još sat vremena vožnje eto tek koliko da mi ove ruke i noge dobiju još jednu nijansu preko kolumbijske spaljene, jun je tek počeo a ja već izgledam kao da sam odvezao ceo tur d frans, biće ovo Crno Leto koliko vidim

naoblačenje već stiže, sutra opet na trčanje

nazad na točkove

jutros je ipak malo preteralo čak i za moj poremećeni ukus

+23 za trčanje, hmmm?

rekoh, vidim da će narednih dana doći do zahlađenja pa ću se natrčati

setio sam se da sam juče posle samo 40 minuta trčanja nakratko zastao u hladovinu da podesim kačket i nešto izdiktiram u telefon dok mi nije izvetrilo (to je ona sekretarica koja trči iza mene i zapisuje blogove) i pomislio - čoveče da li je moguće da sam već dehidrirao?

tu sednem na biciklu da odem do novopronađena dva šteneta ostavljena u šumi kod obližne banje, i primetio sam solidnu razliku u odnosu na popodnevne vožnje.

rekao bi čovek - od čega se umoriš na sat jutarnjeg trčkaranja?

no nešto se napuni u nogama, ili se nešto isprazni na neuromišićnom nivou, mogao sam pitati chatgpt i sada ovde biti pametan ali eto nisam, šta ću

da mi ne bude baš dosadno igrao sam se na dva načina

1) prošao sam malo neuobičajenim putevima, tačnije na 4 mesta sam uhvatio alternativu, što je donelo dosta zanimljivosti u odnosu idi-mi-dođi-mi

2) na makadamskim krivinama nizbrdo sam spuštao dropper za 8cm i analizirao koliko niže težište pomaže u manevrisanju i balansu i mogu reći da je razlika više nego primetna

popodne i sutra će biti oko +30 pa je moguće da ni sutra ne odem na trčanje nego iskoristim još taj dan za dve vožnje obzirom da bi po ovom suncu čak i ranojutarnja šetnja sa psom bila mučenje za oboje

čista desetka

ranijih godina sam svakog dana razmišljao GDE bih mogao da trčim, gde će mi biti zanimljivo, drukčije, da promenim stazu, ili smer od prethodnog puta, a ove godine mi je nekako svejedno

uopšte ne doživljavam trčanje kao putovanje, nego pustim radio na slušalice i jednim od dva pravca odem nekih 5km i nazad, totalno isključen od toga da moram biti NEGDE

ne znam šta se promenilo, valjda sam naučio napamet sve moguće puteve pa me više ne vuče istraživanje, odnosno možda me vuče da budem minimalno aktivan ali da ne zalazim predaleko izvan zone komfora da bih stenjao uz uspon od 10% pa se lomatao nazad na spustu

ili se zadovoljavam sa manje, ili mi je isparila motivacija da napravim nešto više, jer koliko god aerobika upražnjavao nekako mi se čini dovoljno za ovaj period života 

kako bilo, jutros biciklom 3km do izlaska iz grada, pa 10km trčanja kroz hladovinu

jeste magistralni put ali nije naročito prometan ovako ujutru

da ostane u znaku broja 10

u međuvremenu sam našao na sniženju i hoke clifton 10 pa ću ih naručiti ovih dana

što je zanimljivo, od tri različita dizajna, ove najlepše su snižene sa 20 na 13 hiljada, a neke belo crne i neke lgbt kolorisane drže istih 20 hiljada, totalna zbunjoza

eto da su snižene na 10 hiljada ovo bi bio savršen blog u znaku desetke ali šta ćeš

dan velikih planova

imao sam dve opcije, ili da odem biciklom negde poludaleko pa odatle da napravim neku kombinaciju hajka i trčanja u poluepskom maniru, ili da odem vozom ni manje ni više nego 90km od kuće i da se vratim biciklom preko planina

doduše tih 90km je autom pa pretpostavljam da je vozom nešto kraće jer tuneli dosta uštede u odnosu na serpentine 

i onda smo krenuli da raskrčujemo saksije i ostalo što stoji do žive ograde da bi mogao da priđem onim velikim merdevinama na rasklapanje, i da aku makazama skratim tu živu ogradu, tzv. šimšir, za nekih pola metra koliko izraste od oktobra do maja ili od maja do oktobra

prvo sa zemlje donja 2.5 metra, pa kada sam poravnao taj čupavi zid koji se širio unutra ka dvorištu onda sam mogao da priđem merdevinama do gornjeg tzv. krovnog dela

onaj deo do parkinga sam ošišao ranije u nedelji, i tako sam jutros završio sve, počistio, usput skratili jorgovan i jednu ogromnu granu od magnolije koja ničemu nije služila osim da mi oluk od šupe puni lišćem, dok mačor ima letvicu koja pored služi kao most da bi mogao da pređe na glavni deo magnolije gde oštri nokte i motri šta rade psi

nakon toga sam seo na trosed, podigao noge na sto, malo skrolao ponegde i ponigde, a kad sam se odmorio i posle druge činije jagoda i jedne banane ispratio pogledom sve vozove iz grada i opet otišao e-bajkom na rikaverić rajdić

da baš sve ne propadne skroz, odabrao sam malo čudan povratak između dva brdska sela kuda sam prošao možda jednom ili dvaput no ovaj put mi se sve učinilo potpuno nepoznato tako da više nisam ni u šta siguran

još bliže letvici

kad kupiš novi garmin on ima preko ekrana nalepnicu sa ilustracijom displeja i tu uglavnom stoji određena vrednost vo2max

kada sam kupio prvi garmin ta mi je nalepnica bila smešna

šta će uopšte garmin nekome sa ovolicnim veodva

takvom je dovoljno da pogleda na zidni sat kada izađe iz kuće, i kad se vrati

pa kaže tu sam negde trčao oko pola sata, valjda

i to je sve

ali sad svako hoće garmina

tako sam ja par godina pre korone zaradio gadnu povredu, jedva se "vratio" u formu, onda je došla korona, sve manje trka, komplikovanije putovanje, taman se to sredilo umrla je lolina mama pa nije imao ko da dežura kod kuće dok smo mi na trkama i od tada sam samo otrčao par maratona, a i to samo jer je bila 1) jednodnevna trka i 2) državno prvenstvo što znači besplatna startnina

kad si svaki vikend na trci onda te drži raspoloženje i na par treninga između pa si uvek u nekom malo korisnijem intenzitetu od pukog trčkaranja

pa se to iz godine u godinu srozavalo ka nuli

ajd ne nuli ali procenjena starost mi se sa -20 popela na samo -10 od trenutnih godina, dakle u pet godina sam omatorio 15

no evo sada sam se u godinu dana vratio za 4 poena vo2max prema gore i tu sam blizu one nalepnice sa garmina 

(otud naslov jer sam se jutros još za mrvu podigao)

jedina pozitivna stvar tog postepenog prelaska iz trka u NEtrke je bila što je svakog vikenda ostalo nešto evra viška pa sad ne moram da biram koji ću bicikl nego kupim tri, odnosno neću morati da biram koji motor nego ću moći i od toga tri

elem dopisao sam još 10km pa tako fino nastavlja da teče i ovaj lipanj, lipe mirišu na sve strane, što bi rekla anja rupel - svet je zopet mlad

peti šestog

prvo sam se probudio

pa sam planirao

mogu na trčanje

možda u školsko dvorište

kratka ubrzanja na pravcima pa lagano kroz krivinu

staza je između 240 i 260m ovisno koliki krug praviš

jednom davno sam razgovarao sa nastavnikom Fizičkog

pa mi je rekao da je tako moralo, i da se slaže sa mnom

da je 250m negde oko druge ili treće staze

no to je naravno nebitno

onda sam ustao pa sam nešto radio po dvorištu pa sam otišao sa kučetom da prošetam

rekoh dovoljno sam trčao ovih dana

ali sam nastavio da planiram kuda bih mogao na biciklu

čak sam dvojio (?) da li da negde na pola vožnje nešto malo negde otrčim

ali naravno nisam

to su već bila dva ALI početka u tri rečenice

onda sam se na bicikli opet zapričao sa chatgpt

ako bi se čovek probudio sam na planeti, dok su svi drugi isparili, koliki procenat ljudi bi se ubio u prvih mesec dana

bogami do svakakvih zaključaka smo došli

jedan bi komšiji napokon zapalio seno

uradio sve što je celog života hteo ali nije smeo

jedan bi otišao u park da saseče najveći hrast star hiljadu godina

eto jer kamere više ne rade

mogao bi i refren između tih poglavlja/epizoda

nešto u smislu

"na zemlji je ostao samo jedan čovek

ali je i taj jedan bio previše"

drugi bi nastavio da piše blogove ali u svesci, jer više ne bi bilo struje

treći bi obio prodavnicu bicikala i u nju premestio svoj krevet

taj sam očigledno bio ja

a obio bih i pet šop naravno

ali se tamo ne bih preselio

glavni zadatak bi bio pronaći cisternu goriva za generator, odatle dalje bi život bio pjesmica

"ceo svet je tvoj" u doslovnom smislu

ali o tome sam već pisao u prehodnom poglavlju

onaj što nema kupatilo

krenulo me tako da nikako da omašim kišu

juče na bicikli dvaput

lepo gledam oblake i vidim da su daleko i počne kap po kap

gledam odakle pada, oblak još nije stigao sleva a vetar mi je u leđa

utom opali grom na kilometar iza mene

krene kiša

krene pljusak

sve u minut

eto ga i oblak

sklonim se ispod petrol benzinske

čekam deset minuta, pojavi se nebo

4km od kuće, novi oblak je daleko levo

na 1km od kuće počinje kap po kap

oblak ni približno blizu

kreće pljusak

ovaj put bez groma

dođem kući sav mokar

jutros opet, kap po kap

ništa grom ništa pljusak

sat vremena kap po kap

pa se nakupilo

da me neko stalno posmatra, rekao bi da nemam tuš kod kuće

čak ni onaj vikendaški od starog bojlera ofarban u crno

svaki dan prirodno ispolivan, ispoliran

zato mi je koža ovako meka, zbog redovne hidratacije

ili hidracije, što bi rekli ovi što ih mrzi da izgovaraju duže reči

bilo kako bilo, ispolivan ili okupan, opet sam dobio istu ocenu

jeste mi juče bio vo2 bliži gornjoj nego donjoj cifri

ali nije hteo da mi promeni odmah

nego je čekao, bio oprezan, uzdržan

danas pak nisam gledao pejs, nego samo da budu niski pulsevi

pa sam gazio mekano

i iako sam opet dobio istu ocenu, broj.6, tek danas me je častio +1

dakle u pola godine mi je nakon totalnog sunovrata

(jer sam samo trčkarao i vozikao se e-bajkom)

garmin podigao vo2max nazad za 4 poena gde sam bio 2024.

sputanost

imaš samohendikepiranje i samosputavanje

ili dva-u-jedan

jutros sam imao malo više vremena

rekoh da promenim malo trasu

sednem na stari e-bajk i odem 16km od kuće

ni manje ni više

nisam stigao baš pod brda ali sam stigao u selo od kojeg put vodi pod brda

otprilike kao u onom vicu gde pitaju 

- jesil nekad je.. pedera, a ovaj odgovara 

- NISAM, ali sam je.. jednog koji je je.. pedera

za razliku od njega ja nisam stigao do brda nego samo do puta koji vodi do brda

eto vidiš da nije isto

ali dobar vic uvek prija

odatle sam prošetao 700-800m do vrha jednog malog uspona dok mi se noge malo otkoče od pedaliranja, i taman sam se malo razmrdao, pohvatao gps signale, spojio slušalice i pronašao internet radio, no nisam ga pošteno ni pustio jer sam pitao chatgpt da li mi je to hodanje pametno odnosno imal bolje opcije

tu on meni reče nešto, ja njemu nešto, i sad imam tri otežavajuća faktora

1) krenuo sam u starim brooks glycerin gts za koje mi je rekao da su stabiliti što mi nije potrebno no asfalt je tamo loš i rekoh ajd nek se troše

2) svaki čas sam nešto diktirao u telefon pa kasnije slušao odgovore i od toga mi je puls uvek bio za 4-5 otkucaja viši, rekoh sad će me zbog priče sa chatgpt garmin kazniti tako što će mi oduzeti malo od procene vo2max

čista ljubomora

3) oblaka je bilo dok sam bio na bicikli i vetru na +16, a čim sam krenuo da trčim udarilo je sunce i sparina i barem +20, mašalaaaaa

no vidi čuda, nakon pretrčanih 12km dobio sam još za tačkicu viši vo2, spustio mi je za par sekundi pejs na pragu, di ćeš bolje proći nego što si se nadao

nazad je na e-bajku bilo još ponajbolje jer je povratak nizvodno, ja u mokrom dresu ali vetar me osušio dok si trepnuo, ostatak dana mogu provesti u veselju

up, up, up!

nakon one poluprospavane noći kada sam se anksiozno budio svaki čas da ne promašim buđenje i odlazak na remote start trčanja sa frendom, noćas sam spavao kao top i probudio se naizgled_jedva ali sam već nakon doručka shvatio da sam se delimično resetovao.

biciklom 3.5km do izlaska iz grada u prirodu, pa malo glavnijim putem 5+5km out-and back 

čim sam video da su mi u prvom kilometru pulsevi ispod 120 odmah sam pretpostavio da će mi garmin podići estimated vo2max za još malo, i daaaaa, evo ga tik ispod sledeće brojke/vrednosti

sada mi preostaje samo da par sledećih trčanja zaboravim traku pa da mi sa zgloba očitava 154, ili da odem po nekom grbavom terenu ili travi, pa da me vrati dva koraka unazad :-)

sve ide u rok službe, šta ćeš

zagovnavanje vremena tek kreće pa će nas koliko vidim i Lipanj počastiti sa desetak dana hoću/neću, sunce/kiša, sitost/besparica

kad rekoh besparica, vidim da će od prekosutra u Lidlu biti nekih kačketa "nosi triput pa baci" za 4€, jedva čekam da vidim da li su uopšte upotrebljivi za trčanje pa da kupim par komada i pobacam nekoliko dotrajalih koje ne znam ni zašto još uvek čuvam

profesionalno, nema šta

doznam da mi je stigao frend iz dojčlanda, tu u varošicu na 20km od mene

rekoh ajd da se nađemo malo da se ispričamo sat vremena, da uklopimo neko trčkaranje

kaže on sutra (danas) ima u planu 40 minuta lagano

pfffff, nikad čuo da je plan toliko surov i nepromenljiv ali ajd

može li oko osam, pitam ja, kaže on krećem u pola osam, naći ćeš me na stazi

češkam ja glavu, kao da razgovaram sa kipčogeom

ne prepoznajem čoveka

ajd, nema veze, ja sam barem prilagodljiv

i radoznao

stignem biciklom desetak minuta ranije, vežem sajlom ispred kamere Poštanske Štedionice, i krenem da trčkaram prema pešačkoj zoni gde treba da se nađemo

dolazim na tu tačku, sat kaže 7:27

ugledam ga kako odlazi lagano kasom prema okretu

tu mi tek ništa nije bilo jasno, pozoveš goste pa odeš od kuće

kao naći ćeš me, pa dobro, naći ću te, ali ipak, kamo dobrodošlica?

stignem ga nekako, nastavimo zajedno

tu saznam da ima probleme sa kolenom, da mu je doktor zabranio da uopšte razmišlja o trčanju

i da ga je prošle godine trenirao jedan mnogo skup lokalni trener, plan programa mu je napravio preko chatgpt najverovatnije, odštampao i naplatio, a svaka konsultacija se dodatno naplaćuje

vidim ja da sam promašio profesiju

i sada ga trenira drugi trener, uspeo je da pretrči 10km u komadu (ranije je trčao maratone) i čak spušta pejs ispod šest minuta

suncetižarko

i tako, pričao ja sa novonastalim profesionalcem, bila mi je čast da smo se družili, a dotakli smo i par zanimljivih tema

sve skupa je sa onim mojim neplaniranim zagrevanjem ispalo 7km

gluplji početak meseca nisam mogao da zamislim

nakon 20km na tamo, u povratku još 22km nazad biciklom i to je bilo to

poslednje trčanje

nadam se da nisam ništa urekao ovim naslovom jer je današnji crkveni praznik Trojice pomalo baksuzan (doduše traje tri dana) iako se datum pomera vezano za uskrs koji se takođe naravno pomera, a na Trojice nam je uginula i prva kerušica, i Lolina baba, a u saobraćajnoj nesreći pre godinu dana i ćerka i unuka od drugarice, pa sad čekamo da vidimo ko je ove godine na redu.

trčanje do groblja i nazad sam preživeo i jedino sam se skuhao više od očekivanog jer nismo krenuli baš rano pa se posle kilometra sunce pojavilo u punom sjaju iako sam se nadao da će penasti oblačići potrajati barem taj ceo sat.

sa ovih 8km sam završio Maj, stiže Lipanj kao što mu i ime kaže jer su sve lipe u gradu procvetale i tek u Junu shvatiš koliko ih ima.

zanimljivost je da lipe uvek procvetaju u isto vreme jer doslovno svake godine u zadnjih par dana maja opalim fotku i pomislim "ide Lipanj" dok druge biljke šaraju napred nazad i po mesec dana, poput bagrema i naročito magnolije.

odoh u excel pa se vraćam za pet minuta...

(posle 20 minuta, nešto sam se začitao u međuvremenu)

dakle sa ovih 8km jutros imam 452km u Hokama Drugim i tako sam u excelu pokvario jučerašnji broj od 444, a ukupno u maju 168 i tek sada vidim da sam 2021. godine imao 173 i da sam to znao jutros garant bih morao izjednačiti ali avaj

pretop i pečenje

nisam baš očekivao da ću posle "samo" 125km na e-bike biti ovoliko polomljen ali je valjda tajna u tome što ga uglavnom nisam ni vozio kao e-bike nego sam svojski lomio kolena koliko sam mogao pa se to itekako osetilo ali ne toliko na kolenima nego na "donjim leđima" jer sam jutros jedva ustao iz kreveta.

no nema veze, lagana šetnja sa psom od sat vremena, njoj naime treba oko sat vremena za taj krug pored reke (srednji kilometar je pored reke) zbog silnih zastajanja i njuškanja no ovaj put smo to srokali za 54 minuta i mislim da nam je to lični.

nakon pola posla (ipak je subota) sam opet seo na e-bike sa specifičnim zadatkom da 1) proverim šta je sa dva od 4 šteneta koje juče nisam našao 2) donesem kući ručak

prvi zadatak sam obavio i nisam, jer sam pak našao samo jedno od 4 tako da više nemam pojma gde su a nema im ni majke, a drugi zadatak sam obavio VIŠE nego uspešno jer sam umesto dve lepinje doneo kući 4 (umesto onih štenaca) tačnije dve sa pretopom i pečenjem i dve "samo sa pretopom".

od ove druge dve jednu sam podelio na pola dvojici većih pasa koje znam već godinama i već smo drugari, oni su kao bajagi vlasnički ali slabo hranjeni tako da ih povremeno počastim

usput sam sreo (osim ostalih) jednog momka iz Inđije kojeg sam ubedio da ne okrene nazad ka Valjevu nego da produžimo još par kilometara do akumulacije pa sam ga tu kao turistički vodič upoznao sa okolinom i obližnjim planinama i usput ispozdravljao kolege maratonce u Inđiji.

mrcina

kao da sam znao da ću crći...
pa sam se ujutru poštedeo.
krenuo kao na trčanje ali mućak
zeznuli su me neki poljaci sa dva ogromna motora koji su zamolili da se uparkiraju u naš prolaz dok spavaju u apartmanima u kući pored

rekli da bi izašli u 7

ja se spremim za trčanje, stanem kod kapije, pojavi se jedan

kaže mi bi otišli oko 7

ja zavirim na sat, piše 6:56

on zaviri u moj sat, zastane malo, pa kaže - hmm, ipak oko 8!

e onda su morali isterati motore onako u papučama (njih dvojica, ne motori) da bih ja opet mogao da zaključam ulaz u svoje dvorište i odem na trčanje

tu sam se malo smrzao a malo sam i zaboravio traku za puls

pa sam malo otišao biciklom izvan grada, i skockao neki hajk od sat vremena

kao što rekoh, kao da sam znao šta me čeka

125km na teškom e-bajku, i što je najgore, uzalud

jer onih štenaca u serpentini više nema

nadam se da su negde otišli trbuhom za kruhom

malo sam bauljao po šipražju ali ih nisam našao da su uginuli

krenuo malo iza 10, vratio se kući malo iza 18

da te bog sačuva

zadnjih desetak km baterija na nuli

koliko god da sam je štedeo, iscurila, doduše morao sam na mestima i noge i (posebno) leđa da prištedim pa sam je mic po mic potrošio

naravno da bi krug bio brži običnom biciklom jer nije bilo nikakvih predugih i prestrmih uspona no trebale su mi obe bisage, zbog vode i hrane

zaređalo

jutros opet 10km, ali prema ind. zoni

to mi je celog proleća bio najzgodniji pravac jer nema gužve 

no otkako je upeklo, moram ići na druge strane

postaje pomalo mazohistički

primetio sam da su mi pulsevi malo viši na istom pejsu, odnosno primetio sam da mi je pejs malo manji na istim pulsevima kao juče

nisam zbog toga momentalno postao depresivan ali nisam baš ni zadovoljan

čuj zadovoljan

nije ovaj život smišljen da bi čovek bio zadovoljan

garmin mi je smanjio veodvamaks na nivo od prekjuče, ode onaj 0.1 poen kao da ga nije ni bilo :-(

ne znam gde ću popodne

ne znam ni gde je to groblje gde će biti sahranjen Trener

sahrana je u 13h

piše na plakatu opelo i sahrana, e sad kako će da izgleda to opelo koje po pravilu treba da otpeva neki lokalni pop, obzirom da bi trener metlom po dupetu oterao popa da mu se slučajno pojavio u dvorištu

pa ništa

nećemo mu ni reći da je bio pop

imao sam plan da odem da odnesem vodu onim štencima (troje) koje sam slučajno spazio kada sam išao u Aranđelovac na servis e-bajka

no do tamo ima preko 60km, s tim da ne bih imao gde da dopunjavam bateriju

dakle morao bih svo vreme da doziram nivo podrške, i to bi bogme umelo da bude podosta bolno ako se udruže uspončići, vetar, i sama dužina tojest trajanje

nekih 24 prosek bi bilo pet sati, bogme teško da bih uopšte mogao da razmišljam o Sport nivou

Eco nema smisla ako imaš snage da ideš preko 20 na sat, Tour tu ima nekog smisla, a sve preko toga (Sport, Turbo) izmuze bateriju malo brže i onda pred kraj ostaneš da pregovaraš sa nogama što se pokazalo kao loše tog dana kada sam se vraćao iz Aranđelovca uz jak vetar i kada me je uhvatilo nevreme

swoooshhh

kad se nisam šlogirao!!!!

no o tom potom

prvo trčanje

ranojutarnje, opet na onaj pravac gde ima najviše hladovine

i opet mi je garmin povećao veodvamaks za 0.1, pa sam bio posebno ushićen

pa malo na posao

neeee

prvo u gradski park da prestanem da se znojim kao stoka jer je udarila i vlaga i sunce, pa u lidl

doduše sitna kupovina, samo pecivo i poslastice za mačku

pa malo na posao

neeee

prvo pod tuš pa malo na posao

pa na vožnju u pauzi posla

poneo u bisagama hranu za pse da nahranim na ona dva standardna mesta

obavio na prvom mestu, krenuo polukružno na drugo, ali malo naokolo da proverim da li je put koji je bio u pripremi, zaista i asfaltiran

(spoiler: jeste)

100m pred jednu oštru krivinu, skrenem desno sa tog (regionanog) puta ka jednoj farmi, jer tu ima veliko drvo koje pravi veliki hlad, da u tom hladu napišem Loli sms dokle sam stigao

eto koliko je trebalo da skrenem tih 30m, stanem, i izvadim telefon, toliko bi mi trebalo i do te oštre krivine

i u tom času čujem neki krš i lom

kamion-dizalica je iz suprotnog pravca kroz moju traku izleteo sa puta, polomio banderu i nekoliko bagremova, i zaustavio se u svom tom kršu lomljenog drveća i žbunja u totalnom haosu i prašini

eto, trebao sam da budem tu negde ispod njega

ali savestan bračni partner, sudbina me spasila

pozovem policiju, odem tamo, iz kuće prekoputa izlazi čovek da pita šta se to čulo, pokažem mu da dođe jer se ne vidi ništa dok baš ne priđeš

dođe još jedan, pozovu i oni policiju i hitnu, tu se u razgovoru ja tiho izvučem i pobegnem dalje da ne bih morao da dajem neke izjave i tomu slično

pošaljem lokalnoj instagram stanici kratak izveštaj i par fotki

odem dalje da nahranim drugu turu štenaca

dođem kući par sati nakon što sam planirao

neobičan dan

već neko vreme sam znao da će ovo biti dosta netipičan dan i samo je ostalo da vidimo KOLIKO će tačno biti netipičan

elem Lola je prema datumu tehničkog pregleda za auto odredila ujedno i datum sterilizacije ove ženke od godinu dana koja je tu kod nas već skoro dva meseca, dok smo muškića već uštrojili pre par nedelja

tu sam nešto štonobisereklo kontemplirao da li mogu išta stići ali sam zaključio da nema šanse da išta pristojno otrčim u tako stišnjenom prozoru vremena, pa sam samo skratio neka dva cerića (hrastića) u vrtu da ne idu previše u vis i zaklanjaju sunce višnjama i grožđu, odneo to na otpad, isterao auto iz garaže, proverio sve sijalice, malo oprao stakla i već je došlo vreme da krenemo kod vet-a

kad smo se vratili hteli smo da iskoristimo priliku kada je muškić ostao sam bez plašljive sestre pa smo pokušali da improvizujemo šetnju sa ovom starom kujom od 9 godina koja je sva pitoma kao štene, no bezuspešno.

mali je valjda skontao da ga vodimo negde na klanje ili da ga prodamo, nije hteo ni korak, preneseš ga pet metara on odmah sedne i sav se trese od šoka.

šetnja je trajala 250m otprilike, ne znam da li je Strava baš precizno obračunala tolika zastajanja.

pa opet kod vet-a po kujicu koja se već probudila iz anestezije, pa još malo sečenja po dvorištu, pa sam podizao neke kockice ispred garaže i malo kopao ispod da ih uravnam i vratio ih nazad, pa na tehnički, pa sa tehničkog, pa malo pojeo jagoda pa na biciklu.

relativno nezahtevna vožnja jer mi je jedina ideja bila da naberem cvetove zove za sirup, ispalo je da sam našao dobar "majdan" i doneo kući punu bisagu.

utom se čujem da frendom koji mi iznenada javlja da je umro trener jednog bici kluba i stari prijatelj, sa njegovim ćerkama smo išli na trke, pripreme, družili se, pa sam odmah javio Loli da ona krene od kuće i taman dok se ja sa brda sjurim u grad da se nađemo u njegovoj kući na periferiji gde se već skuplja narod.

sutra verovatno opet na trčanje ako baš ne bude pakleno jutro

povratak u rutinu

niti sam jutros bio posebno nabrijan na trčanje nakon jučerašnjih 7km trčanja i 83km bicikle sa 1300+ metara uspona, nešto makadama, maksimalnim nagibom 26% i prvim vrućim danom u godini sa +30C, no rekoh idem na onu stranu gde ima dosta hladovine, jer klimatizaciju ne treba zanemariti.

treniranje po vrućini verovatno i jeste deo objašnjenja zašto sam onako dobro otrčao nekoliko sljemenskih, tople plitvice, međugorje, poreč, nekoliko podgoričkih i beogradskih, cerski maraton, kao i one mtn maratone (pešter, tara) koje sam još i najlakše ispobeđivao jednostavno držeći ugodan tempo i čekajući da sunce spali konkurenciju.

uglavnom nakon prijatnih 10km gde sam jedino gledao da nigde ne idem prejako i da ne prelazim iz Tempića u tempo, odnosno da se držim vrha famozne "zone 2", garmin mi je opet za nijansu povećao estimated vo2max no verovatno su mi zbog jučerašnjeg obima treninga danas bili niži pulsevi pa je skontao da sam ušao u formu.

elem to jučerašnje merenje snage (moje, na pedalama) na e-mtb, pri čemu nemam pojma koliko je snage ON dodavao, ispalo je jako konfuzno jer su mrtvi uglovi drukčiji kada okrećeš pedale obične bicikle sa dobrim gumama, u odnosu na e bike koji ima 30kg i skroz su drukčiji osećaji obrtnog momenta u svakoj fazi pedaliranja, da ne pominjem masivne gumetine kao na nekom off road mopedu.

tako da, nešto zbrke u pulsevima koji su ipak bili niži, nešto u očitavanju snage a nešto u doživljaju toga koliko zaista ulažem, neprestano sam imao osećaj da gazim previše a da mi pulsevi ostaju manji, i da čak i uz umeren pritisak pedala osećaj da se noge umaraju postaje progresivno veći.

moguće je da treba probati još koji put, pre nego što dignem ruke i zaključim da je to sve besmislica, jer kakav bih ja bio naučnik ako bih se tako lako predavao.

šta god se desi svakako ću pribeležiti na blogu, a ionako nisam ovo probao da bih se po tome proslavio, obzirom na mikro razmere moje popularnosti i planetarnog uticaja.

ovo je već nešto!

imaš tih nekih poluEpskih dana koji nisu epski samo po tome što si se prvi put popeo motorom uz Passo Stelvio (ili još bolje biciklom) nego što si po prvi put uradio nešto novo, a ovaj dan je bio zanimljiv jer sam uradio nešto što je jako teško ikome pre mene palo na pamet

A EVO I ŠTA

stavio sam Favero pedale na e-mtb

kontam da već ima na milione ljudi koji imaju e-bike, s tim da od svih kojima je to prvi bicikl garant nikoga ne zanimaju powermeter opcije, dok od svih profija koji mere snagu retko ko shvata e-bike ozbiljno osim par profija koji su recimo pred trke Svetskog kupa vozili e-varijantu, e možda je neko od njih razmišljao koliko da optimizuje potrošnju svoje energije vs. baterije, da bi na trci izvukao maksimum iz celog sistema

moram reći da je dan počeo fino sa 7km jogginga, odlaska u lidl, i sve posle toga je bio bonus :-)

nakon toga sam odvezao lolin e-city do napuštene firme tu prekoputa, u bisagama poneo krpe i sva potrebna sredstva, očistio ga detaljno, lanac i zupčanike, podmazao, a svoj e-mtb sam u dvorištu jer nije bio baš toliko zapušten

namontirao pedale, u aplikaciji podesio dužinu kurble (smanjio sa 172.5 na 165mm) i proverio stanje baterije, kalibrirao, proverio bateriju garmin edge, proverio uparivanje, stavio traku za puls ali na garmin edge ne ide ista kao ona na fenix, proverio njenu bateriju (uh!) i konačno bio spreman za eksperiment

no već sam dosta napisao pa ću utiske sutra

kada se "slegnu"

23maj

može se mirno reći da mi je dan propao, što se aerobika tiče

ujutru city bike do lidla a pre toga mali krug oko grada sa posetom zapuštenoj pećini na 7km odavde, nekada bih dotle rekreativno dotrčao a sada mi se nešto baš i ne zaleće tako daleko

no imao sam osećaj da bi mi malo odmora bilo bolje, posebno jer sam opet morao da se malo namučim na poslu

mučenje je ispalo još i veće od očekivanog pa sam i popodne bio polumrtav

seo na e-mtb i pokušao vožnju no gosn Bosch ili treba reći herr Bosch (?) ima tu foru da dodaje onoliko koliko ja uložim a meni se vozilo lagano i ispade kao da ni nemam motor nego da prosto gonim traktor od 30 kila

kad sam se vratio kući i zamenio e-mtb običnim e-city, moglo je lakše da se diše pa sam malo prozujao naokolo i nadam se odmorio za sutrašnje avanture jer imam neke planove koje nikako da realizujem pa bi sutra mogao biti Taj Dan

sa subotom je prošla i šansa da dođe paket bici opreme pa mogu da prestanem da pevam onu dečiju

"berem berem grožđe

dok čiča ne dođe

a kad čiča dođe

presešće nam grožđe"

samo što će umesto čiče da dođe račun za uplatu

no dobro, nekad je dopamin jeftin a nekad ga preplatiš

zato je stigao xiaomi prečistač vazduha koji sam ulovio na popustu plus iskoristio neke poene pa je ispao gotovo džabe

videću jesenas kada krene smog, koliko to uopšte nečemu koristi

tihe promene

ovih dana sam zaboravio da se bavim horoskopom i tačnim preskakanjem iz bika u blizance no nemam pojma kako je to trebalo da utiče na treninge

zadnji put kad sam pitao chatgpt isto, praktično je samo moja pitanja pretvarao u odgovore, kao da sam ga istovremeno ispitivao i da sam mu suflirao šta da kaže

doduše bik i blizanci su dva toliko bezlična znaka da ne znam ni zašto postoje uopšte, to treba spojiti u dva meseca i nazvati bikzanci

kao rezanci od bika

jutros trčanje nije bilo loše, no morao sam ceo dan da čekam da vidim šta mi je garmin napisao u proceni, jer sam odmah nakon trčanja morao da skinem sat da bih radio tretman na poslu, pa mi nije mogao meriti oporavak, stres, itd šta god uopšte tu on meri

i na kraju dana vidim da mi je još malo podigao estimated vo2max i negde sa "tek iznad pola" između dva cela broja, sada me je sa xx.6 podigao na xx.8 recimo

dakle uspješno

popodne sam odjurio iz drugog pokušaja (juče me oterala kiša) preko brda ka Šapcu da nahranim jednog malog pulina koji živi ispod kamiona sa tri mačke, no umesto njega našao sam 4 druga psića koji su bili par kilometara dalje ispod mosta, očigledno ih je neko premestio

obično sam subotom sabirao tjedne statistike no sutra opet imam dosta posla pa ću teško stići

jutra su sve toplija i bliže se +20 što će po defaultu postati "jutro za biciklizam" a ne za trčanje jer kad dodaš i sparinu dobiješ mini pakao

motori ali ne e- nego b-

b- je kao benzin

kao što imaš e-bike, motocikli bi trebalo da se zovu b-bike

noć sam prespavao tako što sam se samo jednom probudio oko 01, okrenuo se na drugu stranu i spavao kao top do 6

umorio bih se i da sam vozio b-bike a kamoli e-bike

kada izračunam koliki je prosek, mislim da bih brže završio ceo krug na cestovnoj no morao sam da "teram" onaj e-bike na servis pa nisam imao izbora

a i ne bih mogao da vozim u Parkside radnim bermudama

eh da imao sam i parkside podmajicu, i parkside šarape

jedino su patike bile NB

a ono b- s početka teksta je jer sam po prvi put seo na "pravi" motor

u ogromnom servisu kod frenda on drži i svoj poveliki skuter koji izgleda bukvalno kao lađa na dva točka, a tu mu je i "mali" motor od ćerke

dete je dosta nisko, možda 160, i na slici sam već video kako jedva dohvata nogama do zemlje kada motor stoji u mestu

ranije sam dosta čitao o toj temi šta je kome taman, i nekako sam došao do zaključka da mi ona osnovna visina naked motora od približno 79cm taman odgovara jer mi je "inseam" 80cm na bosim nogama, možda 82-83 u obući ovisno o debljini đona

no kada sam seo na yamahu (YZF) R125 koja je po katalogu 82cm visoka (sedište) bukvalno je bilo kao da stojim na zemlji bez motora

možda jedva malo podignute pete ali "almost flat foot" i toliko mi je delovalo da sam u savršenom vladanju ravnotežom da se taj osećaj gotovo ne može opisati

druga važna stvar je da je R125 = race položaj vožnje, a meni je nakon 35 godina biciklizma više delovao visok (volan) nego nizak, što znači da bi kawasaki z500 koji sam gotovo bio odredio kao krajnji cilj, verovatno bio podosta visok (volan) i širok (volan) kao da grlim ceo svet dok vozim

no taj svet se ustvari zove Vetar

tako da sam sada počeo da razmišljam o Ninja 500 koji je praktično isto što i Z500 samo malo drukčijeg položaja vožnje, negde na pola prema ovoj yamahi koju sam probao

ukratko otvorio mi se neki skroz drugi pogled na sve to, bumo vidli šta će da bidne