subota, 10. travnja 2021.

opet dvočinka

eee danas sam zaista i obavio dva treningića i to oba dobra.
ujutru na trčanje, joj što volim subotu kad nigde ne žurim.
to jest žurim da bih leteo što više a ne žurim zbog mrskih obaveza radnim danima.
i onda malo blać srać užina i tako to, pa na vožnju.
malo sam brinuo kako će mi leći vožnja nakon brdskih 13km trčanja, stjuardesa-cvetnih-polja-i-zelenih-livada-bez-ograda fazon, no sve je prošlo okej.
štaviše i u ovim ne skroz odmornim danima retko gde stavljam pozadi na najveći zupčanik, u samo dva navrata sam baš morao no ni to me nije puno potreslo.
prepedalah (kao neka turska reč) 70km sa 1400m uspona, nije to ni loše.
kad podeliš na pola, 35km sa 1400m uspona i 35km sa 1400m spusta, 
to ispadne 1400/35=okruglo 4% prosečan nagib na treninigu.



nisam još prebacio slike pa imam samo ove dve koje je Lola slikala, prva sa trčanja tu odmah ispod strinine kuće, a druga na razdvajanju kada je ona ostala na asfaltu a ja otišao put planina.
sutra je divan dan, divan dan, ali nikom nije rođendan nego je nedelja i moglo bi da padne neko putovanjce, i neka kombinacijica sa trčanjem ili biciklom, kako god.
mrzi me da stavljam točkove sa letnjim gumama, jedan dan možemo i zimske da cepamo a ionako se neće nigde ići autoputem tako da je skoro pa svejedno.

petak, 9. travnja 2021.

dvočinka

nisam stigao da napišem redovan blog jer pola dana nismo imali struju, nešto je izgorelo na ćošku ulice :-O
iz nekog neobjašnjivog razloga koji je lako objasniti, opet sam počeo da zanemarujem trčanje.
rekao bi čovek, pa šta ti je teško, ujutru dok je još prijatno i netoplo i dok se sunce nije previše podiglo, odeš pola sata, sat, pa posle celog dana radi šta hoćeš.
ideja i jeste bila slična ali je rekoh struja nestala još u pola noći pa mi je bilo malo glupo da odem na trčanje sa kojeg se vratim stoput više oznojen nego sa bicikle, onda bih morao da se tuširam pred posao, rekoh bolje nek ostane pun bojler vode koja se polako hladi jer će u toku dana zatrebati ko zna koliko puta, a ne da sve potrošim odmah u zoru.

tako sam 7. u mesecu imao 63 pretrčana km, i ostaće na tome evo do 10. u mesecu, pa kontam da bih sutra ujutru (subota 10.04.) mogao malo da otrčkaram ako me nešto jako važno ne omete, nedostatak volje na primer.
fali mi 7km da zaokružim na 70 u aprilu, heh.
subota će biti i dan za kratke gaće i duge rukave, neophodna doza de vitamina stiže u ovaj željni organizam.
nedelja je najavljena čak i do +20 a ponedeljak i do 23, e to će biti dan i za kratke gaće i kratke rukave.


sve u svemu, trebao bih da budem zadovoljan sa ova dva dana bicikle, čim ne stižem da natipkam blogove to znači da sam ostao do pred mrak u brdima a to pak znači da sam se sit navozao. 
izaći će ova nedelja preko 400km koliko vidim, skoro sve na novom 29-inčeru.
u utorak bih mogao i da operem zver, dosta je prašnjav, nema smisla.

srijeda, 7. travnja 2021.

izvlačenje maksimuma

iza mene je ostao jedan bolan dan ali ko ga šiša, što rekoše neki ameri na jednoj mejling listi, uvek je bolji loš dan na trčanju nego lep dan na poslu.
nakon malo zagrevanja sam shvatio da se nisam zagrejao nego sam sve drveniji i drveniji pa sam na jednom dugačkom blagom usponu odustao od trčanja.
opet, bilo me je blam da šetam uzbrdo dok kola prolaze, jer nisam bio u trenerci i jakni nego u opremi za trčanje, pa sam rešio da radim ubrzanja.
stotinak metara do daske pa onda šetam dok ne čujem auto iza krivine, onda malo trčkaram za publiku dok auto ne prođe pa nastavim da šetam do sledećeg ubrzanja.
ukupno sam uradio pet krvničkih stotki tojest nisam merio daljinu nego sam trčao 40-50 dvokoraka što bi otprilike bilo 100m a stao sam svaki put kada sam ostao bez snage, obzirom da sam se podosta beskompromisno zaletao, onako juniorski :-D 
ostatak sam lagano strčkarao kroz šumu pa uz reku, po ravnom su čak i 6'15'' kilometri delovali na granici volje da uopšte napravim sledeći korak.

nakon vrlo kratkog odmora, jer sam sve napakovao posle posla u ostatak popodneva, otišao sam biciklom da nahranim neko ostavljeno pseto za šta mi je trebalo 18+18km i pravo da vam kažem uopšte nisam bio oduševljen tim nazovi provodom.
malo mi je monotoniju razbio pijanac koji je ležao u travi, a anegdota je išla ovako:
čovek je zaustavio auto pored puta i maše mi da stanem.
stanem.
čovek kaže, eno tamo neko leži (desetak metara u livadi iznad puta), ne znam da nije možda mrtav, ne smem sâm da mu priđem.
tip se ladno usrao da će neko da ga optuži za ubistvo, pa bi da pomogne ali ne ume.
na to se ja grohotom nasmejem, priđem onom koji spava kao letva, šutnem da u đon čizme iz sve snage, na šta on samo malo jače zahrče i neznatno se pomeri.
znači koma.
idemo mi dalje, neće ovaj niđe, rekoh brižnom čoveku na proputovanju.
da se ne smrzne, upita me on na rastanku.
gde bre da se smrzne, kažem ja, vidiš da je purpuran u licu, ovaj toliko zrači da će pre on da zapali ovu travu ispod sebe nego što će da se smrzne, pride je u nekom kožnom gunju koji ladno deluje neprobojan za metke.


nakon nekih sat vremena sam opet u povratku naišao tuda, ovaj put sam imao vetar u leđa pa sam u kombinaciji sa putem koji ide nizvodno bio puno bolje raspoložen.
opet sam ga malo išutirao što u čizme što u dupe dok se nije malo razbudio.
nakon desetak nerazgovetnih rečenica je ustao da kenja, odmakao se pet metara i naguzio se tako pored magistralnog puta.
nije da sam morao da ga slikam nego sam uperio telefon samo da bi svi koji prolaze autom pogledali ŠTA TO JA SLIKAM pa su ga tako kolateralno ulovili naguženog dok govna ispadaju na kilograme.
nakon toga sam produžio dalje, a on je ostao da se tetura u mestu.
već će se dalje snaći na nekom autopilotu, očigledno mi nije prvi put.

tako upisah 10.5km trčanja, 4km pešačenja, 36km bicikle, i 50-ak fotografija.

utorak, 6. travnja 2021.

back to the basics but not asics

nisam očekivao ništa obzirom na prognozu, ali baš ništa
ponedeljak je bio najavljen sunčan, meni dovoljno
eksperiment sa kratkim gaćama na +15 je prošao odlično, iako čak ne verujem ni da je stiglo do 15, jer sam u najtoplijem delu dana prelazio preko 600m nadmorske i na samo desetak kilometara od 1000+ visokih planina ukrašenih snegom
plus vetar, hmm


i rekoh, da ja roknem stotku u taj lep dan i posle mogu par dana i da prespavam
pametan je medved kad kaže probudite me na uskrs
i onda vidim jutros da ništa ne pada, pa ni sneg
kao nešto +8, u najavi zahlađenje
krenemo na +7 vratimo se na +5
posle onih brdskih 96km juče, što preračunato u ravno dođe bar 110 a preračunato sa mtb-a na trkačku dođe barem 130km, izađe mi i danas na onom lošijem mtb-u nepunih 50-ak

nakon ručka i malo grejanja, to mi se nikada ne događa ali eto izuzetka, metnem da ja kuvam kafu
i par sati nakon kafe, rekoh da odem pred mrak malo da otrčim
napravim neki krug od 12km s tim da sam uz neku strmu prečicu uspešačio pa odozgo s vrha nastavio trčanje
tako mi je ispalo 2km uphill planinarenja i 10km trčanja
nosio sam one Brooks Pure Cadence, pola broja manje no nakon operacije i stanjivanja jezika će moći da posluže još par stotina kilometara 
(njihove sestre Pure Flow sam uveliko iznosao, takođe operisane)

tako u prvih 6 dana aprila imam 53km trčanja (i tonu bicikle) s tim da sam tih 53km skupio u 4 izlaska pa je to oko 13km po trčanju, ali zato podeljeno na 6 dana imam jedva 9km dnevno, verujem da će naredni hladni dani da to preokrenu prema murakamijevskih 10km/dan

nepravda ili zaborav, kao da postoji razlika

umesto uobičajenog bloga, evo prevoda jedne stranice sa vikipedije, koja inače postoji samo na engleskom i španskom, a zanimljivo je da se niko iz HR nije "pomučio" da sve samo prekuca u gugl prevodilac i copy-paste u članak na hrvatskom jeziku.
stiglo mi naravno od engleske vikipedije mejlom prekjuče, zbog datuma 04.04.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Mirko Šarić 
Sa Wikipedije, besplatne enciklopedije 

Datum rođenja 6. juna 1978 
Mjesto rođenja Buenos Aires, Argentina 
Datum smrti 4. aprila 2000. (21 godina) 
Mjesto smrti Flores, Buenos Aires, Argentina 
Visina 1,88 m

Klupska karijera 
Mirko Šarić bio je argentinski nogometaš koji je igrao kao vezni igrač. 
Šarić je rođen u Buenos Airesu od hrvatskih roditelja. U mladosti se pridružio akademiji San Lorenzo i brzo napredovao da bi debitirao u prvom timu u decembru 1996. Smatrali su ga jednim od najboljih argentinskih perspektiva mladih, a prije smrti bio je povezan sa španskim gigantom Real Madridom. Nakon obećavajućeg početka karijere, pad forme nakon što je igrao van pozicije doveo je do toga da se pojavio više kao zamjena. U decembru 1999. godine, dok je igrao u rezervnoj utakmici protiv River Plate-a, Šarić je pretrpio puknuće ligamenata na lijevom koljenu, što ga je držalo po strani do smrti 2000. 


Lični život 
Njegov brat Martin također je bio profesionalni nogometaš do penzije 2011. godine. Trenutno radi kao trener za San Lorenzo. 
Šarić je hodao sa lokalnom ženom gotovo godinu dana, a za to vrijeme je zatrudnjela. I Šarić i njegova majka sumnjali su da on nije otac, potkrijepljen činjenicom da je Šarić bio na međunarodnoj dužnosti mladih u Argentini u Japanu na očigledni datum začeća. Prema majčinom savjetu, Šarić je platio DNK test za sebe i bebu, koji je vraćen negativno.

Šarić je patio od depresije, što je doprinijelo njegovoj smrti. To je saopštio menadžer San Lorenza Oscar Ruggeri, i rekao da je primao je psihijatrijsku pomoć. 
Ujutro 4. aprila 2000. godine, Šarićeva majka ga je pronašla mrtvog u svojoj sobi. Počinio je samoubistvo vješanjem.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

što bi napisali u čitulji u našim seoskim novinama,
"iza sebe je ostavio brata, majku, kurvu, i kopile".
bilo bi puno lepše da je bio pametan kao naš Burazer pa da je degažirao kurvu u tri materine, u rekordnom roku našao stoput bolju curu, i preokrenuo pakao u raj...

ponedjeljak, 5. travnja 2021.

dua-tria-kvadra-tlon đog-hajk-đog-strć-pony

shvatio sam dve važne stvari

1) bol koji mi se povremeno javlja u desnom dupetu nije posledica nikakve aktivnosti ni neki nervni problem (iritacija živca) nego me prosto na tom mestu pritiska stolica na kojoj najčešće sedim prek kompom, pa sam malo doduvao onu fitnes loptu i sad mi je super
što bi reklo Sklonište, kad došlo je jutro, ja sam je napuuuuuhao...

2) otkako sam prošle i ove godine počeo da NE nosim nogavice na bicikli kada je sunce i +15 ili toplije, shvatio sam da sam od svih onih 200+ hiljada km na bicikli, u svim danima između 12 i 20 stepeni džabe nosio nogavice (leg warmers) odnosno ono što se navuče između čarapa i biciklističkih.
ajd što sam džabe nosio nego što sam džabe kupovao.

i juče gledam Flanders tour i nakon muške trke puste i žensku od 150km, i kaže Patak* da je toplo, devet stepeni. a sve cure u kratkom. 
tu opet stavim prst na čelo pa se zapitam, kada se namažeš zaštitnom kremom i kada ti je baš ugodno na +15, zašto sam zazirao da izađem i na +13 i +12, ako je drečeće sunčano, kako sam zaključio da je nakon onih +19 sada dovoljno "hrabro" izaći golih nogu na +15 ali ne i ispod toga?
*(naš bivši trener u Milicionaru, sadašnji savezni selektor a par trka smo i vozili zajedno, sećam se državnog iz Niša do Pirota pa nazad na Suvu planinu koje smo pobedili) 


juče je izlet ispao pomalo haotičan ali to je bio onaj "kreativni nered" kome su umetnici skloni, nikako neka deponija neispunjenih planova.
krenuli smo Lola biciklom a ja trčeći prvih 4.2km, gle to je čitavih 10% od maratona.
kako to ume da deluje lako i malo, pomisliš da se sada vratim kući, i samo pet puta toliko, i eto maratona.
i već kad se drugi put vraćaš, na primer, shvatiš da si počeo da se umaraš, a nisi ni blizu polovine.
baš su varljivi ti mali segmenti duge aktivnosti, nešto u fazonu kad ameri kažu da je njima lakše odbrojati (zamalo da je palindrom od odrobijati) jer oni broje samo do 26 (milja) a mi se mučimo 42 puta.

uglavnom nakon toga smo vezali biciklu i otišli u mini hajk do vrha brda, odakle sam ja nastavio dalje nizbrdo trčeći dok je Lola sišla peške obzirom da je bila u nekim gojzericama.
na okretu smo se još jednom sreli pa sam se ja vratio istim putem nazad do bicikle, i tu sam prekinuo snimanje run/hike/run, seo na biciklu i otišao u grad, gde se ona spustila prečicom u istim onim gojzericama.
kada sam u srednjoj išao na Vogel na skijanje tj zimovanje, zvali smo ih GWOJZerice!


naravno nakon ona dva tempo trčanja u petak i subotu (15+17km) sam bio ne baš raspoložen čak ni za trčkaranje tako da sam ovo sve otaljao u salomonkama na nekim minimalnim brzinama eto tek da mogu da upišem da sam ipak TRČAO, to je kao ono kad te uhvati razredna kako pušiš u veceu pa ti kažeš "ma ne pušim ja", a ona kaže "jes, ne pušiš, samo vučeš da se ne ugasi".
e tako sam i ja "trčao", tek da se ne ugasim.

subota, 3. travnja 2021.

drži vodu i kad majstori odu

negde nakon trčanja* po kiši (prva polovina) i kišici (druga 1/2) i ručka, stigao je poziv od drugarice tj komšinice tu odmah tri kuće od nas, da pomognemo pri upoznavanju sa novom veš mašinom. sad tu ide jedna stvar, odnosno tema za razmišljanje. možemo biti MODErni, ili staroMODNI, pri čemu se moderno obično smatra za naprednije, a staromodno za zatucano. s druge strane, jednostavno može imati prednosti nad komplikovanim, u smislu da komplikovanije stvari imaju širi spektar mogućih kvarova, koji su takođe komplikovaniji, skuplji za popravku etc.

kada sam poslednji put kupovao foto aparat, gledao ponude manjeg ili većeg zuma, punjivih AA (teških pa puta 4) ili laganih li-ion baterija, rezolucije u megapix, maksimalnog otvora blende, mogućnosti programa (varijante idiota ili nešto više), i kada sam stigao do modela sa wifi povezivanjem tu sam odmah stao i vratio se korak unazad. 20% više cene, a joj samo kada se setim koliko traje uparivanje recimo gopro kamere i zavitlavanje sa wifi prebacivanjem medija.

e isto tako, drugarica je bila kod nas i pogledala mašinu, jako joj se dopala, A+++ klase i trice šta ti ja znam, 49cm duboka ali 7kg kapaciteta, 1200 obrtaja, i uradila je šta - kupila je skroz  istu takvu, svako dugmence je na istom mestu, ali 20% skuplju, da ne kažem MODERNIJU, koja "radi" na wifi. moraš u app store, pa skineš aplikaciju, pa povežeš telefon preko wifi i onda ti on dođe daljinski za veš mašinu (!)

moš misliti, umesto da okreneš dugme i stisneš start, treba ti pet minuta nerviranja uparivanja podešavanja, a mobilni će ti čak i na odabranom jeziku govoriti koji si program uključio i za koliko minuta će završiti. na takvim stvarima se uvek prelomi kada razmišljam koliko treba biti MODERAN. nije burazer lud što vozi auto godišta najnovije verenice, više ne važi ono da je najbolji auto = nov auto, nego ti je najdraži onaj koji ti se najviše sviđa i zauvek najbolji isti taj koji umeš da popraviš usred pustinje vezanih očiju. 

kad je mašina javila da je svršila primetio sam neku vodu na podu pa podvukao ruku i onda smo shvatili da nešto negde curi. srećom nakon par minuta inspekcije sam skontao da se ispod mašine voda dijagonalno sliva, zbog nagiba pločica na podu, i da ustvari voda curi iz dovodnog creva koje je trebalo dotegnuti za pola kruga. zaradih kafu i kolače sa samo dva prsta i dva uložena minuta u dijagnostiku. bingo. a uštedeh i prodavcu/servisu sat putovanja i puštanja u rad mašine, samo da bi skontao koliko je glup "kvar" zbog kojeg bi dolazio, a ne bi naplatio n-i-š-t-a. 

* trčanje je inače bilo najobičnije šljap šljap na do pola istoj stazi kao i juče s tim da sam na vrhu brda odabrao spust ka reci pa se odatle vratio preko manjeg brda makadamom, i dalje od asfalta kasom, kroz staze i ulice znane. otud sam umesto 15km dobio 17km a možda sam se čak i manje umorio iako sam nabrao više uspona, 388m naspram 304m.


reke nisu naročito narasle jer dok dole sipi kišica na planinama promiče sneg pa će ta voda stići sa nekoliko dana zakašnjenja.

igra sudbine i minuti koji život znače

nakon ovakvog naslova bih morao da nastavim u nekom žešće dramatičnom tonu ali se baš i ne radi o jako ozbiljnim stvarima. naime juče je drugarica na fejsu stavila status "vaše DJ ime je "DJ + ono što ste zadnje guglali" i tako ja postanem DJ Vršac! smejalo mi se pola interneta. kasnije sam u komentaru objasnio da je sudbina kurwa jer sam pre samo pola minuta mogao biti DJ Harley Davidson a to sam guglao da proverim da li sam ispravno napisao i eto kakav što bi ovi beograđani rođeni u filadelfiji rekli TWIST da me tako zezne pomenuta sudba kleta.

a inače baš na temu toga koliko se šta treba i može nadoknađivati u životu, poslužiće jučerašnji izletić. prognozu su menjali stotinu puta a pogled kroz prozor je govorio još manje jer nisi mogao ni da pretpostaviš da li će za pola sata da se pojavi nebo ili da opiči pljusak. uspeo sam da relativno rano odem na trčanje između dve kiše.

čak sam poneo i malu kesicu od onih za zamrzivač, da u nju ubacim telefončić ako baš počne neka mahnita provala oblaka. nešto baš i ne verujem slepo u one ip68 sertifikate o nepromočljivosti ili kako se to već zove. kontam da uvek možeš da osušiš telefon na radijatoru i da nakon toga u sve šupljine naprskaš wedea i da istreseš višak i obrišeš. ali ako ga ni ne napunim vodom in d frst plejs, uštedeću sebi 20 minuta drndanja pa se eto već unapred isplati ne plivati s njim, ako si krenuo samo na trčanje.

to je bilo tih prvih 15.1km u toku dana, a popodne je počelo da sluti na razvedravanje. pa sam čekao, i na kraju se odvažio da odem biciklom prema onoj strani sveta gde je bilo najviše neba a najmanje ili ništa saobraćaja. do kraja vožnje od nepuna dva sata su niski oblaci otišli čak i sa one najopasnije strane gde su se bili ukotvili. 


obzirom da mi je 29-inčer od dan ranije stajao sav prašnjav čekajući pranje, kad sam se vratio sa tih par sati laganog pedaliranja pomislio sam - eto, trebao sam novom biciklom otići bilo gde, bilo koliko, proći makar jednim puteljkom kuda nikada nisam proterao mtb nego samo trčao, a čak i da me je usput uhvatila kiša to bi bilo samo predpranje i svakako bih odmah po ulasku u dvorište crevom dovršio posao.

ulog je tako ni iz čega postao preveliki, od bukvalno NIKAKVOG doživljaja kotrljanja istom cestom tamo pa nazad po milioniti put, mogao sam doživeti emotivni orgazam nečeg novog i uzbudljivog na samo desetak km od kuće. a nisam. jeste da mi je 15km trčanja sa 300m uspona bilo više nego dovoljno treniranja, i da mi je lagana odmarajuća vožnja bila puno logičniji izbor, unapred zaglavljena u glavi zbog najavljenih pljuskova, u nekom trenutku sam shvatio da sam propustio neku priliku za nešto. i bi mi malkice žao. a šta ćeš.

petak, 2. travnja 2021.

komentari i blaćtrućizam

jedan od kolega maratonaca je moju priču o kamenju pored puta shvatio kao da sam mislio nešto dosta dramatičnije od onoga što sam umetničkim okom uhvatio u kadar, pa mi je napisao par redova podrške:

"Dobro je da te radi strah od smrti, i mislim da te radi i na dobar način, jer bez istinske spoznaje smrti, nema života. Jedino što ti zapravo može doneti mir je naučiti da pustiš sve (i svakoga) sa radošću na prilici što ste dobili pa makar i jedan zajednički momenat na vašim putevima."

pa jeste, svakako je lepo kada čovek nije sam kao vuk nego proživljava te neke zajedničke trenutke sa osobama koje imaju slična interesovanja ili sa slučajnim prolaznicima, kao neki atomi koji se tako sudaraju hteli to ili ne, i onda sva ta iskustva i uspomene ostanu utkani u ono što zovemo život. ja sam pak odgovorio više matematički:

"ipak ima fore do smrti, valjda, više sam skoncentrisan na najbližih par godina i kako najpametnije da ih potrošim. kad pokušam da premotam film, rekao bih da sam od svih natrpanih godina straćio barem jednu četvrtinu, dakle moglo je i bolje. od smrti puno više nelagode donosi čak i sama pomisao da nešto može da me omete u tim pokušajima da nadoknadim propušteno dok ne bude prekasno, tipa neka bolest ili bilo koji oblik invalidnosti. svejedno bih već trebao da budem zadovoljan, u svakoj od onih "dobrih godina" sam proživeo više nego što mnogi naberu za ceo život."

s tim da kad kažem nadoknađivanje, ne mislim na stvari tipa nisam se nikad popeo na Midžor ili iz blizine gledao Prokletije, sve je to jedno isto kada ga pohodi isti čovek, i isti je doživljaj kao kada sam na bilo kojem vidikovcu na 500m nadmorske ovde u okolini, ili onomad kada sam sa atl. klubom iz Zagreba išao na planinarenje na Međed. ako voliš kretanje, u principu ti na uspešnost izleta ne utiče lokacija, jeste lepo kada si negde gde nikada ranije nisi bio ali to ne znači da treba bezglavo leteti naokolo samo da bi "udarao recke".

kao što sam i najavio, prvog aprila nisam trčao jer mi je onih 18km dan ranije nešto jako teško palo, pa rekoh da pokušam da se bar jednog dana ne premorim. no nakon 60km mtb-a tu po okolnim brdima, tokom kojih sam puno više vremena proveo po makadamima i kamenjarima nego po asfaltu, nisam nešto siguran da sam se baš odmorio :-) 

svakako je najavljen period nestabilnijeg vremena pa će trčanje ili hajkovanje biti prigodnija opcija.



četvrtak, 1. travnja 2021.

divan dan divan dan

sreća sreća gadost.
tako sam bio uzbuđen pred jučerašnje trčanje da sam planirao i dužinu i dve dužine i svakakve kojekakve nadoknade poslednjeg dana meseca, no organizam nije baš sarađivao. 
onako kako sam trčao (lagano) trebao bih da na pulsevima 115 trupćem tri sata i da se ne umorim, a meni su pulsevi zakucavali na 130 a uzbrdo na 140, noge su bile umorne trome pa čak i bolne, a brzine minut po kilometru sporije od očekivanih.
dakle ideja da ću se na mtb-u po kamenjarima odmoriti za trčanje nije popila vodu, a ja sam popio govno.

jedva pređoh 18 kilometara i još me pred kraj spičilo sunce tako da sam za tih bezmalo dva sata osim šuškavca i dugog dresa zamalo skinuo i onu rupičastu majicu ispod i završio trening toples.
obično na te namirivačke treninge krenem unapred pripremljen a sada nisam znao koliko imam km i koliko mi treba da zaokružim na koji broj pa sam trčao kao tele kroz maglu, ispostavilo se da me je tih 18km doteralo do 222 ukupno u martu, s tim da sam juče napravio i 360m uspona pa je možda i to razlog što mi nije baš lako išlo.

 
(nisam preskakao ogradu da proverim)

popodnevnu vožnju sam već oslikao u sinoćnjem blogu a o tom jako jelte važnom trčanju sam tek jutros stigao da nešto zapišem. bolje je reći zapišam. nakon toga mogu kao ker da napustim drvo zvano Mart, pa i nije bilo neko, februar je bio spektakularniji.
april takođe počinje lepo, prvog dana se evo ni sunce ne šali i u najavi je +20, napokon će leći neka vožnja dostojna renomea ovog imena i nogu, barem se nadam.

srijeda, 31. ožujka 2021.

premotavanje kilometraže

toliko me iz dana u dan sve više nerviraju ovi pomereni satovi da ću ih tačno vratiti na zimsko vreme. kad god pogledam, prekasno. toliko sam navikao da u 15h žurim kući jer će da zahladni i toliko puta sam se smrz'o u 16h da mi se sad pali neka pavlovljeva lampica i nikako da je deaktiviram, čim vidim 16h pitam se šta ću ja na bicikli, a za samo mesec dana će upravo to biti najtopliji deo dana i dobra 4 sata udaljen od prvog mraka. svašta.


već sam sve smorio sa slikama ali obzirom da je trend da se bicikle veličaju ovako po vidikovcima rekoh eto da i ja malo ostavim društvo bez daha. okačiću celu galeriju kod blogoja tek koliko da pored svih ostalih ljubavi i nju održavam na aparatima. 

na tu temu a opet na skroz drugu temu, gugl će početkom juna ugasiti sve naloge koji se ne koriste i sad ja moram da se ulogujem u svaki od svojih naloga i pošaljem mejl na neki drugi, sa drugog na treći, i tako ću ispuniti taj uslov da je barem jednom u zadnja 24 meseca bilo neke aktivnosti. a sve zato što se u svaku aplikaciju prijavljujem sa drugim mejlom, u stravu ulazim sa sale12345@gmail.com (samo sam dao primer, nemojte pokušavati haha), u garmin se prijavljujem sa sale23456@ pa onda instagram mapmyrun suunto viewranger itd itd, i sad ako se pređem da jedan od mejlova zaboravim moraću da pravim novi nalog jer u aplikaciju više neću moći da se prijavim.

tako mi se dogodilo i sa stravom, jer oni ne šalju potvrdne mejlove. na brzaka sam ukucao ime prezime i email, a email sam pogrešio, tipa umesto sale3456 sam ukucao sale346 i kada sam to posle par meseci skroz slučajno primetio krenuo sam da promenim i pojavilo mi se obaveštenje da potvrdim ID tako što su mi poslali mejl (koji je otišao na nepostojeću adresu). i tako mi je strava ostala blokirana, užas.

utorak, 30. ožujka 2021.

nije leto ali kao da jeste

ovo je placebo leto, dođu prolećni dani pa te neko pita šta osećaš, neko kaže ništa a ti kažeš LETO, eto takvo je istraživanje u toku

nemam ničim bitnim da se pohvalim nakon onih 13km promenljivog tempa po sunčanom danu, mada bih manje prokuvao nakon sunčanog tempa po promenljivom danu.
jutros umesto treninga pišem blog, tj mogao bih malo i da trčkaram ali obzirom da je najavljeno malo lošije vreme za biciklu verovatno popodne iskombinujem bic-trč-bic ili samo trčanje, nije ni važno. 
nisam čak ni prognozu pogledao, pa vi vidite dokle je to došlo.
no ovih par sati popodne kao odmor od trčanja, mislim odmor i za glavu i za zadnje lože, baš su mi onako što bi braća dalmatineri rekli čučnila.
bitno je da sve ide prema toplijem, a toplije donosi više mogućnosti.
imam u skicama nekoliko vožnjica na neka mesta kojih sam se uželeo tu u blizini, pa će s dolaskom aprila sve to polako da počne da se štiklira.



 

ponedjeljak, 29. ožujka 2021.

ponedeljak trinaest(i)

ovo "trinaest i" u prevodu znači 13 km & sto metara, toliko sam pretrčao jutros.
prvi lagano pa drugi tempić pa treći lagano pa četvrti tempo i tako do kraja, trinaesti i poslednji opet lagano da me ne tera maler.
evo slikice sa stravice gde se vide te nežne razlike u brzini po kilometru:


nije da sam odabrao baš brz teren misleći na prosek, više sam birao neki put na kojem nema gužve i gde neće ni meni niko smetati a ni ja drugima.
kontam ako mi je prosek na kraju ispao 4'55''/km a prosečan puls samo 144, da to i nije tako crno kako bi se na prvi pogled moglo zaključiti, obzirom da sam imao ravno 99m uspona (i 100m spusta).

volja u nevolji je da nema nešto mnogo posla pa neću gnječiti ove namučene lože nego ću do popodne zadržati ovo 27% svežine što mi je u telašcetu ostalo.
vidim da je napolju dosta drečeće sunce pa gajim neku malu nadu da će popodne možda moći da se malo provozika, e sad kako i koliko - bumo vidli.

još su samo dva dana do kraja meseca i svođenja računa, mogao bih kao u onoj izreci da sutra i prekosutra poteram prase da se malo natrči pred božić.
do sada u celoj 2021. imam 620km trčanja, axaxaxaxaxaxa i ququququququ, dva-u-jedan

nedjelja, 28. ožujka 2021.

bici vikend

na kraju ovakvog dana umesto tri hiljade reči mogu da stavim prve tri slike koje mi padnu pod miša, neka mi oproste dame na izrazu, i već sam prepričao pola putopisa.



odustajanje od jutarnjeg trčanja mi se opet isplatilo jer sam očekivano bio odmorniji nego da sam se s jutra strunio sa sat koprcanja. 
ko bi rekao da samo tako presecajući glavne puteve i tražeći makadamske prečice od-do može da se nakupi preko 1200m uspona? da sam isti krug ponovio još šest puta završio bih everesting, doduše trebalo bi mi za to 24 sata ali ajd.

isto kao i juče razmišljao sam i danas pa sam kao bajagi uspeo da se odmorim od trčanja (?) tako što sam spojio dva dana na bicikli, svaki put do granice snega negde između 600 i 700 nadmorske. tu već postane previše mokro i onda ja jelte pobegnem. 

pomalo mi ide na živce ova promena vremena na sat više, odjednom imam utisak da ceo dan kasnim, da sam se sat prekasno probudio, doručkovao, kuća poso kuća poso, užinao, spremio se za treningić, čak i na treningiću imam taj osećaj da je kasno iako uopšte nije kasno, čak mi i na satu piše da sunce zalazi za tri sata i pet minuta a ja prevrćem očima VEĆ JE 16:00, GDE MI JE PROŠAO CEO DAN? navići ću se valjda...

subota, 27. ožujka 2021.

danas nam je divan dan

brt na ovom blogu svaki drugi dan rođendan, osim kad je petak trinesti, onda samo čestitam ali odbijam posluženje uz izgovor da sam na dijeti
izgleda da će biti divan dan i tamo negde u maju, vidim najavu prvenstva na 10km na cesti, a ako je prvenstvo možda bude i besplatna startnina heh
(prvenstvo Srbije na putu 10km, Petrovac na Mlavi. 22.05.2021.)
nadam se da će biti odvojeni start za Prvenstvo, od gomile korona turista željnih grljenja i kolektivnih fotografija, da se ja pitam ovaj virus bi mutirao narednih sto godina
i taman da opet uradim lekarski, nadam se da će biti ista ona doktorica koja mi je onako senzualno prepipavala ključnu kost fascinirana tim spojem koji je mogao nastati jedino u školi glume Rudolfa Höss-a

koliko vidim u narednih deset dana je još samo prvog aprila (!) najavljeno toplije od 13-ak Celzija pa ti veruj takvoj prognozi koja ti nudi prvi april.
naravno da sam prošlog vikenda zaboravio da se prijavim za Virtual Bogota, a niko me nije podsetio, pa da podsetim i ja vas da na dnu svakog bloga imate dugmence KOMENTAR pa izvolte doprinesite malo ovom posrnulom umu koji bledi i ubrzano isparava kako godine odmiču
uglavnom 03. april london & 17. april boston, zapišite negde

nisam odavno stavio neki selfi kako pišem pa evo


jutros sam preskočio jutarnje trčanje, čitam šta sam napisao pa može da glasi i da sam jutros preskočio noćno trčanje, nešto je tu višak
odnosno manjak, obzirom da NISAM trčao, a nešto mi se i ne trči
mada kad malo razmislim jutro se još uvek nije baš završilo, obzirom da vikendom jutra traju par sati duže, barem ovim vikendima kada je neradna subota

još uvek sam pod utiskom jučerašnje vožnje u kratkim gaćama pri čemu naravno ne mislim na tange ni bert rejnolds hot kupaće nego na kratke biciklističke do iznad kolena, to se zovu kratke gaće a duge su duge jelte
i krenem da pogledam podatke sa trčanja jer mislim da mi je drugih 9km (petak) bilo brže od prvih 9 (četvrtak) kad ono prc nema mi aktivnosti, i tu shvatim da mi već par dana stoji ugašen blutut na telefonu pa se ništa nije prebacilo


znači strašno.
da, da, da, evo ga, 5'22''/km naspram 5'29''/km, bogme ako ovako nastavim za deset dana ću biti u formi da pobedim ono Državno na drumu

petak, 26. ožujka 2021.

koji drugi?


ovo je na temu da li više voliš trening ugodne poluDužine ili neki drugi? koji drugi?
nisam odavno trčao 300-tke a ko zna da li ću uskoro.
evo granulo je sunce i već razmišljam na koju stranu može da se provoza i kojom biciklom.
pogled ka brdima je još uvek beo tako da to što je pre pet dana zvanično došlo proleće ništa ne znači obzirom da je koliko prekjuče padao sneg.
istopio se dabogda, to ponavljam umesto očenaš.

imao sam i neki poluPlan za sutra ili nedelju, zavisi koji od ta dva bude topliji dan, a imam i poluPlan za onaj drugi dan od dva, koji NE bude topliji.
samo da jedan bude topliji, to je poenta, za ostalo ću lako.
čak imam i pet podPlanova da taj Topliji Plan ne propadne, ma imam sve burazeru, samo mi treba opet tih +17 stupnjeva ili više.

ako nešto i zjebe vikend vidim tamo dalje početak aprila u prognozi i deluje da ćemo odmah sa dolaskom ludog meseca doživeti i 20+ špiceve u toku dana što verovatno tera na plač ove atletičare ali meni željnom kotača tera suze radosnice niz obraščiće.
još ako neka budala napravi korona žurku pod nazivom polumaraton, eto zabave u sunčano podne, jedva čekam ovako čipovan otrovom da se umešam među raju i krenem da pljuckam naokolo, možda nekom nešto i prenesem pa tako napravimo prirodnu selekciju među ovima što ne veruju u prehladice ;-)

ništa, opet na mini-trčanje pa kuća poso kuća pa popodne na vožnju, zagrevanje za vikend, vrum vrummm

četvrtak, 25. ožujka 2021.

divan dan

taman sam na tviteru napisao da ćemo 2021. pamtiti kao jednu od retkih godina kada je mart bio duži od januara ali evo granulo je neko sunce i stalo na crtu vetru, ovaj prvi dan Okasnelog Proleća će ličiti na neki MMA meč. sve se nešto bojim da će vetar da ga dobije na iskustvo ali to ne znači da ne treba da navijamo sve dok sudija ne kaže gem set i marš u tri lepe.

jutros sam po vetru, a i po suncu, ali više po vetru otrčao nekih smešnih 9km jer sam opet uhvatio foru da odem biciklom samo par km od kuće i taman kad zapreti da ću da se smrznem ja krenem prvi kilometar trčanja negde uzbrdo pa onda okrenem s vetrom pretežno u leđa i sve se nadam da dok dođem do nekog okreta odakle moram nazad do bicikle, da će da otopli za barem par stepeni jer ipak je velika razlika između tipa 5° i 7°...

juče nisam nosio traku za puls pa sam kako sam završavao deo po deo trčanja samo očitavao šta piše i odmah brisao fajlove, da mi program ne bi pomerao formu zato što trčim sa pulsevima 188. a da su grešili bogme jesu se siti nagrešili onako očitavajući sa ručnog zgloba.
negoooo kad smo već kod grešenja...


setih se da je danas nekom rođendan pa sam mu napravio čestitku od bivše cure koja je odavno dobila nogu u dupe, e sad da li zato što je grešila ili što je utvrđivala gradivo nije ni važno :-)

glavna žurka u prirodi bi prema prognozama trebala da stigne tek za vikend, a dotle imam još evo pola četvrtka da proslavljam ovaj definitivni (?) povratak proleća kao i petak kada bi temperature trebale već da uđu u dvocifrenu zonu. 

nekako se čudno osećam u zadnje vreme, istovremeno sam nezadovoljan kako mrljave treninzi i optimističan glede otopljenja koje kad tad mora doći i kada će svaki izlazak na sunce značiti upijanje a ne gubljenje energije. valjda ima i u tome nešto. ako je neko svakog aprila utvrđivao gradivo onda sam to bio ja, a i ušli smo u moj horoskop pa je red da i meni svane.

srijeda, 24. ožujka 2021.

deveti paragraf

nešto mi palo to na pamet kad se govorilo da se neko ili nešto iskrivilo kao deveti paragraf i nikad nisam imao pojma šta to znači. poput onoga "kao proštac" što isto nisam imao pojma šta znači dok nam nedavno ujak nije objasnio da je to onaj kolac na ćošku tarabe, mada eto da sam se interesovao mogao sam da nađem i kod vujaklije i kod vukajlije :-) 

i jutros mi padne na pamet da je paragraf ustvari naziv za "novi red" i setim se onih transparenata i natpisa na kojima neko nešto krene da škraba nadugačko, nekada tako izgledaju i posvete na knjigama, pa malo pred kraj reda saviješ na dole kao da slova cure, pa sledeći red još više, i neki deveti verovatno izgleda skroz polukružan.

pa bi onda neko koga je srgao išijas i sav se usukao kao žirafa posle treće šljivovice, mogao za sebe da kaže da se iskrivio kao deveti paragraf. a možda sam i to prvo trebao da guglam kao i za proštac, ali neću da mi pokvari blog pa ću guglati sutra. 


evo našao sam upravo sa devet redova, mada mi se ovaj ispod više sviđa iako ih ima samo sedam, pa ispade da je sedmog još gore sjebo išijas nego devetog :-)


nadam se da ovime neću ureći današnji plan jer evo o čemu se radi.
nakon onih sramnih 7km juče i par sati bicikle po ledenom vetru, danas je izgleda poslednji zimski dan u smislu od onih dana kojima bi se najradije napsovao svega po spisku.
pa bi od sutra trebalo definitivno da se vrati sunce i da sve krene ka proleću, pokušaj drugi u 2021.
e sad:

normalno bi bilo danas još nešto sitno otrčkarati tek da se ubije ovaj dan, pa da sutra tog prvog sunčanog odem na neku Dužinu nakon puno vremena, i nakon toga da zajašem bicikle pa da svakog dana uzmem drugu ne bi li ih u nekoliko dana sve očistio i podmazao.
no moj poremećeni um bi već sutra da zajaše prvu od bicikli (ono juče se ne računa kao trening) iako će biti hladno vreme i zubato sunce, a danas mu je sinula ideja da po ovoj kiši otrči neku tempo poluDužinu i sahrani se za naredne dane.
tako da još uvek razmišljam i premeravam koliko glup i samoubilački plan sam uopšte sposoban da smislim.

utorak, 23. ožujka 2021.

sedmorica mlađih

dan je počeo tako što je neki kurir trebao nešto da donese i kao obično je dolazio oko 9 ujutru i nakon doručka se zaletim na trčanje, i čak da bih ugrabio koji kilometar dalje od grada sednem na bicikl pony (što ga Milijana gony) i odem tu 2-3km do periferije, da bih na trčanju uživao u što lepšim pogledima na planine.
izračunam jedan krug, 9km, plus biciklom od+do, hm, bilo je tesno, ne bih da me kurir dobije na trčanju pa da se jurimo po gradu, i tu malo skratim i napravim još lepši krug ali od samo 7km.

baš mi bilo smešno kako je to ispalo, a donekle i žao jer mi se učinilo da sam mogao i dosta više, obzirom da sam juče polu-odmarao uz malo trčkaranja po snegu i malo hajkovanja takođe po snegu, ovaj početak "proleća" nije ništa manje cirkuzantan od mog trčanja jutros.
elem nakon svega obavljenog kontam da ću da pokušam da se malo provozam popodne dok je još sunce u raspoloženju da na svakih sat vremena proviri deset minuta kroz oblake, daj šta daš.
sutra kažu opet sneg, istopio se dabogda.
a od četvrtka napokon proleće, opet, posle one polovine februara. 


zanimljivo je ovo kako gunđamo kada nam nešto nije po meri, ako pada sneg krajem marta onda vičemo SADA MU NIJE VREME, a kada smo se pola februara vozali u kratkim gaćama onda smo samo govorili ĆUTI NEK POTRAJE ŠTO DUŽE.
baš nam je teško udovoljiti, čak i kad si neko tako uticajan poput Sunca :-) 

ponedjeljak, 22. ožujka 2021.

mladenciiiiii

prosto nemam kome ni da čestitam Mladence danas, burazeru smo čestitali prošle godine, sestričina se nije baš skroz udala mada žive zajedno, i znamo još jedan par koji se napola smuvao na grupnoj psihoterapiji, njima već nemaš pojma da li da čestitaš ili da im izjaviš saučešće obzirom na to koliko neki poremećaj ume da bude toksičan po bližnje i da im se usere u život. 
dakle sledi slobodan dan što se pisanja čestitki i slanja muzičkih telegrama tiče.

juče sam skoro pa završio neko vikend renoviranje iz dva dela i full uništio kolena od klečanja a za danas mi je ostalo samo da dodam 10cm jedne lajsne koliko mi je u ćošku zafalilo. prvo sam razmišljao da li uopšte da se petljam ili da ostavim tako kako je, a onda sam se setio da tih 3€ koliko košta 2.20m lajsne treba izdvojiti i za kutiju cigareta pa računam kad ima budala koje toliko sprže svakog dana direktno sebi ispred nosa, zašto ja ne bih uložio da neki posao dovršim baš picikato.

sinoć sam se dopisivao sa Atomikom, pokušaću da ceo razgovor nanižem od teme do teme kako mu je išao tok dok smo se oboje davili u smehu:
kijavica
utakmica
kafana
pečenje
lignje
parizer
bombone
pivo
trgovački lanci
potrošnja
minerali
laboratorijski nalazi
sportska ishrana i rehidratacija
spektralna analiza
zloupotreba vitamina
tekstualne poruke
učiteljice
simpatije
antibiotici
sajber špijunaža
ljubavni trougli
bilbordi
porodično nasilje

kad pogledam unazad šta sam napisao još malo će i meni neko čestitati mladence ili ponuditi sigurnu kuću, nema trećeg 
zato sam juče lepo otrčao jedan od brdskih krugova i sve se nešto nadam da ću do kraja marta da uđem u neki pristojan ritam i nadoknadim ovaj manjak koji vučem od nove godine
ovo beloGovnjivo vreme ide trčanju na ruku ako se uopšte može reći da IČEMU ide na ruku, tačnije ne ide na ruku biciklizmu pa moram da se pomirim sa trčanjem
ajd i to je nešto


evo ode grtalica da nekom u vukojebini odnese leba i jogurta.
vidim da je narod u nedelju išao na treking ligu i da su se više grlili nego što su trčali, barem po foto albumima nekih, iz čega prosto shvatiš koliko nas boli ona stvar za sport i rekreaciju, prosečan balkanac je prosto ovisan o tom cmakanju i histeričnom smejanju na grupnim fotkama a trčanje tu dođe samo izgovor a ne čak ni povod
svaka čast onoj manjini koji ne spadaju u "prosečne balkance"

nedjelja, 21. ožujka 2021.

antimaskeri i brnjičari

internet je definitivno postao lakmus papir za odvajanje koliko-toliko normalnih od budala
do pre godinu dana su svi mogli nekako da se prikriju, zamaskiraju, pomisliš hajde možda nije dovoljno obavešten, piše napamet, oprosti mu bože ne zna šta radi
sada pak, a sve na temu ove (kako vole da kažu) Velike Svetske Prevare, koja je izmišljena samo da bismo kupovali maske i vakcine, običnog gripa kojeg zovu KURona, izleteli su iz žbunja džihadisti svih mogućih nekvalifikacija, da se što glasnije predstave svetu

to vrišti, to arlauče, to se smeje svima koji su "uneli u sebe otrov", raduju se što će pocrkati svi koji su se vakcinisali, to živi u nekim svojim balončićima gluposti i time se hvali
ustvari pogrešio sam na početku, nisu oni samo budale, budala ili glupak još uvek nije ništa strašno, to može ispasti svako, ali ovi koji po ulicama protestuju protiv toga što ih lekari i vlast maltretiraju i ne daju im na žurke i utakmice, oni su najblaže rečeno idioti
a nadam se da ću uskoro pronaći i neku žešću, odgovarajuću reč

meni je daobog najbolja drugarica doktorirala molekularnu biologiju, znam ih još nekoliko zaista vrsnih stručnjaka i naučnika, imam među bliskijim poznanicima dosta lekara, farmaceuta, a imam i jednostavno rečeno pametnih ljudi koji se nisu školovali na fejsbuku i koji su uglavnom studirali prirodne nauke, i bukvalno ne poznajem nijednog koji bi mogao imati nešto "protiv nauke"

isti oni koji su oduvek mrzeli sudije zbog kojih moraju da plaćaju alimentaciju, policiju jer ne mogu da voze pijani ili bez pojasa, sada mrze lekare naučnike i političare jer im ne daju u kafanu i disko, ili da se tiskaju na svadbama i po halama sportova
ovi koji govore da virus ne postoji i da je to sve izmišljotina, ajd što su na neku foru završili školu sa osam kečeva godišnje i kupili telefon za dinar uz ugovor na 24 meseca pa ga sada koriste da se hvale glupošću, kontam da su to potomci onih koji su govorili da je kontracepcija izmišljena samo da bi fabrike kurtona zarađivale na lakovernima, pa se tako taj gen izuzetne pameti preneo kroz generacije

evo juče se uhvatili u kolo pa trče u krug oko neke skalamerije koju zovu spomenikom, biće da je negde u kamenom dobu neka pećina ostala otključana i još uvek se razmnožavaju i novi iskaču napolje, a i ples su lepo savladali
imaju tu sreću da u njihovom mikrokosmosu niko nije umro, niko nije preležao takvu upalu pluća nakon koje se zaduvaš od onih 20 koraka do pišaone i nazad, oni bi da ruše ceo Svet jer im se više ne sviđa, oni bi inatom da se vrate u 2019 :-) 

zabavan je i komentar jednog očigledno imućnog omladinca koji je na vest da je Precednik ponudio 50 evra svakom ko se vakcinisao, nadmeno izjavio sledeće 


dečko bi rizikovao ako je 500€, pa hajde mico da mi popušiš a ja ću ti dati 500€ i to ne zato što si mi pušio nego da se više ne sramotiš na mrežama...
još je rekao ni mrtav, dakle pitanje je 50 ili 500 evra i pustio bi da te ubiju
baš me zanima šta takvi razmišljaju kad legnu uveče u krevet, verovatno iz dana u dan ŠTA BIH RADIO AKO BIH IMAO 500 EVRA, pa vau!
koje bogatstvo buraz!

iskreno, do nedavno sam mislio da će me višak empatije sahraniti koliko sam uvek priskakao svakome i svačemu, a sada počinjem nekako slatko da se smeškam na tu ideju da je cela ova teorija zavere ipak istinita, da će doći do prirodne selekcije i da ćemo se jednom zauvek rešiti budala, s tim da oni misle da im je to neko drugi smestio a nisu svesni da sami naglavačke utrčavaju u živo blato

umesto što se nerviram time što sam opkoljen nepismenim idiotima, bolje da prihvatim ovaj poziv i sa drugaricom pređem na igru gađanja jajima, kontam da je bolja terapija :-D 



subota, 20. ožujka 2021.

proleće malo morgen


taman juče krećem na trčanje i nalećem na kolegu koji je krenuo biciklom kroz park
odoleo sam instinktu da se proderem i dozovem ga, lakše mi je da mu sledeći put kažem da sam ga video, a ionako bismo imali samo stotinak metara fore da se družimo jer je on produžio uzbrdo na vrh parka a ja u daljinu prema Drini


štonobirekli odradio sam jedan od uobičajenih tempića s tim da sam se obukao kao da će duž celog trčanja padati sneg a baš na usponu mi je upeklo sunce pa sam napravio nekakav debilan kompromis da biram delove gde je najjače sunce + istovremeno nagib malo "zakuca" i na tim mestima sam napravio pauze hodanja, da ne bih skroz prokuvao

taktika se isplatila jer sam ubrzo upao u vejavicu koja je potrajala skoro pola sata no za razliku od prethodne ova me nije uhvatila na bicikli, a na trčanju je naravno sve lakše i drukčije. negde na pola sam nešto stisnuo i tako mi se drugi deo nije snimio pa ću u nekoj aplikaciji iscrtati sve do kraja da znam šta da upišem u dnevnik, not a big deal odnosno po američki no big deal.

petak, 19. ožujka 2021.

kontraindikacije

izgleda da je vreme rešilo da za inat bude kontra od prognoze, pa sam tako juče popodne nagrabusio jer je napadao sneg dok sam bio biciklom na brdu i tako se rikaveri vožnjica pretvorila u avanturistički ciklo kros jer nisam hteo da se spuštam u grad magistralnim putem nego sam odabrao neku prečicu kroz šumu. usput sam čak napravio i ekološku nogicu za parkiranje. jer jbš trening bez selfioujea.


e a sve to je bio samo šlag, fuj poređenje, sad će zbog snega i šlag da mi se smuči i šta da radim kad dođu jagode, šta, dakle na torti, je bio, mislim šlag onaj s početka rečenice, jer sam ujutru nasuprot očekivanjima uspeo da pretrčim opet neki krug po brdu dok je Lola kružila biciklom po okolnim selima, kaže evo odoše mladenci ka Brani, rekoh eno i tamo pada sneg baš kao što je i najavljeno za mladence hehe

i dobro ko se ruga poseruga pa je tako i mene taj isti sneg dočekao ali srećom ne na glavnom treningu koji mi je onako posolidno prošao i moglo bi se reći da sam malo izašao iz one privremene deprice kada sam mislio da sam premalo trčao i previše "zapekao", očigledno je sve blizu nekog status kvoa i mogu da prestanem da brinem. daj mi samo par toplih dana i eto mene u starom Tempu.

kao što je umesto snega banulo nebo dok sam trčao pa me zavejala mećavica kad sam krenuo "da iskoristim ovih par sunčanih sati popodne" tako je i jutros gra(k)nulo sunce, ja izvadio neke cevi i brusilicu, kad evo ti ga sad kao da će opet sneg. moram čekati sledeći sunčani interval i brzo odlučiti da li opet da vadim brusilicu ili ipak patike za trčanje. nervozna klima, nervozna ja, što bi rekla ona pevaljka.

četvrtak, 18. ožujka 2021.

slaninijada čvarkijada koronijada

heh odavno nisam pogledao kako se kotiramo na covid olimpijadi, 
konkretno na ovoj rang listi crknutih na milion stanovnika

slovenija 1895
crna gora          1832
bih          1726
makedonija 1615
hrvatska 1394
srbija    548
SVETski prosek    344

sada sam već pomalo zbunjen jer mi je čudno da su srbi najdisciplinovaniji i najobrazovaniji na balkanu, kao i da imaju najbolji zdravstveni sistem, štaviše statistika je toliko otišla u majčinu da sve više verujem u to da negde nešto ne pripada istoj listi.
kako se to broji i zavodi, kako smo stigli do toga da smo nekada bili strah i trepet i svi se sprdali na račun srbije kao na rasadnik virusa, a sada ostatak ex-yu ima tri puta više umrlih po milionu stanovnika, eto jednom i meni da nešto ne bude baš jasno

ono što me muči je što sam juče sjjjjeeeeao tzv trening iako nisam uopšte trčao nego sam pola dana proveo na planinarenju a pola na bicikli, pa me to skoro isto čeka danas, s tim da mi je umesto 4x7 minuta napisao 2x19 minuta, mislim gde iskopaš tih 19 živo me zanima
a tempo naravno isti 4'30''/km, ovaj sat hoće da me ubije

da je neko lepo vreme tamo negde ispod Ulcinja pa mi na pripremama pa tu one dve mađarice i kum pa da pržimo i duplo od ovoliko, ali po ovom ledenom vetru čisto sumnjam da je ovo pametno trčati, jer u trenerci ideš sporije, a u helankama ti se mišići brže hlade nego što ih iznutra dogrevaš i praktično samo zazivaš neku povredicu

ne bojte se, dobro biti neće:


kao što je govorila lolina baba stevka iz oglađenovca, mladenci jadenci
pri čemu se misli na narodnu izreku kako za praznik mladenci (22.03.) uglavnom bude neko krš vreme a evo vrlo moguće da ove godine pred praznik padne i pola metra snega, taman ovima koji su kukali kako im je nova godina prošla bez belog govneta
taman ću onom keru na brdu moći da od snega napravim "igloo", ako mu se sruši planinska kuća od pruća i vune

srijeda, 17. ožujka 2021.

predloženi trening

često mi se prilikom polaska na trčanje dogodi da mi Garmin predloži određeni Trening, i ja uglavnom stisnem "discard" i odem onako na suho da merim aktivnost
par puta me je zaintrigiralo šta li to on zaista od mene hoće ili očekuje, ali to je bilo sve
nijednom nisam izveo baš taj trening koji mi je on sugerisao, ako ne računamo rastrčavanja kao što je juče bio slučaj, kada mi je rekao idi 40 minuta po 5'30'' pa sam tako nekako i trčao, doduše jako neravnomerno naravno obzirom da sam u srednjem delu išao na brdo i nazad

jednom mi je predložio i dva i po sata Dužine i to neposredno nakon nekog silnog biciklizma koji je očigledno ladno zanemario, po sistemu nisi trčao sedam dana hajde se danas razvali
i šta se događa?
krenem jutros da proverim da li mi baterija može izdržati još par dana ili da stavim sat na punjač, i kako sam stisnuo ono RUN pojavilo mi se da je sat napunjen 17% što je dovoljno za 6 sati snimanja pa sam tako odustao od punjenja
no pojavilo mi se ovo:


i tu sam se zainteresovao, rekoh jeste da je dan govno nad govnetom i katastrofa za trčanje sa ovim olujnim udarima hladnog vetra, ali možda na neku foru ipak mogu da pokušam da izvedem ovo, pa koliko god bio u okviru predložene zone?

dok sam još par puta stisnuo isti taster da bih ovo slikao, garmin je skontao da sam u međuvremenu već otrčao takav trening ili ga odbacio kao predlog, i sada kada opet stisnem RUN samo mi se pojavi osnovni ekran bez ovog vodiča kroz workout :-(

dobro, nisam blesav, umem da se zagrejem 10 minuta, da otrčim 4x7 minuta tempa, da rastrčim zadnjih 10 minuta, a uz toga umem da izračunam i pauze koje su 54 - (10+28+10) = 6, dakle ovo prazno u sredini su pauze od po dva minuta između iscepkanog Tempa.
eto sada mogu i bez njegovog "vođenja" da ispritiskam lap-ove i otrčim ovaj trening, MADA mi je bilo zanimljivije onako da mi on diriguje i da razmišlja umesto mene, poput nekog trenera koji me prati na bicikli


utorak, 16. ožujka 2021.

zima zimčad i nazimčad

pomalo me iznenadila činjenica da je odložen zimski trejl koji je bio planiran sledećeg vikenda, i voleo bih da verujem da je odložen zato što je staza trebala da preseca ski-stazu
no ništa lakše od nežne izmene putanje, pa je tako ostao čudan dojam da je trejl odložen iz prostog razloga što je najavljeno loše vreme
zamislite eto dokle se srozalo trčanje, čiju je dekadenciju opisao još Ivan pre nekoliko godina "trčanje je sve više zabava a sve manje sport"
zamislite šoka da se zimski trejl održi po snegu?
da fenseri koji su uplatili medaljice moraju da se malo pomuče ili nedajbože pokvase na putu do istih?
auuu, jezivo
prošla su vremena kada smo se smejali teniserima koji beže od prve kapi kiše, sada su u većinu prešli i trkačići ili kako već da ih nazovem, koji kmeče ako bi trebali da zimski trejl trče u zimskim uslovima
muka i jad


koliko li bi se ljudi danas prijavilo na onaj Mojstir zimski maraton od 21, 42, ili 100km, koji smo trčali po nekim priKosovskim vukojebinama po snegu i ledu, sa ukupnim usponima merenim u hiljadama a ne stotinama metara, heh
al dobro, plačipičkice su u politici, nauci, zdravstvu, industriji, pa zašto ne bi osvojile i rekreativni sport
kao da je to nešto obavezno, dobrovoljno se prijaviš za planinsko trčanje u zimskim uslovima, pa sačekaš proleće da to isto otrčiš kroz cveće i pčelice, dok će ti na medalji i dalje pisati zimski trail :-) 

ne bežeći od na momente olujnog vetra još jednom sam jutros otrčao do onog kerića i napravio mu kućicu kakvi mnogi u gradu nemaju, tako da sada možemo reći da to više nije tamo neki kerić u šumi već ponosni vlasnik planinskog doma sa ležajem od čiste runske vune taštinog džempera

valjda me je ovih laganih 10km brdskog trčkaranja dovoljno odmorilo za sutra ali epopeja se ne završava sutra, kao što se vidi iz gornje prognoze
sledi čitava etapna (trka) muka narednih sedam dana, pa se treba nekako maštovito doviti da se sprovede neki razuman i efikasan plan
ja i plan, hmm

ponedjeljak, 15. ožujka 2021.

petak petnaesti

a evo sada je petak 15. pao u ponedeljak, bog s njima, tj sa ovim danima i datumima
napolju severac krila umara a ti i ja soko i sokolica
hehe tek sad sam skužio da ide po balkansko balvanski ja i ti, a ne ti i ja
jer mi bilo čudno kako ti i ja soko i sokolica a peva muško
uvek se provuče to ja i ti, muško i žensko
adam i eva, antonije i kleopatra, bog i batina, luj osmi i njegove žene, orfej i euridika, jedino čega mogu da se setim da ide ona pa on je boni i klajd

jutrošnje trčanje po susnežici se malo oteglo, na brdu je bilo nešto malo snega po livadama ali se po asfaltu još uvek nije bio zadržao
vidim u lokalnoj fb grupi slike, mali kum je prolazio preko prevoja na 745m i naišao na kamion koji je sleteo u kanal, a ja nisam išao dalje od 440m nadmorske što se ispostavilo kao pametno
doduše ne znam ni kako bih stigao peške do 750m u samo sat i malko trčanja

izašao mi je prosek 5'27''/km u ovim nehumanim uvjetima, a pre neki dan sam kontra krug išao 5'47'' iako je to bio lakši pravac, sa dugim blagim usponom i strmijim strčavanjima, a ovo danas je bilo ubitačno jer sam imao i kilometar od sedam i po minuta, gulp
iako sam mislio da sam solidno otrenirao, sat mi je saopštio da dangubim i kaznio me oduzimanjem poena pa mi sad vo2max procenjuje na 53 iako sam se desetak dana usidrio na 54 ml/min/kg
KAO DA JE TO NEKOGA BRIGA


najavljeno je još barem desetak dana ovog sranja sa hoće pada neće pada hoće da se topi neće da se topi hoće oblak neće oblak e jedino vetar neće prestajati a uz maksimalne između 2 i 7 stepeni teško da će me neka od bicikli videti sve do poslednjih sedam dana marta, ako i tada
bio je plan da potražim ovog kerića što ga je Lola hranila par dana tu na nekoliko km izvan grada i eto zašto ne volim dane bez bicikle, peške ne možeš da stigneš ni trećinu stvari 
СХИТ

nedjelja, 14. ožujka 2021.

nedelja trinaesti

za isto dana za koliko petak nije bio 13., nije bila ni ova nedelja
a to je jedan dan jelte
dakle 13. je bio na pola puta između petka i nedelje
ja volim pametne tojest mudre tojest nobelovce među drugarima


evo kako je izgledao današnji dan iz ugla mtn bajkera koji je pošao da se provoza pre kiše
nije bilo kiše, da se razumemo
par minuta po dvajes kapljucanja kapljica kapi kapljičica
znači ništa
ako si u fazonu nekapljičastom tojest nepromočljivom

nakon dva sata gore dole gore dole,
shvativši da ipak neće kiša,
dodao sam još sat levo pa desno
a za to vreme je Lola išle desno pa levo,
odnosno dole pa gore
iskreno nemam pojma ni kako smo se na kraju popodneva pronašli
život piše romane

subota, 13. ožujka 2021.

petak trinaesti

izgleda da skoro svakog trinaestog u mesecu moram da stavim naslov petak trinaesti i da se požalim što 13. nije pao u petak, dakle u 6/7 slučajeva.
ova subota trinaesta je mogla da prođe na trista načina kao uostalom i ceo vikend obzirom da je prvo bilo najavljivano malo lošije vreme a ispostavilo se da ćemo se provući manje više po suncu.
no onaj potop u petak na subotu kada je pljuštalo satima me je ipak odvratio od izleta u njive sa drugarima pa sam im poželeo sve najbolje i preporučio gumene čizme, ili još bolje one ribolovačke do jaja.

ujutru sam tako dopustio sebi "normalno" trčanje bez previše čuvanja za sutra, pa sam otrčao jedan od omiljenih brdskih krugova, usput naravno svrativši kod Žuće.
ne znam kako se zove taj poremećaj ali povremeno sam bacao pogled na sat da bih proverio koliko će mi TAČNO izaći krug jer sam napravio jednu varijaciju, i moram priznati da sam osetio neko dečije ushićenje kada sam ugledao 10.03 km.
nisam bio ni u kakvom fazonu zaokruživanja pa sigurno ne bih trčao krugove oko najbližeg drveta da mi je kojim slučajem pisalo 9.93 km, ustvari mi je to uvek bila veća "fora", naravno osim kada se prijavim za neki čelindž, onda ipak moraš da napuniš do kraja.

sad kad to rekoh, prestali su da mi stižu mejlovi od onih 26:virtual pa moram proveriti da li je ta ideja crkla ili je nešto drugo u pitanju.
štaviše mogli su i za počasnog člana da me usvoje obzirom da sam im prijavio grešku u mejlu, nakon što su stalno najavljivali kako je moguće istrčati 24 sata nakon ili 24 sata kasnije, pa su nakon mog mejla poslali hvala i prepravili na pre i posle.

e pa nema ništa.
pre sedam dana je bio tokio a za sedam dana imamo virtual bogota, mislim od svega su našli BOGOTU pa brate bukvalno očekujem i donji vakuf da uvrste u skorije vreme. 
dakle ništa od plasmana za ovih mojih brdskih 10 kilometara po 5'47'', a baš me zanimalo da li bih opet bio poslednji na rang listi :-)

no nevezano za to, popodne sam provozao 50-ak slično brdskih km i to je bio jedan baš onako lep rikaveri, bez obzira što je bio brdski.


usput sam na glavnom usponu pronašao na bankini neka pakovanja rolata i ne pitavši se previše kome je to i kako ispalo, utrpao u ranac.
 

kao naručen na dnu spusta me je kod kontejnera u centru sela dočekao mali kerić lutalica kojem sam jednu roladu izdrobio i malo pofajtao vodom, ovo malo čokolade s vrha sam ogulio na stranu baš da ga ne ubijem a od jedne porcije šećera neće oslepeti, bitnije je da se najede. drugi rolat sam ostavio na klupici ispred škole jer sam video da se deca igraju na igralištu pa će im taman dobro doći nakon loptanja. očekujem neku nagradu Grada za ove humane gestove :-) 

petak, 12. ožujka 2021.

vesela statistika

svaki put kad otvorim blogger na kompjuteru, gde mi je 10x brže da kucam i napišem blog, meni se pojavi spisak poslednjih blogova i pored svakog onaj broj pregleda.
ono što je ponekad zanimljivo je da postoje neki mehanizmi zbog kojih određeni ljudi deluju kao grupa a ne pojedinci.
jer ako uzmeš bilo kakvo odstupanje u obzir, na većem uzorku će se razlike uvek ispeglati, neko čita radnim danima, neko vikendom, neko ujutru neko uveče, neko s telefona neko sa laptopa, i praktično je nemoguće da jednog dana na blog svrati 5 a sledećeg 105 ljudi.

a večeras vidim da je odjednom porastao broj za zadnjih nekoliko postova unazad, što znači da postoje ljudi koji između petka popodne i subote ujutru modernim rečnikom "bindžuju" i nadoknađuju ove avanture pere kvržice i haklberi fina.

elem biće ovo malo posebna subota jer su doneli mere o zatvaranju uslužnih delatnosti pa tako ni ja sutra neću nikog ulepšavati.
narednog ponedeljka će nas dakle sačekati jedan malo ružniji svet od očekivanog.
da li da trčim i koliko, i zašto?

ovo "zašto" mogu lako da pronađem jer je za noć najavljena kiša kao iz kabla pa bih trebao da posetim našeg druga Žuću i da proverim da li mu je prokisla kućica koju sam mu napravio, kao i da mu zamenim onu prostirku od pamučnog duksa nečim sintetičkim, obzirom da se baš ne bavimo proizvodnjom slame.

to je ujedno i odgovor na "koliko" jer ako i odem biciklom do izlaska iz grada, svakako bi me čekao taj krug od 10-ak km.
uvek sam ga trčao kao tempo ili tempić, a sada moram da ostavim nešto u nogama zbog Nedelje, za slučaj da saborci iz lokalnog kluba uspeju da me ubede da im se pridružim u sutrašnjoj akciji.

sutra/subota je tačno tri nedelje od revakcine što bi trebalo da znači da sam već pristojno zaštićen od gripa i da neku potencijalnu infekciju ne bih ni osetio. eventualno bih je preneo dalje ali zašto bih se brinuo za druge kojima zaštita nije važna? to mu dođe nešto slično kontracepciji, ako je curama svejedno dečkima je još i lepše. a u ovoj priči mi čipovani smo veseli dečaci dok su avaksi naivne i radoznale devojčice na ekskurziji. bujrum.


sad bih ja da se nadam da je onaj sneg na današnjem hajku špikovanom trčanjem bio poslednji ali sve se nešto plašim da ćemo ga videti još koji put. istopio se dabogda :-) 

četvrtak, 11. ožujka 2021.

dvehiljadedvanaesta

opet neki deža vi
setio sam se te jedne godine i ne samo jedne, i te jedne zime kada sam otprilike svakog trećeg dana išao biciklom u planinu da hranim neku plašljivu kujicu koja do poslednjeg dana nije prišla Čoveku
osim nje bilo je još nekih silnih ostavljenih kučića diljem županije pa sam uglavnom svakog dana imao dva treniniga od po 50-60 km, što trkačkom što mtb-om
slično tome evo i sada se pojavio neki poludivlji kerić kojeg treba strpljivo hraniti i ohrabrivati da se reši straha, s tim da je ovaj u krugu dokle se može i dotrčati

tako sam danas krenuo biciklom samo do izlaska iz centra pa odatle nastavio kasom, kroz bašte i prečice znane
kerić me je silno obradovao jer sam očekivao da će da rasturi sklonište koje sam mu napravio i da iz brloga izvuče i pocepa duksericu koju sam mu ostavio umesto dušeka, no on je spokojno skolućen u tom zaklonu leškario i čekao novi dan tj novi ručak
e dobro jedino je sve činije morao da izgricka i razbaca naokolo no to je puno manji problem

kontam da ću i sutra smisliti nešto slično i zato sam se i setio 2012. kada je to potrajalo preko godinu dana od leta i jeseni do sledeće jeseni i maltene dolaska zime
treba nešto treniruckati da se ne zapekne, a opet ne treba se previše trošiti jer svašta može da iskrsne za vikend (kao i za onaj sledeći) o čemu neprekidno zaseda viber grupa lokalnih rekreativaca sa mnom na čelu pa ću videti koliko ću uspeti da se uskladim sa Družinom


sneg koji je iznad grada napadao bez mog odobrenja se srećom topi brže nego što sam očekivao pa to donekle olakšava boravak u prirodi, ona sreda sa gacanjem kroz bljuzgu do članaka mi baš nije bila po ukusu no već je jutros bilo puno bolje, samo je u par krivina malo krckao tanak led a ostatak asfalta je bio vlažno-suv 
tu iluziju zubatog proleća sam iskoristio da se dok traje dan još malo provozam na neku stranu od grada kuda sam zadnji put prošao toliko davno da sam negde na pola puta shvatio da sam uhvatio pogrešan pravac i da pod hitno moram da se setim prečice-presečice


ovaj grad je zaogrnut uvrnutom logikom da je na severu toplije nego na jugu jer su nam prema jugu planine a ka severu osunčane doline uvale i brežuljci pa je tako u dan i po delovalo da sam se iz full zime vratio u barem polufull proleće, nije loše, nije loše

srijeda, 10. ožujka 2021.

ovako je to bilo

juče se desilo nešto što mi se jako retko događa, čitaj nikada
uglavnom se na treningu pod-opteretim i ostane mi previše snage za sutra 
ovaj put pak, da li zbog previše kafe nisam osetio napor, ali izgleda da sam mazao jače nego što sam osećao, puno jače
ono blato od šljake i trave i kamenja na stadionu je dokazano jako spora podloga, pa sam prethodni put 300-tke jedva završavao po 4'/km, ili mi je sat krao metre po krivinama, nemam pojma
mislim nije to toliko ni važno, ako imaš nameru da napraviš 10 ubrzanja po minut i nešto, sasvim je svejedno da li si išao po ravnom ili uzbrdo, prešao 200 ili 400 metara, bitan je rad koji obavlja srce a nogama je sve slično što slično traje



ovo sam slikao sa strave a evo ispod toga i sa garmina, na prvoj slici gore je kadenca iliti takt trčanja a dole puls, dok je ispod na garminovom grafikonu iznad brzina a ispod puls pa se tako ta dva lepo dopunjuju

kod garmina je malo detaljniji taj broj koraka u minutu pa se vidi obično trčkaranje pre i posle stadiona, kao i ljubičasta ubrzanja odnosno crveno šetanje onih 100m da dopunim krug
dužina koraka naravno odgovara tome pa je gle čuda na 300-tkama 


e sad, ovo ni meni nikad nije bilo skroz jasno, postoji neki broj u cm koliko odskačeš od zemlje i to se meri preko trake za puls koja stoji na grudima i u sebi ima akcelerometar, pa je valjda bolje da što manje skačeš u vis a što više trčiš pravolinijski, koliko vidim ti brojevi su mi oduvek niski što znači dobri


poslednji graf ispod, gore je balans koliko si na levoj a koliko na desnoj (zeleno) nozi, zanimljivo je da sam do stadiona trčao više na desnoj nozi a posle se vraćao kući više rastrčavajući na levoj (oker)
i na kraju svega, vreme dodira sa tlom, najdonji od svih grafikona naravno jasno pokazuje koliko se kratko ostaje na zemlji kada se rade ubrzanja i to je ujedno najvažniji aspekt jer se skoro sve u trčanju vrednuje time koliko si kratko na tlu a koliko "letiš" i taj broj nikada nije dovoljno dobar (osim ako si usain bolt) i stalno treba raditi na tome da se poboljša, da je kadenca što veća a stajanje na zemlji što kraće.
ali sve nas to naravno mrzi, mi bi večno trčali lagani tempo ili kratke dužine :-)


ono što me začudilo i ujedno obradovalo na neki mazo način, to je da sam popodne bio doslovno "polomljen", ovo je dobro kad napišeš doslovno za nešto što je pod navodnicima pa znači da nije doslovno.
auuu ala sam se ja umorio, stalno mi je odzvanjalo u glavi.
onomad sam prve probne 300-tke išao oko 1'20'' a juče sam prvih par otrčao 1'13'' 1'11'' i odmah nakon toga se ustalio oko 1'10'' da bih par poslednjih išao 1'09'', bravo ja.
šteta što nemamo tartansku stazu, NE ZATO da bih išao po minut nula nula i time se hvalio, jer bi to samo značilo da sam umesto 700 sekundi imao 600 kvalitetnog treninga, nego što bih upravo zbog toga mogao uz isti napor da uradim 11 ili 12 deonica a brzina bi bila realnija obzirom da na ovakvom stadionu mogu sam za kroseve da se spremam

utorak, 9. ožujka 2021.

amazonke deo drugi

pre nekog vremena je Intersport bio glavni dućan za opremu jer je vazda bilo nečeg na sniženju ili prividu sniženja ali šta da se lažemo, nikada više patike nisu bile tako jeftine sve do sada kada možeš da ubodeš nešto onlajn
nakon toga smo otkrili Decathlon i njihove robne marke pa smo sa onih Intersportovih brzo prešli na neke druge i odjednom je ceo svet nosio iste kačkete čarape i rančeve
a pre par dana sam otkrio i Lidl sportsku ponudu, hehe, da mi je neko rekao da će prozračni letnji šorc za trčanje da košta 6.5 evra a čarape 2 ojra, rekao bih mu bravo hojra
a naslov je naravno bio navlakuša

jučerašnje rikaveri vozikanje je izašlo na 50km ukupno u nekom zrakastom obliku na više strana oko grada, takozvano višestranačko pedaliranje
jutros je sat napisao da mi treba još nula sati (i slovima 000) oporavka što me je dodatno ohrabrilo u ideji da pred podne odem da otrčim neke 300-tke na glavnom i/ili dijagonale na pomoćnom stadionu, videću još gde će me inspiracija odvesti

inače juče na prvom delu vožnje koji je krenuo par kilometara uzbrdo, naišla je OSOBA (nećemo da kažemo da li je m/ž) i tako kroz razgovor dok smo hranili neke mačiće shvatimo da ta osoba sve prati kuda smo išli a nema gde drugde da prati nego na Stravi, obzirom da na garminu mora da se poveže isto kao i na stravi a ja na garminu imam samo trojicu frendova
i tako dođeš do zaključka da je neko impresioniran stazama kuda smo išli što biciklama što na planinarenju, i na kraju reče - heh, a ja kao mislim da znam sve staze, kad ono vi znate puno više.


i sad da te čovek pita zašto ta osoba nije stisnula da se pratimo na stravi, ne znam da me ubiješ.
okej, razumem da postoje introvertni ljudi koji bi sve tako nešto iz prikrajka, neprimetno, da im je neprijatno da iskorače i kažu ja sam taj i taj e baš ti je lepa tura moram i ja probati, ili nešto slično, ali ako već imaš aplikaciju koja služi i kao društvena mreža, koristiti to da gledaš kuda je neko drugi išao a ne dati mu do znanja da i ti tamo postojiš tojest da i on može da pogleda tvoje staze i treninge, pa to mi je blagim rečnikom malo bolešljikavo.
a ja baš mislio kul je ova osoba šteta što nema stravu, mislim što bi svako imao stravu a još ponajmanje pet profila kao ja.

opet, nije moguće sakriti aktivnosti od nekog za koga ne znaš da postoji pa da ga blokiraš, to je drugo, ali on može za minut da napravi drugi profil bez profilne i pratilaca, i može da ti gleda sve one sažetke aktivnosti koje si omogućio prijateljima, jedina mogućnost da sakriješ sve je da postaviš profil da svako mora da ti pošalje zahtev, a primetio sam da mnogi zaziru od toga i ide im na onu stvar kada moraju da mole da bi te pratili pa te onda iz principa i ne prate, negde između 1/3 i 1/2 ljudi tako razmišlja, po mom iskustvu.
i sad ispadne da sam se prevario i da to što sam ja bio fin prema svima, naravno nije donelo da i ti "svi" budu fini prema meni.
svašta