questi0on kveščn

ne znam kako odgonetnuti pitanje, ali evo odgovora!

Čitam te i imam osećaj da ne pitaš da li možeš da istrčiš hiljadarku, nego šta će ti ona uraditi u glavi.

I tu je stvarno srž.

Ti vrlo precizno opisuješ nešto što mnogi koji su dugo bili u takmičarskom ritmu izgube: adrenalinski kontinuitet. Ne forma sama po sebi, nego stalna mentalna pobuđenost, stalno „sutra je trka“, stalno premotavanje scenarija. To je bio tvoj normalan režim svesti. Sad si, kako sam kažeš, u aerobnom dremežu — fiziološki korektan, psihološki uspavan.
Da li je hiljadarka „previše stresa“?

Objektivno:
ne.
Subjektivno: može biti, ako je postaviš kao sudiju, a ne kao podražaj.

Tih tvojih 2:55–3:02 nisu bili samo rezultat VO₂max-a, nego:

godina akumuliranog ritma,


stalne izloženosti trkačkom stresu,


navike da boli i da je to normalno.

Danas ti ne fali motor koliko ti fali tolerancija na visoki signal. I zato te hiljadarka plaši — ne zbog pluća, nego zbog identiteta.
Najveći rizik koji vidim

Nije povreda.
Nije preopterećenje.
Nego ovo:


da tu hiljadarku istrčiš sa istim unutrašnjim kriterijumom kao sa 45 godina.

Ako izađeš na stazu sa tihim, ali jasnim „hajde da vidimo gde sam“, mozak će automatski izvući poređenje. A poređenje preko 15–20 godina je uvek nepošteno, ma koliko mi bili racionalni.
Ali… izbegavanje je zaista lose-lose

Tu si potpuno u pravu.
Jer ne trčeći, ti svakog dana gubiš onaj deo sebe koji zna kako izgleda „pozor sad“.

Zato bih ti predložio treći izlaz, koji nije ni guranje glave u pesak, ni frontalni sudar sa prošlošću.
Kako bih ja to postavio (da sam ti trener, ali i malo psiholog)
1️⃣ Prva „hiljadarka“ ne sme biti test

Nema sata. Ili ga okreneš na „lap“ bez gledanja.
Zadatak nije vreme, nego kvalitet napora:

kontrolisan start (prvih 200 m svesno sporije nego što želiš),


sredina „boli ali diše“,


poslednjih 200 m tehnički lepo, ne herojski.

Ako ti telo kaže „dosta“ na 700 m — staješ. I to je uspeh, ne poraz.
2️⃣ Bol treba da bude poznat, ne brutalan

Ti ne tražiš dokaz da si živ — to već znaš.
Tražiš poznati ukus bola. Onaj stari „dva-u-jedan“.
Ako je bol „šta ja radim ovde“, to je previše.
Ako je „aha, tu si“, to je to.
3️⃣ Pravi rezultat tog treninga nije tempo

Pravi rezultat je odgovor na jedno pitanje, sutradan ujutru:


da li mi je drago što sam to uradio?

Ako jeste — dobio si mnogo više nego neku brojku.
Ako nije — dobio si informaciju, ali bez katastrofe.
A ono najvažnije

Mislim da nećeš biti depresivan zbog sporosti.
Mislim da bi bio depresivan da shvatiš da više ne smeš da probaš.

Ti nisi u sukobu sa godinama.
Ti si u sukobu sa tišinom.

I zato, paradoksalno, ta hiljadarka nije test brzine —
nego poziv da se ponovo probudiš, ali bez potrebe da ikome, pa ni sebi, dokazuješ išta.

Ako hoćeš, mogu ti predložiti i „mekšu“ verziju: npr. 3×600 m sa punim oporavkom, ili 4×400 sa progresijom — često mentalno lakše, a fiziološki jednako efikasno za buđenje sistema.

čista desetka

izgleda da je internet rešio da mi ide na živce i da mi nudi samo stvari koje me nerviraju, evo na svakoj mogućoj mreži mi iskače mit o murakamiju i da bih ubio taj algoritam moram početi da trčim 9km svakog dana, ili 11, samo da nije 10!

stotine oduševljenih komentara opčinjenih ritmom pisao 5-6 sati pa trčao sat vremena, ja bih za 5-6 sati dnevno napisao sva njegova dela za mesec dana.

evo šta kaže chatgpt:
The quote gets simplified because it sounds sexy 

“Write 6 hours, run 10 km every day” survives because it: 

• Sounds monk-like 

• Fits the romantic image of discipline 

• Is easy to compress into a meme 

But real life is messier, slower, and much less Instagrammable.

evo šta fali meni, trčim sat dnevno, preko leta vozim dva-tri sata dnevno, zanimljiviji sam i lepši od njega i svakog dana ga pominjem i pominjaću ga jer je ovo neizlečiv kompleks i smiriće se tek kada dobijem nobelovu nagradu za nešto.

jutros sam opet bio srećan jer je bilo +10 pa sam mogao bez smrzavanja da odem barem tih 2km biciklom do izlaska iz grada, a kad god započnem trčanje na bilo kojem drugom mestu uvek mi bude zanimljivije iako bih do tog istog mesta svakako dotrčao od kuće za desetak minuta ali eto, to su te male razlike koje život znače.

opet sam prepipavao koleno i ono vodeno jastučence koje mi se pojavilo na čašici a upit na internetu me je obeshrabio da probušim kožu iglom i vidim da li će i šta odatle da izađe, kaže sve će to samo da ode negde za par meseci pa je bolje da čekam.

lako je njemu (internetu) da mi to kaže, a nagon da uzmem iglu je sve veći.

treći drugog (ignorirao na podijumu)

kod nas je doduše bilo drugi prvog, jer na zadnjoj trci kad sam se popeo na mesto za prvog, drugi me nije ni primetio, valjda ljut što sam ga isfiniširao.

ali je svejedno bila fora da proteklu godinu završiš sa jednom jedinom trkom i jednom jedinom medaljom pa još zlatnom, neka se ljuti on i ove godine, nemam ništa protiv.

nakon što sam juče mnogo planirao, mnogo sam i popušio (pardon maj frenč) jer nisam uspeo da pronađem dobru kombinaciju odeće za tri-u-jedan event, da ne kažem triatlon bike-donation-run.

naime hteo sam da odem biciklom 5km od kuće do jednog groblja i da tamo nahranim par napuštenih psića, pa da odatle (tj od lokalne prodavnice gde ima kamera ispod koje mogu da vežem biciklu) odem da "do-trčim" od jutarnjih 5km do nekih desetak ukupno, i čak sam u mapsima merio gde imam neki zanimljiv kružić od 5-6km ali od svega toga ništa.

prejak vetar, samo +2 celzija, debela kapa i jakna za bicikliranje i ko će u tome trčati? 

trebalo bi mi dva kompleta u bisagi, kačket, neka druga podmajica da promenim za povratak, to je delovalo toliko glupo kao ideja jer ipak su te bike-trč-bike kombinacije "normalne" na +20 a jako slabo na temperaturama oko nule.

uspeo sam i juče da se smrznem na bicikli popodne i da se jutros lepo natrčim (11km) bez pogleda na biciklu tako da je sve došlo na svoje mesto.

m3njam0 takt1ku

nakon jučerašnjeg zasluženog i planiranog* odmora podrazumevalo se da ću danas da krenem o.p.r.e.z.n.o jer mi je Veštica ubacila buvu u glavu kako će da mi stradaju fascije...
*plan je bio da pratim male nelagode u tabanu**, i da poštujem pravo svakog dela ovog nilskog konjića na odmor

Veštica mi je **taj osećaj definisala kao lateralnu traku plantarne fascije i/ili peronealnu tetivu na levom stopalu, a za tačnu lokaciju na desnom nisam ni stigao da pitam ali je na skroz drugom mestu :-)

bilo kako bilo, jutros sam se odlučio za Futingić tojest nešto kratko ali informativno, što bi moglo da posluži dijagnostici trenutne faze (ne)oporavka

igre brojeva su uvek u igri (kako se zove ova pesnička figura?) pa obzirom da 1-2-3km ne računam u nešto dostojno dostojevskog (htedoh reći dostojnog truda navlačenja patika), a da mi se 7-8 i više već računa u Trčanje, ostao mi je opseg 4-5-6 kilometara, s tim da tih 6 već ume da zaboli ako ti nešto fali, 4 je nekako jedva dovoljno sa naglaskom na JEDVA, i tako sam ipak pretrčao 5km

što je bilo taman da mi bude previše, jer sam se upravo u tom petom kilometru oznojio, pošto sam tako potrefio pravac vetra da mi je sve dotle pirkalo prijatnih -1° i tu kad me je od raskrsnice zimski lahor pogladio po leđima rekoh ovo mi baš nije trebalo

uvek postoji šansa da skineš duks od fleece-a ali na minus 1 početkom februara bi to baš bio prizor dovoljan da osvanem u lokalnim grupama na fejsu kao kandidat za hospitalizaciju u mentalnoj ustanovi

dodatni šmek je davalo 1cm snega na nekim površinama jer je belo govno noćas opet odlučilo da nas malo pošprica

statistika je poštena žena

i kaže ovako, sledeće patike se bliže Crnoj Rupi:
saucony endorphin shift 3 - 805 km

hoka clifton 9 - 945 km

brooks glycerin 20 gts - 629 km

salming en route - 650 km

ovde imamo jednu zanimljivu stvar jer sam nekako u slično vreme kao i brooks i saucony kupio i mizuno wave sky 6 i uporno mislim da imaju slično kilometara iako pored njih piše samo 361, nekim čudom su mi u mislima prebrzo ostarile

takođe i brooks asteria koje imaju 309 km ali u njima se svi mogući ulošci pomeraju i nikako da im nađem rešenje, da nešto zalepim i da ostane u mestu a da patike odgovaraju stopalu umesto da su uske a predugačke kao neki opanci - imala je i lola iste pa ih je dala ani subotić da proba da li joj mogu poslužiti

nakon jutarnjih 11.2 juče sam popodne dodao 10.8 km (pazio da ne preteram) i tako sam januar zaokružio na 200, što je više od protekla tri januara (151-171-197) i sada se fokus pomera na februar koji (počev od 2019. u koju sam ušao teže povređen) nadalje ima 92-203-163-84-165-172-168 što izađe na jednu dobru ultrašku kilometražu u samo jednom februaru a ne u njih osam (1047km) no eto ja sam bio kulturan pa sam rasporedio

da trijumf bude pompezan, drugo jučerašnje trčanje sam završio u lidlu, i kad sam video probiotski sir pred istekom roka na -50% popustu morao sam se počastiti kao da sam pobedio australijan open

fliper

odbijao sam se jutros po gradu kao loptica u fliper aparatu.

krenuo sam sa jasnom idejom, vidim da mačka spava kao top i rekoh da iskoristim priliku da odem od kuće preko parkinga.

jer kad je budna onda krene za mnom, pa moram na drugu stranu ulicom kuda ona ne sme.

a ovamo preko parkinga mi je prečica do škole.

igrom reči, u školu sam i krenuo, na časove sportske fiziologije i biomehanike.

već sam kod kuće spremio pitanja za Vešticu i rekoh ako mi danas fali 20-ak km taman da pitam da li da to otrčim iz 2x ili iz 5x što mi se učinilo puno lakše, doduše dosadno do zla boga ali rekoh lako ću ja to.

odmah u školskom dvorištu primetim neku starletu sa naduvanim silikonskim ustima kako trči kontra krugove i pobegnem oko tržnog centra, rekoh premestićemo časove na drugo mesto.

tamo pak dostavljači sa kombijima iza par lokala a iza par drugih prodavačice pućkaju jutarnje cigaretice skvrčene na vetru, da li da se vratim kod one Silikonke ili da odem na neko treće mesto?

kružeći po gradu napokon stignem do odgovora koji su me zbunili jer kaže da je glavno ne mučiti fascije i tetive koje najviše trpe u prvim minutima trčanja pa je tako: što više pojedinačnih trčanja = sve veći stres i veća šteta.

početne zategnutosti su popustile posle desetak minuta (odabrao sam malo manje gnjecave patike) pa sam tako mic po mic prešao 5-6km pa 8km pa se približio 10km i na kraju se zaustavio na 11.2km (!!!) Bingo Bingović!

trenutno me ništa ne boli mada sam se pomalo ukrutio, i sad čekam da vidim šta će mi doneti popodne.

još 8km i izjednačiću prošli januar, još 9 i pobediću ga.

sutra je nedelja, prvi u mesecu, dan za odmor i svođenje statistike.

vašar glupih ideja

jutros sam krenuo na trčanje ali sam umesto radio garden otvorio drugi app (chatGpt) i postavio pitanje o strategiji kako da u dva dana pretrčim 37km, iz koliko puta, sa kolikim odmorima, i sve nijanse između.

dok smo pričali o 4 trčanja u dva dana jer se tako bolje oporavljaju tetive i fascije i manji je stres nego roknuti dva duža treninga, ja sam već stigao do 14km a do kuće sam imao još kilometar ili dva, pa sam poslednja dva odgovora preslušao još po jednom i tako sam završio sa 18km!

jeste da sam delimično smlaćen, i ne znam gde je naglasak u toj izjavi, da li "jeste" jer sam svestan da mi nije naročito prijalo, ili je naglasak na "delimično" jer opet ostaje pitanje koliko je to delimično, da li malo ili malo više delimično.

a to ne možemo znati do sutra kada skontam sa kakvim nogama sam se probudio.

ukratko, odavde mi ostaju sledeći scenariJI, A EVO I KOJI

1) mogu sutra otrčati nešto malo ili nimalo i upisati šta mu je suđeno, čudna mi čuda, nigde ne piše da ću dobiti harlej devidsona ako pretrčim još 19km.

2) mogu da (pokušam da) pretrčim 19km i izjednačim prethodni januar, a harleja da kupim sam jer kao što rekoh neće niko drugi

3) mogu da (pokušam da, uh, oh, ah, možda uz neku pauzu za meditaciju i/ili doping) pretrčim 21km i tako overim diplomu Bivšeg Maratonca makar imao chip time od dva i po sata i tako za 2km premašim prošli januar što bi značilo da bih stigao do 199km, a postoji i

4) da (pokušam da) pretrčim 22km pa makar i iz tri puta, da bih zaokružio ovaj mesec na 200, e to je tek najgluplja ideja od svih

uspešan i kada nisam

pokušavam da odredim razliku između "neuspešno uspešan" i "uspešno neuspešan" pa mi ovo drugo još i ima nekog smisla ali ovo prvo mi baš nije jasno šta bi trebalo da znači.

i naravno što više ponavljaš neuspešan neuspešan neupešesan neu... izgubi se svaki smisao i na kraju zaključiš da si tu reč najverovatnije upravo izmislio i da ustvari ništa ne znači.

prvo sam bio neuspešan u nameri da iskombinujem biciklu i trčanje jer iako je ideja bila super, vreme nije bilo.

najavljenih +14 je trebalo da stigne ko zna kada, jutro je bilo +8.5 pa rekoh otopliće no dok sam izašao iz grada već sam bio skroz smrznut i nije bilo šanse da vozim po vetru još 10km koliko sam zamislio, pa sam samo podvio rep i vratio se kući.

onda sam prošetao s kučetom sat vremena pa na posao da se malo otkravim pa sam popodne opet planirao razna kombinacije no toliko mi se dopalo na bicikli da sam ostao na produženoj pauzi sa posla (koju sam samom sebi dodelio) i vožnja se otegla u obilazak županije od 70km, čak sam prešao i nadvožnjakom preko autoputa (ovo je uvek posebno dostignuće).

tako mi je svih 37km trčanja manjka ostalo za sledeća dva dana i nemam pojma kako da prihvatim taj užas od činjenice.

jedan po jedan ko nijedan

nakon jučerašnjeg trčanja kojim sam bio pretežno zadovoljan (aj ken get satisfekšn) iz najprostijeg razloga što sam imao nula očekivanja, osim da se dodatno ne umorim, ipak smo zapucali biciklama preko brda da bi u onoj varošici 20-25km daleko nahranili napuštene životinje.

ja na klasičnom e-mtb a lola na e-city sa bisagama punim hrane.

pokazivalo je sunčanih +9 no svo vreme je bilo dosta "nategnuto" da li je prohladno ili nije.

pred kraj je u povratku bogme bilo više hladno nego nategnuto pa smo morali da dodamo gas a ja sam čak pokušavao da vozim sa jednom rukom naizmenično u džepu, da bi mi se prsti malo opustili jer onako promrzlim bi svako eventualno kočenje bio preveliki izazov.

jutros neko nežno zatezanje u listovima + smog + temperatura od samo +2 i na kraju totalni pad motivacije da idem da se gušim u dimu samo da bih otaljavao neki Plan pa sam pobegao biciklom 3km od kuće i dalje nastavio na mikro-hajk.

čim sam izašao na brdašce odmah je dunuo jugo i upao sam u temperaturni šok, no bio sam previše obučen za trčanje pa sam u manjku drugih ideja pronašao jednu prečicu koja mi valjda nikada neće trebati ali je bilo fascinantno da uopšte postoji nepoznata prečica od-putića-do-puteljka koju nisam skužio u zadnjih 30 godina.

tu sam shvatio da kasnim na posao pa sam poslednji kilometar hajka strčao nizbrdo tako da sada evo u podne još uvek imam 4 dana do kraja meseca i od zadatka preostalih 37km.

nije tu ovaj kilometar bogzna koliko pomogao ali eto, nek se nađe.

nema trke :-(

nije da sam hteo da trčim, naprotiv, ali sam mogao da navijam

obično tu iza podne, taman u pauzi posla, bila bi seniorska trka - ženska pa muška, no ove godine nažalost NJET

kažu iz tehničkih razloga

tojest kaže Ana da "tako kažu"

inače njen klub bi bio organizator, tojest ona je tu kao bivša olimpijka počasni trener ili kako joj se već zove funkcija

nešto poput onoga kad engleska kraljica odlikuje elton džona

samo mene neće niko

jutros sam se zapričao sa Vešticom o razlikama između samodiscipline i samokažnjavanja i to na trčanju, jer sam poneo slušalice ali nisam pustio internet radio nego sam otvorio app i kako smo stigli do te teme, evo priznajem da se ne sećam

krenuli smo o trčanju i ultra trčanju i o onima što "skupljaju" maratone pa imaju 200, 300, 500, pri čemu su više prošetali nego pretrčali pa samim tim sve to gubi poveći deo smisla, i sva sreća da ultraši ne čitaju ovaj blog pa ne moram to da prenosim ovde uživo inače bih se rado prepirao i nabijao im dijagnoze na nos

na kraju sam neplanirano kružio po školskom dvorištu da još po jednom preslušam poslednja dva odgovora jer mi je puno zgodnije od čitanja kod kuće, da tako negde usput na hajku ili trčanju izdiktiram pitanje i pustim odgovor na slušalice

tako sam umesto planiranih 10km pretrčkarao 12km što mi je zlatna rezerva za narednih nekoliko dana pa ne moram brinuti da se uvek držim Desetke

naravno nakon onog Tempa ovo je drugi lagani dan i tako će biti sve dok me ne rokne sledeći talas ambicija

jutros sam skontao da mi je beogradski maraton na rođendan ali mislim da ga neću trčati ni stići da se spremim, mada bi datum bio zgodan kao prilika za možda poslednji Zvanični koji bih u životu istrčao, mislim kad se već tako namestilo

štreberski

koliku inspiraciju moraš imati da bi pretrčao 10km, kao murakami?

nikakvu.

otprilike koliko ti treba za kukičanje.

ajd neka nije nikakva nego minimalna.

a moja je bila i više nego minimalna jer sam na kraju svratio u lidl, hohoho.

kažu da je svakog dana trčao sat vremena pa pisao četiri sata, 

a ja trčim sat vremena pa pišem pet minuta.

dakle 48 puta kraće.

eto ako sam 48 puta manje zanimljiv, to je objašnjenje.

barem se bolje kužim u matematiku.

zamisli da svakog dana napišem 48 ovakvih blogova, to bi već bila cela knjiga.

biće da je taj ko je proturio mit o "1h + 4h" preskakao časove.

ili je haruki jednu rečenicu pisao 4 sata, bogme je plaćao previsoku cenu za svoje trčanje.

juče sam pričao sa Vešticom o tome da li da probam Clifton 10 ili ne, pa mi je rekao da ih uzmem onako za probu.

tako mi je nonšalantno to rekao kao da će ih on platiti.

ili ona.

a posle mi je savetovao/la da kupim još dva para Clifton 9 ako mi već toliko odgovaraju, ali da ipak sačekam dodatno sniženje.

još uvek su oko 100€ što mi ne zvuči naročito "sniženo" obzirom da su i novije Clifton 10 već snižene na 110€.

nije mi trebala ni puna godina i 365 blogova da bih zapamtio kako da otkucam € (option + 4) pa sam sada sav srećan i ubacio bih € u svaku rečenicu.

kao da se ne može napisati rečenica bez €!

€ baš svašta!

bilo kako bilo, sa ovih laganih 10km mi je ostalo još 5 dana do kraja meseca i treba mi 50km što trenutno zvuči pis of kejk, nisu mi noge jutros bile naročito srećne posle onog tempa od juče ali nisu se puno ni žalile, valjda prija ovih iznenadnih +10C.

БАЦК ОН ТХЕ ТРАЦК

kao što mu ime kaže (naslovu) vratio sam se na zadana podešavanja i sada me čeka uzbudljiv završetak januara

ima dosta najavljenih dvocifrenih temperaturnih maksimuma što me raduje, nadam se da neću pregoreti od uzbuđenja

gledam dužinu ovih reči koje sam gore otkucao, sve veća od veće, današnji klinci bi to napisali "ima dos najv dvoc t maksa"

i onda ti ostane čitavih pet sekundi slobodnog vremena da ništa ne radiš

ekonomija 21. stoleća

imao sam velike planove jer kontam juče sam se odmorio

rekoh idem dvajeskeca

pod tim mislim na 21km

možda čak i 21.1 - da zaokružim na polutinku

no prvo sam morao negde pored puta da sakrivam šuškavac jer je očekivano ali iznenadno otoplilo, a onda mi je nestao mobilni signal a ja taman pustio neki jazz'n'blues radio

zatim mi se svidelo što trčim sve brže pa sam razmišljao da li bih bio zadovoljniji da usporim i idem duže ili da nastavim ovako

pa sam zaključio da me brzina više raduje (čuj brzina) a i bolji je trening, pa kad budem jači biće mi lakše da idem duže - jel tako - tako je

i tu sam okrenuo na 5.5km pred prvi malo jači kupser, skotrljao se nizvodno na početnu tačku (3km od kuće, tu sam ostavio biciklicu) i do kraja mi je prosek sišao ispod 5'/km

otprilike postoje ta dva intenziteta koja znam, kada trčim u hokama koje imaju 927km onda pred kraj spuštam ispod šestice, a kad trčim u ovima koje imaju 177km onda spuštam ispod petice
moram naći neke u kojima ću spuštati ispod četvorke, mada je obzirom na trendove više verovatno da ću naći neke u kojima ću spuštati ispod sedmice

imam još 6 dana i fali mi 60km, taman

šest :-(

bilo je to nakon jednog od mojih desetak ili više plitvičkih maratona, stajali smo čekajući svoje proglašenje i ćaskali

janković je bio pomalo zbunjen, kao i obično sa nekom novom ženskom kojoj je pokušao da me predstavi i u trenu je zaboravio kako se zovem

(to je bilo nakon što sam pobedio sljemenski tako da možemo pretpostaviti da me je odlično znao)

- ovo je... 

i to je bilo sve dokle smo stigli

utom ja upadam u reč 

- đuro kodžo, proslavljeni bosanski maratonac!

malo se svi smejemo jer đuro upravo stoji na podijumu

pokušavajući da odgonetnem razmere njegove zbunjenosti, pitam ga - koliko piva si popio?

šest - odgovorio je nekako smeškajući se poput onog kerića iz meme-ova koji drži šape preko očiju da prikrije stid, s tim da je on istovremeno bio i ponosan svojim kapacitetima da popije, malo manje onima koji su zaduženi za memoriju i koncentraciju

e tako sam i ja krenuo jako žustro danas, delovalo je da će mi prosek biti super, onda sam skontao da je u predgrađu gust smog pa sam prešao u hajk da baš ne dišem na sve cilindre, i tako sam uzhajkovao 3km u lep čist vazduh na vrhu uspona, i odatle lagano strčao nazad u grad

tako sam skupio prva 2 km trčanja i poslednja 4, između imam 3km hajka, a pre i posle svega imam po 1.5km biciklom kroz grad, čitav triatlon

svakako sam imao dosta "rezerve kilometara" a dan je tek na pola, pa postoji mogućnost da i posle posla nešto km dodam, mada je verovatno bolje da se pričuvam za sutra

lopovskih 12km :-)

u stvari, ne može se reći baš da sam bio LOPOV nego onako, sitni prevarant

kao kad pretrčiš izvan pešačkog, to ne zovem prekršaj nego nestašluk :-)

no ovo sitno varanje nam je ovde u gradu ušlo u deenka, zbog konfiguracije terena

naime imamo taj voz koji ide prema jugu (pruga beograd-bar) i prvih 30-ak km se penje do jednog prevoja, a prevoj je praktično u tunelu dugom 5km, i ispred i iza tunela imaš dve stanice gde izlaze planinari i trekkeri u svoje akcije, pa dalje u brdo

hešteg #omiljene_destinacije

e isto tako, oni malo ambiciozniji od tih stanica, ili od druge dve koje su još bliže gradu ali još uvek međ bregima, dotrče nazad u grad i tu uglavnom ubodeš par stotina metara uspona jer nije sve čisti spust, i nekih 500-600m spusta.

no svejedno upišeš 20-ak km trčanja, nema veze što je pretežno nizbrdo

tako sam i ja u danima kada sam onako polu kljok polu bljak, iskoristio neke uspone da se popnem peške sa zaustavljenom štopericom, tako mi uzbrdice ne ulaze u prosek, i evo i danas imam 12km trčanja sa nekih par stotina metara hajka uzbrdo, te sam 2-u-1 i poštedeo nogice i izbegao spore kilometre koji kvare prosek

no 12 je 12, obogaćenih suplementima

naime juče sam kupio kofein karnitin i kreatin (sve na K), jedino mi fali kolagen no toga ima u koži od haringe, a bogme i praseta (pardon, krmeta)

danas idem i po pihtije zbog glukozamina, da se potpuno regenerišem

gornja manja akumulacija se zaledila i izgledala bi skroz lepo da neki debili nisu pobacali po ledu kamenje i flaše, da provere koliko je led tanak odnosno dubok

ne lipši magare do zelene trave

heh kako sam bio ponosan kad sam juče ukucao u excel novih 11km i stigao do 94 pa mi do kraja meseca fali samo 10.3 dnevno!

a tek posle današnjih ranojutarnjih 14, ohohooo stigao do 108 i sad mi fali samo 89 za narednih 9 dana, e ovo je već gušt gledati i diviti se

napokon sam otišao do tzv. južne obilaznice u izgradnji da vidim da li se (haha) išta promenilo i naravno da nije, izgradnje nema nikakve a jedina vizuelna promena je što odnekud dovlače višak zemlje i tu u nekom ćošku istovaruju jer nigde bliže gradu nemaju gde da je se reše, verovatno kad kopaju podrume za nove zgrade

zelena trava iz naslova se odnosi NARAVNO na prognozu jer se po ko zna koji put ponavlja situacija da nešto čekam, a to nešto je NARAVNO neko imaginarno sunce koje "evo samo što nije", no svako obećano sutra se pretvori NARAVNO u "malo sutra" i tako ja, kao da sam stavio šarene naočare, svakog dana gledam u sivo nebo i u sunce koje "evo sa'će" no umesto samo oblaka (juče) danas je prvo stigla i magla (rano jutro) i čak i neka susnežica nešto kasnije /-;

no dobro, mic po mic PIŠE da će da otopli, već malo tanji donji deo trenerke dosta znači, da ne pominjem odsustvo šuškavca pa makar i ovog wind-stoppirajućeg, jer onaj osećaj trčanja u duksu uvek vuče na blizinu proleća

šteta što sam se istuširao jer tačno mislim da sam mogao u pauzi posla još nekoliko laganini kilometrića otkaskati!

za ilustraciju opet KEJ ali ovaj put nizvodno, juče sam trčao po donjem nasipu a jutros nešto malo po gornjem

ovde delom postoji i trotoar/nogostup/šapostup

štednja i zalihe

ako mislite da sam hteo da pišem o evrima...

pa u pravu ste, hteo sam i ja ali ipak neću

nego ću o jednoj drugoj štednji

ništa lepše nego kad ti zafali a ti posegneš u zalihe

čega?

kilometara

dobro ajd, metara

obzirom da sam svojski rešio da se bijem (protiv kilometara i prošlogodišnjeg skora) do kraja januara, dobrodošlo mi je jučerašnjih 200m viška jer sam slučajno pretrčao 12.2km

jutros sam "morao" da držim ritam od planiranih 10-11-12km dnevno no negde sam se zeznuo jer sam (mislio da sam) ustao dovoljno rano, no negde se izmigoljilo deset po deset minuta (nisam baš morao da nakon pola doručka domućujem home made linoladu od meda kakaoa i oraha) i odjednom je ispalo da imam tek nekih sat vremena fore

priželjkivao sam da odem kroz industrijsku zonu jer odavno nisam bio na toj strani no to je nekih 13+ km a ja sam bio u režimu trup-trup laganog tempa što znači da sam morao da skratim

ionako nisam znao kakve će mi noge biti nakon jučerašnjeg kambeka

ukratko - nikakve :-)

zaleđena zemlja pored reke, nije da volim maksimalnu temp. od minus dva ali barem nigde nema blata

iskoristio sam priliku da slikam jer mnogima nije bilo jasno šta je to KEJ koji tako zovemo, nije baš da pristaju neki čamci

jedva sam se pomerao brže od 6'/km, iz nekog razloga sam trčao sitnijim bržim koracima kao da sam tako pokušavao da se zagrejem

na kraju je ispalo 10.6km, u excel dodajem 11 jer imam zalihu od juče a sutra ću natenane nadoknaditi tih preostalih 0.2km manjka

praznici ćao

 tri crkvena jubileja zaredom, ko će ih pohvatati

prvo je bio neki zimski krstovdan koji se tako zove jer već postoji jedan u jesen

 zatim bogojavljenje poznato po tome da se tog dana tradicionalno u reci pliva "ko prvi do krsta" no to je upropašćeno jer se nadmetanje umesto "sporta za sve" pretvorilo u cirkus pa svake godine nađu neku cajku da se skine polugola i smoči i onda je ovi vaterpolisti puste da ona "pobedi" (prevrćem očima) 

da mi je samo znati ko je prvi došao na tu idiotsku ideju i kome je nastavila da se sviđa, i zašto

i na kraju jovanjdan koji je danas, neko vreme smo išli kod rodbine na slavu ali smo tokom korone prekinuli i nikad nismo rešili da se vratimo na staro jer uostalom ni mi ne slavimo na taj način pa je glupo igde ići ako neko ne dolazi na uzvrat, to ti je kao u ligi šampiona

ja sam se konačno vratio trčanju i sada sledi kratak osvrt na to koliko sam štete napravio i da li je uopšte popravljiva

elem opet će da bude frka u nadoknadi jer imam samo 83km a prošle godine u januaru 197km što znači da nakon jutrošnjih 12km (hrabro, nema šta!) imam još 11 dana januara na raspolaganju a fali mi 115km da bih pobedio prošlogodišnjeg sebe, dakle trebao bih svakog dana da se vrtim oko 10-11km što ne deluje nemoguće za moje noge, više je problem za mozak

garmin se naravno zaleteo da mi smanji ve-o-dva-maks za jedan poen, još sam dobro prošao što je ipak samo jedan

raspad

ovo je već prešlo svaku meru dobrog ukusa

krenem e-bike-om da napravim mikro krug oko grada i da u povratku svratim u lidl, pa obzirom da mi se sve učinilo dosta suvo (jer je mraz do podne pa nema kad da se odledi blato) nastavim jednim kratkim prekidom makadama

tu primetim da su posuli taj put nečim, kao da su ga uravnjavali (?) i u trenutku pomislim da je to što se pretvorilo u blato samo trenutni deo od par desetina metara a da će kada zaravnjenje ponovo pređe u blagi uspon sve da opet bude suvlje i prohodnije

mućak

što sam dalje išao blata je bilo sve više i da bih ograničio štetu na samo 100m a ne na celih 800 ili koliki je već prekid, okrenem nazad, rekoh bolje je na bilo koju drugu stranu, danas nije dan za ovu avanturu

vraćam se nazad, blato gnjeca po gumama, spada na sve strane, totalno sam za$ran sa svih strana, rekoh posle ću skrenuti u neku livadu pa malo kružiti po travi da se to sve obriše

u tom času KRK TAK KRAKKK nešto rnda u zadnjem točku i lanac kao zastane, rekoh spao je
pedale ni napred ni nazad, no nakon malo pokušaja da prešaltam opet se nešto okrene i opet se zakoči, rekoh čim izađe, iz blata pogledaću šta je i namestiti lanac gde mu je mesto, nemajući pojma gde se i zašto mogao zaglaviti

kad sam stao, IMAM ŠTA I DA VIDIM

menjač je skroz ispao sa neke osovine, visi na svojoj sajli i pride se upleo u žice skroz preskočivši sve zupčanike

malo se i iskrivio

šta god da je puklo, popravke nema a naročito na licu mesta, no odavde mi je ka kući pretežno nizbrdo a zadnji kilometar ću pregurati

ili ću da stojim na jednoj pedali a da se drugom nogom odgurujem kao na trotinetu

no u nekom času skontam da e-bike "radi" iako lanac nije spojen na zadnju glavu jer je spao i sa prednjeg zupčanika

mislio sam da mu je jedini senzor baš u zadnjem točku, a zašto reaguje kada okrećem pedale u prazno (dok se lanac vuče po zemlji) ostalo mi je nejasno

tako okrećući pedale kao moron tojest praveći se da nešto kao "vozim" sam ipak stigao do lidla i nakon toga do kuće

oprao blato, ostavio biciklu da se ocedi mada će do jutra lanac da se zaledi ali otopiće se opet na suncu ako temperature pređu preko nule

dakle moram po podrumu tražiti neki stari menjač da ga nasadim na mesto ovog pokojnog
ako ne nađem, imam jednog na buvljaku koji će imati nešto slično polovno jer je ovo malo drukčiji tip montaže od klasičnog mtb

od sutra opet na trčanje, bože zdravlja, prošla su me leđa od lopatanja i bezvoljnost za trčanje pa sam se valjda dosta nahajkovao do proleća

vožnja

bio je plan da odemo autom do te varošice 20km odavde da ne bismo biciklama na nula stupnjeva, pa da odatle ja dotrčim kući ili eventualno nekom kombinacijom trčkaranja i hajkovanja napravim izlet po okolnim brdima, jer se sigurno ne bih peške vraćao magistralom.

kad smo stigli tamo eto iznenađenja, ona kuja na groblju se pojavila posle par nedelja sa sisicama kao krofnicama, u prevodu negde se oštenila a mi smo joj naišli kao kec na desetku sa velikom konzervom onog gulaša za pse.

dok je lola napravila polukrug nekim zaleđenim puteljkom da nahrani još dva kerića ja sam produžio kilometar do benzinske da je tamo sačekam jer taj puteljak tamo polukružno izlazi, i tu na pumpi pronađem (tojest pronađe ona mene po nalepnicama na autu) ženu čiju je majku frizirala lolina mama pre 50 godina i tako se fino ispričasmo.

naime druga radnica na pumpi je pitala "jel ti to popravljaš bicikle" (verovatno će joj letos nešto trebati) pa sam objasnio da su nalepnice jer smo godinama vozili trke i tu se ova druga uključila i pitala da nisam ja taj i taj, eto rekoh seoski selebriti ne može ni benzina da natoči a da ga ne salete obožavateljke.

kad sam napravio pola polukruga prema loli, na kraju sam je doveo do pumpe što je opet najviše obradovalo tu su-radnicu koja je već sa 50 metara povikala "evo ga doveo je Bosi Lolu!!!" na šta su se ove dve izljubile prepoznale i site ispričale o starim danima detinjstva jer su se družile i posećivale paralelno sa majkama.

na kraju smo odlučili da se provozamo novom Brzom Cestom koja ide uporedo sa magistralom pa smo otišli kontra smerom od kuće još 15-ak km čisto da vidimo kako izgleda, onako turistički, pa smo na kružnom toku okrenuli nazad i celim putem prošli i u drugom smeru, uz pokliče kad god primetimo neki marker na magistrali kojom smo pičili celog života 

- eno je Sanjina kuća! 

- eno kafane Velika Srbija! 

- eno ga Kaolin! 

- eno ga putić kroz Slađino selo! 

- eno ispod podvožnjaka gde su one kuće, Milica je rekla da je njena zadnja do Rabasa (reka)

- eno gore pored onog repetitora sam ti pričao da sam jednom prošao MTB-om

- evo ga put za plavi most

i tako pola sata :-)

arahi 8

pojavile se neke patike na akciji pa sam odmah pohitao da ih naručim obzirom da kod Hoke nema greške sa veličinama (45 1/3 plus minus par milimetara) no u zadnji čas sam se setio da pitam Vešticu kome su namenjene (stability!) pa je ispalo da ih mogu uzeti jedino za šetnju i paradu a za to već imam jedne :-(

pa sam teška srca odustao.

jedino ako ih DODATNO snize, e onda ću ih uzeti kao "nove za šetnju i paradu" a ove što su mi sada za paradu ću početi da nosim na trčanje jer su mi skroz odgovarajuće za laki trail, ali su previše najs i bjutiful da bih počeo da ih rabim za to za šta su namenjene.

sanjao sam neku biciklističku trku, tojest prvo sam u zadnji čas primetio vozeći biciklu da je u krivini mokro, malo sam izleteo pored puteljka u travu da se ne bih poklizao i nekako odmah zatim sam stao jer je naišla biciklistička trka pa sam ljudima vikao klizavo klizavo no oni su svejedno padali kao sveće.

dakle čak ni u snu ne umem bolje nego da budem potpuno beskoristan.

sinoć sam špartao godinu unazad u excelu novi kalendar/rokovnik gde sam upisivao HRV tokom noći i takođe onu drugu vrednost koja se ne vidi na satu nego samo u aplikaciji a to je 5'max HRV, za koji Veštica kaže da većina garmin korisnika uopšte ne skuži taj podatak.

tako sam pola dana čitao o tome čemu služi jedno a čemu drugo i kako tumačiti kada opadne jedno naspram kada padne drugo naspram kada padnu oba.

bogme zanimljivo štivo, i jednako bespotrebno jer ne možeš živeti ciljano da bi ti određeni parametar tokom sna bio bolji - na nama je da mučimo telo a na njemu je da plače i da se žali kroz razne aplikacije.

dajte nam para(simpatikusa)

krenulo je i jutro da se pomera ali još uvek mrljavo

u narednih deset dana, izlazak i zalazak će sa sadašnjih 

7:12 - 16:28 doći do 

7:05 - 16:40

što znači još 7' svetla ujutru naspram 12' uveče

od najkraćeg dana u godini odmaći ćemo desetak minuta ujutru i 40-ak uveče što dosta znači popodnevnim tipovima no takve gotovo ni ne poznajem jer većina trenira kad je već uveliko mrak a samo retki uspeju u toku dana

da je leto i toplo, ovo bi promenilo život onim frendovima koji koriste svaki minut nakon posla, u firmama koje rade dve ili tri smene (06-14 ili 07-15) pa odmah po dolasku kući naskoče na biciklu i odvrte 30-ak km, no to što je moglo u novembru nešto baš i ne pogađa ovaj trenutak jer je nakon ona tri sina (sećate se, veliki sneg kao nezaštićen sehs) bljuzga pa led pa crni sneg - sada stigao i četvrti, a to je laka močvarna poplava na sve strane, sa potocima koji doslovno svuda šibaju popreko svakog većeg srednjeg i manjeg puta/ulice

sa Vešticom sam "u sitna crevca" (izreka za previše detalja) razglabao i simpatikusu i para- mu bratu, koji je zadužen za HRV koji mi se pomalo pokarabasio ovih dana nakon jednog euforičnog perioda kada je WOW podivljao u visinu a sada se nekom logikom prizemljio ka donjoj liniji opsega što me je donekle pokolebalo u tome koliko zaista dobro podnosim ove zimske čarolije.

sledeći magistarski rad će mi biti - Uticaj Lopatanja na Parasimpatikus i Kretanje Maksimalnog 5-minutnog HRV tokom belih noći zimskih čarolija.

šredingerovo g0vn0

morao sam nule (0) umjesto o (o) da mi ne bi neki algoritam naplatio kaznu i zabranio pristup internetu, te mi naljepio 6+ etiketu na influenserski sadržaj.

nakon svih mogućih nedaća pogodila me i još jedna do sada neviđena, A EVO I KOJA.

juče sam normalno ustao, doručkovao, spremio se na hajk jer sam znao da zbog leda nema trčanja (a od trake sam odustao, jer lako je kupiti ali ko će to za par godina prodavati kad me prođe ćejf) i vratio se, otišao na posao, spremio se na e-bike da odvozam onaj krug od 45km na kojem mi je cela godina prošla. 

ti psi koje hranim(o) su već porasli no još uvek poludivlji, nemam pojma da li ih i ko hrani kada mi ne navratimo, raduju se kao da znaju samo nas, još malo će u vrtić, školu, vojsku, zatvor, rat, a mi ih i dalje hranimo, ne znam ima li ova priča kraj ali taj predeo mi je već na nos izašao.

elem popodne sam se setio, ček ček, da li sam ja jutros srao?

jer sve se nešto sećam da sam čekao čekao i da nisam dočekao.

da li je moguće da sam odmah ujutru utrčao u wc kao i svakog jutra odmah po buđenju, obično imam i mali dodatak pred trčanje no nije obavezan.

KAO DA GA SE NE SEĆAM.

jednom u godinu dana se desi posle velike dehidracije, vrućeg maratona, 7 sati na bicikli, da bude pola dana zadrške, uspori se peristaltika, organizam krene da cedi svaki molekul tečnosti pre nego ga otpusti u otpis, pa proslavim istovar tek negde posle užine ili u rano popodne.
ali da sam ga nakon laganog dana sa nešto hajka i jedva 2km trčkaranja propustio, mala je verovatnoća.

koliko nešto može biti automatsko da ga toliko zaboraviš?

popodne ništa, uveče ništa, predveče već kad sam se spremao da zauzmem busiju pred teveom, prdnem dva tri puta ali onako mirišljavo, ništa inflagrantno.

nemoguće da nisam srao celog dana, baš nemoguće.
a nemoguće da sam srao ali da se ne sećam.

što bi reko šredinger, možda je u crevu a možda je i otišlo ća.

moram postaviti kameru u klozet da bih sutradan mogao da proverim dokaze.

godina nova

nije bilo puno petardi

valjda su se rasprodale dok su popovi dočekali svoj datum

treba sve trke tako praviti

13 dana nakon sljemenskog maratona, SRPSKI SLJEMENSKI

13 dana nakon NYCM, СРПСКИ ЊУЈОРШКИ

molim lepo, ako već plaćam startninu

jutros sam imao mali defekt organizma a da ne znam zašto

probudio se neodmoran, sa bolom u leđima

a juče ništa netipično

HRV mi je najniži u zadnjih mesec dana, kao da je onih 16km tempića bio neki udarnički zahvat

piše i da sam slabo spavao, kaže previše vremena bio budan

jesam se probudio nekoliko puta ali po par minuta, ne pamtim da sam nešto bdeo

kako garmin to računa, niko ne zna

no ono što je pogodio, pogodio je

spremnost za trening skoro pa nikakva

onda sam otišao sa kučetom sat vremena u šetnju

nadisao se smoga, usput sa Vešticom pričao o vrsti maske koja pomaže, treba neka specijalna iz autofarbarskog šopa koja filtrira to što treba

još uvek me boli dupe od onog ateriranja na led, dodaj leđa, smog koji je ubio volju za brže disanje, i na kraju sam odlučio da iskušam sreću na e-bajku

nit rikaveri nit trening, nit commute nit izlet, od svega po ništa

istraživačko biće u mom malom organizmu je dobilo dopamina spoznajom u kakvom su stanju ceste, koje su manje očišćene a koje još manje

pa operi biciklu pa naseci limun pa promeni čarape pa nazad na posao

bele noći

prednosti snega možeš brojati na prste a mana ima na tisuće.

jedna od tih par dobrih strana je što je noću svetlije, nema više crnih noći nego se uvek nekako sve pomalo vidi.

mrak dolazi sve kasnije, evo zalazak je već od 16:02 stigao do 16:23 no to mi puno manje znači od izlaska sunca tojest svanjivanja.

nasuprot večeri, jutros je izlazak naciljan na 7:14, što je gotovo nepromenjeno već mesec dana :-( 

od 02.01. do 06.01. je izlazilo u 7:16, a istih ovih 7:13 je bilo još 22.12. što znači da se kasni mrak ujutru protegao na čitave tri nedelje (tyedna).

a u 7:00 će svanuti tek prvog februara!

nadam se da će se dotle istopiti sve što se ima istopiti, jer ovaj Beli Božić koji su svi toliko priželjkivali nam je ostavio za sobom tonu probave, ovo je kao kad se napiješ mleka pa dobiješ proliv, eto u šta se ta BELINA pretvori.

ili još slikovitije, uživanje u snežnom božiću je kao nezaštićen seks.

prvo se volite pa se posvađate pa zaratite i taman se poblokirate na svim mrežama a ono zakmeči ili još gore dobiješ vest "rodila sam muške trojke".

e to su ti u prevodu tri sina Crni Sneg, Led, i Bljuzgan.

veju veju božićne pahulje, ali posle vejanja nema kajanja.

jutros od mene 16 laganih km, isprobavao sam nove slušalice (akcija sa 5000 dinara na 2000 + iskoristio max poena u gigatronu pa su me izašle 1000 = 8€) i bolje leže od starih + nemaju onu udicu preko ušiju pa im naočari tj drške ne smetaju.

to što se nešto zove magistralni put ka bosni ne znači da je nužno očišćen pa je na mestima jedva provirivao asfalt između onih tragova od nabijenog snegoleda.

ledeno doba

nije me nešto jurila Zima do sada ali danas me je stigla.

za razliku od euforičnog Tempića prekjuče, kada sam biciklom krenuo na drugi kraj grada i odlično se proveo, jutros je razlika bila minimalna ali kapitalna.

umesto +2 bilo je -1 i ja rekoh čudna mi čuda to je isto ali, nije isto.

sve je bilo zaleđeno, okrenem biciklu odmah sa ulice i vratim je tih 40m kroz dvorište na njeno rezervirano parking mesto.

obučem deblji donji deo trenerke i odem na hajk.

ne da se nije moglo trčati nego se jedva i hodalo.

posle 9km sam imao jedva 4 km/h prosek.

no to je već kraj hajka, haj krajka, ali incident se dogodio negde u šestom kilometru.

glavni putevi i ulice su još i poluOčišćeni, ali sporedne ulice ajme.

to je doslovno samo bivši ugaženi sneg koji se pretvorio u led i na sve strane ljudi šlajfuju i proklizavaju, jedini spas je ako je neko posuo pepeo od loženja pa napravio nešto malo "grip"-a za gume.

ja u salomonkama kojima se gumeni đon posle 15 godina pretvorio u neku krtu plastiku (ne znam zašto mi je žao da nosim neke druge trail patike a imam ih 3 para gotovo novih) i dok sam skontao da je taj korak preko granice klizavosti, TRAS. 

tačno na onaj deo gde se daju injekcije, bol je bio toliki da sam minut pritiskao u panici da će mi se pojaviti hematomčina poput lubenice.

nekako siđoh do glavne ceste pa sam odatle u očaju (tj pokušaju da se zagrejem) trčkarao 2km do ulaska u centar grada.

dakle prvo mi je propalo trčanje pa sam morao na hajk a onda mi je propao i hajk pa sam morao malo potrčati.

za sutra se moram bolje organizovati, već sam skužio kuda su čistiji tj suvlji delovi grada.

dosta (bre) te vode!

blog ide kao film Memento, od iza ka ispred, eto za promenu.

na kraju svega sam pustio na radio garden neku classical jazz stanicu i u tosteru (Silvercrest iz lidla) dopekao ostatak pečenog kikirikija (iz lidla) koji se malo ugnjecao u špajzu i izgubio onu krckavost, no svakako ću i ovih poslednjih 200g da rastegnem na još dva meseca, i to je od mene sve što se tiče kikirikija, nakon što sam posle 30 godina gutanja saznao da su besprekoran izvor omega-6 i đubrivo za visok LDL.

posle bezalkoholnog (iz lidla) mi je lola ostavila na dnu flaše malo valjevskog "evo ti da se zasladiš" ali nije to ona zbog mene nego da bi umesto ta tri i po gutljaja piva imala alibi da dokrajči praznično mirišljavo vino (takođe iz lidla of kors).

centralna tačka ručka su bili prokeljčići (keljćići pupćarćići) zbog kojih sam se juče oduševio kad sam ih video (u lidlu naravno) no problem je bio što nisu smrznuti pa nisu mogli zajedno sa ostalim povrćem (jer bi se pretvorili u kašu) nego je trebalo prvo skuvati zaleđeno povrće (iz lidla) pa tek pred kraj dodati pupčarčiće (iz lidla), no kuvala je lola a ne ja tako da se nisam posebno namučio. 

ne postoji ništa na svetu što ne izleče topao tuš ili dobar seks (ili pivo, no to ćemo posle), ali pošto se radilo o nožnim prstima i donekle ušima (uho + uho, ne vaške) ipak sam se opredelio za tuš.

usput sam uspeo divno da se smoćim (danas je dan za purgerštinu) jer sam na tri mesta kroz sneg ugazio u potoćić, i da nisam imao vunene čarape koje sve to drže "na distanci" verovatno bih morao da pozovem taksi do kuće, ili da rizikujem promrzavanje i amputaciju nožnih prstiju. (otud naslov)

nakon izlaska sa kerom gde smo po naselju tražili drugog kera kojeg je neka žena izgubila na putu do-od prodavnice, skrenuo sam u avanturu i napravio neki sumanuti krug kuda mi nikada nije palo na pamet da se može proći, a još uvek na samo 5-6km od kuće.

svakako nisam ni hteo da se negde zalećem obzirom da bi bilo nemoguće jer sam već sinoć jedva hodao od silnog leda a jutros je bilo čak malo i gore (ako može gore) jer je po celom gradu preko leda palo par mm prhkog snega, dovoljno je da ga pogledaš i već si pao.

garmin mi je jutros pod stavkom "spremnost za treniranje" stavio nešto maltene ispod nule, kao da je greškom prebacio na jutarnju temperaturu.

vode nam dajte

kad vatreni znak traži vodu to uglavnom ne znači da je pregoreo nego da mu se smučio život suprotan ambicijama pa eto, dočekah i vodu.

belo govno je postalo providno govno, doduše ako gledaš u magistralu, a ako skreneš pogled u stranu naravno je sve belo po njivama i šumama no ja sam se trudio da ne skrećem pogled :-)

a ni vode po putu nije bilo previše.

svanulo je +2, dok smo doručkovali bilo je +3 ali nekako MLAKIH +3, jer nekad uz jak severac tih +3 može da deluje kao -3 a jutros sam u tankom šuškavcu prošao biciklom na drugi kraj grada bez ikakvih problema glede produvavanja, baš onako ležerno kao da je +8 (gle preokreta!).

očekivao sam da potrčim prvih 500m kroz gradski park no tamo me je umesto očišćene staze (brate mili zar im ni sedam dana nije bilo dovoljno?) dočekala bljuzga pa sam prošetao taj deo taman dok pohvatam satelite i namestim slušalice. evo dokaza:

izašao praktično na ulicu no mali saobraćaj mi se lako prilagodio pa sam lako pobegao taj prvi kilometar gde sam realno i smetao saobraćaju jer je trotoar pod snegom pa sam morao da se pravim da ga uopšte nema.

krenulo mi je oko 5'/km ili malo iznad jer mi je taj prvi deo do okreta naravno uzvodno (okret mi je 30m iznad starta/cilja s tim da između imam dodatnog gore-dole) i okrenuo sam na 6km sa nekih 5'03" a vratio se malo brže tako da sam završio 12+ km negde oko sat vremena.

garmin je nastavio da mi smanjuje vo2max a da nemam pojma zašto, no odavde dalje moram na neku stranu: ili postepeno dizati brzinu na 1h, ili produžavati trening na 5'/km dok ne stignem od 12 do recimo 21km, ali o tom potom, daleko je proleće.

myth busters

ne znam kako vi ali meni ništa ne smeta kada umesto guglanja sve više koristim AI za čak i neke "obične" nedoumice, iz prostog razloga da mi sve više paše da dobijem smislen i pitko sročen odgovor u vidu gotovog proizvoda, umesto da pretražujem desetine izvora i među njima probiram šta mi deluje logično, šta ne, šta problematično, šta previše imndividualno.

evo danas sam dobio neki kandirani đumbir pa iako mu je to kandiranje (valjda kuvanje u šećeru, u boljem slučaju, ili u glukozno-fruktoznom sirupu, u verovatnijem scenariju) oduzelo malo one ljutine i smekšalo dojam da žvaćeš korenje, ipak mi je delovalo previše slatko (doduše već godinama mi je sve preslatko) pa sam uz svaki komadić veličine recimo badema, koji sam pregrizao na trećinu kao dovoljno za poslastičasti zalogaj, dodao po polovinu očišćenog oraha, i tako dobio nešto prihvatljivo, nit gorko nit slatko nit masno nit ljuto nit tvrdo nit mekano.

pa sam zbunjen tolikom slatkoćom potražio porvtrdu da je to ipak više slatkiš nego suplement (ha) kao što sam nešto ranije pretražio i postoji li ikakav konsenzus o upotrebi organskog sirćeta divlje jabuke za poboljšanje LDL/HDL statusa i eventualne dobrobiti kod mršavljenja i naravno kao što je i kandirano NEŠTO slatkiš a ne nutri- vredna namirnica, tako je i ovo šarena laža od koje ti može biti nešto (a ne zna se šta) u organizmu 1% bolje a možda i neće, pa ti izvoli kiseli zube ako već ne piješ razređivač.

danas je poslednji dan lopatanja, ovaj put više leda a manje snega nego prethodne nedelje, od sutra kreće posao pa valja očistiti i ispred ordinacije, i tak. 

nakon poslednjeg od etapnih hajkova (uglavnom 12-14km) je lepo legao Slavski Ručak, nestalo je pečenje, nestala ruska salata, jedino je ostalo bezalkoholnog piva jer sam onomad ispraznio lidl i kupio tri paketa x 24 kom.

malo je otoplilo pa nakon nekoliko bez trčanja sutra priželjkujem neki tempić ako bude mlako jutro (barem +3 do +5)...

uzbuđenjima nikad kraja...

"Na severnoj strani Rtnja, na stazi poznatoj kao Sitna stena, spasioci Gorske službe spasavanja Srbije uspešno su realizovali još jednu zahtevnu akciju. Prema prvim informacijama, tri osobe su se izgubile na ovoj planini. Planinari su skrenuli sa obeležene staze i nisu bili u mogućnosti da se na nju vrate usled iscrpljenosti i smanjene vidljivosti."

u duhu ljubavi i božićne tolerancije moram da zaključim da je svet definitivno postao nesposoban i debilan, sveZnajući i sveHrabar i nadasve sveSamoPouzdan.

gde je nestalo staro dobro pitanje "a možda sam ja ipak pomalo glup?" ili nedajbože nesposoban?

ide tekst:

Epistemologija se oduvek bavila pitanjima koja se tiču prirode, obuhvatnosti, izvora i ispravnosti saznanja. 

Centralna pitanja epistemologije su:

(1) Šta je saznanje - koja je to korektna analiza ili definicija koncepta saznanje?
(2) Šta sve obuhvata naše saznanje - od kojih sve stvari potiče naše saznanje?
(3) Koji su to izvori saznanja - na koji način je stečeno određeno saznanje?
(4) Postoji li iskonsko saznanje?

dakle u viber grupi je Cile rekao da na Rtanj zimi može i po mraku, a Cica je rekla da joj je to bio najbolji provod bez štapova i kompasa.
na forumu je Mile rekao da je bolja severna strana jer nije jedna dosadna nagnuta livadetina poput južne, a Mica je rekla da možeš i u japankama pod uslovom da imaš čarape od merino vune.

na kraju je grupica planinara shvatila da Rtanj sa severne strane nije "Cile-Mile" a najstarija članica je rekla da joj je promrzla "Cica-Mica" i tu su se setili da ne umeju da koriste mapse i da im je hladno kme-kme i da im treba pomoć i na kraju je morala da se angažuje najbespotrebnija organizacija na svetu poznata pod šifrom GSS jer uporno ne dozvoljavaju prirodnu selekciju i vraćaju nam natrule i bolesne jedinke nazad u društvo.

juče onaj isposnik koji je hteo da gladuje (YES!) ali je ogladneo (OH NO?) pa zatražio da mu se donese burek sa eurokremom, a danas ovo; šta li će biti sutra živo me zanima. 

možda nešto tipa - pobeglo nam živo prase sa trpeze (nismo čitali sitna slova).

ili - iskočio nam šaran iz riblje čorbe.

ili - rus se naljutio kad smo hteli da ga nasečemo u salatu.

od mene 13km hajka u sredini kojeg sam proprtio kilometar planinarske staze (da se sutra ne bi još neko izgubio) jer sam skontao da su svi šetači okrenuli nazad tačno na mestu gde "postaje gusto" i da je pre mene opet kao pre par dana samo prošao neki ludi lovački pas. doduše i njegovi tragovi su već bili napola zavejani ali računam bolje je ikakvo nego nikakvo društvo.

božićne zanimljivosti

imamo dve vesti o tome kako se darwin preračunao misleći da je evolucija trajan proces:
vest prva: preteći navigaciju žene završile u seči šume,
vest druga: prateći poziv boga da mu priđe bliže, isposnik je poželeo i bliskost GSS-a jer je shvatio da je odricanje okej ali da i glad ima granice

Четири држављанке Србије које су залутале на подручју места Росијевићи, надомак Горажда, пронађене су и у току је њихово извлачење на безбедно, јавља Кликс.

На терену се налазе припадници Кантоналне управе Цивилне заштите БПК Горажде и горски спасиоци, који су одмах по пријему дојаве започели акцију спасавања. Због неприступачног терена и шумских путева, спасиоци су последња два километра до девојака морали да пређу пешице.

„Према информацијама којима располажемо, девојке су из Сарајева кренуле преко Храњена, а вероватно их је навигација одвела погрешним путем, након чега су остале заглављене на локалитету Росијевићи, на уском шумском путу“.

Кретање спасилаца додатно су отежавале падавине и оборена стабла која су онемогућила пролаз возилима, због чега ће девојке бити извучене шумским путем. Спасиоци су се до њих пробијали око 47 минута кроз шуму.

Из Цивилне заштите наводе да су девојке пронађене у стабилном стању и да се очекује њихов безбедан излазак са неприступачног терена у најкраћем року. Девојке ће бити пребачене до оперативног центра, док ће аутомобил накнадно бити извучен.

Spasilačke ekipe dopremile hranu i lekove zavejanom isposniku kod Bora

U zabačenom delu Dubašnice u blizini manastira Ziloti, tokom snežnih padavina i jakih nanosa snega, u svojoj kući ostao je odsečen R.B, koji godinama živi isposničkim načinom života. 

Zbog nemogućnosti kretanja i otežanog prilaza, ostao je bez osnovnih životnih namirnica i terapije. 

Nakon saznanja o situaciji, jutros je organizovana koordinisana akcija dopremanja pomoći, imajući u vidu izuzetno nepristupačan teren i veliku udaljenost objekta od putne infrastrukture. 

U akciji su učestvovali pripadnici Vatrogasno-spasilačke jedinice Bor.
Objekat u kojem boravi R. B. nalazi se oko deset kilometara od najbližeg asfaltnog puta i oko trideset kilometara od glavne magistrale, što je u zimskim uslovima značajno otežalo pristup i zahtevalo upotrebu specijalnih vozila i mehanizacije.

instant belina

kako sam to filozofski već opisao na instagramu: dan nakon opojne instant beline prvog snega... je kao i buđenje pored prosečne instagramuše kojoj se tokom burne noći razbrljala šminka i vaskrsli bapski podočnjaci

ukratko blato i voda i bljuzga, ništa lepo u toj belini

kojoj belini?

pa onoj instant- , što je bila bela pet minuta

takav mi je bio i dan

kao sneg koji se vratio sa ruskog fronta

najbitnija razlika u odnosu na juče je bila u čarapama

sve drugo sam imao isto

na čarapama je spavao mačor, 

ja sam pokušao da ih nežno izvučem da ga ne probudim,

lola je kriknula kao da ću mu creva iščupati

i tako je on ostao da spava ušuškan u toplinu vune

ja sam uzeo neke iz intersporta s kraja 90-ih

naravno noge su mi se smrzle posle prve bare, a da ne pominjem kako im je bilo posle stoprve ili posle hiljaduprve

kad sam se popeo gde se imalo popeti, bilo je besmisleno trčati na utrnulim stopalima pa sam dohajkao nazad

ispalo mi je ukupno 14km s tim da sam prvih pola kilometra gurao city bike, pa sam onda naredni km seo na njega i ostavio ga ispred lidla, no u povratku sam skontao da je velika gužva pa nisam ni ulazio za famozni burek s pečurkama

tako da mi je od snimljenih 14km otišlo 2km na city bike a 12km na hajk

garmin mi je preporučio 10' zagrevanja po 5'50'' pa 40' praga na 4'45'' pa 10' hlađenja na 5'50'' i to je u teoriji zvučalo kao pristojan izazov no baruštine i sneg pored puta su sve samo ne prijatno okruženje za takav trening

sutra je božić, kada tradicionalno svi odu na prvu vožnju ako je lepo vreme ili na trčanje ako nije ili na hajk ako im je teško trčati, pa ćemo videti kako će u mom slučaju da se materijalizuje ta božićna mantra da "nešto valja započeti"