gotovi smo druže, alchajmer, starački dom, ili još efektnije, lopata u potiljak.
kad ti život postane mučenje.
elem setio sam se šta sam se pitao!
(vraća lopatu u šupu, za neku drugu priliku)
pitao sam se zašto sam počeo da trčkaram samo po ravnom, jer sam zaključio da se možda podsvesno sklanjam od brda jer su napornija nego ravnica.
no onda sam se setio da gde god (kao jutros, opet 11km, opet bruks glajcerin) krenem u brda, nestane mi signal pa ne mogu slušat internet radio preko slušalica i onda moram razmišljat o brdu i onda više patim nego kad ne razmišljam o brdu, a posebno više patim nego kad ne trčim brda uopšte.
iz štosa sam stisnuo da prihvatim preporučeno vežbanje od garmina, 42 minuta po 5'55", rekoh baš da vidim koliko će nervnih slomova doživeti jer ću pola od toga ići znatno sporije a pola znatno brže.
ali naravno, zabavno mi je bilo samo dok me je jednom-dvaput upozorio, a onda mi se smučilo što me upozorava i menja mi boju pozadine i na kraju sam ja završio sa pritiskom dvesta, umesto njega.
ko drugome nervozu kopa, sam u nju upadne.
mislim da već imam podosta kilometara u aprililililu i da možda u zadnjih 5 godina nisam imao ovoliko, a ni u prva 4 meseca godine takođe, no nisu to neke bitne cifre nego više nijanse i pretakanje iz praznog u šuplje, ili se beše kaže iz šupljeg u bušno.
agregatno stanje - bušno
Kawasaki Z500 – “Snažni, ali sofisticirani avanturista”
Yamaha MT-07 – “Igrač i eksperimentator”
Honda CB650R – “Aristokratski sofisticirani ratnik”
