vejte gromovi

odavno nisam trčao po grmljavini a nešto me i ne privlači

doduše nikad ne znaš, 

za takvu vrstu privlačenja je dovoljan i minut inspiracije i voila'

a kada si u nedoumici, da li skoknuti do školskog igrališta i odvrteti 20 krugova po 250m sa malo jačim pravcima i malo slabijim krivinama, onda sedneš ovako da pišeš blog o tome KAKO SI NEKADA tako trčao i dok završiš blog, opereš zube (ne nužno tim redosledom) već će biti kasno da stigneš i na trčanje i pod tuš i na posao, i tako elegantno rešiš problem tu bi or not tu bi

odnosno ti bi or ti ne bi

baš je naišla ova traka od oblaka i tera uzbrdo preko srbijice kao neki rajsferšlus

ja bi(h) ali mi je što bi moderno rekli "preveliko cimanje"
da može bez tuša možda bih i probao

doduše može i mali tuš, onaj bez sapuna, samo uđeš u kadu i spereš sve sa sebe i onda uzmeš onaj drugi peškir, ne onaj za nakon kupanja nego onaj što stoji prebačen preko kade da ti bude pod dupetom mekano dok pereš zube, malo se pribrišeš i to je to

jer nakon pola sata trčanja po pljusku nećeš definitivno smrdeti na znoj, samo ćeš biti "kao da te poplava izbacila"

okupan kišnicom, kao glista

puž je divan, ispolivan, a i glista fino blista

opća opasnost

kao što su oni pevali "pobjego sam",
tako sam i ja danas pevao "dostigo sam"

stotku

dakle rođaci stigao sam do 106km u septembru

danas mi je 5 tjedana od pada i loma, živaca i kostiju

zadivljujuće

ovde idu DVE stvari bitne

1) garmin mi je izračunao formu za polumaraton na 1h56, to je jer sam trčao lagano i u starim patikama a pulsevi visoki zbog prevelike pauze

pa me to nerviralo, i rekoh moram otrčat na treningu brže od toga

2) iz Kluba su me praktično izradili jer bih danas trčao Državno na 21km, ali sam mislio da sam zakasnio sa lekarskim

kad vidim u viber grupi da su se neki prijavili za Državno (zadnji rok je bio petak) s tim da će tek nakon 3-4 dana poslati sliku lekarskog

tako da sam teoretski danas mogao biti u Čačku i verovatno otrčati barem par minuta brže od ovoga danas

elem istrčao sam po kupserima i kilometar po kockicama Polumaraton za 1h51 i sad me zanima šta će mi garmin sutra reći

da li će ga biti sramota, da li će pognuti pogled, hm?

ili će opet napisati da sam u formi za half od dva sata?

uzeo sam one saucony endorphin shift 3 naravno, potegao najbolje oružje

doduše da sam otišao na Državno ne bih se baš proslavio sa ovakvim rezultatom ali bi mi bilo puno zanimljivije svakako, tamo u čoporu

krenuo sam oprezno po 5'20'', onda sam nastavio uz kupsere blago uzvodno pa sam imao ukupni prosek 5'26'' na okretu i najvišoj tački, i u povratku je to polako silazilo opet do 5'20'' i na zadnjem spustu i kroz grad stiglo skroz na 5'18''-5'17''
mislio sam da idem ravnomernije no ispostavilo se da sam ipak prema kraju pojačavao, čak do tačke da sam mislio da stanem nakon 19 ili 20km jer "ne mogu više" no to nije bilo od prevelike dužine za koju nisam bio naročito spreman, nego baš od toga (verovatno) jer sam pojačavao

za tri nedelje je polumaraton u Apatinu kod matičnog kluba, pa bumo vidli

IFIFIF

rešio sam da probam onaj intermittent fasting

a to je u biti ono što smo mi izmislili pre 30 godina

najedemo se ujutru pa na trening pa se najedemo opet posle treninga i onda ne jedemo ništa do sutra

s tim da uveče odemo u šetnju, kao i ujutru pre doručka

to je najizraženije bilo na moru na pripremama jer prepešačimo brzim hodom 10-ak km ujutru i isto toliko uveče, a za treninig odvojimo 90-180km na biciklama

e sad, jedno je kad 8 sati jedeš a 16 ne jedeš i u okviru ta 24 sata budeš na nogama ili kako god aktivan 6-10 sati, a drugo je kad jedeš 8 sati a ne jedeš 16 i u međuvremenu ništa ne radiš

ja sam trenutno bliže ovom drugom nego prvom scenariju ali šta ćeš, takva faza života naišla

vidim da je taj IF postao jako popularan jer onako kako zvuči na papiru, svima se mnogo sviđa jer 1) možeš navodno da jedeš koliko god hoćeš samo u određenom okviru vremena i 2) nemaš nikakvih drugih obaveza i tereta

e sad, ja sam ubeđen da neko ko pojede pet kila pečenja i popije tri litra vina u tih 8 sati, svakako neće ni biti gladan sledećih 16, s tim da ako nakon nekog vremena i krene topit masti, istopiće samo 10% od viška kojeg je uneo svakog dana

tako da nema šanse

zato se valjda toliko i oduševljavaju, kao jedeš a mršaš, jare i pare

malo morgen

da ne kažem mućak

leto jesen

kažu da sutra u 08:10 ujutru dolazi jesen

dakle još malo leta

malo pa nestalo

jutros sam imao neke planove oko trčanja no bilo je toliko sparno da sam nekako vrlo brzo postao neodlučan glede dužine tojest kratkoće istog

pa sam otrčao 2km tu nekim obilaznim ulicama do supermarketa ispred kojeg imaju one ljuljaške i tobogani, onda sam tamo malo vežbao i gledao kolika mi je pokretljivost sveže slomljene i još svežije polusrasle klavikule, pa sam dotrčao nazad ista 2km

dakle 4km

u totalu

hteo nekoliko ubrzanja u školskom dvorištu tu na 200m od kuće no nisam hteo da se znojim dodatno

i na kraju sam se ipak istuširao iako sam mislio da ću se provući samo sa presvlačenjem

popodne moram do lidla da kupim par bilo kakvih sitnica da bih dobio onaj kupon 10% popusta

radi!

sve radi savršeno, emailom blog dođe gde treba, čak je i formatiranje obično kao kada prebacim sa paragraph na normal

dakle sa vr še no

jer u danima kada nisam ništa bitno trenirao, moram na blogu pisati o blogu samom i tako dobijem na vremenu, ili barem na međuvremenu

popunjavanje praznog hoda

kao kad ideš biciklom pred semafor pa niti treba okretati pedale niti kočiti jer ima još pedeset metara i onda onako okreneš pedale unatraške pola kruga

šmekerski

debilski

elem mala šetnja sa psima pa city bajkom krug od 20-ak km po gradu

pa žalim što su topla jutra a ne mogu na trening trkačkom

pa u pauzi posla isti krug ali kontra, tako da se nakupilo kilometara

nekad mi naiđe faza pa mi se trči i "trenira" i onda dođe ova faza kada mi se samo nešto rikaveri-še i tak u krug

sim tam

proba proba jendvatri

podesio sam da mogu mejlom da pošaljem blog, i sada moram da proverim
da li to radi i kako izgleda formatiranje
jer kada mi nije pri ruci kompjuter, a aplikacija blogger više ne
postoji za mobilne telefone, treba mi neki alternativni način da
ostanem sa sobom u kontaktu
jer kad jednom izgubiš sebe, može bit problema
jer te neko drugi može naći i cvrc
e da bi se to spriječilo, treba neizgubit sebe
znam da neizgubit ne postoji kao reč, ne mora me autokorekt zavitlavati ovde
pliz

istorijski minimum

kombinacija nekoliko meseci netrčanja, mesec dana u utegama, nekoliko godina bez trkanja koje je ujedno bilo najučinkovitiji trening, umornih džogiranja u starim teškim patikama (jer zašto cepati nove na ovako bezvredne "treninge") je dovelo do toga da mi je nakon jutrošnjeg truptanja od sat vremena naokolo po gradu, prvi put u životu garmin procenio vo2max na 51.

išlo je od 54 pa nadole već godinu dana, i tako sam evo stigao do dna života, kao što je u čuvenoj pesmi dotakao i Toma Zdravković :-)

ranije sam mislio "od ovoga ne može gore" pa je sa 53 sišlo na 52 pa na 51 i sada više ništa ne smem da mislim.

izgleda da je put povratka moguć samo u mojoj mašti a da je realnost negde drugd(j)e.

jedno je barem sigurno, na onih 67 od pre deset godina se sigurno neću nikada vratiti, niti na one brojke od 70+ na smeni milenijuma, sa bici testiranja.

barem sam stigao do 81km trčanja u septembru, to je maj jul i avgust zajedno, još mi fali onih 47 iz juna pa da mogu da kažem da sam nadmašio samog sebe, tačnije četvoricu sebe!

kao što uostalom i brojke kažu, a brojke nikad ne lažu.

pa dobro, 51, sve sam mlađi :-) 

čudne brojke

toliko sam (bio) zaboravio na trčanje,

da mi statistika zadnjih 5 meseci ovako izgleda...

u aprilu sam imao i maraton pa njega izostavljam, on je ipak bio trčeći mesec.

nego, ovi netrčeći:

maj 74
jun 47
jul 4
avg 3
sep 71

ona prva dva sam bio u prelasku na biciklu, treći i četvrti sam bio full na bicikli, a ovaj peti sam vanka bicikle zbog preloma pa sam stidljivo počeo brzohodat u prevodu trčkarat, pa se nakupilo.

evo danas nakon dva-tri dana baš onako dobrog trčanja, napravio sam neki poluodmor poluizlet, u pauzi posla, malo hajkovao malo trčkarao (3+6km) i dođoh u septembru do 71km.

fale mi još 3 da izjednačim maj, a ako bih preko toga do kraja septembra pretrčao još samo 54km u 12 dana, imao bih više nego u maju junu julu i avgustu zajedno :-)
što je vrlo moguća stvarčica!

naviknut na odustajanja

... bio sam iznenađen današnjim razvojem događaja

nakon zaista dosta jutarnjeg poslovanja po nemalom domaćinstvu, pet pražnjenja usisivača (raznih) trebalo se otisnuti negde u АЦТИВИТИ

i sad gdeću štaću kakoću rekoh daj da proverim mogu li uopšte polunormalno da dohvatim bilo koju nižu guvernalu neke druge bicikle osim onog Lolinog city bajka kojeg vozikam već desetak dana (ako me brojanje tj pamćenje dobro služi)

i sednem na moj stari city kontraš jednobrzinac umetničkog imena Krnty (žensko) kojim sam zadnji put stigao jedva do lidla na kilometar i po jer sam već posle dve raskrsnice skontao da ne mogu toliko da pružim ranjeno rame nego moram voziti samo levom rukom

i da vidiš čuda ništa ne žulja ništa ne zateže

evo negde u ovaj popodnevni čas dok pišem blog mi ističe 4 tjedna od pada tj preloma ključne

dakle malo sam i anticipirao taj jubilej obzirom da sam na vožnju-ka-trčanju krenuo iza podneva

i tako veseo odem malo dalje od planiranog, da bih trčao nekim ređim stazama

štaviše odem 7km od kuće (!!!)

nevoljno krenem da trčim jer je velika vlaga u zraku, a tek ću po povratku videti da je bilo +29, dakle nimalo privlačno kardiovaskularnom sustavu

no noge nekako krenuše, odoše i uzbrdo, doduše jako lagano ali hej, to je i bio cilj, da se trči pa kakogod

ukratko, do kraja sam ubacio tri hardkor prečice po grbavom trailu, jednu uzbrdo jednu nizbrdo (hrabro, nema šta), i jednu pola-pola, vratio se čitav i živ i veselo dokotrljao biciklu nazad kući

a vidi, deset po deset, nekako je krenulo

prvo mučenje po ravnom i skraćivanje svakog plana, a sad odjednom ide kud god hoćeš

u petak je završeno i prijavljivanje za Državno na 21km na koje sam zakasnio jer nisam uradio lekarski, no možda je ovako i bolje

biće još trka, samo da smo mi u komadu

step up

deluje da je krenulo nabolje

iako sam znao da ću na poslu da imam mnogo težek dan, doduše kratak, ali težak, rekoh što je sigurno - sigurno je, da ja odem ujutru na trčanje dok još nije prestala kiša

(tu ide onaj emođi koji koluta očima)

sim tam tam sim nekako sam pregurao desetku, kiša je stala, a ja sam nakon četvrt maratona stigao kući sa istim osećajem kao juče ali sa 20 sec po kilometru boljim prosekom

pa eto, izgleda da je brže kada nosim mekani đevrek na ramenima u odnosu na onaj tvrdi oriđiđi zvani zvanična ortoza

ili sam uzeo patike koje nisu za đubre pa se i to osetilo

za sutra ne planiram ništa, moram da sredim auto i garažu jer toliko dugo nigde nismo išli da su auto i paučina i garaža postali tri u jedan, jeres je to tako ostaviti

jedina koja to koliko toliko održava je mačka koja spava na krovu pa povremeno na brkovima iznese nešto prašine

ako stignem posle toga da nešto otkaskam, biće dobro

videću i da li će me rame/ključna boleti, i koliko

pet dugih godina

nikada mi duge godine nisu brže prošle

padovi, povrede, korone, virusi, bronhitisi, opet padovi, moram sabrati koliko sam puta završio u Hitnoj za ovo vreme

a opet kad pogledaš unazad, pušenje

bar da je ono zabranjeno, nego ni takvo

na današnji dan 2017. 

...

ček ček

PA TO JE ŠEST GODINA (RADI CAPS LOCK!)

auuuuu

bar da je pet pa da kažem da je brzo proletelo ali ovo je još gore

dakle život je ubacio u šestu brzinu, dok sam ja verovao da je u petoj

svašta

uglavnom jutros sam uspeo da pretrčim 10km s tim da sam morao sporije

umesto proseka "za 2h polumaraton" sam otruptao po 5'51'' no osećaj mi je bio puno lakši od jučerašnjeg

još nekoliko dana redovnog trčanja pa će se i pulsevi prizemljiti

nadam se

ono juče je bilo užasno

KAKO UOPŠTE LJUDI TRENIRAJU, PRE NEGO ŠTO UĐU U FORMU???

mislim, kako zakoračiš puls 150, i gde je tu trening

sve ti se svede na "uspori, uspori, pućeš, pućeš (to je skraćeno od pući ćeš) i na kraju pukneš"

jadno veoma

no dobro

danas moram javiti da li me prijavljuju za Državno u Čačku

za devet dana

nije ni malo devet dana, može se malo ući u štos

jedino taj lekarski

ako mogu da ga odradim u pon-uto, onda ok, ako moram da imam papir već danas, onda ništa

bumo vidli

nezasita moja ćud

a možda je ćud i neiskusna, ko bi ga znao.
juče sam fantazirao da bih danas možda mogao da pokušam i 21km, pa sam smanjio ambicije na 14km do gornje bliže akumulacije, i na kraju sam sa polubolnim zadnjim ložama jedva pretruptao 7km i odahnuo kad sam stigao kući.
prosek taman u sekund onoliki koliko treba za polumaraton od dva sata.
mislio je da nikada neće ovako nisko pasti.
mogao bih da dobijem, onako jedan na jedan, i puža i kornjaču, ali ako bi se sa glistom udružili u štafetu, bogme tu već nisam siguran.

guglao sam šta mi je tačno ovo na laktu nakon pada sa bicikle, i evo šta mi je chatgpt rekao:

"da li je čvoruga nakon udarca u glavu isto što i hematom?"

ChatGPT

Ne, čvoruga i hematoma nisu isto, ali su povezani i često se javljaju zajedno nakon udarca u glavu.

Hematoma je nakupljanje krvi ispod kože ili unutar tkiva kao posledica povrede ili udarca. To je vrsta modrice koja se obično manifestuje kao plava, ljubičasta ili crvena mrlja na koži. Hematoma može biti manja ili veća, a ponekad se može osećati kao natečeno područje.

Čvoruga, s druge strane, je izbočina ili otok koji se obično javlja na mestu udarca. To je područje gde su tkiva ispod kože natečena ili nadražena usled udarca, iako može uključivati i hematom ako je došlo do krvarenja. Čvoruge su obično vidljivije i mogu biti osetljive na dodir.

Dakle, čvoruga se odnosi na oticanje ili izbočinu na koži ili glavi nakon udarca, dok je hematoma specifično nakupljanje krvi ispod kože ili tkiva koje može biti deo čvoruge.

zadivljen sam da je ovo čudo uopšte čulo za izraz čvoruga ali eto, posrećilo mi se :-)

hteo je previše

hteo je, a nije hteo da mu bude previše, no hteo-ne-hteo morao je da shvati

Šta?

da mu je previše

e sada tu ide pitanje za milion zrnaca prašine, a to je da li je previše bilo glavi ili nogama

(tri točkice)

uglavnom nakon što sam pre dva dana otrčao onih 50 dijagonala, danas sam naumio da otrčim 100

rekoh to je 24 sekunde dijagonala, i još pola minuta šetanja iza, dakle trebalo bi da sve upadne u 100 minuta a imao sam i malo više fore do posla

i bio sam sav ponosan na Budućeg Sebe koji će to otrčati i moći da se kurči kako je opet postao Veliki Trkač

ali mućak

nešto mi je slabo išlo, valjda nisam bio odmoran kao prethodni put

dijagonale po džombastoj travi po nekih 25 sekundi, doduše tu uđe i onih prvih nekoliko koraka kada tek hvataš brzinu

i rešio sam da promenim plan

nakon 20 stotki (otprilično) sam se premestio sa druge strane tribina na glavni stadion i po rolan garos šljaci otrčao 5+5 300-tki

pet u "normalnom" smeru pa pet kontra, eto da obe noge osete draž unutrašnje i spoljašnje uloge kroz krivinu

otrčim 300, prošetam kroz krivinu do pravca pa opet 300

da čudo bude veće, ispao mi je isti prosek kao i na dijagonalama, negde oko 4'10''/km

ipak je šljaka brža od trave, naročito one džombaste

dej offff

mrzim dane odmora pa onda ujutru odem sa jednim drugim trećim psom u šetnju i nakupim 7-8km peške a nakupim i pun nos ambrozije

pa sam popodne otišao na dodatak

krug tojest polukrug na jednu stranu grada pa zaglavio u gradskom parku koji je park samo u podnožju a inače je prašuma sve do vrha, pa sam ispitivao neke staze da bih se podsetio kuda sam u prethodnom životu trčao

i krenem jednom od njih, i upadnem u gradski vodovod negde sa donje divlje strane, kapija otključana, uđem, malo prosurfujem i poslikam neka čudna postrojenja, dođem do glavne kapije a tamo nikog plus kućica od portira prazna

(?)

kako izaći, kako sa slomljenom ključnom preskočiti bodljikavu žicu na vrhu dvometarske ograde?

prosurfam još malo, izađem na istu onu divlju kapiju (kao filmski beg iz zatvora!)

krenem dalje ali nema dalje

to jest kao ima pa nema pa udariš u trnje i u neku sledeću ogradu

i vratim se istom stazom skroz nazad, shvativši da ta staza kojom sam uopšte krenuo, nije nikakva staza kojom sam ikada igde išao, nego prosto neko tuda dolazi na posao u vodovod i obzirom da prođe svakog dana gore pa dole, to je uvek prohodno

a u prevodu slepi put

eto

avantura

kad već nikad nisam išao na kubu ni zanzibar, barem sam našao tajni ulaz u vodovod

dijadijagonale

prvo mi je sinulo da mi se pred posao ne tušira nego da mogu nešto otrenirat popodne u pauzi

pa smo otišli sa psima u šetnju

tu pored reke koja je odmah iznad ove slike gore, skontao sam da pirka prijatan lahor i da nije otoplilo pa sam odmah nakon kilometra šetnje do kuće promenio patike i odjurio biciklom do pomoćnog stadiona

e sad, nisam više imao puno vremena, pa sam smislio da neću trčati puno dugo, a obzirom da mi noge još uvek nisu skroz u vinklu, nisam hteo kaskanje između nego šetnju.

jer će iovako sve ispasti sporo, pa barem da bude najmanje sporo

negde posle dvadesetak dijagonala su izašli na pomoćni teren i klinci sa coach-om, to je ova leva strelica, i nešto vežbali tamo u kutu, to su ove preostale tri strelice

e sad, pošto je dijagonala negde oko 110m barem taj deo gde stisnem start i stop, nije mi smetalo da otrčim i nekoliko poludijagonala negde do stativa ili direktno kroz gol

jednu sam zaboravio da odštopam negde na 2/3 celog zbivanja, pa sam skupio 4.9km za 49 dijagonala

prosek tik ispod 4'/km što je dosta sporije od onih 30 koje sam trčao pre 4 dana, no tada sam bio baš raspoložen a sad i ne baš

no pet kilometara je pet kilometara, sve će to doći na svoje

opet ta nedelja

dakle nikad od nedelje da ispadne nešto!

jedino što može da spasi prosečnu lošu nedelju je biciklizam, s tim što danas nije to morala da bude vuelta, već državno domaće prvenstvo.

naime u gradu se nakon jutarnjeg brdskog na divčibare, popodne održavao kriterijum.

no da se vratim na početak, malo kasno buđenje, malo šetnjica sa psima, malo nekog poslovanja oko kuće koje ne može da se stigne drugim danima, i krenem u podne.

i krenem na takvu stranu da me prati vetar u leđa i na plus 30 sam se preznojavao kao da nije vetar već vepar s leđa.

simpatično.

da izvinu deca.

i tako sim tam neki krug pešačenja na još uvek bolnim nogama po brdašcetu na zapadnoj strani grada, kroz plantaže ambrozije, i taman sam se vratio na tuš i ručak i kriterijum

usput smo se ispozdravljali sa desetak bivših kolega trkača trenera i čega god, to su sada sve matori ljudi koji vode klubove, saveze, reprezentacije, komentarišu na eurosportu, a trkala su se neka nova deca.

sutra valjda opet na neko trčanjce, bumo vidli.

ti si sav moj bol

subota popodne nogometni dan

nije

a nisam bogzna ni trčao

nisam mogao

bolU noge

juče sam popodne odmarajuće na bicikli sim-tam izvan grada pa u lidl, nestalo kmetskih zemički

na kraju doterao pun kufer peciva

sreća neizreciva

trebaće mi za oporavak

noge bolU pa bolU

grozno 

naročito one dve tetive iza kolena, i leva i desna

i to i na levoj i na desnoj nozi, i leva i desna

tako da sam nakon tog neuspešnog oporavka juče popodne (jer se nisam oporavio) jutros prošetao sa psima 3.5km i onda solo još 6.5

no to nije deset ukupno jer sam u solo pešačenju (pred posao) otišao na brdo iznad grada i odozgo strčao 2km

tako da ukupno imam čitavih 5+10+2=17km u tri dana, pa to je fenomenalno
a polumaraton je za 15 dana, hmm

hmmić

jao i opet jao

nakon Prvog Trčanja juče, onog eksperimentalnog koje je odlično prošlo, danas je sve došlo na naplatu

ko ne plati cestarinu platiće putarinu jelte

prvo sam u ranu zoru kaskao pored Lole koja je biciklom išla na pijacu

tamo se malo ispričao sa ljudima koje nisam video od povrede, dakle dve i po nedelje, pa opet dokaskao nazad kući

i to je bilo prvih 3km, bolnih

jao

nakon toga i doručka sam otišao na dopunu, biciklom do reke pa uz/niz reku još 7km i tako sam zaokružio na 10

iskreno nisam očekivao da je na ovoliko bolnim nogama uopšte moguće trčati ali eto, posrećilo mi se

valjda

ono prvo je bilo tik ispod 6'/km a ovo drugo tik iznad

sutra će boleti još više, znam, no šta je tu je, moram čekati da ovaj prvi šok prođe pa da udarim drugi mikrociklus

čega?

šokova

i bolova

i bi trčanje

reče neki ludak u glavi neka bude trčanje, i bi ovo iz naslova

dakle ideja je bila ovakva

krenuću u jutarnju šetnju, hajk, eniting, pa ću videti

i krenem tu 600m tri ulice do železničke pruge kojom svi (i staro i mlado) koriste prečicu preko Kolubare jer je okolo ulicama kilometar duže, sa namerom da odem negde uz reku kasnije, pa da vidim da li će mi se igde trčati

i tu ugledam pomoćni stadion

i sine mi ideja

trava je mekša od asfalta, pa ako i padnem...

naravno nosio sam ortozu tj tregere tj utege, onako preko majice, i ništa mi pametnije nije palo na pamet od dijagonala

dugačko trčkaranje mi nije trebalo, imao sam manje od sat vremena fore, i rekoh idem na ono što mi je uvek bilo sigurno

dijagonala je tik preko 100 tako da je lako držati koncentraciju

no umesto da šetam između, ja ću otkaskati iza golova polukružno do sledeće korner zastavice pa dalje u krug

to jest u 8, ne baš u krug

pride, uz trčkaranje iza će mi sve brže proći

namera je bila da nakupim 5km, a u kilometru imam tri osmice (šest dijagonala) no ovaj put sam valjda sporije trčao pa mi je jedna osmica umesto 330m bila malo kraća, i to se do kraja nakupilo pa sam umesto 5 (kilometara) puta po tri osmice (6 dijagonala) otrčao jednu više, dakle 31 dijagonalu, i lagano otrčkao sve između za total od 5km trčanja, i opet kilometar nazad do kuće peške

buuummm, iznenađenje

stiglo u viber grupi Kluba!
do 15.9. se treba prijaviti klubu ako si zainteresovan, da bi se 24.9. u čačku trčalo državno u polumaratonu.

naravno ko trči državno, ne plaća startninu, ura!

no obavezan je lekarski tako da, što kaže stara narodna, ko ne plati putarinu platiće cestarinu.

dakle dve i po nedelje.

imam fore.

šta činiti?

mislim da ću kombinovati pešačenje i trčkaranje, jer bi me od svakog jačeg tempa bolele noge tri dana pa bi to bio jako neučinkovit "trening" odnosno pripreme.

danas sam imao prvu malo zahtevniju vožnju, išao sam po kupserima 13-ak km i nazad do jedne kafane odakle sam u korpi city bajka doneo 4 porcije gulaša u onim plastičnim pakovanjima

da žena ne bi kuhala jelte

a i meni je lakše jednom rukom voziti biciklu nego jednom rukom vrteti varjaču ili kutlaču

dakle sutra na trčanje, nadam se

gulp

za sad - pjehe

nekako se sve ipak svelo na to da ujutru prošetam sa psima, tj sa jednim od njih ako produžim sâm, ili sa sva tri ako i Lola ima sat vremena fore, i da popodne pokušam da se provozam biciklom.

iz dana u dan sam mogao sve više da držim guvernalu i desnom rukom, a čim osetim neku nelagodu ja se uspravim i gurnem je u zadnji džep :-)

tako sam mogao i da pratim napredak tojest oporavak.

u subote smo upisali posao jer mi se baš nigde naročito ni ne ide sa ovakvim ramenom, a realno je potrebno još barem par nedelja da bih osim neke aktivnosti u tipu trke ili simulacije trke, pride mogao i da sedim u kolima par puta po par sati.

doduše jedino su me treking lige i interesovale no tek je to otpalo skroz do proleća jer bi zaista bilo suludo preskakati kamenje i korenje sa sveže polomljenom claviculom.

prođe leto stotrideseto

ubiše me u pojam ove prognoze.

lepi dani, dušu dali za duge vožnje.

jutra još uvek nisu prehladna, uglavnom oko +18 što je taman da kreneš negde u ranu zoru.

plus vikendi lepi, evo danas bih otišao na neki od onih 130-140km krugova prema Drini i dopisao u svoj CV još jedan epski ili poluepski dan, onakav za kakve sam pričao da ih bude samo nekoliko u godini, štaviše budeš srećan ako ih je nekoliko a ne samo jedan ili nijedan.

no neće da bidne.

letos sam u nekoliko navrata skratio vožnju sa mogućih 6 ili više sati na uobičajenih 4 ili 4.5, ubeđen da sve ide po planu pa kad mi još nadođe forma biće mi lakše ići 7 sati nego na pola forme tih 4, no eto, sve je stalo i nestalo.

forma neće otići no problem će biti sa ramenom, lako je vozikati se city biciklom koja ima visoku guvernalu poput ponike, a drugo je kada se navališ na šake sa pruženim rukama, na mtb-u.

na trkačku ni ne pomišljam više ove godine.

jedino je imam u nekom ćošku mozga da je treba očistiti i podmazati.

sada kada više Lolina mama nije s nama, treba lepo promisliti koja od soba dole u prizemlju može da se pretvori u magacin/radionicu pa da napokon i najveća strast i hobi dobiju svoj lični muzej.

ovako kao do sada je sve postalo već besmisleno, dve bicikle su u letnjikovcu, jedna naslonjena na radni sto ispred podruma, dve stoje uz kantu za smeće na izlasku ka ulici, dve ispred garaže, dve u garaži, dve u stepeništu vezane za gelender, jedna na dnu stepeništa odmah kod ulaznih vrata (ovaj najnoviji karbonski mtb) i jedna u sobi sa bici opremom, no ta bicikla se najmanje koristi jer je to moja za hronometar koju nisam vozio zadnjih 10 godina.

od svega toga tri su gradske, dve mtb krntije, tri dobra mtb-a, 4 cestovne i jedna za time trial.

nasred dvorišta je i jedan trenažer bez kaiša pa mu onaj disk pozadi stoji u mestu a možeš pedale okretati u prazno no za to niko nije zainteresovan, eventualno mačka.

a evo i prve Dužine

ohrabren ovim vožnjama gde sam povremeno mogao da uhvatim guvernalu i desnom rukom, bez bolova, naravno utegnut kao praćka preko ramena i leđa, danas sam se otisnuo u avanturu.

I TO KAKVU! (RADI CAPS LOCK)

krenuo sam u istraživanje industrijskom cestom da vidim dokle su stigli radovi iza novog kružnog toka (nidokle) pa nastavio poznatim sokacima i puteljcima koji nizvodno prate Kolubaru.

kroz prečice znane sam se lako setio puta do srušenog mosta, bogme podosta hrabro i avanturozno je bilo.

naime tvrda zemlja puna dubokih tragova od traktora, vijugav put kroz njive i kukuruze, bilo bi lepo tuda i trčati ali o tom potom.

gde god sam smeo pustio sam desnu ruku i gurnuo je u zadnji džep šorca da mi položaj bude što bliži preporučenom, no naravno na mnogo mesta sam itekako morao da ščepam volan sa obe šake, i to čvrsto.

malo ispod mosta sam prošao kroz prvo ozbiljnije blato koje tu ima i u najvećim sušama, pa stigao do prelaska zvanog GAZ.

nisam predugo oklevao i odmah san zagazio u polumutnu reku da prepešačim tih 20-ak metara do druge obale.

kako hodaš kroz plićak tako ti se ukazuje dubina, do 10cm vidiš jasno a dublje od toga sve mutnije nazireš dno no nije na mnogo mesta ni bilo dubine pa sam lako prešao. 

kada sam se vratio nazad na mesto srušenog mosta video sam i zapregu, zastali su na pola reke da se konj napije vode pa produžili kuda sam i ja upravo prešao.

ko zna koja je ovo godina već otkako ga nema a ne mogu da naprave novi most na istom mestu, užas i jeza propadanja države.

moguće da sam nakupio barem 25km danas, ako ne i malo više. 

neloše.

no zato me rame pomalo boli, em jutros tretman lica em popodne Dužina, možda sam malo i preterao.

prvi poluradni dan

obzirom da su radnici na groblju trimerom pobili svu travu, na nama je ostalo da sve to za njima počistimo, pa sam rešio da testiram rame.

malo držim aku duvalicu desnom rukom a metlam levom, malo duvam levom a odmaram desnu, što je uz onaj orto uprtač prošlo relativno bezbolno.

bitno je da nijednom ne "secne" mesto preloma, a ovako ako ga malo ljuljuškaš nije strašno.

uz vožnju opet levom rukom naravno, do groblja i nazad, to mi je bio poslednji test pred sutra kada imam na poslu prvi tretman zakazan.

neću moći nešto bitno da pružam ruku ispred sebe i pravim velike zamahe pa će Lola uraditi piling i masažu a ja ću samo čišćenje lica.

kad sam kod toga, u par navrata mi je iskočilo uprravo to na internetu, ne mogu da zamislim razlog iz kojeg bi neko snimao istiskivanje mitisera i bubuljica, a posebno ne mogu dfa zamislim kakvu dijagnozu neko mora imati da bi to gledao.

treba ih zaposliti kod mene na praksu dok im se ne smuči a to bi bilo za par dana.

na snimku se ne vidi koliko sve to smrdi pa ljudi misle da je čista zabava.

nešto poput ginekologa, ne dolaze ti samo manekenke i glumice nego kad ti dođe neka baba sa neopranom guzicom izvoli pa zaviruj i uživaj, fuj.

31

zadnji avgust
neću da napišem poslednji avgust jer to zvuči kao da neću doživeti onaj sledeći, a ovako zvuči više kao da je osam avgustova trčalo finale na 110m sa preponama pa je ovaj moj stigao zadnji

tačnije, jedan će svakom od nas biti poslednji avgust, to je nepobitna činjenica, pa je stoga važno nositi kacigu i paziti u saobraćaju
stani da propustiš budalu čak i kada imaš prednost
pametniji ljudi žive kvalitetnije i duže, oni što teraju inat ne spadaju u tu kategoriju

opet sam pitao chat-gpt s tim da sam promenio taktiku pa ga pitam onako izokola sve neka stidljiva pitanjca i onda se on manje ljuti i ne ponaša se kao general, više kao tetka (majkina sestra)

evo šta je rekao na pitanje o lakšim radovima tipa pranje posuđa:

Da, tokom faze tvrdog kalusa u procesu oporavka od preloma ključne kosti, možete izvoditi lakše kuhinjske poslove koji vam ne uzrokuju bol. Kako se kost zarasta i postaje stabilnija, opseg pokreta i nivo komfora trebali bi se poboljšati. Poslovi koji uključuju minimalno naprezanje na pogođenom području i ne zahtevaju teško podizanje ili preterano kretanje rukom mogli bi biti izvodljivi.

Međutim, važno je slušati svoje telo i ne forsirati se previše. Počnite sa lakšim zadacima i postepeno povećavajte nivo aktivnosti kako se budete osećali udobno. Ako osetite nelagodnost ili bol, najbolje je prekinuti aktivnost i odmoriti se. Uvek pratite smernice koje vam je dao vaš lekar ili zdravstveni radnik kako biste osigurali siguran i uspešan oporavak.

iz ovoga zaključujem da sam negde u prelaznoj fazi, što bi značilo da me prvi osećaj nije varao i da će sa ovom trećom ključnom ići znatno brže nego sa prvom, odnosno neznatno brže nego sa drugom koja je najgore srasla

jutros malo kraća šetnja od 4km sa psima, i nešto lakših radova u vrtu, metlao sam levom rukom i samo pomalo desnom haha

ponekad me onako malkice secne ako se previše opustim ali zaista nema potrebe da ležim ceo dan, evo jutros prvi put kucam sa obe ruke na tastaturi bez ikakvog bola, dakle tu ispred sebe mogu dohvatiti uz tek neznatnu nelagodu, ne mogu ovo baš nazvati bol, neka bude bolić

našao sam da je NS maraton 08.10. što je ihahaj izvan roka za oporavak, tako da će mi to gotovo sigurno biti opcija, jer sam i nakon dva ranija preloma to trčao

1)

u proleće 2017. nakon tačno 6 nedelja sam potrčao prvi put na treningu, posle 8 nedelja išao na NS Frtalj (10.5km) a posle 9 nedelja na polumaraton

2)

nakon drugog preloma u jesen 2017., već nakon 4 nedelje sam prvi put na treningu pretrčao 10km (par dana pre toga polumaraton brzim hodanjem za 2h58') a nakon još dve nedelje trčanja kod kuće sam u NS opet otišao na maraton s tim da sam na trci od 5km bio treći sa prosekom 4'02''/km i veoma zadovoljan

glup - gluplji - avgust

baš je ispao glupi avgust, dapače

koristim još jednu priliku da iskažem svoje nezadovoljstvo

no krenulo se sa treninzima lagano

(haha, dokle više ove ironije)

ujutru sam prošetao sa jednim psom levom obalom, pa sa drugim psom drugom obalom, i tako skupio 7km šetnje ili eventualno pešačenja

popodne sam skoknuo da vidim kakvo je stanje na groblju jer su kosili travu i sve zasrali, pa posle toga do lidla

u odlasku sam uglavnom vozio levom rukom, onu najveću gradsku biciklu, s tim da sam spustio sedište negde na pola između Loline i moje visine, da ipak budem niže zemlji i sigurniji pri svakom nadanom a posebno nenadanom kočenju

u povratku sam tek na poslednjoj raskrsnici pred kućom shvatio da sam čitav kilometar dovezao sa obe ruke, dakle i desnom sam uspeo bez bola i nelagode da dohvatim guvernalu

što je još jedan bitan pomak u opsegu pokreta

pitao sam chat-gpt smem li pešačiti u fazi mekog kalusa, i rekao mi je da nije preporučljivo a čak je i rizično, iako je bez bola

bolje da ga ništa nisam ni pitao

kad već neće da mi kaže ono što želim da čujem

nesreće i nesretnici

juče naravno dan odmora nakon nedeljnog pešačenja od 30km, nešto malo vozikanja jednom rukom do lidla i nazad

možda bih mogao neku kratku biciklu i da vozim sa obe ruke ali ako moram da pružim lakat ispred sebe, nema šanse, vozim levom rukom a desnu gurnem u zadnji džep i tako je on nosi

rekao bi čovek kad me vidi, ovaj baš uživa u toplom završetku leta

nego pazi ti sada taj nelogizam

kao pitam se ja kako se to desi da mi budaletina izleti iz sporedne ulice koja se uključuje s brda, i kao na dlanu vidi celu krivinu i sav saobraćaj pa tako i mene koji sa neupitnim pravom prvenstva idem direktno pred njega

i on krene, da bi prošao na metar ispred mene 

a i to jer sam kočio i skretao, da sam hteo mogao sam se nabiti u njega

recimo da sam imao motor sa kojeg sam padao i sav krpljen i ispravljan, onda se lepo zabijem u budalu i dobijem gratis celu popravku ako ne i nov motor

no imao sam samo glavu na sebi, i dve polomljene ključne kosti, rekao bi čovek da nemam šta da izgubim

kvaka je da se ista ključna može slomiti i po drugi put, pa biraj oćeš li desnu ili levu

marfi naravno uvek odabere desnu

zašto se ne bih podsetio kako to izgleda kada ti je na mišu od kompjutera sve kontra i kako se dupe briše levom rukom

a ceo ovaj uvod koji je ispao već duži od teksta a kamoli od uvoda, ide zato što je u vestima tokom vikenda izašlo da je stradala porodica, baba deda i dve unuke

jedno dete je poginulo na mestu a drugo je u kritičnom stanju

baba i deda odapeus na licu mesta

piše da je na ulasku u Užice prešao u levu traku preko pune linije i zabio se u kamion

i sad ti na bicikli pomisli koliko neko na tebe obraća pažnju ako mu je i kamiončina nešto nevidljivo

isuse hriste hajde nek ubije tamo nekog biciklistu ako baš toliko želi ali sopstvenu decu, ne ide mi u glavu

pa se ti čuvaj

neće moći ove noći

već sam počeo da odbrojavam koliko li će mi noći još proći

koliko li će mi noći još proći

koliko li će mi noći još proći u samoći

koliko li će mi noći još proći dok ti nećeš doći
rođaci mislim da imamo hit ovde

nego meni treba da prođe iks noći da bih mogao normalno da spavam

od ovog jezuhristovskog razapetog položaja mi je već mukica

ja bi malo na levoj malo na desnoj strani, malo na stomaku

a to neće skoro doći, još će mnoge noći proći

a to neće skoro doći, još će mnoge noći proći 

op op op

jutros sam hteo na biciklu

rekoh noge su mi mrtve od juče onih 30-ak km, od kojih barem pola po trailu i kamenjarima, i kao ako uzmem lolinu poniku onu sa velikim točkovima to je praktično najobičnija ženska bicikla no ja je i dalje zovem "velika ponika" što i jeste, jelte, i rekoh ona široka guvernala pa ako me zateže rame ja ću malo desnu ruku iza leđa da odmorim pa opet malo da vozim no ništa od svega

valjda mi se juče ruka napregla na pešačenju i sad me onako malo boli malo zateže i jedino što mi (ne) fali je da je od ranog jutra opet mrcvarim

imao sam fore od 7-9 ali nema veze, šta ću

možda popodne u nekoj pauzici posla, videću

možDA sa velikim M, pre će biti možne

odoh sad da se spremam za posao i da nastavim komponovanje onog hita s početka bloga

evo jednog roadrunnera, da me podseća na ono što više nikad biti neću

dan D

mrzi me guglat oko čega je bio taj famozni dan de, valjda neko iskrcavanje nem pojma odjednom mi je izvetrilo

no dan de može biti i dan du, tojest da je ono dan D kao za DUžinu

naravno da mi je mozak projektovao da je dužina nešto monstruozno dugačko no zaboravio sam da sam nekada dosta i trčao pa kad pređeš 30 kilometara po kamenju to svakako ne traje osam sati

kao danas

dobro ne baš osam ali

naime kada železnikom prugom prođeš kroz ove prve tunele od kojih su poslednja tri svi u krivini i preko 200m pa ne vidiš belu mačku, dođeš do tišine

reka Gradac ponovo izađe na površinu negde pored zadnjeg od tih tunela, a dotle ponire pa osim kada je baš nabujala to je neki marsovski pejzaš od presušenog korita sa kamenjem i ponekim zaostalim virom/jezercetom/baruštinom, praznim pećinama, gomilama šodera i peska...

i tuda je baš fora i lepo proći, s tim da to kad krene da krivuda, to su kilometri i kilometri, sati i sati, i deluje ti da nikada nećeš negde stići

ali je fora

e to sam kao nešto fantazirao no nakon što bih igde tamo stigao, morao bih preko 15km preko brda magistralom nazad u grad, ali peške

da mogu trčat to je sat i po laganice, a ovako bi bilo skroz do mraka

i tako sam kad sam stigao do te tišine i bez-reke, otišao gore u selo šumskim putem koji je ujedno poslednje i jedino odvajanje, pa ako prođeš tu tačku ne gine ti sledeća dva sata bauljanja kroz pustinju i totalnu divljinu

skraćena dužina, ni prva ni poslednja, tja

nisam prekidao fajl nego sam nakon jutarnje šetnje s psima stisnuo "resume later" pa sam tako nastavio podnevnu avanturu na tih prvih 4km i izašlo mi je total na 29km, nepunih 6 sati

a bilo je i uspona, nije da nije

sve onako utegnut sa zapetim ramenima, ma milina božija na +35°

dugo toplo leto

sećam se kako smo jadikovali da je leto prošlo

naime u nekoliko navrata su jutra bila onako prohladna, pa obučem majicu ispod dresa, ili ne obučem pa mi prosto bude nekako malo FRIŠKO prvih pola sata do sat

i sve je to išlo svojim tokom, dani su bili sve kraći kao što su i sada naravno, do trenutka kada sam se polomio

eeeeeee onda se leto vratilo pa sad opet sviće +22 a po danu dođe do 35 a u narednih par dana će i prelaziti naravno, jer sam osuđen na pešačenje pa što bih se šetao u prijatnom hladu ako mogu po sahari i gobiju

divotica krasotica

na poslu stojim dva puta po tri sata ispred ventilatora, kao neka umetnička instalacija

počeo sam da nosim košulje

baš se smejem sa ovim ženama koje nam dolaze, rekoh vi ste sve uskočile u haljine pa vam je onako promaja i nije vrućina, pa sam i ja isto tako iskopao neke košuljetine koje ne znam ni zašto sam kupovao, taman da se operu nakon što su stajale 30 godina u ormanu

da sam pametan pa da sam ih prvo oprao, pa malo nosio dan dva, pa oprao od znoja i prašine jer se u njima nakon posla i prošetam, nego sam pravo iz ormana na ramena

ako se još pride i ošugam biće fešta, malo hepatrombin malo nešto tamo za šugu, miks remiks

jutros srednje duga šetnja sa psima pored reke 3.5km, još koji dan dok ne počne škola a posle će već biti prevelika gužva u gradu

popodne ću nadam se opet u neku poludužu avanturu, da sam pametan pa da ponesem 1 planinarski štap jer zadnje što bi mi trebalo bi bilo da se negde okliznem i secnem ovo rame koje je još uvek sveže polomljeno

dobio sam preko lidla neki kupon za popust od 25% na kućni internet i sad ne znam treba li mi to uopšte ili da produžim ovaj mobilni net (iako nigde ne putujemo na duže vreme pa mi mi-fi ruter ništa ne znači) ili da prosto odjavim sve kućne varijante interneta jer svakako na telefonu imam neograničen i mogu odatle da pustim hotspot za ovih pola sata dnevno što sednem za kompjuter ili laptop

brdsko pucanje filma

danas opet dve šetnje, prvo ujutru išao do pošte da podignem neke pare i produžio polukružno pored kolubare po nasipu tek da mi guzica vidi puta kako kažu babe

popodne opet pored iste reke s tim da sam nakon 3km skrenuo kroz tunel ispod pruge i popeo se uzbrdo kroz borove strmom stazom da bih izašao u predgrađe na skroz drugoj strani

sa najviše tačke sam pokušao da trčim tojest nije mi se trčalo nego me je zanimalo da li i kako rame reaguje na truckanje, pa, kako da vam kažem, nije još došlo vreme za trčanje haha

jedan probo pa se usro

mislim može to, ali ne deluje ni pametno ni prihvatljivo komforno

taman sam jednom imao onih 15-ak dijagonala na stadionu i falilo mi je 500m jer sam upisao 2km pa sam sada to nadoknadio

uglavnom nakon upisana 4km u julu sada imam 3km u avgustu

fali mi još 2km u septembru, 1km u oktobru, 0km u novembru i 1km unatraške trčanja u decembru

vidiš nisam nikad radio dijagonale unatraške, samo treba vezati neki jastuk na leđa ako se sapletem pa da padnem na mekano umesto na džombastu zemlju