utorak, 27. rujna 2022.

gde su sad ovi što vole kišu

... da sede ovde i pišu blog dok napolju grmi, a da ja dođem u njihov grad i odem na trčanje.
naime pre pola sata sam, ne verujući prognozi, ipak seo na bicikl pony
(što ga Milijana gony)
i krenuo kroz grad da nađem pravo mesto za start trčanja.
kad ono gle čuda, prognoza ipak neće omanuti, naoblaka epskih razmera stiže sa zapada.
obzirom da sam imao samo vetrovku koja upija vodu, a ne šuškavac, okrenuo sam nazad.
kaže padaće sat vremena pa će ostatak dana biti sunčan.
KAO.
NAVODNO, KAO.
KAO AJD DA POVERUJEM I U TO ČUDO.
i pogasim kablove i upalim mali laptopičić, kad cvrc baterija na 4%.
priključim ga na kabel, ili se kaže kabal, ili kabao?
kad iskoči mi prozorčić, kaže nedovoljna struja iz punjača.
PRVI PUT U ŽIVOTU TO VIDIM.
iskopčam neki samsungov punjač i stavim njegov oriđiđi ASUŠČIĆ,
kad ono piše isto.
i tako sam evo pisao nekoliko minuta na nuli postotaka, dok se nije pomerilo na 1%.
IDEMOOOOO!
to je kao onaj vic kada su pitali narkomana koje je boje kameleon.
a on kaže - zelena, braon, žuta, opet zelena, opaaaaa, idemoooooo...
eto tako i ja sad gledam u ove oblake i slušam grmljavinu koja nikako da se udalji.
i kontam ako je pisalo da će u 14h da grmi, a u 15h da bude opet sunčano,
opet ću kao po onom antišinom zakonu da čekam do 14h59, i onda će da stane kiša,
a prognoza će da mi kaže ETO VIDIŠ DA SE RAZVEDRILO DO 15h.
doduše postoji i mogućnost da se prognoza dotle promeni, haha.

ponedjeljak, 26. rujna 2022.

obećani after party

after party nakon trke se ustvari dogodio sutradan ujutru kada smo nakon default-ne hotelske kajgane otišli biciklama malo prema fruškoj gori.
negde pod brdom je Lola okrenula nazad da otpelja neke mačiće nazad u grad, koje smo pronašli pored puta, a ja sam nastavio do neke stare ruine zvane Vrdnička Kula.
malo gore pofotkao šta se imalo fotkati i vratio se alternativnim pravcem pored jezera pa dalje kroz neku obližnju selendru.

noge su mi bile ok mada mi naravno trčanje nije palo na pamet, bicikla mi je bila savršena ideja obzirom da ih nakon povratka iz Grčke nismo ni vadili iz auta.
mnogi se rukovode raznim aspektima kada razmišljaju kakav bi im auto bio savršen, a ja samo gledam da mu je prostor unutar petih vrata dovoljno kockast.
jeste da postoje mnogi auti sa lepim linijama ali to da se nigde ne putuje bez bicikle me stalno okreće modelima tipa EVO I KOJEG


naravno da se užasavam auta visokog 184, kako krov oprati, sa merdevina?
a i širina od 185 bi verovatno iziskivala proširenje garaže ili barem neku adaptaciju vrata.
ovaj prvi je jedini podnošljivih dimenzija i pitanje je da li je išta prostraniji od trenutne Merive.

i tako, after nakon aftera se odigrao jutros kada sam otišao na umereno brdaškasto trčkaranje od nekih 13km, sad valja to sve popisati u excel dok ne bude kasno.

nedjelja, 25. rujna 2022.

trka, i to kakva!

trka sa after partyjem :-)
pri čemu ne mislim na pivo i roštilj, to smo tek sutradan saznali, kao za detalj zbog kojeg je verovatno 90% rekreativaca zapucalo na polumaraton.
ja sam odmah posle proglašenja odleteo pod vreo tuš i u krevet, jer sam na trci nešto malo zeznuo stomak.
dal od vetra i hladnog dresa pa neka prehlada, ili jednostavno od napora, uglavnom završio sam sa solidnim prolivom, koji je PRORADI KAPS LOČE SUNCE TI ŽARKO!!!    
AJD SAD SE UGASI, BUDI DRUG...
brate ne da ću probušiti tastaturu nego ću i sto za kojim sedim a možda i plafon od sobe ispod.
toliko udarim po tom tasteru da je pravo čudo da je još uvek živ.
doduše i nije nešto živ, samo serem bez veze.

elem evo kako je bilo.
sretnem pre trke kolegu sličnog po brzini i kaže mi da je slabo trčao i da bi bio zadovoljan sa "peticom" (po kilometru).
hmm, rekoh ja, daj bože da mogu tako, mislim, voleo bih, ali obzirom da su mi svi treninzi bliži šestici, i da sam za trku saznao sinoć nakon dva trčanja zbijena u jednom danu, čisto sumnjam da ću imati ikakve ambicije glede brzine.

hrm traka je prestala da radi posle par kilometara pa u pulseve nisam bio siguran, i morao sam da uključim neki unutrašnji senzor osećaja.
no ajd ti budi pametan, u kojem času će ti umorne noge otkazati poslušnost?
prvo mi je pisalo da idem po 5'25'' pa mi to zvučalo jadno ali rekoh baš me briga, samo da ga istrčim.
pa mi je pisalo 4'40'' pa rekoh da li si ti normalan, tebe burazeru osećaj vara, i to debelo.
ima da se raspadneš ko istočna ukrajina.
no opet, ne deluje mi teško, rekoh neka brojke kažu šta imaju na kraju, a ja ću da teram "po osećaju".

i zaista, mislio sam da će mi drugi (3x7km) krug biti teži i nadao sam se da neću morati da odustanem na dve trećine, no nekako sam ga pregurao i kada sam skontao da mi se drugi u kategoriji približava čak sam malo i pojačao.
to je bila prekretnica.
čim sam ušao u Tempo trčanje, bez prevelike štednje, noge su se nekako razvrtele, kolicno god to bio simboličan adrenalinčić ipak mi je dodao malo napadačkog duha, i u relativnoj mini progresiji sam završio do kraja.

ukupno vreme oko 1h37, no protrčao sam još sto metara dalje da mi se na satu napuni 21.1, da imam to u garminu i stravi kao istrčan Half.
zadovoljan prebačenim planom, ihaj, prezadovoljan.
garmin mi sada kaže (race predictor) da sam u formi za 1h38, dakle tek nakon što sam upravo istrčao 1h37. 
zanimljivo.

o after partyju ću sutra

subota, 24. rujna 2022.

slomljeni ringišpil, da ne kažem vrtuljak

haotično kao i uvek, juče mi je došlo da popodne pokušam još jedno trčanje
no za razliku od prethodnih kilavih hajkova sa potrčkavanjima, danas sam ubo atomsko popodne 
(ne radi caps lock, sad ću da ga bijem)
EVO GA RADI, NIŠTA BEZ ČVRSTE RUKE
naime skuvao sam atomsku kafu, i umesto neke metiljave užine pojeo ekler pojačan pekmezom
i da vidiš čuda, deluje
kako sam to zaboravio, ko će ga znati
vidim ja ide mi lepo, pa još lepše, sve po pola minuta brži kilometri od doživljenih
i mic po mic pretrčim ja po brežuljkastom terenu ciglih 13km
kada ste zadnji put pročitali to CIGLIH? HAH!
sad morate na gugla da vidite postoji li ta reč uopšte.

i tako sam šta, tako sam u jednom danu prešao 22km
a sa tih 22 sam svejedno u septembru stigao tek do 113km
to nije dosta ni za polumaraton, a kako ću maraton za dve nedelje?
no čim sam se vratio sa tog drugog trčanja, vidim na fb jedan story
drug iz Rume napisao da je danas trka
obeća mi broj na dan trke, i rekoh mu - ajd onda dolazim

tako da sam juče imao pripreme, može se reći, 
pa ću sad prepodne da odmaram, a popodne na trku
start u 17h, a garmin kaže da sunce zalazi u 18h37, dakle uhvatiće me mrak
dobro ne mrak ali zalazak
jer ne verujem da mogu ispod 1h45, bumo vidli
tojest čak ako slučajno i mogu, ne verujem da ću nešto zdušno pokušavati
za osam dana imam treking ligu sa opcijama 21km i 37km, gulp!!!
jer kad zemlju blato i travu preračunaš u asfalt, dođeš do 2h i 4h trčanja
pa ti budi pametan
videćemo kojom ću brzinom ulaziti u formu...
samo da ne izađem duplo većom

petak, 23. rujna 2022.

idu dani, a godine još brže (jesen stiže, šljivo moja)

opet sam zabeležio jutarnje trčanje, s tim da sam pre trčanja odjurio do pijace da kupimo paradajza i živ se sledio, bilo je samo +7°.
rekoh, ovo bi za neku iole dužu vožnju trebalo uzeti rukavice, srećom pijaca je na kilometar pa neću stići da se skroz ukočim.
nakon toga je na trčanju bilo čak i toplo jer je za taj sat sunce uspelo da se podigne, pa računam da mi je to bio najlepši deo dana jer su popodneva već standardno oblačna i vetrovita.
jesen stiže, šljivo moja.

čitao sam Paolin blog sa evropskog na 24h, i sa uživanjem se prisećao godina kada je meni isto tako "išlo" i kad god se pitaš može li uopšte bolje od toga dokle si napredovao, uvek ispadne još malo bolje.
tako je i Melez one godine u Rovinju, kada sam vikend posle beogradskog maratona (2h53) istrčao lični rekord u polumaratonu (1:15:17) rekao da ga svaki put pozitivno iznenadim, i taman posmisli da je to to kad ono ja još malo brži.

to je stvarno bio jedan od onih dana kada misliš da letiš, do okreta kratke trke na 6km, sam ta prva tri kilometra trčao sa Stanetom koji je uvek bio pola klase bolji od mene, i dalje nastavio sa Helenom Javornik koja je bila zverčina u to vreme i uvek imala <2h40 maraton u nogama, svo vreme nisam verovao da uspevam da se držim blizu te grupe.
deca koja su se rodila na dan te trke će uskoro napuniti 15.5 godina što dovoljno govori o tome da imam i previše razloga da više ne budem toliko brz.
no Državno se bliži pa mi valja natrpati što više kilometara i pripremiti noge za četvorosatno lagano tabananje, obzirom da mi nikakvo utrkivanje ne pada na pamet, samo ću napraviti jednu lagodnu Dužinu i to je sve što imam od ambicija nakon godine sa premalo kilometara.

četvrtak, 22. rujna 2022.

jutarnja razgibavanja

već drugi dan zaredom kao pokušam da odem na dva trčanja, pa mi jutarnje uspe a popodnevno se raspe, iliti prospe.
ujutru standardno stignem nekih 9km, popodne par km po šumi ili po pruzi, malo uz reku.
najavio sam Klubu da ću trčati državno u maratonu no za to imam jedva dve nedelje da se pripremim, ako se to može nazvati pripremanje.
moram guglati šta ima od trka za vikend, tamo se ipak najbolje trenira.
ovo kod kuće je sve nešto smuti pa prospi.

treba i neko silno drveće da orezujem ovde oko kuće pa sam gledao neke aku testere, pa sam našao akciju kupiš kompaktnu testeru (sa malim mačem, 23cm) koja može da se lako koristi jednom rukom, i oštrač lanca, takođe akumulatorski, i uz to se dobije velika baterija za jedan dinar, to mi zvuči povoljno.
praktično dobiješ tri stvari koje koštaju po 70-80 evra po ceni dve, a tih velikih baterija imam samo dve, onih malih od 2.5 imam nekoliko, za usisivače duvalice malu brusilicu i slično.
a ove velike su dobre za kosilicu, i naravno za tu testeru bi bila poželjna neka veća.

večeras tj noćas u 03 sata dolazi i zvanično jesen, crkla dabogda, iovako je već neko mini ledeno doba nastupilo i jedva čekam da prođe.
ajd bar je za trčanje donekle lakše, no to je uteha u utesi, nikakva zaista uteha.
barem mogu da prežalim ovu hladnoću tešeći se time koliko smo se navozali po grčkoj, evo sad ću da vidim u excelu šta sam sve popisao:
imam u tih desetak dana (ako ovo nisam već sabirao?) 44km trčanja, 434km bicikle (Lola ima malo više jer je išla bajkom par puta dok sam ja trčao), 21km pešačenja/hajka, i osam puta po pola sata plivanja.
i svaka od tih vožnji je bila na neki način "epska", što je full nadoknada svega propuštenog u toku leta.

srijeda, 21. rujna 2022.

septembar, mesec razočaranja

svakog septembra, negde na prelasku leta u jesen, 
apple izbaci u prodaju nove modele ajfona.
čini mi se da su ove godine najmanje razlike između starih i novih modela.
evo gledam cene kod VIP operatera, 
jer je kod njih oduvek duplo povoljnije uzeti uređaj nego kod ostalih.
uz isti paket pretplate od nekih 17€ mesečno, 
13-ica košta 87 hiljada dinara (744€) 
dok 14-ica košta 108 hiljada (923€), 
dakle čitavih 180 evra razlike da kupiš nešto što je navodno 
20% bolje po ovom osnovu a 40% bolje po drugom osnovu 
zvala se to brzina osvetljenje ili šalala, 
a i prošli je bio 50 posto bolji od prethodnog, 
i tako dođeš do toga da je zadnji model trista posto bolji 
od onog od pre nekoliko godina, a nije naravno.

naj fora je što su odustali od opcije "mini" 
a meni se jedino taj sviđao 
upravo jer je bio dovoljno veliki da na njemu sve lepo vidiš, 
a opet toliko mali da stane u svaki džepić i 300 puta 
(haha, eto jedinog koji je triput bolji od ostalih) 
zgodniji da ga izvadiš, opališ sličicu onako u trku, 
i vratiš ga na njegovo mesto, 
ili ga prosto nosiš u ruci kao da ne nosiš ništa, 
jer je neverovatno kompaktan.
kažu slabo išla prodaja, nije bilo interesovanja.
pa jeste, svako bi da nosi nešto veličine A5 sveske, 
svi bi kao nešto što veći ekran, a nikada mi nije bilo jasno zašto.
sad mi pak nije jasno ni zašto ne stave na rasprodaju te 
12 mini i 13 mini modele, ako su već "slabo išli", 
naročito što su stigli ovi nove generacije, 
tojest evo stižu prekosutra.
trt.

PS
evo gledam, novi 14 je u srbiji 1193€ a u recimo sloveniji 1076€ (?????)

utorak, 20. rujna 2022.

dan odmora, za i protiv

neko je izbacio kalendar svih mogućih i nemogućih trka do kraja godine i moram priznati da sam šokiran brojem.
očigledno se to veoma isplati, heh.

danas dan odmora.
nakon desetak dana "ludila" od vožnje trčanja i pešačenja širom Grčke nam bratske republike.
poluodmor doduše, obišao sam biciklom sva moguća predgrađa da vidim šta nas je dočekalo od pasa i mačaka koje smo hranili pre nego što smo otišli.
pa da vidiš, i od toga se nakupi kilometara.

od dve najdraže male mačke, jedna je na svom mestu, druga je nestala.
zato su se na dva mesta pojavile po dve nove.
od pasa, nema onog u žbunju na 13km od kuće a od četvoro u školi par km dalje, ostalo je samo jedno.
no zato sam na suprotnom kraju grada pronašao tri novoostavljena šteneta, nešto kudravo tipa mali pulinčići.
treba ih objaviti u lokalnoj grupi za pomoć i udomljavanje.

od sutra opet u akciju, mislim nešto sa trocifrenim pulsem barem, možda se tako i definiše dan odmora.
tako sam i počeo blog.
teraš i teraš i nikad ne znaš kada da odmoriš, ako ti već "ide".
jer ti prosto "ide" i nemaš ni neku potrebu da se odmaraš.
barem je kod mene tako, ovi što imaju Plan pa prespavaju svaki petak, oni su sa druge planete.
i onda kažem sebi, ajd da uzmem (od koga?) taj dan odmora, čisto da ne preteram.
i ceo dan mi lake noge i živahne a ja odmaram.
jer kao, ne bi bilo loše.
i onda sutra budem sav na pola koplja, kao da sam iskočio iz nekog voza (aktivnosti) umesto da sam mirno putovao dalje u nekom srednjem vagonu.
živi bili pa videli.

ponedjeljak, 19. rujna 2022.

poslednje trčanje nakon poslednjeg trčanja

a bogme bio je i poslednji hajk nakon poslednjeg hajka, štaviše...
prvo za juče.
nakon trčanja i tuširanja, skontali smo da smo poranili sa satnicom i da, obzirom da je nedelja, postoje realne šanse da su na granicama još uvek gužve.
ima ljudi koji i poslednjeg dana letovanja hoće da se kupaju što duže, krenu što kasnije, i nije ih briga da li će doći u beograd u 4 ujutru pa pravo na posao, znam da zvuči šašavo ali ima ih i to dosta sličnih.

pa smo onda pronašli neki grad po kojem bi moglo malo da se hajkne.
kasnije se u hotelu u razgovoru sa recepcionarkom ispostavilo da smo uboli pravo mesto, jer je to poznati kulturni centar i grad na glasu po svojoj uređenosti i lepoti.
čak smo na vrhu brda, u nekom restoranu iznad pećine a ispod crkve naleteli na koncert devojke koja je pevala i svirala akustičnu gitaru, a kojoj je repertoar bio neki lokalni podžanr narodne muzike koji malo vuče na njihove klasične "starogradske" pesme a više vuče na neki fado fazon, vrlo zanimljivo.

nakon 20 km trčanja i 5 km hajka po brdovitom gradu, ostalo mi je samo snage da isprobam još jedan gyros jer ih svako pravi drukčije, i da probam još dva nova kefira jer i toga takođe u svakom gradu postoji skroz drukčija ponuda.
pivo nismo pili na letovanju, jedan jedini put smo popili dve limenke u parkiću u koji smo doneli zalutalo mače i s njim malo kampovali na travnjaku, i to je sve.

e to je bilo juče.
danas pak nisam hteo OPET da trčim po Dojranu nego smo se dogovorili da smislimo nešto usput.
video sam da iznad Strumice (usput) postoji neko jezero.
krug do jezera i nazad je 22km. 
opet malo mnogo.
ukucam u gugl "strumica tower hike" i nađem neki blog koji dalje vodi na wikiloc odakle se može skinuti gps trek.
i plan se već nametnuo sâm po sebi.
idemo na hajk do tvrđave iznad grada, dalje ja nastavljam na trčanje a Lola se vraća po treku nazad u grad i kupuje šta nam je potrebno za nastavak putovanja.


nakon pola ovog kruga sam produžio do jezera no ispostavilo se da na 2-3km od njega treba da se pređe preko prevoja, sa kojeg sam intuitivno umesto dalje nizbrdo asfaltom skrenuo gore dalje na brdo nekom kozijom stazom, i kao što sam i očekivao ukazalo mi se pod nogama u skoro punoj veličini.
hah! sinula mi je ideja!
umesto nizbrdo pa nazad uzbrdo do jezera, samo ću ga slikati, i vratiti se u Strumicu nekim trećim putem koji je sav u serpentinama, sa skroz druge strane grada.
nakon 3.5km hajka ispalo mi je još 14.5km trčanja, za dan koji je predviđen da prođe u autu, sasvim dovoljno ako ne i blago previše :-)


uz male izmene (trek je urastao, probijanje, menjanje rute, skraćivanje hajka i produžavanje trčanja) je nekao sve uspelo da se zaokruži, doduše sa skoro sat zakašnjenja u odnosu na idealnu satnicu.
taman da nas do kuće uhvate i mrak i pljuskovi.
no dobro.
isplatilo se.


nedjelja, 18. rujna 2022.

petak osamnaesti

petak osamnaesti je pao u nedelju, no to nema nikakve veze, svakako je osamnaesti.
osamnaesti devetog.
ujeo za uho.
elem došlo je vreme da se ide kući.
opet. 
jer je i juče bilo vreme da se ide kući.
ali smo umesto kući iz Soluna okrenuli prema takozvanom "prvom prstu" i zaustavili se u nekom smeštaju blizu jedne spektakularne plaže tipa bol na braču.

nakon spavanja je trebalo krenuti dalje ka srbiji no naravno da sam "morao nešto da uradim" pre tog putovanja, pa sam osmislio ad hoc kombinaciju.
Loli naduvati gume, i otići na trčanje do tog špica koji meštani zovu "nos".
NOS!
NAKON DESET DANA IZBIVANJA OD KUĆE PRORADIO JE CAPS LOCK IZ PRVE.
e sad, tu ima jedan problem, prečicom je korenje i pesak, a okolo je 12km.
da mi se trčalo baš DVA PUTA PO dvanaest kilometara, PA BAŠ I NIJE!
no ipak sam otrčao, ali sam usput pažljivo posmatrao teren i gledao da li je neka od stazica ipak prohodna.


i da vidiš čuda, pronašao sam put koji spaja dve obale, što mi je znatno skratilo povratak.
mogao sam da napravim nekim možda samo 15-ak km no po obali do "nosa", pa nazad do pronađene prečice, pa nazad do Lole koja se sunčala da joj kažem da može tuda a može možda i nekom trećom stazom, i tako smo kolskim putem po pesku preprečili nazad a da "ima boga" potvrdilo se kada smo na kilometar od apartmana pored puta pronašli drvored neobranih smokvi i zadržali se deset minuta u prijateljskom razgovoru.
sa smokvama, mislim, ne između nas dvoje.

sve u svemu ispalo je dobrih 20km sa skroz lepim prosekom, pa smo nakon toga mogli da zaključimo skor dnevnih aktivnosti i nakon desetominutnog POKUŠAJA TRENINGA PLIVANJA, jednako frtalj-uspešnog kao i svakog prethodnog dana, nastavili ka makedoniji.
sledi još jedno noćenje na dojranskom jezeru (taj granični prelaz je stoput brži od autocestovnog) i bože zdravlja još jedno trčanje u tom kraju, pred poslednje sedanje u auto i dolazak kući.


subota, 17. rujna 2022.

kao što ste, a mož da i ni ste

... shvatili!
evo nas iz Grčke lagano nazad kući, pa se uskoro vidimo i uživo.
nakon vožnji novim putevima, pet dana po pet sati (netttto, još par sati više brutttto)
(rade zagrade!)
(a što ne bi radile)
i isto toliko kupanja, usledila je i 4-časovna turistička šetnja po Solunu

kao što možete da vidite na Stravi koju sam pretvorio u zamenu za Fejs.
jer ne trčim i neprijatno mi je smetati i nametati se svojim trčkaranjima svakog stotog dana
(osim Đurđevdana)
pa nisam od pravljenja profila nikog ni dodavao ni gledao niti se poredio s nekim jer nemam šta da poredim.

ovih dana sam pokušavao da se naviknem da dišem na usta tj da dok plivam tj dok pokušavam da plivam, uzimam vazduh krajičkom usta
(svakog dana je bilo manje ili više uzburkano, nijednom baš ravno more)
i zaključio sam da ću na prvo iduće more ići u Pulu pa će me moj blog i maraton kolega Runnnin' Dida lepo naučiti koliko puta treba zamahnuti stopalima gore-dole dok dvaput zamahnem rukama, i postoji li uopće neka idealna sinhronizacija ili je to sve smuti pa prospi pa se snađi i na dnu mora pronađi

no tim mukama je valjda došao kraj, kako li će tek biti u slatkoj vodi nemam pojma, poslednji put sam plivao u Ugljeviku pred večernju uličnu trku i takođe tonuo kao sikira i nagutao se vode za pet maratona a ne za cenera
gledao sam tada i neke kurseve na youtube ali sve je to za ljude koji već dobro plivaju pa da se dodatno poboljšaju, a za mene nisam našao ništa
do 20 metara mi je okej, posle toga već razmišljam kako da se vratim dovoljno blizu obale da mogu da stanem nogama na dno

KRAUL, pričam o kraulu
leđno mogu ihaj daleko ali mi je dosadno
ali mi je puno lakše
pa sam odatle polazio gradeći samopouzdanje, SAMO PRONAĐI U ČEMU JE RAZLIKA
pa eto, ovako se davim a onako ne
jedino što leđno opet i OPET zaboravim da dišem na usta jer mi puls nije visok i onda kao na vožnji ili pešačenju nastavim da dišem na nos dok ne ušmrknem pola pluća vode pa jovo nanovo

ugl danas ništa trčanja, biće nešto valjda sutra, što bi Bajaga rekao "s one strane grane".
slike Soluna imate na internetu, za to vam nisam potreban, ali zato vam evo cena benzina uživo :-D 



petak, 16. rujna 2022.

bio jednom jedan čoek

i u jednoj pesmi taj čoek reče
gazda je ko znade spiskati
e sad
nisam baš za piskanje tojest spiskavanje
moja majka je koristila taj izraz, ja nikad
a evo otkud mi to na pameti
bili smo danas na izletu, ali ne na običnom izletu nego na roaming izletu
i sad, potrošiš na benzin, na cestarine
na ručak, na dva ručka, na dva lepa ručka
kao spiskao si pare
ali ceo dan neko prosjačenje, dajte mi šifru za wifi
pa je-bo-te kako čovek tako nisko padne da počne da prosi
a taj wifi u romingu, bukvalno nije ni promil od ostalih troškova
nego kao NEĆEMO DA BACAMO PARE
pa jebemu miša, ako nemamo pare, što plaćamo ručak u restoranu
i benzin po novim cenama, i sve što ide uz putovanje u romingu
baš onako, ostaće mi nejasno
jedan detalj koji se posere po celom danu
kao ajd da stavimo aktivnost na stravu, ali NEMAMO SLIKE
pošalji mi sa onog najboljeg telefona
mogu da pošaljem ali ne mogu da preuzmem, na onom drugom nemam roming
idi nasred livade ispred restorana i maši rukama kao vetrenjača
gledaj gde je najbolji signal
pa piše netvork eror
pa digneš ruke
sve si ostalo uradio najcool, ali si uštedeo na tom šlagu na torti
pa nestala aktivnost, pa gde je nestala na putu od garmina do strave
pa ispočetka
pa shvataš koliki si slepac, iako naizgled deluješ gospodin
jeo si svežu ribu iz tiganja
idi ubij se, sa tim ribljim mozgom

četvrtak, 15. rujna 2022.

frtalj atletskog kluba

naime "četvrt A.K." je četvrtina atletskog kluba i tako je taj dan dobio ime.
danas je veliki praznik, do pre nekoliko godina je 15. septembar bio Dan Grada a onda su izmislili neku slavu iz crkvenog kalendara i zaključili da je to modernije od antifašističkih pobeda pa je kao bajagi TO neka nova slava grada, dan grada, ne znam ni šta je nit me više zanima.
a 15.09. je ujedno i dan kada sam 2017. drugi put polomio ključnu prilikom salta na bicikli kao i par rebara i mozak.
kažu stručno "potres mozga" ali može se reći i da sam uganuo mozak.
onako ljudski.
tojest ako je sve godine pre toga bio uganut, možda se tada malo namestio.
kao kad protreseš punu košaricu šljiva pa se malo slegnu, nameste.
neka vrsta voćnog tetrisa.
danas je vožnja opet izašla oko 90-ak km ali malo većim prosekom jer je bilo dosta ravnog, doduše pokazalo je 700-tinak metara uspona ali to je sve bilo zbijeno u sredini a početak i kraj su bili onako lepo prijatno zujanje po blago valovitom terenu.
kao što sam i pretpostavljao, nije bilo vremena za trčanje, a kako bi i bilo kada sam proveo 4 sata na bicikli.
još sutra bi mogla da padne neka slična šemica pa za vikend da udarim neko trčanje jer kontam da ću se već zasititi bicikle.
a bliži se i državno u maratonu, što je manji problem, nego mi sat izbacuje neke katastrofične pretpostavke za vreme na half-i maratonu, pa da i njega malo umirim.
propiće se jadan od muke.

srijeda, 14. rujna 2022.

u sridu

sreda i treća etapa. 
gledao sam do nedavno tur d frans pa sam se napalio. 
i sad kao koristim ove lepe dane da nadoknadim koješta. 
uspeo sam da na neku foru pronađem puteve kojima ranije nisam prolazio mada sam ih stalno merkao na karti, i sad već počinjem da budem prezadovoljan. 
nisu to neke ono baš full tur-d-fransovske cifre u kilometrima jer sam gonio mtb, ali u proseku 90-ak km dnevno i nije malo. 
danas smo pak imali jedan krvnički uspon koji smo vozili prvi put, mada nam je tu na 40-ak km od ovog komputera, i posle njega opet jedan jako zanimljiv spust sa pogledima na ravnicu ali sa neke neuobičajene strane. 
tako da. 
ispadoše ovo pripreme. uradio sam i dva strajdsa pred spavanje, a sutra mi je natrpana satnica pa ko zna da li ću uspeti i makar jedan. 
pa sam skontao, jedan za danas i jedan za sutra, hehe.

utorak, 13. rujna 2022.

tlaka trinestog

ako je mogao petak trinestog, može ga i tlaka.
jer svi (insert glagol here) tog sirotog trinestog.
kada mu budem bio Kum, nazvaću ga Hebeni Trinesti.
groznica lepog vremena se nastavila pa smo "hvatajući poslednji voz" nakon jučerašnjih 75km danas omlatili 95km, a dan sam tradicionalno završio sa nekoliko strajdsa od po 150m.
kad kažem tradicionalno, mislim da je treći dan zaredom.
nikad ne znaš kada će nešto da postane tradicija, setimo se davno zaboravljenih jutarnjih trčanja po 10km ili manje ili više ili tačno ili malo manje od tačnog.
a i ovih 150 su juče bili između 180 i 250m a dan ranije su bile "što moguće bliže stotci".
sutra is another day i opet lepo vreme, ne znam da li smo sazreli za 100+ ili za to treba duvati trkačke (cestovnjake) a meni se tradicionalno (e to je već dugogodišnja tradicija) ne duvaju drumaši za dan ili dva pa obrni okreni opet završim na nekom od mtb-ova.
ajd barem sada uglavnom vozim "cestovni mtb" sa dobrim gudjerkama u maniru brzih letnjih auto-guma, pa je to barem na 3 km/h od trkačke, za razliku od krampona koji zuje kao da voziš traktor.
moram do kraja nedelje izvuć i koji km na trčanju...
ili da ostavim maniju trčanja za lošije vreme, ipak je pet sati na bicikli "jači" trening od trčkaranja sat vremena, jer nisam raspoložen za nešto jače&duže od kombinacije ovih strajdsa.
možda da povećam broj strajdsa, to je najlakše izvesti.
valjda.

ponedjeljak, 12. rujna 2022.

bos po pesku

- orao zove goluba, orao zove goluba, golube javi se!
- nisam lud! mrš!
danas smo imali jednu mtb istraživačku turu sa pogledom na more pa sa pogledom na planine pa opet sa pogledom na more.
to rekoh jer sam se setio da sam pre nekoliko dana, tražeći neku prečicu iz Osečine za Miličinicu a sve preko Gornjeg Crniljeva, nabasao na mtb putokaze koje je neko udruženje postavilo (PRETPOSTAVLJAM I KOJE).
ovo sam slučajno stisnuo kapslok koji radi ovih dana, nije nikakva uzbuna.
i tu na tom makadamu koji ide po vrhu brežuljaka, na koji se od Plavanja dolazi kroz mesta Sirdija i Tuđin, nalazi se putokaz na kojem piše "Sirdija <<<--- , voziti polako, vidi se more".
jer se sa dvestotinak metara veće nadmorske na momente ukaže kotlina i preko nje venac planina, kontam kada je neka niska magla dole uz reku da sve zaista i izgleda kao more, no ne verujem da ću na tu stranu ikada ići u decembru, poznatom u ovim krajevima i kao mesec magle.
nakon obilnog, kako se kaže ono što nije branč, brekfast end lanč, nego ručak i večera dva u jedan, ručera?
e nakon obilnog TOGA (nisam zbog 4 slova dirao caps lock nego sam samo mallim prstom držao shift) sam nakon kraće šetnje odlučio da uradim desetak stotki, pa sam skroz improvizovano nakon što sam spazio neki pesak odlučio da to uradim bos.
dakle kako si prošao, prošao sam kao bos po pesku.
ispalo je da je pravac više od 100 pa sam otrčao pet i po puta po ~200m, a do toga sam došao preciznim obračunom.
prebrojao sam dvokorake, 80, i pomnožio sa dužinom koraka.
kako sam odredio dužinu koraka.
pa lepo, dok sam trčao Lola je stajala na sredini pravca, i povukla linije na mestu gde sam ostavio trag.
njen pedalj je 20cm a moj 23cm, i tako smo premerili razmak između pet tragova (4 koraka) i došli do cifre od oko 130cm prema vetru (jakom) odnosno 137.5cm niz vetar.
kako bilo, upisaću u excel 1km trčanja.
a kojim patikama da dodam kilometar? 

nedjelja, 11. rujna 2022.

tlapnje

valjda je nedelja, nemam pojma
trebao sam onog dana da trčim a ne sećam se da li sam trčao
jednom sam trčao ali ko zna da li je to Taj dan na koji mislim
juče sam bio siguran da ću trčati i kad je pao mrak rekoh sebi ma daj, bolje se pričuvaj za sutra
i bi sutra! (to je ono iz Biblije)
tojest danas.
ustanem rano, pre doručka, mada ne pamtim da je ikada doručak ustao pre mene.
odem na jedan brdski krug od 10km i malko se polomim uzbrdo po kamenčićima i puno se polomim nizbrdo po stenčugama.
tako mi i treba kad ne umem da se držim sigurice nego "ajd da vidim šta tamo ima".
inače iz nekog razloga sam uzeo da pišem na onom 2-u-1 tabletu gde imaš tastaturu kao na laptopu ali umesto miša imaš onaj pravougaonik za pipkanje, a pipkaš i po ekranu.
pa kad mi zatreba da negde nešto umetnem, ja prvo deset sekundi zveram naokolo gde mi je miš (NE TAJ MIŠ, PERVERZNJACI!) i tek onda pređem pa pipkanje.
ne miša, nego ekrana.
džabe ja stalno govorim da to nije taj miš kad se on svaki čas javlja i pita A JA? A JA? KADA ĆU JA POSTATI KRALJ?
inače, danas se ne radujem što radi caps lock jer je na tabletu uvek savršeno radio, a i ova nečujna tastatura je san snova.
posle tih 10km sam uradio nekoliko strajdsa (strides) od po 70-80 metara a bogami možda je jedan bio i 90m.
brat bratu.
kako smo mi muški kolegijalni, vidiš da ne postoji izreka sestra sestri.
doduše oba vuku na onaj naslov od prekjuče, deveti devetog.
šta je radio brat bratu, bolje da ne znam.
imam ideju za naslov romana, topli brat i hladni rat.
samo još da nađem, nekog crnca da mi to napiše za nadnicu.

subota, 10. rujna 2022.

automobilizacija

sad ovo možebit auto & mobilizacija
pa može bit autom obili zaciju
auto mob, ili zacija
auto, mob i liz. acija.
upisao sam silne kilometre ali sve unutar 4 kotača
razmišljao o tome kolike su žrtve putovanja
ne mislim na saobraćajne nesreće nego kad žrtvuješ nešto, vreme, umor
iscrpljujuća putovanja, ajmo autom u španiju
onda osam danas lečiš išijas, pa ajmo nazad kući u bugarsku.
i tu ti išijas ostane kronični.
zauvečni.
e sad da li ti se isplati osam sati ležanja na suncu da bi se vratio kao prase sa ražnja, da bi dobio kronični išijas, to vi meni recite.
oni su isti kao i mi maratonci, ili bivši maratonci.
sve žrtvuju zarad višeg cilja a na kraju svi ispadnemo budale.
i svi zaradimo išijas.
sutra bum bežal makar padale sekire, tako se kaže.
mada sam prvo pogledao prognozu, za slučaj svaki.
usput između silnih kilometara u autu, vraćajući se kući zamišljajući da sam krenuo iz bugarske za španiju, shvatio sam tu veliku istinu o išijasu, iako sam se izgleda izvukao.

petak, 9. rujna 2022.

deveti devetog

ne znam kako braća rvacka gledaju na ove nerazumne datume?
čuj deveti devetog!
šta to znači?
sam svog?
svoj sebe?
u šta, da izvinu deca?
čime, da izvinu 77+ gospoda?
kojom prilikom, da izvine komunalna milicija?
na kojem trgu, da izvine prometna policija?
eto kako mi je prošao deveti devetog.
uhvatio ga na spavanju.
prvo je deveti zaspao, a onda mu se deveti prišunjao...
i dok je deveti hrkao, deveti ga je opljačkao.
uzeo mu devet kuna i devet lipa iz džepa od sakoa.
džepova usukanih od znoja dlanova, znao je reći Đoni the veliki.
od mene ništa transverzalno danas. 
sutra je neki event, pa odmaram.
pa uzo neki novi gadget pa išao na hajk upoznat se sa spravom.
biće reportaže ovih dana, kaj not?


četvrtak, 8. rujna 2022.

par nepar voli me ne voli me

nisam uopšte očekivao neka čuda
rekoh, juče je bio lepuškast trening, danas može i izletić
baš sam pisao o tome da gledam gde će da skrene trening ali danas nisam imao šta da čekam
ovaj put sam pak uzeo najgoru biciklu sa namerom da to bude neki rikaveryć rajdyć
malo po ravnom, malo gledao kako ide izgradnja kraka autoceste
malo skrenuo ka bregama, i tu imam jednu zvrčku
kada mi je izletyć već pri kraju, ja stavim na najteži prenos
u ovom slučaju 44x11, dakle sa svakim okretom pedala zadnji točak se okrene 4 puta što je nekih osam metara
znači koraci od četri metra, sunac ti žarki!
bilo je to i preko 10 kada se treniralo na trkačkoj, eh dragi moji
nisam odavno potrčao, ne znam kako je do toga došlo
ono sam kao nešto trčao svako jutro, pa odustao
jer sam skontao da mi zbog tih 8-10km jutarnjeg vucaranja po pravilu propadne svaka popodnevna akcija
ujutru futingyć, popodne izletyć, i sve tako nešto, u prevodu ništa
sutra bi moglo da padne i nešto ozbiljnije, a ne mora
ne mora se ništa u životu dragi moji
osim onoga što se mora naravno

srijeda, 7. rujna 2022.

još jedan u nizu

nisu ni treninzi a nisu ni izleti
ovako ja to uradim, krenem da vidim koliko sam odmoran
onda kotrljam biciklu gore dole i čekam da vidim "kakve su mi noge"
onda to skrene ka izletu ili ka treningu
danas je otišlo ka treningu
možda i što sam uzeo dobar mtb, onaj sa velikim kotačima
dilema je bila gde, na koji krug između 60nešto do 90nešto kilometara
na kraju je ispalo 70nešto
prvi put novom stazom
samo sam jednom tuda strčao, neki krug sam napravio iz mesta 35km udaljenog
umesto glavnim putem, popeo se jednim koji mu ide s leve strane, a sjurio se ovim koji mu je bio s desne
e danas sam se tuda popeo, tom desnom strmom paralelom i bogme ne bi lako
nije nemoguće ali da sam bio umoran verovatno bi mi se smučilo pa bih okrenuo nazad
na kraju mi je ispao i dobar prosek
maksimalno neloše
učinak super
osećaj oketić

utorak, 6. rujna 2022.

RADI CAPS LOCK

pola dana mi je prošlo u gledanju bookinga tačka com i mapsa
naime mislio sam da Nešto izgleda nekako, ali mućak
to Nešto ne izgleda nikako, a Ono Drugo ružnog imena izgleda puno bolje
uostalom i "Ono Drugo" je dovoljno ružno ime

drugo pola dana sam razmišljao kako su neki ljudi ostarili
pamtiš ga kao devojčurka a on postao žena i to ono baš se vidi
ko zna, možda se i na meni vidi samo niko neće da mi kaže
uostalom kaže vaga i kažu rezultati, ljudi mogu i da te slažu

trening je prošao slično jučerašnjem samo malo duže
tamo ostavljeno kuče, tamo 4 kučeta
pa svratiš u prodavnicu, kupiš salamu
naspeš im vode, produžiš dalje, intervalni izlet

moram još jedan pasus od 4 reda da sve izgleda kao ispovedna proza
u stihovima tojest strofama, to je sad isto, kuna i evro, dvojezično
imamo i dosta kuna, treba to potrošit, ali neće moći u Onom Drugom
jer je u drugoj državi, a ne bih u zanzibaru menjao kune u dolare

gledao sam i neke utrke, nekakav pula maraton koji je polumaraton
u ljubljani opet nemaju prijave na expou, mora do sredine oktobra
a do kraja septembra smanjena startnina (od one maksimalne)
ko je lud da trči maraton bez treninga, ali da odu te kune usput

ponedjeljak, 5. rujna 2022.

prinudni odmor

kada su ti svi mišići na odmoru onda se to može zvati i kolektivni odmor.
feragosto takoreći, odnosno ferragosto s tim što sam malo zakasnio u odnosu na taj 15.08.
prvo sam jutros zapucao na trčanje pa posle 4-5 km shvatio da sam ipak umoran pa sam samo dotrčao kući, srećom nisam se nigde bitno ni udaljio.
i TEK TU (RADI CAPSLOCK NA LAGANI DODIR! KAKO? KAKO? ZAŠTO?) sam shvatio da sam ono baš mrcat.

inače ta reč potiče od kafića negde oko slunja ili već gde kada se krene kući sa Plitvica, bio je neki reklamni pano na zidu za kafić koji se zove "mr. cat" i otad sam uveo tu reč mrcat.
kakav si mi, mrcat sam ti prijatelju.
ili kada kučići zaspu na suncu i onako dahću u četvrtoj brzini, onda im kažemo DESTE BRE MRCATI.

i posle posla sam bio još mrcatiji ali krenem na vožnju i razočaram se u život jer mi uopšte nije bilo teško.
ipak je mišićni septembarski feragosto učinio svoje,.
ili barem deo svoga. 
posla.
no nisam imao neki žestok plan pa sam se svejedno samo provozao, sat sim sat tam, sat sat sim tam, tam vam.
ništa epsko, nebre svakog dana epsko.

dopisao još 7 trčaćih km na gomilu, bespotrebnih.
u starim stabanim mizuno, kao bos da sam trčao.
a žao mi da ih bacim.
kad krenu kiše biće mi lakše, umljackaš ih i osušiš par puta pa na žicu.
ne mislim na štrik nego na neki kabel od kabelske, iil od telefona.
da se malo ljuljaju.
do prvog snega.
fuj.

nedjelja, 4. rujna 2022.

opet nešto frtalj-epsko


nešto pa ništa pa nešto pa ništa pa ipak nešto ispade
dan ovakav onakav pa onakav pa ovakav 
pa vlaga pa oće kiša neće kiša neće kiša
neće kiša
i onda kad smo bili na 15km od kuće kao malo prsnu, taman da se asfalt zamiriše
to smo nekad zvali ozon a u stvari ko zna šta je
jeste ozon nije ozon voli me ne voli me ne voli me

zavežem biciklu kod lokalne prodavnice 24km od kuće u podnožju brda, pijanac zakrvavljenih očiju mi kaže nemoj to džabe vezivati neće niko dirati ovde je pošten svet
rekoh možda je ovde poštan svet ali kad naiđe neko sa strane od Ljubovije pa samo ubaci celu biciklu u kamiončić i ode dalje, ko će je naći, bolje da je vezana za stub pa još ispod kamere

odem alternativnim putem koji sam pronašao pre desetak dana ili kada već, pa po grebenu sve do sela na 5-6km od starta, tu sam negde oko 700m nadmorske, i imam dve opcije povratka, levu i desnu
leva je kraća i asfalt, ali sa te strane grmi, a desna je kamenjar i zemlja, a na tu stranu je sunce

i gledajući u nebo kao da ću po nebu trčati a ne po zemlji, okrenem desno i živ se izlomim po kamenju
jer sam pazi sad čitavih kilometar dva udaljeniji od te udaljene grmljavine iz planina
i šta sam na kraju postigao, da stignem do bicikle pola sata kasnije
svejedno ovim ili onim putem, da je počelo da seva i pljušti kisnuo bih pola sata duže i još bih umesto po asfaltu zaginuo u potocima i baruštinama
to je mozak dragi moji

no zato sam se podsetio puta kojim ređe idem (trt milojka) pa sam naravno zadovoljiji nego da sam se stoti put vratio istim asfaltom
suma sumarumčić od 13.3km sam procenio 10km trčanja više manje plus 3.3km hajka, ukupni prosek osam i po na sat iliti 7'08''/km.
bar da mi je spust bio svarljiv sišao bih ispod sedam minuta no kamenje ko rukometne lopte, jedva ga ispreskakah

šlag na bureku je što sam se smrzao u povratku, i umalo me uhvatio mrak, a mislio sam da imam par sati hendikepa ispred skraćivanja dana
nahranio neke kućiće, blać srać, jedno preneo u rancu kod ostalih da ne bude samo, pa se zbog njega vraćao tamo amo i tako u krug, ide život ne ide, ide, ne ide, ide

subota, 3. rujna 2022.

podosta haotičan dan

... od kojeg na kraju nije ispalo skoro pa ništa, ali barem sam se odmorio za Nedelju.

subota je polu-radni dan pa iako nisam imao posla na Poslu, imao sam posla vezanog za Posao, pa par sati ovo-ono i onda odlučimo da odvedemo mačku kod veterinara, pa zastoj, pa šetnja po parku i mačka na povodniku da ne bi pobegla na vrh neke vrbe, tu se malo igrali, pa opet nekih poslova i na kraju mi je ostalo volje samo za neki hajk brzinom mrtvog konja, sa potrčkavanjem nizbrdo čisto da ne bude "nisi ništa radio". 
izgleda da baš nemam naviku da udarim tačku nego samo zarez, pa mi se svaka rečenica natanka do 100 reči.

u međuvremenu remontovao city bajkove, menjao paknove, sedište, dotezao sajle i još koješta.
konačno smo ispraznili onu flašu piva koje je doneo drug iz Dojčlanda, pa sam je odneo na neku divlju deponiju i tamo je odsekao da bih napravio vaznu za cveće, malo obrusio, oturpijao, ošmirglao, naftom skinuo etikete koje su se grčevito držale, i prešpricao je lak sprejom.
bolje da nisam ni pokušavao nožićem za staklo jer ne bih uspeo, nego sam se odmah odlučio za brusilicu, nije čudo što je prazna flaša imala preko tri kilograma kad je staklo ovoliko debelo.


odgledao na odloženo neku etapu Vuelte no glavna je upravo danas, valjda, a nju ću sutra, bože zdravlja nakon nekog pristojnog treninga, šta god to značilo.

petak, 2. rujna 2022.

kako zarađivati do 300€ po satu

trčim jutros i razmišljam o jučerašnjem pokušaju sprinteva.
nit su bili skroz sprintevi a ni onako "strides" ono kad sa primetnom rezervom ulepšavaš tehniku, nego nešto na pola puta mi smo stali sreće nismo mi imali.
naime osećam lagano zatezanje dole iza kolena na dnu zadnje lože.
od pet sprinteva po 110m!
i naravno da mi ne pada na pamet da nešto silno pokušavam da izvedem Popravni.
štaviše ispalo je nenadano da mi je prekid na pola možda bio i bolja strana trčanja.
ko zna na šta bi mi noge ličile da sam izgurao svih 9.
vremena za nadogradnju uvek ima, ne moram nigde da žurim nakon 4 godine đoginga.

prekasno sam saznao za Žumberačku, sad za vikend, to mi je oduvek bila "fora" trkica.
dobra staza, dobar profil, nešto egzotike kad krećeš na metar od Slovenije, takoreći "moj teren" na anjklasičnijoj stazi kakvima sam nekada najviše trčao, s tim da je naglasak na NEKADA...
CAPS LOCK RADI ali tek nakon što sam maltene probio tastaturu pritiskajući na tom mestu.
fuj.

no nema veze, to je taj neki ples smrti, odeš negde jer ti je jednom to bilo baš po meri i shvatiš da to nekada više ne postoji i provedeš se kao bos po trnju i sve ti se smuči upravo tamo gde si krenuo sa najlepšim namerama da vratiš život koju godinu unazad.
sad se ne sećam da li sam te godine sa žumberačke u banjaluku na polumaraton ili na 9.99 trku s popustom kod samobora, bila je neka kombinacija uglavnom i propisno sam se razvalio.

četvrtak, 1. rujna 2022.

mešovito

dan je počeo sim-tam, ovako-onako.
malo trome noge, pa možda nisu, pa ipak jesu.
sat mi je odmah na kapiji preporučio 42 minuta po 5:30 i ja sam rekao ajd važi.
u početku neka gps greška, pa me upozoravao da idem preko 7'/km no posle par kvartova je sve došlo na svoje.
pa malo levo malo desno zaključim da imam vremena da skoknem do stadiona da uradim par ubrzanjaca.
otkaskam po travi/nasipu i istegnem se minut-dva, pa krenem.

taman sam natempirao da uđem u novi kilometar pa da preko lap pace mogu da pratim brzinu.
posle dve stotke (sa stop/start nakon svake) sam imao 3'19''/km i rekoh biće ovo pristojna hiljadarka za nekog ko je prekjuče počeo da trenira.
tojest da trči manje neozbiljno nego što je navikao u zadnje 4 godine.
i negde kada mi je euforija bila na maksimumu, imao sam odrađenih 5 i nekih 550m jer sam koristio pravac ispred tribina i onako čekao dok god me nosi inercija da stisnem STOP
(RADI CAPS LOCK!!!!)
(IZ PRVE!)

i tu negde dođe Lola iz grada biciklom i kaže mi da je došlo do izmena na poslu i da moram tamo biti već u 9:20 umesto u 9:45, i ja šta ću odmah preskočim ogradu preko tribina i otrčim pravo kući.
tako mi je propala ta ideja da ugledam u dnevniku treninga jednu hiljadarku kakvu odavno nisam video.
to što sam joj na rep bio nagazio dobrih 55% ne znači ništa, ode mas upro pas.
nema veze, probaću neki sledeći put, možda već popodne ako ne oplete najavljena kišurina jer se ona kombinacija šljake zemlje trave i vode u trenu pretvori u blato pa od stadiona ne ostane ni ime, možda da počnem da ga zovem Hipodrom?

srijeda, 31. kolovoza 2022.

glupi avgust

glup i avgust, bolje je reći.
- što si buraz tako glup?
- evo, nisam pametan...

kakav sam prorok bio kada sam započeo ovaj blog pa ga napustio na pola puta!
sledeće čega se sećam je da kompjuter neće da se upali, pa pokušavaj na sto načina, i na kraju neki restore neka čuda, skratio mi se život za 4 sata koliko mi je potrebno za maraton, nadam se.

najveća mi je frka bila za fajl 2022_trening u excelu, jer izgleda da nigde nisam imao back-up, ili barem nisam u toj panici uspeo da ga nađem.
nekako sam se iskobeljao iz svega i sada mahnito kopiram i bekapujem sve što mi dođe pod ruku, ovo mi se može računati kao veći stres od svakog treninga, a danas sam ionako odmarao.
no sutra ću biti sav iscrpljen i slomljen, od ovog užasa.
dakle treba nabaviti novi komp pod hitno, ili neki bolji laptop, dođe mu na isto valjda.

utorak, 30. kolovoza 2022.

kakva zaprška na šlagu na torti na višnji

nekad se svašta dogodi neplanirano, spontano, nekad dobro nekad loše
ovaj put dobro
nije bilo posla i kao dobio sam slobodan dan
malo nešto po kući završavao sitno, pa rekoh ajd na trčanje
da sam išao na ono uobičajeno trčanje pre posla, otkilavio bih ga maksimalno jer sam bio nekako ukočen i krut
no za tih par sati bonusa, i pola užine dodatka, odjednom mi se učinilo da sam živnuo

hmm, zašto ne bih kao u stara dobra vremena otišao na neki Trening...
savršen Half je kada odem biciklom 5km od grada i onda trčim preko dva veća i par manjih kupsera do tog sela Pričević poznatom po kafanama i pečenju, no ja dođem do ispred sela i propustim pečenje, eventualno zastanem na benzinskoj da pijem vode
to mi je tačno na okretu, na 10.55km od mosta gde vežem bicikl pony (što ga Milijana gony)

no sada je pretila neka kiša pa sam ostavio poniku par km bliže gradu, i samim tim ostao bez vode na okretu
imao sam i opciju da skrenem na sporedni put na kojem postoji izvor no taj put je razrovan a nisam imao ideju da se lomatam nego da otrčim nešto najbliže moguće regularnom polumaratonu
po blago valovitom terenu doduše

nisam imao nikakvu ideju šta bi ispalo, nekako mi se podrazumevalo da bih završio to negde između 1h50 i 1h55, tačnije bio bih zadovoljan bilo kakvim tempom jer odavno nisam trčao ništa duže, dakle samo da otrčim ravnomerno i biću zadovoljan
no ispalo je i ne tako sporo, završio sam za 1h45 odnosno 4'58''/km, pa fino

nosio sam one asics ds trainer patike, relativno su nove i malo ravnije (prsti-peta)
više su namenjene za tip maratonca kakav sam nekad bio (64kg) nego sada (69kg) a u težini je i deo razlike u dužini koraka, nekada sam tempo trčao koracima od 126cm a sada...
21,130m treba podeliti sa 105 minuta i dobije se 201 metar po minutu, a garmin kaže da sam trčao 175 koraka/min dakle 201/175 = 115cm, opa, pa ni to nije tako loše
na brdskim trčkaranjima mi izađe prosek oko metra, pa sam valjda underpredvideo ovu cestovnu vrednost

9. oktobra je državno u maratonu, što znači još jedan obavezan (svež) lekarski i besplatnu startninu, pa kako odoleti takvom izazovu
to je još mesec i deset dana, ako nastavim sa sporadičnim treninzima možda i skinem kilo-dva?
može li bolje od onog ranjenog beogradskog 3h58?

ponedjeljak, 29. kolovoza 2022.

šći ći i


iako su ove slike sve naizgled iste, juče smo bili u skroz drugim brdima.
tojest obzirom da prelaze 1000m može se reći i da smo bili pod planinama, jer smo se najviše zadržali oko 700m nadmorske.
sve je bilo tik-tak bum-tras, ajmo negde, a gde, pa gde, pa nađi gde, ahaaa evo.
posle sam shvatio da sam mogao i nešto bolje da smislim ali daj šta daš.
tačnije, bolje bi bilo da je start i cilj bio na višoj nadmorskoj a ne na 350, jer bi tako izbegli sparinu uz potoke i kotlinu, ali ovako je sve bilo dosta brže i jednostavnije.
sve u svemu 23km sa prosekom 5.0 i 600m uspona, lagani trail.

da ne poveruješ jutros sam uspeo da pretrčim 7km i malko, mislio sam da će mi noge biti jugodrvo ugodrvo godrvo odrvo drvo rvo vo o, ali nisu bile, bile su samo drvce rvce vce ce e.
poželjan i neki popodnevni dodatkić, reda radi.
ide kraj meseca pa da ovaj rekord bude što žešći ešći šći ći i.

nedjelja, 28. kolovoza 2022.

odustajanje

vikend odustajanja :-)
prvo nisam hteo juče na treking ligu nego sam otišao na treking bajkovanje u sopstvenoj režiji, a po svoj prilici mi se ni današnji plan neće svideti iz nekih skroz trećih razloga.
naime analizom prethodnog vikenda sam došao do zaključka da je družina koja ide na grupne vožnje previše spora i onda mi to baš i ne predstavlja neko zadovoljstvo.
nije da bih se trkao na treningu, ali baš da stajem gde god vidim šljivu ili kupine pored puta, pa baš i ne.
na hajku možda ali na bicikli ne volim takve izlete.
plus su zacrtali malo dužu valovitu vožnju od 120+ km što mi sve upućuje da bi grupi za to trebalo preko 6 sati pedaliranja, a ako su prošle nedelje na 80km imali 1h15' stajanja, danas bi to dakle izašlo na osam sati.
hmm.
tako da ništa.
opet je nekakav praznik (crkveni) pa ne može da se kosi trava ni da se pale drugi alati, tako da mi neki duži izlet ne gine, e sad čime i kako, bumo vidli.
juče su pogledi bili lep i najs, A EVO I KAKVI! (RADI CAPS LOCK, IZ PRVE!)