dan tmuran, ja mamuran

probudio se negde oko 5 i nije mi jasno kako se dan pomerio toliko da se napolju već vidi, a opet kada se za nekoliko dana pomere satovi onda će mi biti neobično što je mrak skoro do 6, ne možeš insanu ugoditi.

no barem će se dan dramatično produžiti jer evo pre par dana kada sam se vraćao biciklom sa istoka i gledao preko grada kako se sunce spušta ka horizontu, bilo je 17:22 a na garminu evo piše da je zalazak u 17:49 što znači da kada se pomere satovi zalazak će se dotle produžiti skoro do 18 odnosno po letnjem računanju 19h.

bukvalno beskrajan dan.

kako ću zaspati dok još nije pao mrak???

no ostavićemo buduće brige za to vreme kada dođu, a jutros sam nakon jučerašnjeg juriša odlučio da napravim neku kombinaciju hajk/džog pa sam otišao strmo uzbrdo i kada sam došao na najvišu tačku u toku dana, kad ono inspirativno na satu piše 5.01 km i nisam ni morao da stisnem LAP nego sam samo krenuo dalje da trčkaram i sišao nazad do pivare.

ne što sam našao novi posao, pa još posao iz snova, nego što sam tamo vezao biciklicu Pony.

bicikla -> biciklica

bicikl -> biciklić

hehe

izašlo mi je nekako kljakavo kilometara jer sam pred zadnje dve serpentine pomislio da ću imati 4.5km trčanja pa sam presekao prečicom da bih imao okruglo 4, i na kraju završio na 4.6km (?) - ostaće misterija kako sam se tako preračunao...

da sam otišao okolo imao bih lepih okruglih 4.9km trčanja a ovako ću morati iduće trčanje da završim sa iks.4 da nadoknadim razliku odnosno da vratim dug.

kako bilo, kotrlja se, malo po malo.

što reče Šopenhauer u svojem radu Svet kao volja i predstava 

"kao rolna toalet papira život se odmotava, 

svakome se desi kasnije il pre

da nema više čime da se obriše"

juriš

čim sam se probudio palo mi je na pamet da vidim šta li bi mi garmin preporučio za trening, pritisnem onako još pod ćebetom kao da ću trčati, on mi odmah izbaci sugestiju treninga od 39 minuta, 10 zagrevanje 19 na pragu 10 odgrevanje.

hmm...

dopada mi se.

no kad sam doručkovao, nekako mi se učinile drvene noge, rekoh samo ću se vući, ma ništa, odoh sa kučetom u šetnju.

4 kilometra a 3 na sat prosek, nismo se proslavili ali se barem nanjuškala za ceo ostatak dana.

tu skontam da imam skoro sat vremena do posla, a već sam obučen za trčanje jer sam uzeo istu opremu i samo pre šetnje dodao šuškavac jer je na tako sporoj šetnji puno hladnije nego na trčanju.

promenim patike i rekoh idem samo malo da trupćem tu naokolo čisto reda radi.

no noge krenu same da ubrzavaju i na kraju završim sa 5km sa čak i boljim prosekom nego što mi je garmin sugerisao, i to sa 24.5 minuta umesto preporučenih 19.

kao nagradu sam dobio da mi je vratio onaj 1 poen vo2max koji mi je oduzeo pre par nedelja, hvala molim lepo i nema na čemu.

kontra krug

popodne sam e-bajkom napravio sličan krug onom juče samo kontra smerom jer sam procenio da će mi tako biti zaklonjenije od vetra, no umesto najavljenog severozapadnog je duvao severni i tako me ohladio po vrhu brda da sam jedva prešao tih nekoliko kilometara. 

no nastradao bih u svakom slučaju.

nakon toga sam odneo laptop kod majstora jer je excel prestao da mi radi i da mi traži neku novu autentikaciju i tu smo skontali da nije excel kriv nego ja, to jest ne ja nego bosch, to jest ne bosch nego planet bike.

naime oni polu-legalno prodaju bicikle ya NZ/AUS tržište jer je tamo dozvoljeno 20mph što je 32kph a kod nas je zakonom dozvoljeno 25kph i onda kada hoćeš da instaliraš bosch aplikaciju treba ti vpn da bi pristupio downloadu sa neke izmišljene lokacije i nakon što sam ceo postupak par puta ponovio, instalirao pa obrisao, ispostavilo se da je iza nekog od tih vpn programa ostao "rep" koji javlja ms office da sam na nekom drugom serveru a ne u firmi u kojoj ga (ne)legalno koristim.

biće valjda gotovo to do sutra.

e sad unazad na jutro, krenuo biciklom na trčanje, pa mi bilo hladno, pa skratio bici odlazak na samo 2km, krenuo na trčanje, pa mi se posle kilometar nije trčalo, pa odhajkujem 3-4km u brda i na kraju strčim 3km nazad tako da sam imao 4km+4km run+hike i popodne doduše 26km biciklom jer sam osim brdskog kruga išao i po gradu.

po kišici.

sutra ću valjda biti odmorniji.

pseći dani

rekao bi čovek po naslovu da je nešto loše, jer se stalno provlači taj narativ gladan kao pas radi kao pas pati kao pas umoran k'o pas, no pseći dani se kod nas smatraju najlakšim danima jer šta ima lakše i lepše od šetnje sa psom.

naravno da jutros nisam ni razmišljao o treningu, nakon onog duatlona juče iako je distanca bila atipična (84km bicikle i 11km trčanja?), i koliko god sam se možda i osetio "sposoban" da nešto malo otrupćem, rekoh nema od toga nikakve koristi a može da bude samo štete.

u 6km hajka sa kujicom sam nakupio 117m uspona i opalili smo par zaista lepih fotki i eto ispalo je skroz okej jutro.

na poslu sam odmah na početku imao tretman od dva sata tako da je i to bilo u paketu sa jutrom bez trčanja jer uglavnom mi se ukoče kolena i leđa ako nakon trčanja moram dva sata da sedim bez ikakvog drugog pokreta osim prstima na rukama.

doduše niko mi ne brani da usput mrdam i prstićima na nogama ali nekako uvek zaboravim na tu mogućnost.

zatim do lidla u bračnu kupovinu no kod lole je to sve na štopericu pa sam morao posle vožnje da svratim još jednom.

vožnja je bila što bi rekli uneventful, 20km po najbližem brdu, nahranio nekih 5 malih pasa bačenih u šumi.

bilo ih je šest, iz tri legla po dva ista, jedno je nestalo tojest najverovatnije uginulo jer je bilo najmanje i najkilavije od svih a ja juče nisam svraćao.

haotična nedelja, nogometni dan

dan je počeo tako da lošije nije mogao

krenem malo da se ogrejem u hladno jutro, rekoh samo da se nakon 100m kroz ulicu dokopam osunčanog trotoara pa sa psom dalje u solarijum

kad ono mućak, navukao se neki ranojutarnji oblak, jedini na celom nebu, i tačno stao ispred sunca

i stoji

mi levo on levo, mi desno on desno

fuj

skratimo šetnju sa kujicom pa se setim da bih mogao da se ošišam

lola muju sredila na struju, pogledam spoljni termometar koji još uvek pokazuje istih +10!

još jedan fuj

rekoh odoh ja na trčanje

barem par kilometara

da isteram nervozu iz dupeta

na kraju je opet ispalo 11km, wooo hoooo

baš me hoće ta jedanaestica

utom ogladnim

pa velika činija supe, pa na vožnjuuuu

lola na jednu stranu da nahrani još jednog ostavljenog kerića, ja malo s njom pa na drugu stranu u avanturu

električni mtb, najlepše je što uzbrdo ne puziš nego stisneš gas pa praktično nigde ne ideš ispod 20 km/h, kao pogačar

pred kraj vožnje naletim na utakmicu, nogometnu naravno

neka bezvezna liga

ali linijski sudac mlada ženska pa sam malo ipak ostao

deset minuta nisam ni znao gde je lopta, i dok si trepnuo eto poluvremena

pa dođoh i tih zadnjih 20km do kuće

sunce pred zalaskom, opalih i par umjetničkih fotosa

total 83km

poluDan poluOdmora

jutros sam krenuo biciklicom tu kilometar-dva da malo odmaknem od kuće i unesem malo varijabilnosti u trčanja, pa sam pomislio da ne treba da se previše napregnem da mi ne bude posle na poslu teško (nema veze što je subota, samo nam je nedelja day off work) pa rekoh da li da okrenem nazad, predomislim se, uzmem kuče i odem u sat vremena šetnje.

dok sam tako lagano kotrljao prema kući setio sam se da će sa kučetom šetnja da bude više stajanja nego šetanja pa će opet ispasti da ništa nisam uradio, pa sam se opet predomislio i otišao biciklom malo dalje (3.5km) pa rekoh odatle ću ili na kratak hajk, ili na hajk uzbrdo sa strčavanjem nazad, čisto da mi ne bude baš NULA kilometara skor.

na kraju sam sve stigao na vreme, a od ukupnih 9km na nogama ću obračunati koliko je bilo hajka a koliko trčkaranja, jer sam sve snimio "u cugu". 

pogledaću grafikone treninga pa ću ili na osnovu brzine ili kadence, najpre kadence, u grubo da odredim koliko su trajali segmenti trčanja. 

rekao bih da je negde fifti-fifti mada nisam siguran.

neka bude 4km trčanja i 5km hajka?

...

...

avaj, ne

ipak je samo 3km:6km, a mislio sam da sam se baš natrčao :-)

i još krenuo u Hokama Drugim, za motivaciju.

no isplatila se promena plana, prošao sam možda i najlepšim delom bliske okoline grada.

danas sam ga častio

daj malo Sale popusti (stiže mi sms od Harukija) već počinjem da se osećam loše, toliko si nadmoćan i superioran u svim oblastima, hajde bar jedan dan da bude remi, evo znam da imam crne figure ali ipak ako mogu da ti pružim ruku i da se malo odmorimo od kompetišna...

i tu ja prihvatim pruženu ruku, nežno je prihvatim, toplo, i zaustavim garmina posle 10.05km i tako danas imamo nerešenih 10:10 i Haruki je rekao da će se počastiti sladoledom od vanile sa pistaćima i limunadom sa malo đumbira.

ja možda popodne otrčim još jedan kilometar jer mrzim poraze a nerešeno sa Harukijem je ravno porazu.

ja sam pojeo dve kašike musake od juče sa majonezom iz Lidla ali ne onim kancerogenim Kania nego onim boljim od repičinog ulja koje ima dobar omega 3 : omega 6 odnos, dok je plavi Kania Light od suncokretovog ulja ubica hdl-a i uzgajivač ldl-a, dakle mrski neprijatelj iz japana za kojeg je moja jetra Perl Harbur.

nakon što sam dva dana nosio Hoke Druge, koje su tako stigle do 199km, danas sam uzeo brooks glycerin jer sam planirao jedan deo po lošem makadamu a one imaju 657km, i tako sam stigao sa ovih 10 do 97km u martu što je skoro pola od 195km koliko sam imao prošle godine, a obzirom koliko je lep ovaj mart pravo je čudo da sam i ovoliko pretrčao umesto da sam se štedeo za bicikle.

iako mi ujutru savetuje odmor, nakon trčanja mi garmin napiše da mi je treniranje produktivno, pa ti budi pametan.

još jedna pobeda2 (!!)

opet 11km

pa ja sam fenomenalan

fenomen-tastičan što bi rekli ovi neki moderni a glupi

nisam se odavno čuo sa Harukijem da vidim da li još uvek trči svojih 10km

naime ja obično odem na trčanje first thing in the morning, a on ide popodne, i onda kad me on pozove preko facetime, ja uvek prvo pomislim da je i on krenuo ujutru u 8 ali se posle setim da je to ustvari osam sati više i kod njega popodne i da sunce koje vidim iza njega nije tek izašlo nego počinje da zalazi

juče sam umesto uskličnika slučajno otkucao1 pa sam danas morao2 nakon što sam u naslovu napisao pobeda3 - ko je shvatio, shvatio je4

nakon što sam juče iznenada promenio plan jer sam u jednoj krivini ostao bez signala pa mi se ugasio internet radio, danas sam išao na siguricu kroz industrijsku zonu gde je dobar signal

nekad pustim radio amerikana a nekad pričam sa chatgpt no to mi poremeti ritam i puls jer dok diktiram pitanja moram držat mobitel ispred brade pa trčim nakrivo

posle prvog kilometra mi je pokazao condition+4 što nemam pojma šta znači, u kojim je to jedinicama no čisto sumnjam da je u vo2max poenima, bilo bi previše da se popravim za 4 odjednom

kada meriš brzinu mačke onda se to izražava u vo2mac haha

a kod samuraja se brzina piše u vo2mač

u brzopoteznom šahu je vo2mat

u orijentaciji je vo2map

elem nakon ova 4 dana po 11km sada imam u excelu (nemam još ali imaću kad upišem) 87km što je "tu negde" oko ~200 (upravo sam učio kako se kuca ovo ~) koliko sam umislio da mi je "potrebno"

još jedna pobjeda1 (!)

opet i još jedanput ja 11 a papak 10km

jeeeeeee

kako je slatko pobedit mrskog neprijatelja

nije da mi je prijalo

naprotifff

da li ste ikada imali onaj trenutak, momEnat, momInat,

kada se pitate "zašto sebi ovo radim"?

"zašto mi ovo treba?"

"da li ću nakon ovog samoZlostavljanja postati bolji, ili samo bezrazložno neobjašnjeno Izmučeni Čovek?"

popodne sam išao da nahranim neku kuju, lovačku

žutu plašljivu istraumiranu ali ipak voljnu za saradnju

šaljem slike lokalnom udruženju

gde se nalazi

ja skrinujem podatke od foto, oni nemaju pojma u mapse

trauma

kako god, uspešan dan

sutra stasistiks

koliko km po danu, koja je projekcija do kraja marta

Kondicija važnija od kilograma: Nova studija otkriva šta zaista produžava život

ja
možeš li mi ovaj podugačak tekst sažeti na 20% dužine da bih ga podelio na blogu? 

ako sve prekopiram svi će reći "predugačko" i samo preskrolati dalje :-D

chatgpt
Evo verzije od oko 20% dužine, zadržava glavnu poruku i lako se čita na blogu:

Nedavna studija objavljena u časopisu British Journal of Sports Medicine pokazuje da fizička kondicija ima veći uticaj na zdravlje srca i dugovečnost nego sama telesna težina.

Istraživači su analizirali podatke skoro 400.000 ljudi i utvrdili da osobe koje su u dobroj kondiciji imaju sličan rizik od smrti bez obzira na BMI. Čak su i ljudi sa viškom kilograma koji su fizički spremni imali manji rizik od smrti nego osobe normalne težine koje nisu u formi.

Ključni pokazatelj bio je VO2 max, mera koja pokazuje koliko efikasno srce i pluća dopremaju kiseonik mišićima tokom napora. Osobe sa niskim VO2 max-om imale su 2–3 puta veći rizik od smrti, bez obzira na telesnu težinu.

Zaključak istraživača je da kondicija govori više o zdravlju nego broj na vagi. BMI može biti varljiv jer ne razlikuje mišiće i mast, iako i dalje može biti jedan od faktora rizika.

Dobra vest je da se kondicija može poboljšati jednostavnim koracima: redovno kretanje, čak i 20-minutna šetnja dnevno, može biti dobar početak. Preporuke su oko 150 minuta umerenog ili 75 minuta intenzivnog kretanja nedeljno.

eto sada mogu da se tešim da je desetak km trčanja dnevno u kombinaciji sa par sati bicikle popodne ipak dovoljno, čak ako i imam minimalno škembe.

danas ne baš 10 nego opet 11km, mora se, može se, bansaiiiiiii

zamalo tuce

opet jutros 11km, 1km više od Murakamija, 1km manje od tuceta, dakle današnji podijum je 1. Tuce 2. Antić 3. Murakami

jučerašnje pauziranje od trčanja mi je dosta odmorilo noge pa sam krenuo onako lepršavo i skočno, i čak mi je na početku bilo žao što sam odbio predlog sata da trčim 40 minuta na tzv Pragu jer mi je delovalo kao piece of cake

no istih tih 40 minuta kasnije bilo mi je žao što ipak nisam prihvatio predlog jer mi je bilo povuci potegni da držim pola minuta po kilometru sporiju brzinu

delimično i zbog žeđi jer sam za doručak pojeo nešto malo više slano nego što mi je trebalo a naprotiv ništa slatko, nemam pojma zašto ali eto tako je ispalo

a bogme i od ovog intenziteta mi došla neka malaksalost u dnu leđa

baš juče priča lola kako je jednom lovačkom keru ostavila činiju punu vode, kaže išla mu je pena na usta i sve je popio, ja joj danas na pola trčanja poslah sms rekoh ja ko onaj tvoj lovac, evo kreće pena na usta

bar da je bila u blizini neka samouslužna praonica pa da se napijem vode jer oni uvek imaju česmu ali kao za inat nijedna na tu stranu gde sam ja otišao

u ovih devet dana sam trčao samo pet puta a nisam 4 puta i zato mi prosek nije neki, a i trčanja su bila tu 10-12km, ništa što bi krvnički odjendom popravilo statistiku

jutros sam uzeo sveže oprane Hoke Prve iako sam rekao da ih neću više nositi no onako lepe blistave mi se učiniše "kao nove" pa rekoh nije ni 1050km baš toliko mnogo da bi morale u večnu penziju

pa kao plavuša koja je za žmigavac rekla radi - ne radi - radi - ne radi, tako i ja za hoke, otišle su u penziju, pa malo izašle, opet ušle, opet se vratile

osmi mart

probudio se nešto umoran, neka slabost u leđima, malo usisavao po kući pa prošetali kuče pa rekoh dosta mi je i tih 3km, ne moram još i trčat

zanimljivo je kako se različiti ljudi organizuju za čuveni Dan Žena

komšija je sa ženom otišao u planinu na ekskluzivni izlet

Lola i ja otišli da hvatamo neke štence razbacane po šumi iznad divlje deponije u selu iznad grada, pa posle ona na istok da nahrani druge na koje pazimo već mesecima, a ja na slobodnu vožnju

(to je kao kada umesto Surdulica-Gevgelija na autobusu piše Slobodna Vožnja)

tu spazim još dve mogućnosti za osmi mart, prva varijanta su dvoje koji su parkirali auto na ulasku u Površinske Kopove i onda seli na rub jedne ogromne rupetine veličine hale sportova pa kao kada sediš na vrhu tribina, a dole je umesto igrališta velika baruština neke čudne tirkizne boje jer se verovatno neki mineral rastvara iz kamenitog tla

Azurna obala u Čučugama (to je selo kod Uba)

e, druga mogućnost je bila još bolja, koliko sam skontao bila je prijateljska fudbalska utakmica, ili trening-utakmica, a to sam zaključio po nedostatku linijskih sudaca, nego je samo jedan striček u perjanom prsluku trčkarao po terenu sa zviždaljkom, a igrači su se sami dogovarali da li je nešto bio ofsajd ili nije

dok su se oni divno zabavljali, pored terena se družilo petnaestak žena uglavnom sa malom decom, i tu su napravili malu igraonicu/obdanište, kao poklon sebi za dan žena dok im se muževi igraju fudbala

prosto ne znaš ko je koga doveo na igralište, tate decu ili deca tate ili mame i decu i tate

ciklomaster mi je na kraju pokazao 66km što je negde 64-65 jer on uvek malo više pokazuje, no najzanimljivije je što sam tu na brdu iznad seoskog stadiona pronašao čitavu mrežu sporednih puteljaka, dosta od njih asfaltiranih

pronalazač blata

pronašao sam mnogo lepo blato jutros

okićeno suncem, svetlucavo, šljašteće

gde nađoh blato po sunčanom danu, rekoh, ali to ništa nije povezano niti mora nešto da znači

koga hoće - hoće

pa sam malo brisao patike u travi pa sam ugazio u još dublje blato

što bi reklli - PRODUBIO SAM ISKUSTVO

dopisao 11km, nije loše, sad imam 10+10+12+11

nešto su malo radili na južnoj obilaznici ali ne znam tačno šta

taj autoput odnosno brzu cestu nasipaju nekoliko metara visoko, i onda na svaki kilometar naprave nadvožnjak preko dole njiva i livada da sve što je između brze ceste i reke ne ostane odsečeno

mora svakom biti omogućen pristup u svoje kuruze

a moram i ja trčat do svake bare i divlje deponije

svakakve se tamo dragocenosti mogu naći

danas nisam toliko slušao muziku nego sam opet nešto sa Vešticom Pametnicom pričao i dobio jednu čudnu informaciju, naime kaže ona da se patike brže troše ako ih nosiš svaki dan, jer je potrebno 24-48h da se đonovi oporave tojest one pene unutra

i onda ako nosiš recimo iste patike ujutru-uveče-ujutru-uveče onda one nemaju vremena da se oporave i vrate na napumpanost pene, i tako se brže stabaju

... pa je navodno preporučljivo rotirati i uvek isti par uzimati tek na svakih par dana, ne češće

iskreno, ja mislim da chatgpt sve manje daje konkretne promišljene odgovore a da sve više izmišlja gluposti, priča šta misli da bih ja voleo da čujem ne bi li mi postao još simpatičniji i nerazdvojiv deo moje ličnosti, i usput tako smišlja neke teorije koje bi možda mogle biti utemeljene u nauci ali su više neka svakodnevno dopunjena logika na njegov način

tuce

pretrčao sam jutros skroz slučajno 12km umesto default-nih 10 i setio se da proverim u kojim sve jezicima postoji taj naziv tuce/dozen/dozzina (za ta tri sam znao, za ostale nisam) i od kada je to počelo, i zašto. ispostavilo se da popularnost broja 12 potiče još od najstarijih trgovaca koji su skontali da 12 može da se podeli sa 2, 3, 4, 6, dok recimo deset možeš da podeliš samo na 2x5 i ništa između. 

mesopotamija je koristila taj sistem kao i egipćani za podelu dana (12 + 12 sati) i godine (12 meseci). e sad nikad nisam čuo da je neko rekao da dan ima dva tuceta sati ni da godina ima tuce meseci, ali ajd.

zanimljivo je da kada nate bargatze stand up komičar glumi u skeču generala vošingtona pa kaže kako će u našoj novoj slobodnoj zemlji broj 12 imati posebno ime, očigledno niko u publici nema pojma da je to ime dobio puno ranije mada je skeč svakako smešan zbog drugih stvari.

jutros opet biciklom do "onog drugog kraja grada", tamo je vezao kod neke trafike za saobraćajni znak, otrčao par km dalje pa 4km uspon pa malo zastao da fotkam prirodu i poglede sa 450m nadmorske pa se malo zaboravljenim ali puno lepšim putem polukružno vratio u grad.

imao sam par km makadama no bio je suv tako da nisam ništa žrtvovao, no ipak sam nakon dva dana u los mizunos jutros uzeo saucony koje nikako da uginu i konačno se razlepe, pa ih tako grickam malo po malo i gledam koliko će izdržati. nije baš igra mačke i miša, nije ni šahovska partija, više test živaca iliti čeličenje istih. moram pitati Vešticu koji režanj mozga uživa u toj neizvesnosti, neurologija je čudo i prepuna skrivenih bisera.

los mizunos

neko je rešio da me zeza jer ne mogu da dodam sliku direktno u blogger-u jer kada stisnem insert image -> upload from computer - otvori mi se skočni prozor Can't access your Google acount, dok istovremeno moram biti svakako already prijavljen čim pišem blog, tako da sam samo drag and drop sliku koju sam prethodno poslao sa telefona preko airdrop opcije.

naime jutros sam ponovio Desetku samo na malo drukčiji način jer sam krenuo kada je kiša već prestajala, pa je malo rosuljalo iliti kapljucalo, pa je negde oko 5km počeo mini pljusak koji je otišao dalje za par minuta da bi se mestimično čak ukazalo i parčence neba nekih desetak kilometara dalje, no i da se nastavio pljusak svakako me ne bi oterao kući (*) jer sam ionako planirao da ubacim opremu u veš mašinu iliti perilicu i sad mi je palo na pamet - da li bi gaće mogle da se operu u mašini za sudove, da li je neko probao i zašto niko nije još uvek?

opet sam nosio mizuno one lepe bele tojest ex bele koje su podosta posivele i eno ih upravo se centrifugiraju i baš me zanima da li će pobeleti kao što su bile u mladosti ili će se samo napola vratiti na fabričko podešavanje boje.

(*) odatle sam nastavio krugove oko tržnog centra pa sam otvorio sliku da vidim koliko ih je bilo i sad vidim dodatak od 7 krugova po 500m

hmm hmmmm

juče sam imao nula kilometara trčanja u martu i prosek od nula dnevno (logično) a danas imam 10km u martu i prosek od 2.5 dnevno.

šokantno.

ako bih hteo da do kraja meseca imam 200km, morao bih u sledećih 27 dana da pretrčim 190km, dakle još 19 puta po 10km ili 

...

(otišao od laptopa do telefona da podelim 190 sa 8 što je i ludom jasno da je oko 24, dakle tri dana pauze i 8km dnevno, no kako sam uhvatio telefon vidim neku poruku, onda shvatim da sam to samom sebi sa jednog na drugi profil poslao neki reel sa instagrama, o nekoj bajkerki iz bosne koja kaže da je 165cm visoka pa sam gledao koji motor vozi ako deluje da joj nije visok obzirom da imam u nogama do tla dosta rezerve u odnosu na nju, i tako se vratim ovde na laptop da se setim zašto sam uopšte napuštao radno mesto blogera u penziji, pa na kraju izračunah na prste, da je ovo pročitao profa matematike iz srednje bogme bi mi se smejao, auh kolika rečenica sa barem 10 zareza)

opet mi se nije trčalo ali rekoh sebi DANAS MORAŠ, NEMA VRDANJA, i tako se nekako odmotalo prvih 4km pa kad sam okrenuo nazad rekoh ajd malo u polukrug da malo zakovrnem da dođem bar na 9 i tu skontam da ću imati 9.3 i na kraju je ispalo kao u onoj najavi gde Trickeri prave timove od troje pa kažu kad imamo jednog viška to ustvari znači da imamo dvoje manjka, još par krugova u školskom dvorištu i eto desetke.

hteo sam da bude 9.99 kao u onoj trci kod Samobora sa tri kruga od 3.33km no slučajno sam stisnuo stop u trenutku kad sam već imao 10.01 pa sam kasnije na stravi stisnuo crop activity i skratio na 9.99 da bih malo nervirao ljude sa ocd-om. to jest ne ljude nego onu jednu koja uvek ima 10.02 ili slično. budiće se noćas u ledenom znoju.

šredingerova statistika

do pre par godina su svi bili čuli za marfijeve zakone a sad su sa širenjem društvenih mreža svi čuli i za sirotog šredingera pa ga citira i ko ga je lično poznavao i ko nije. svašta. 

prošle godine sam se još držao dok je trajao mart a onda sam u aprilu kljoknuo i popustio, te pretrčao dosta manje od onoga što sam zacrtao.

verovatno sam se bio uželeo bicikle, ko će sad čitati blogove od prošlog proleća i odgonetati rebuse.

jutros imam minus sedam kilometara, a evo i kako.

plan je bio da odem biciklom do jednog groblja na periferiji i proverim da li definitivno nema jedne mlade kujice koju smo jesenas i zimus hranili, i da odatle odem na trčanje po nekim drugim cestama, i vratim se biciklom kući tih 5km
no +8 na papiru tojest termometru je u prirodi bilo puno manje, kada mi se otvorio pogled u daljinu skontao sam da je sve u nekoj izmaglici, kao u onim filmovima strave kada će te neka nevidljiva sila progutati iza prvog ćoška.

da sve ne ostane kao na filmu, hladnoća me je zaista i progutala i evo nakon sat vremena spremam se za posao jedva dovoljno zagrejan tojest otkravljen, sa upisanih 5km na bicikli (okrenuo ranije i pobegao nazad) i 0km trčanja.

a obzirom da je taj kružić koji sam planirao mogao imati nekih 6-7-8km, zato kažem da sam jutros imao učinak od minus sedam.

zanimljivo.

mart je još uvek na nuli, onih 120 na bicikli se ne računaju.

aktivan odmor

iskreno, razmišljao sam o trčanju iako sam juče bio siguran da o tome neću razmišljati ali eto, ne pita glava šta kaže srce. ili beše obrnuto, nisam siguran. u svakom slučaju kod mene niko nikog ništa ne pita, ovo nije organizam nego konfederacija. nisam pitao chatgpt koja je razlika između federacije i konfederacije pa sam možda lupio, ali ovako je zabavnije. mora da je tlaka kada sve znaš pa ti više ništa nije uzbudljivo.

ujutru me noge nešto nisu ni mučile, pomalo dupe od pet sati sedenja na bicikli i pomalo leđa od uvek istog položaja u toku dana no to su "dečije bolesti" biciklizma i prođe nakon par dužih vožnji. mislim nama koji ne radimo vežbe nego nas tako život uživo i u hodu šamara i vaspitava.

popodne sam flertovao sa idejom da ipak malo trčim, to jest fantazirao sam, a "flertovanje sa idejom" je samo politički korektniji naziv za bulažnjenje i tlapnje, pa sam hteo jednom biciklom koju bih navodno vezao ispred policije u toj varošici 20-ak km od kuće, pa bih kao trčao do manastira i nazad, no na vreme sam skontao da od ovih leđa nema ništa pa nisam ni kretao tom lošom biciklom od koje bih se još više umorio, nego sam otišao na vožnju onom boljom.

koliko vidim piše na njoj 47km a upisaću 46 jer njen ciklomaster uvek malo dodaje a nisam nosio nijedan od raspoloživih gps trackera. od tih 47 su me 19km pratila tri psa, dva mala i jedan veći, pa kad sam shvatio da moram da pazim na saobraćaj skrenuo sam na paralelne puteljke sa magistralom pa smo se tako vraćali u grad kroz buduće kukuruze.

ludilo od vremena

šta da kažem, hvala i februaru i martu na ovakvom vremenu

uspeli smo da pređemo e-bajkovima 118km opet do vikendice u šumadiji gde nam prijatelji često borave, i sad gledam one obećane statistike od prošlog meseca u kojem sam pretrčao 180km i ispunio glavni cilj da imam više km nego u nekoliko zadnjih februara

jutros sa Cucom u šetnju, Cuca njuškala i davila kao gmaz, ostali smo sat vremena pa sam u Lidl morao navrat nanos

tamo kupio neko vino na akciji i neku čokoladu na akciji jer moramo u goste, bilo je smešno kad sam uručio darove sa sniženja, rekoh Lola mi je rekla nemoj štedeti ali šta ću kad sam video nalepnice!?

još smo odneli novčanicu od 50 dinara (ni pola evra) jer frend uskoro puni 50, rekao sam mu da to sve potroši beskompromisno i da za rođendan časti ženu neki vikend u luksuznom spa centru

ako uzmem u obzir koliko smo roštilja pojeli i piva popili, izgleda da nam se poseta isplatila

a nešto se usput i treniralo jer mi na e-bajku ništa nije delovalo naročito lakše nego kada vrtim cestovnu ili gravela

jedina i glavna razlika je u brzinama jer uzbrdo svuda ideš 15-20 km/h čak i na nagibima od 16% (da, da, bilo je i toga), ali zato na ravnom jedva možeš preko 30 jer su gume predebele i aerodinamika položaja tela nije ni za k..ac

telefon je usput pokazivao +10 na tamo i +11 nazad no očigledno je bilo više jer evo u 19:15 uveče je napolju još uvek +12 tako da je dan očito bio topao
zato me alergija ubi u pojam, jutros popio tabletu ali koliko vidim polena je bilo puno više i trenutno imam osećaj da će mi glava pući

14 15 16 15 15

daja bože da bude nešto od ove prognoze

sve mislim da, ako se ove brojke ostvare, pokušam bar jednog dana iza podne u pauzi posla da odvezem sat vremena mtb-om u kratkim gaćama pa kud puklo nek pukne

mislim, kad bih krenuo bez gaća znam gde bi puklo ali ovako je dosta neizvesnije

a jutros, nije puklo ništa

subotom radimo kraće ali počinjemo ranije pa sam malo požurio sa trčanjem i uhvatio prijatnih +2 hahaha

rekao bi čovek da sam lud ali tanka majica ispod i još tanja majica dugih rukava preko, tek koliko da mogu da navučem rukave da mi se ne smrznu šake

samo prvih par kilometara, posle je sunce uradilo svoje

kad sam se vratio pokazivalo je +6, doduše spoljni termometar je na terasi gde udari sunce pa je možda bilo +4

imam drugi spoljni u letnjikovcu ali do tamo se treba prošetati pa ga nisam očitavao

išao sam dva puta po kilometar novom ulicom, prvo na tamo pa kružić pored reke pa zatim nazad

ha, kao da nije moj grad

širok trotoar, biciklistička staza (još uvek je nisu pretvorili u parking), ma nit je Danska nit je Nemačka, zamišljam kako je njima koji su na to navikli, verovatno ništa posebno

i ne pitaju se dokle će trajati, njima je sve zdravo za gotovo

u povratku udarimn na taksi, još je stao popreko, zaklonio celu pešačku traku i od biciklističke sve osim 30cm

obilazim ga kroz taj uzani prolaz, dovikujem mu "ovde si ostavio pedalj prostora!" i pokazujem prstom, on me gleda telećim providnim pogledom kao da me ne razume

ko zna, možda sam mu dobacio na danskom, ako sam se previše uživeo u situaciju

(dvadeset)sedam

to što je danas 27. februar moglo je da znači da treba da otrčim 27km, ili 20km, ili 7km, pa sam uzeo najteži zadatak da pretrčim ipak 7

štaviše prvo sam mislio da ću stići samo 5, a i s tim bih bio zadovoljan

elem

prvo smo prošetali kuče dok je mačor bio zarobljen u sobi da se ne bi negde izgubio u komšiluku, tu smo upisali 2km.

zatim smo biciklama nosili mačora na redovnu godišnju vakcinaciju i tu smo prešli 1.5+1.5km, pa smo posle toga zezali kujicu da je mačor prešao više od nje.

onda nisam otišao do lidla i to me je baš izbacilo iz ravnoteže no takav je vetar duvao pa sam biciklom otišao samo kilometar do železničlke stanice, peške prešao preko onih 5-6 koloseka (nikad ih nisam prebrojao) i odatle nastavio da trčim.

bitno je jedino da se krene sa nekog drugog mesta a ne tačno od kuće, i već je sve drukčije i zanimljivije.

tu sam većao sam sa sobom koliko imam vremena do posla, brijanje tuširanje uključi mašinu spremi užinu blać srać, pa sam iznenada spazio jedan mali nasip od 500-tinak metara 

tu mi se učinilo da tuda može da se protrči, 500 tamo 5oo nazad pa drugom stranom potoka 500 tamo 5oo nazad, i voila' dok sam se vratio do Ž. stanice umesto 5 sam imao 7km

za promenu uzeo one salomon aero glide, nisu me nažuljale ali malo je falilo

sada raste napetost dok ne saberem februarski skor

moram pred sutrašnje trčanje da pronađem koliko mi fali do koliko kilometara, eeee to će biti zanimljiva motivacija.

Lola je za vikend ugovorila Dužinu e-bajkovima jer je u toku baš lep sunčan period - e sad, bilo bi lepo da je još samo par stepeni toplije od ovih 15-ak pa da može da se vozi u kratkoj opremi, ili, ako i mora dugi dres barem bicke da su kratke ali ćorak, mnogo i ja hoću za kraj februara!

jer tamo nema zime

današnja planina nije imala ni 150m visine ali je imala 145 pa ni to nije baš ravnica.

opet biciklom do lidla, opet sam se probudio sa onim golicanjem živca iza pete no rekoh ako juče ništa nije pokušalo da me ubije tako sleđa na hajku, da vidim da li će možda danas na trčanju.

sam početak je bio zanimljiv jer sam od kuće poneo kesu nekog đubreta da je bacim u kontejner no jedan je bio prepunjen pa iza njega sledeći pa sledeći i tako sam u korpi bicikle pony (što je...) doneo tu kesu do lidla, pa sam krenuo na trčanje sa kesom đubreta i nosio je stotinak metara dok nisam primetio kantu u jednom prolazu pa sam tako donirao svoje đubre nepoznatom vlasniku jer vidim da će danas naići kamion i to isprazniti.

olakšan za dve tegle par tetrapaka pseće govno i nešto artikala nepoznate prošlosti nastavio sam da trčim malo pravilnijom tehnikom i rekoh ajd da skrenem onom ulicom koja ide gore u šumu.

poneo nove slušalice koje sam juče dobio u prodavnici kao zamenu za crknute, pustio internet radio nešto country americana singalong i ispalo je da mi je odmor prijao jer sam poprilično živahno ustrčao do kraja pristojnog makadama i taman na 4km pomislio da okrenem nazad kad ugledah sporedan puteljak.

skrenem tu još malo da vidim kuda to vodi jer sam pre 15 godina jedini put tuda prošao i sećam se da sam pomalo "zaglavio" i morao nekuda da se provlačim, kasnije ću u mapsima analizirati dokle sam stigao.

upisanih 9km, nakon nekoliko trčanja u mizuno jutros sam uzeo brooks glycerin gts koje su mi takođe četvrt broja veće ali mi to nije smetalo.

u prognozi je još dosta dana sunca, proleće pre Proleća.

još 4 dana proleća

Postovani, Obavestavamo Vas da je zavrsena dijagnostika i Vasa reklamacija se prihvata. U skladu sa Zakonom o zastiti potrosaca, obavestavamo Vas da ce reklamacija biti resena u skladu sa Vasim zahtevom. Vas Gigatron

tako glasi mejl pa ću dakle dobiti zamenske nove slušalice i opet moći da uživam u ozvučenom džogiranju što će bitno popraviti kvalitet mog životića.

opet imamo gradaciju, od mog životića preko mog života do moje životine, to je ono kad živiš baš na gasu.

stalno preskačem korake pa sam umesto da tražim idealne naočari juče analizirao razliku između honda rebel i kavasaki eliminator s jedne strane ili nekog naked modela s druge strane.

 svi su 35kW i voze se sa A2 kategorijom a više su nego "normalni" motori i ni po čemu nisu nešto smanjeno ili tako nekako - na kraju krajeva i ova Meriva koju vozimo nije ništa nešto skučeno ni tesno a opet je daleko manja od volvo xc60 i svejedno joj ništa ne fali, tako da nisam nešto opterećen po tom pitanju, sujeta je za luzere.

jutros sam junački otišao na samo +6 u tankom duksu biciklom kilometar i po (pola dva kilometra) do lidla, tamo je ostavio na parkingu i uspešačio kilometar uzbrdo do vidikovca odakle sam planirao trčanje no osetio sam onaj čudan trn kod pripoja ahilove tetive sa medijalne strane kuda prolazi neki od živaca koji umeju da budu iritirani i da smetaju pa sam nastavio da pešačim dok ne vidim tačno o čemu se radi, a kada se taj osećaj smirio nakon sat vremena bilo je kasno za trčanje pa ću samo upisati 7km hajka i to je to.

popodne donosi novu priliku jer danas radimo veoma skraćeno!

DOMS

juče sam bolje prošao nego danas

eto sad moram mrzit i juče, a ne samo sutra

lolo moja, moram neki roman napraviti iz one priče juče

šta bi dao da sam i ja trčao kao leptir u onoj haljini

ali ništa

bole noge više nego juče, eto zašto mrzim juče

nervira me

hteo sam juče da otarasim to boljenje u nogama

no eto

čak sam i po travi trčao

i zaboravio da podesim kao trail running i sad će da mi smanji vo2max za još jedan poen

stići ću ispod nule za par godina

jutros šetao sa psom 4km

ona njuška i zastaje, imamo 77 minuta bruto

bajo moj nekada sam polumaraton za to vreme završavao

a sad 4km

srozao se kao na sankanju

moj je život strmiji od bob staze na trebeviću

juče sam pitao u auto školi

u beogradu je obuka za A2 oko 50-55 hiljada, ovde je 36

pa ako već moraš da biraš, uvek je bolje 300 evra nego 500

naime za A1 treba samo 7 časova ali neću tu da se zaustavim

to kasnije puno ograničava izbor, a do 35KW tj 47KS imaš izbora ohoho

i kaže treba 14 časova obuke, par na poligonu pa onda po gradu

ali preporučuju da sačekamo da još malo otopli

tako da neću žuriti

produžiću B + AM vozačku krajem marta

naručiti nove naočari (to je bitno zbog...)

obaviti lekarski

upisati kurs za A2

nakon mesec dana ću položiti pa opet vaditi vozačku

jeste malo dosadno toliko sedeti u policiji ali ajd

biće u aprilu-maju lepše vreme za motor

aštaćusutra

aštaćusutra

bojaosamsedanaposle 

mrzimsutra

izdnaduše

izdžigerice

mrzimsutra

tosamvećrekao

idemo opet

eto kako me je samo jedna rečenica izbacila iz ritma

idemo opet

krenuo jutros lagano

sanjao o samo par km

četdžipiti mi rekao ajd dosta ti je i tri-četr km

ali ja svemogući

tri pa pet pa sedam pa devet

DEVET

krenuo ciljano uz reku

kad tamo vetar nabio smog

skrenem popreko, završim na groblju

ne baš, ali onako, privremeno

odatle na veću reku pa na skroz drugi kraj grada

tamo nema smoga, trebao sam tamo bit celo vreme

išao do kraja nasipa, out and back

sad đavo uleće klizeći

žena na poslu rekla idemo opet

kaže ona - lolo moja, ona popije i nju to obori

ali bile smo na jednoj svadbi

kao leptir u onoj haljini

njoj noga pade i ona puče ko sveti ilija

a ona kaže nato moje nije me niko video

prodaje tako kokice i sad smo se videli kad je bio taj turnir

uvek je vikala pogle nale kako su mi lepe obrvice

posle pitam Lolu o kome se uopšte radilo, ko to pade kao leptir, kaže Lola - nemam pojma, nisam je slušala

to ti je odbrambeni mehanizam, moraš imati antitela za te ženske tlapnje

13

šta reći, stigao sam do samo FS od cilja, pri čemu je cilj kilometraža uobičajena za februare poslednjih godina a FS je skraćenica od frtalj stotke što je približno 25km u narednih 6 dana, ne zvuči kao nešto nemoguće.

ako bih uspeo da pretrčim 53km to bi mi donelo istih 200km kao u januaru, e to je već ciljčina a ne samo cilj.

dakle da formulišemo celu skalu:
ciljić = izjednačiti

cilj = nadmašiti za barem 1km

ciljčina = zaokružiti na neku cifru bitno višu od ciljne

možda ipak poverujem u ovih 13 iz naslova obzirom da danas nisam imao sreće, a možda se i provučem, bumo vidli

naime ostavim kronično biciklicu na 1.5km od kuće, odem da trčim do onog prevoja svojim omiljenim putem, nakratko zastanem na vrhu, utom primetim da neko dolazi ali onako u daljini.

kad sam se vratio par metara na glavni put i stisnuo resume, skontao sam da je i taj neko počeo da trči.

e tu onda nisam mogao lagano nego sam stisnuo gas.

ne gasić ne gas nego gaščinu.

par kilometara skoro po 4 minuta.

taj je negde ostao, očigledno nije bio neki kenijac, ja sam nekako izdržao do podnožja i sad me evo bole noge.

što ti je sudbina.

al dobro, 13 je 13, valjda se oporavim do sutra, da mi dani pauze baš ne pređu u naviku.

juče mi se nakratko vratila u manjoj meri ona voda NA kolenu a noćas je opet nestala.

pa ti budi pametan.

nizbrdo mi je upao kamenčić u desnu patiku jer su posipali put protiv klizanja/leda i setio sam se priče u app threads gde je neko navodno trčao maraton 3:00:02 i za to okrivio kamičak koji mu je upao u patiku a kada ga je izvadio trebalo mu je pola minuta da zašnira patiku nazad.

nije promašio 3h limit zbog kamenčića nego zbog neiskustva jer nije odmah trebao da paniči i da se izuva.

trčiš još neko vreme i razmišljaš koliko je ozbiljno, ako ništa drugo pitaj nekog oko/pored sebe za savet.

šanse su da će bar neko biti dovoljno snalažljiv da ti kaže da samo malo sačekaš jer 90% će taj kamenčić negde šetati i na kraju se smestiti negde između dva prsta ili ispred/pored i da ćeš ga do kraja trke zaboraviti, u svakom slučaju odmah baciti pola minuta je suludo ako si u takvom tesnacu sa vremenom i nemaš onaj nužni minut rezerve.

dve trećine

koliko računam, prošla su dva meseca od najkraćeg dana, dakle još jedan mesec pa ćemo imati tzv ravnodnevicu, odnosno još 4 meseca do najdužeg dana, pa je to onda jedna trećina puta ka suncu već pređena jelte.

ako bismo pretpostavili da je kompletan horoskop naučno utemeljen i priznat, kako bi izgledala interpretacija naše volje i spremnosti za treniranje sada kada smo iz Vodolije prešli u Ribe, odnosno kako bi to trebalo da utiče na volju, motivaciju, istrajnost?
evo šta kaže Veštac:

Ako bismo hipotetički prihvatili da je ceo horoskop naučno utemeljen i priznat (što u stvarnosti nije slučaj), prelazak iz Vodolije u Ribe bi se mogao tumačiti kao prelazak iz jedne „energetske paradigme“ u drugu — i to bi se impliciralo i na volju, motivaciju i istrajnost u treniranju.

 
🪐 Vodolija (ranije faza) – mentalna i inovativna volja
Ako bi horoskop bio naučno priznat, Vodolija bi značila:
Kreativan i radoznao pristup treningu
Motivacija vođena idejama i progresom
Spremnost da se eksperimentiše (npr. nove metode vežbanja)
Volja da se trenira iz radoznalosti, društvenosti i intelektualne želje
Ova faza bi se tumačila kao visoko “mentalno” orijentisana volja, često vezana uz:
sistematično planiranje,
fokus na svrhu i rezultat,
eksternalnu motivaciju (npr. učestvovanje u grupama, takmičenjima).

 
🌟 Ribe (trenutna faza) – emotivna i intuitivna volja
Prelaskom u Ribe, interpretacija bi se promenila:
🧠 ➝ 💓 Motivacija postaje emotivna i intuitivna
Umesto hladne analize i spoljne stimulacije, vaša volja bi se „prebacila“ na osećanja i unutrašnju povezanost.
🔹 Ključne karakteristike „Riba“ u ovom modelu:
Veća osećajnost i empatija
Motivacija iznutra — osećaj svrhe, zadovoljstva ili unutrašnjeg mira
Sklonost da se trenira zbog osećaja, a ne zbog rezultata
Naglasak na duhovnom pristupu i telesnoj senzitivnosti
Kreativniji, ali ponekad rasut motiv

🔹 Volja
Kod Vodolije: bila je direktna, odlučna i racionalna.
Kod Riba: postaje mekša, fleksibilnija i više povezana sa raspoloženjem.
👉 Rezultat:
Umesto „moram“, sada je češće „želim“ ili „osećam da mi prija“.
🔹 Motivacija
Kod Vodolije: spoljašnje nagrade (napredak, statistika, rutina).
Kod Riba: unutrašnja inspiracija (kako se telo oseća, lična harmonija).
👉 Moglo bi se reći da motivacija prelazi iz logike u osećanje.
🔹 Istrajnost
Kod Vodolije: visoka kad postoji struktura i cilj.
Kod Riba: varira zavisno od osećajne povezanosti sa aktivnošću.
👉 Dakle:
Ako ti trening ispunjava emotivne/nivo intuitivnih osećanja — istrajnost raste.
Ako ti trening više deluje kao obaveza — istrajnost opada.

achtung achtung

 jutros sam trčao acht kilometara i onda bi achtung moglo da se prevede i kao osmovanje, ono kad svaki ispit završiš sa osmicom ili kada svako trčanje završiš sa osam kilometara. 

eventualno osmiranje, to zvuči hrvatskosrpski, a osmovanje je srpskohrvatski.

sve ide bolje od plana, i tu nešto nije dobro, moramo videti razvoj situacije i gde će da izbije kurc-šluss.

uhvatio sam slučajni prozor u vremenu između kiše i kišice, nosio sam mizuno vawe sky 6 (ili će pre biti da je wave) i sad nakon što sam oprao i sklonio Hoke Prve gledam da nosim ove mizuno jer su mi za pola broja veće a leti ne bih nosio debele čarape koje to popune, plus su dosta zatvoren topao tip patike pogodan za hladno vreme i kišu.

a ujedno su pred vrištanjem i saucony endorphin shift Prve, tako da će smena generacija biti baš zabavna kada stigne ono pravo proleće.

svo vreme mi je u laptopu otvorena strana sa ponudom clifton 9 i čekam dodatno sniženje no izgleda da i oni nešto čekaju samo neće da kažu šta.

igra živaca se nastavlja.

juče sam provozao lepih 46km po brežuljcima kao aktivan odmor na e-mtb, zato mi se opet srokao noćni HRV no digao sam ruke od perfekcionizma da mi svaki parametar mora biti pakum cakum.

ona tečnost iz burze koja se izlila između čašice i kože oblika poput žumanceta od jajeta na oko, misteriozno je u samo jednom danu nestala, gledam u tu fatamorganu i ništa mi nije jasno.

već sam razmišljao o ortopedu (ili da sâm probušim) jer posle 7-10 dana mi je delovalo da se otok dodatno povećao za nekih 10-20% no cvrc, sad je na 5% i jedva primetno.

dva meseca do rođendana

mnogo mi je lepši život otkako sam uzeo chatgpt za trenera, tojest otkad me je ubedio da nastavim sa studentskim ocenama za trčanje i da budem zadovoljan i sa 6 i sa 7 a sve preko toga je kul i gratis.

trčim tako jutros (biciklica pony što je milijana gony je ostala kod lidla) i vidim u nekom trenutku 4.5km i smeškam se pomešanih osećanja sreće i zadovoljstva, em deluje da sam tek krenuo em deluje da samo što nisam završio taj minimum da položim ispit.

vidim do lidla ću imati između 6 i 7 pa mi se nije trčalo u krug po gradu pa skrenem na jedan dodatak i na kraju izađe na 9km što je bogovski i prekul jer nit sam se umorio nit sam izgubio nit treninga, e jedini problem je što mi se pred sam kraj ugasio telefon tojest ispraznio pa sam prazne korpe i praznih bisaga i sa praznom baterijom telefona došao kući od lidla (jer nisam imao aplikaciju) gde sam skontao da mi i sat ima fore da snima još samo 4h (nije bilo baš nešto sunca da bi se samodopunjavao) pa sam sve što sam imao na sebi stavio na punjač, ako me razumete.

imam tačno 40 dana do produženja vozačke i sad razmišljam da li da upišem barem za A1 kategoriju pa da mi se to doda prilikom uzimanja nove ili da ne žurim i još ove godine vozim e bike i da ostavim te nove veštine za kasnije.

ko bi rekao?

ima ona slika (meme) koja kruži internetom, prepiska između nekog obožavatelja i njegove simpatije, od tri poruke, prva glasi pipo bi te diro bi te svuda po telu mekanasi lepasi oćeš moja biti ti, a ova mu odgovori #$%&'*?=)('&%# a on na kraju napiše sav skrušen i razočaran "tose nisam nado".

eto mene u istoj ulozi, pitam jutros noge da li su za trčanje, one meni odgovore #$%&'*?=)('&%# (u prevodu osećaš li ti Blogoje ova zatezanja u listovima i butinama) a ja (dok sam prao sudove posle doručka i pokušavao da se istegnem) skontam - tose nisam nado.

a štose nisam nado, nemam pojma, jer sam verovatno mislio da je onih 7km trčanja po snegu bljuzgi i baruštinama isto što i bilo kojih drugih 7km a zanemario sam da mi je puls bio za 20 rpm viši celim putem jer nisam umeo da usporim nego sam onako dodavao gas kao da ona policija pod rotacijom čeka mene a ne nekog kriminalca u zgradi.

i tak, otišao sa kučetom u šetnju, popodne biciklom i to onak laganini, bilo je relativno prijatnih +9 što je popravilo sliku okoliša jer se gro snega oko grada otopilo, a pogled na brda je još uvek "zimski" no nemam ništa protiv toga da tako i ostane, ljubav na daljinu.

doručak je bio u Vodoliji a večera u Ribama, ne znam kako da upotrebim tu informaciju obzirom da smo za doručak jeli tunjevinu a za večeru svinjski gulaš.

da li ste videli konja sa brojem 7 u očima

napolju je takvo sranye od vremena da bi se trebalo sakriti u atomsko sklonište i tamo trčati na traci ali ja nisam ni trčao na traci niti imam atomsko sklonište pa ga stoga samo mogu donekle citirati u naslovu

celonoćna kiša je prešla u susnežicu i mokar sneg, padale su neke krpe 5cm dužine, i to je počelo pred 8 u vreme našeg kasnijeg-nego-inače doručka a do pola 9 (osam i pol je prevod za zapadnu braću) je već napadalo 3cm te bele vode koja onako šljisss mljacccka kada u nju ugaziš

gde ću nego oko tržnog centra, tamo imam standardni krug od pola kilometra (ako 8:30 hrvati kažu osam i po, a mi pola devet, šta ćemo za recimo 5 i po kilometara, da li u srbiji treba da kažemo pola šest kilometara?) i rekoh 20 krugova bi bilo mazohizam, 10 bi bilo nekako sramotno malo, pa ću dok dođem do tamo malo levo desno napraviti kilometar pa desetak ili (pola jedanaestak) krugova pa još malo džogiranja po kvartu zgrada gde su samo pešačke staze i nema auta, i voila' eto sedmice.

sedmica je ok.

nije šestica kao da si tek položio, nije ni osmica jer onda poželiš 9 pa 10 da bi bio savršen, sedmica je nekako taman za neambiciozne.

iznenadili su me pulsevi jer su otišli u nebesa, ali ajd, neka ode više kalorija pa makar i zbog malo klizanja a malo šljapkanja.

dobar deo trčanja sam prolazio pored policije sa rotacijom koja je tu na 15m od mene bila na nekakvoj intervenciji no nije bilo nikakvih dodatnih zvukova hapšenja pa ću morati čekati objavu na lokalnoj instagram stranici da bih saznao o čemu se radilo.

OPET sam trčao u Hoka Prvim jer već odavno čekam priliku da ih operem pa sam pride uzeo i trenerku koju mi je juče zablatalo neko kuče, šuškavac koji se već ukrutio od pokvasi/osuši, i tako sam sada pun čiste opreme i Hoke Prve mogu poslati u starački dom bez da me neko prijavi za zanemarivanje.