četvrtak, 11. kolovoza 2022.

jedan i frtalj


još uvek sam u šoku nakon što sam se pre nekoliko dana podsetio da sam poslednji maraton trčao u nb evoz patikama.
mislim, nije ispod časti, ali totalno entry level za alisu u zemlji čuda, kako i zašto nisam imao neke bolje, fensije, skuplje, SKUPLJE?! (RADI CAPS LOCK!)

e u njima sam i jutros pretrčao 10.56km što mu dođe tu negde blizu frtalja, a onaj jedan iz naslova, taj sam dodao juče, kao da sam znao da će da bude tesno prema petku.
naime popodne sam krenuo na rikaveri vožnju i kad sam sišao u školsko dvorište jedne škole (pa nije školsko dvorište jedne bolnice sigurno, ili fabrike municije) da se napijem vode, i da pogledam vodostaj rečice koja tu prolazi, učinilo mi se da čujem nešto SUMNJIVO (I DALJE RADI CAPS LOCK!!)

i rekoh, SAD ĆU JA MALO DA TRČIM (NEMOGUĆE, TREĆI PUT RADI CAPS LOCK)
i optrčim oko školice da vidim ima li neko kuče mače ptiče, nema ništa, odem oko druge zgrade gde je vrtić, ni tamo, a opet se nešto čuje, tu negde vidim da sam pretrčao 300m i pomislim još dva kruga i eto hiljadarke!
i dobro ispalo mi je 900m pa sam napravio neku zakovrtnu udicu osmicu šesticu i stigao do bicikle i imao sam 980m i onda sam ustrčao na uzani koziji mostić i otrčao do kraja njega i pisalo je 990m tojest 0.99 i samo sam sačekao par sekundi i pojavilo se 1.00 STOP STOP STOPPPPP namakao sam na kilometra celog, ura

jedan manje za danas, rekoh
i sad koliko vidim ostalo mi je još 12.5km za sutra, da bih u ove prve dve nedelje stigao do 100, naime danas sam pretrčao 10.56 ali sam upisao 11 jer u excelu ne zamlaćujem decimalama pa pored tih 100-88 koliko piše, moram da nadoknadim i tih 440m manjka.
doduše možda i danas popodne nešto otkaskam, odnekle strčim, ili sutra, bumo vidli.

srijeda, 10. kolovoza 2022.

jubilej (you be lay)

you bill A
jubilarni deseti dan avgusta, idem na vikipediju da tražim podatke o Avgustusu
znači gaj julije cezar je živeo od -100. do -44. godine, 
a augustus po kome je avgustu dato ime je živeo od -63. do +14. godine kalendara
a piše da je augustusu pravo tj puno ime gaj julije cezar oktavijan po hrvatskoj vikipediji odnosno po engleskoj gaius octavius
već mi je utrnuo mozak, mogli su se zvati mirko i slavko i sve bi bilo lakše popamtiti

jutros na malo netipično trčanje u novim giljama iliti tenama
desetak kilometara pa u lidl pa na posao i to je bio prvi deo dana, evo me na pauzi za marendu


za desetak minuta će dobiti svoju kolonu u excelu, a da stvar bude zanimljiva trenutno u srbiji postoje dva para novih, jedne su u mom stepeništu a druge u jednoj beogradskoj prodavnici, one iz druge prodavnice sam kupio prošle nedelje
i oba para su broj 45
što znači da mi je danas čak padalo na pamet da naručim i taj drugi par, ako se pokažu dobre, a možda sačekam još neko dodatno sniženje hooo hooo hoooooo

utisak prvi je da su onako malo tvrde, kao prave patike za trail, ali ne kao što salomon napravi cokule za šutiranje kamenja nego prosto tvrđe od road patika, kruće, jer ne treba ti u šumi i po livadama nikakva amortizacija
pretežno sam trčao po asfaltu sa samo možda kilometar i malko makadama pa otud takav dojam
odozdo se doslovno lepe za sve podloge, neka je zahebana smeša/guma u pitanju, svaka ćas


utorak, 9. kolovoza 2022.

sparingovanje

ako se neko pita ko mi je sparingovao, pa Sparina, logično
trčimo tako sparina i ja, u dresu kao da sam u šuškavcu
još za doručkom je pokazivalo 60% vlagu
baš onako, neprijatno
noge kljok ali šta ćeš, dosta je bilo odmora
pa polako
naokolo naokolo iznad grada pa na drugi kraj grada pa kroz parkove i na kraju kao u stara dobra vremena pre one poplave 2014. kada smo ostali bez tzv. keja tojest donjeg nasipa po kojem smo trčali kroz travu, sada je tu prašina i kamenje pa rekoh da se malo podsetim

u to vreme, mojih prvih godina maratona, uvek sam tuda završavao sve treninge BAŠ ZATO (RADI CAPS LOOOOOCK!) što sam čitao da treba izbegavati grbave podloge pred kraj dužine jer se povećava mogućnost povređivanja kada su noge umorne.
a ja sa dužine od 29 valovitih km po vrućini sa prosekom 4'04''/km šibam po "keju" sa osmehom na usnama, sve pet.

eto čega sam se podsećao dok sam truptao po nekih 5'40''/km poslednje od ne 29 nego samo 14km.
ehheheheee
tako sam stigao do 66km u avgustu, i fali mi do petka još 34km u tri dana, ono što je juče izgledalo kao upitan zadatak sada deluje pis of kejk.
jer sam u prvoj nedelji imao 52km pa sam malo preneo u ovu drugu.
bumo vidli još šta bu, kaj bu bu, bu kaj bu, bu bu kaj.
možda i popodne pretrčim neki kilometar, ali jedino nakon hajka jer su najavljeni pljuskovi pa mi bicikla nije opcija.
pa ako odmaknem negde uzbrdo, da strčavajući pobegnem od gromova.
možda.
bu.

ponedjeljak, 8. kolovoza 2022.

jučerašnje sutra

kao što su pevali atomci, jučerašnje sutra je došlo danas i postalo današnje danas, po kalupu jučerašnjeg sutra jer sam predvideo dan odmora
aktivnog
ali ne hiperaktivnog
naravno naučen da kretanje moj maleni organizam se aktivirao pola sata nakon kasnog buđenja jer nije ni navikao na čekanje horinzontale (ovde ima slovo viška) sve do ponoći ali dobro, preživelo se
zato sam u dva jutarnja sata pre posla postigao koliko prosečna domaćica uradi za tri dana, to je to kad se utreniraš
popodne bajk&hajk kroz neku šumu da pokažem Loli prečice o kojima se samo slušala iz narodnih predanja (to se sada zovu blogovi) i posle toga još neki sim-tam trokut peterokut po brdima i selima
beše lepo, pljuskovi su nas zaobišli, nije bilo čak ni previše oblaka koji su se uozbiljili tek kasnije uveče

sve to znači da bih od utorka do petka trebao na 4 trčanja u kojima bih trebao da nakupim oko 50km ako sam već uhvatio takav ritam, što ne bi trebalo da bude ni teško ni nemoguće
kritična će biti sreda jer je najavljena kiša, ali ako bude toplo neće smetati
kad je vlaga 60% praktično ti je lakše da trčiš po kiši jer te barem nešto rashlađuje, a po suncu se samo gušiš u toj vlazi
bumo vidli

nedjelja, 7. kolovoza 2022.

sedmica over and out

nesavršeno savršenstvo, moglo bi se reći
izgurao sam manični plan od pet dana jutarnjeg trčanja i popodnevne vožnje, nekad duže nekad kraće, nekad slabije nekad jače
i naravno za vikend dve vožnje, odmor od trčanja, s tim da sam u subotu podbacio pa umesto planine i po odvezao samo jednu planinu, a u nedelju prebacio pa sam umesto planiranih 70-80km dogurao do 103km sa sve guranjem bicikle preko reke
A EVO O ČEMU SE RADI! (ne radi caps lock osim kad ga pritisneš kao da je neki taster za kočnicu na avionu koji poleće direktno u vulkan)

dakle gužva, nedelja popodne, bukvalno kolona na tamo kolona na ovamo
i skrenem na puteljak koji ide uporedo sa magistralnim putem, tu je uglavnom asfalt i nešto makadama, i skrenem ka čuvenom srušenom mostu
dođem do tamo sa namerom da 100m ispod preguram biciklu preko reke jer postoji tzv gaz, ali sad tu ide caka na caku
u gradu se održava kulturni festival
da bi reka lepo izgledala u ovo vreme suše, delimično je otvorena brana na velikoj akumulaciji
obzirom da kolubara nastaje na ulasku u valjevo, spajanjem obnice (ispod medvednika) i jablanice (ispod jablanika), tako se podigao nivo za neki pedalj i sad reka kroz grad onako ima oblik reke, nije potok od žabokrečine uobičajen za vreo avgust

stigao sam do prelaza, vidim da je bitno dublje nego prošle godine kada smo tuda prelazili svaki drugi dan, i ostavio biciklu na obali
izuo se i krenuo polako peške da izbliza vidim kako to izgleda
pa, puno manje nemoguće nego gledajući sa obale
korak po korak, polako sam pregacao na drugu obalu i vratio se po biciklu, usput sam našao gde je najpliće
potrpao u ranac čarape i sprinterice pa TREĆA SREĆA prešao na desnu južnu obalu odakle ću 100x manje prometnim putem mirno stići do kuće
bingo


večeras smo pak bili na rock koncertu skoro do ponoći pa tipujem da ću sutra da promenim šemu, ionako ne možeš do kraja života svake nedelje imati 5x2 treninga radnim danima i dve dužine za vikend
možda obrišem prozore ili nešto slično, već ću naći neku aktivnu i korisnu zanimaciju za ta jutarnja dva sata pred posao

subota, 6. kolovoza 2022.

bladi sabat

bila neka ploča longplejka i na njoj neko delo starih majstora koje se zvalo stabat mater i ja se oduvek pitao što bi neko stabao mater i ko bi mu uopšte mogao savetovat da je stabat mater dobra ideja
svašta
elem ovako je bilo
nešto poslovanja po kući i kao hajd da što ranije pobegnem iz vrućine u planine jer tamo nema zime
i odmah vidim da sam na pola koplja i da me bole noge
posle 25km pretežno uzbrdo sa jednim ozbiljnim usponom i ostatkom valovitim kao more za vreme tsunamija, svratim u jedinu prodavnicu na tih prvih 40km, da kupim kolu
saručim kolu od litar i po, dobro malo je ostalo na nekoj livadi gde sam priseo da je dokrajčim, i kao nastavim na 0.51% koplja, dakle malo bolje nego na pola

e onda je negde oko 40. kilometra krenula dilema
ta prečica kojom pola dana ostaneš iznad 1000 nadmorske je jako strma, sva je od sitnih gore-dole i levo-desno kao u nekom liliputanskom crtiću
tu odustanem od tih zamena za teretanu jer sam i po glavnom putu vozio "u drugoj" što znači da mi je ostao još samo jedan rezervni prenos do onog najsitnijeg, nije bio dan za mučenje i teranje do 100% mogućnosti

krenem malo na jednu pa na drugu stranu makadamom ali svi putevi su zdrobljeni u prašinu i pesak jer kiša nije padala sto godina a džipovi traktori i ko zna šta još (kvadovi) su svuda sve samleli i nigde nema zemlje, čvrste podloge
sve je kao stovarište peska
užas
i ništa, malo posedim na vrhu da opalim par slika po vukojebini i postavim pokoji story, i spustim se nazad


e sad
nije da je 40 + 41km = ništa, daleko bilo, ali u odnosu na očekivanja, skoro je pa ništa
e sad
da li je problem u tome što nisam izgurao šta sam hteo, ili što sam postavio prevelika očekivanja, to je možda i važnija tema za razmišljanje
eto
nakon toga juriš na dečiji rođendan biciklama na drugi kraj grada na +33, bar je malo zahladnelo :-)
pa odatle u 21h00 u centar grada na kulturni festival, mogli su i nešto kulturnije da dovedu od riblje čorbe no i to je bilo dovoljno zanimljivo onako kulturološko fenomenološki da gledaš kakva je publika i kako ta ljubav između bore čorbe i balkana nema kraja, sve je isto kao i pre 40 godina
zato su sutra neverne bebe na koncertu, valjda je i to bolje od slavice ćukteraš

petak, 5. kolovoza 2022.

učenik je prevazišao učitelja

nešto sam kao fantazirao da petak zaključim sa peticom a ispala je i šestica, mislim kao ocena iz fizičkog :-)
naime juče sam na bicikli spazio neka dva mršava kerića i rekoh ajmo jutros da odemo da ih nahranimo.
i ostavim biciklu ispred lidla pa odatle peške.

otrčao 2.5km i nešto mi pulsevi bili čudno visoki.
prebacim na satu na sledeći ekran gde su podaci o dinamici trčanja, sve stoje crtice --,-- pa --,-- i tu shvatim da mi puls traka nije spojena sa satom.
dal se baterija ispraznila ili šta, stopiram, sačuvam, pokušam opet, ništa.
spakujem traku da mi ne stoji na grudima džabe i nastavim DRUGO TRČANJE U ISTOM DANU (RADI CAPS LOCK).
nakon tih dva i po pretrčim preko brda još 11 i po i izađe na 14.
a ja hteo 12, da zaokružim avgust na 50.
sad imam 52.
neloše.

stigle su mi i patike, pozvali me iz prodavnice, evo dokaza.


broj mi je taman, što je bogami vrlo dobra vest jer ja sam naručio sa dostavom u prodavnicu i morao bih da ih kupim tj platim čak i da mi nisu odgovarale.
posebno zato jer nas poznaju i dolaze kod nas u radnju i dve cure koje tu rade, tako da smo svi svima međusobne mušterije :-)


zanimljivo je da se model zove 275 a da su moje teške 286g a to je zato jer oni uzimaju veličinu br. 42 kada dilerima časopisima i katalozima šalju podatke pa tako ja nikada nisam osetio tu nepodnošljivu lakoću ultra lou vejt ranin šuza, nego sam uvek nosio neke cokule duplo teže ako ne i troduplo.

četvrtak, 4. kolovoza 2022.

murakamijevo dete

ho ho hooo
55'28'' sam trčao juče ali sam imao 10.3km, a
55'21'' sam trčao danas ali sam imao 9.6km, ho ho hohić hohić
ali sam krenuo i vratio se sa/na istog/isto mesta/mesto tojest istu nadmorsku
pa nisam imao antihendikep, kao se uopšte to zove, ono obrnuto od hendikepa
nijedna reč mi ne pada na pamet a mora da postoji
doduše danas sam imao dosta off rouda
tako sam stigao do 38km u 4 dana, što znači da sam ozbiljno krenuo
kao u vojsci, strogi ritam bend

sviđa mi se avgust jer je krenuo od ponedeljka, i onda nikad ne moram da se pitam koji je datum
neki sitni nagoveštaj ocedea me čačka da sutra pretrčim možda 12km pa da izvučem na 50km za pet radnih dana, no mislim da neću stići
danas sam recimo imao vremena ali mi to nije palo na pamet za vreme trčanja nego tek sad kad sam video brojke
a i što bi mi palo na pamet, kad sam već uhodao taj balans da sam zadovoljan sa 10km i da mi više ne treba, a zadovoljim se i sa 8 ako su bili zanimljivi ili sa dosta off ili sa dosta up
sreća je u malim stvarima
a zadovoljstvo u velikim, he he

srijeda, 3. kolovoza 2022.

u sridu

u sridu sam se takođe lepo proveo
ništa epski, ali nema veze
popodnevna vožnja do akumulacije, pa odatle neki krug kroz šumu više hajk nego bajk, pa se spustio nazad na branu/nasip, s tim da spust nisam snimao jer me nerviraju one prave linije kada deo ne snimiš pa nastaviš iz udaljene točke
nego sam nastavio tačno gde sam stao, a tih par km mogu obračunati i na prste

a jutarnje trčanje, pa fino mogu reći
napravio sam jednu CAKU (RADI CAPS LOCK!)
ima jedna jako strma ulica na rubu grada, koju renoviraju
ako to može da se kaže za ulicu
i rekoh, ajd da se popnemo lagano peške taj strmi kilometar, ja gurao biciklu pony koju će Lola kasnije da gony
i odozgo s vrha krenem na trčanje, i tako napravim dobar prosek jer sam imao samo blage uzbrdice do pola a odatle puno više spusta
izašlo na 10+ km, neloše
moram sutra to odmah da poravnam, da završim negde oko koma šest koma sedam, da "prebijem" današnji višak

utorak, 2. kolovoza 2022.

jedan raniji blog

ne moram uvek da čekam da vidim šta će biti pa tek onda da napišem, nešto može i unapred.
jutros smo pak odalamili 10km po hladovini i uglavnom kroz senke, s tim da sam umesto od lidla krenuo na trčanje od veterinara, a biciklu sam ostavio samo par ulica dalje nego juče.
i odatle sam gađao gde li je senovitije pa malo ovuda malo onuda, i kad sam izašao na glavni put trebalo mi je samo da obračunam koliko mi treba do kuće.

to je išlo otprilike ovako, izašao sam na glavni put i krenuo da se dodatno udaljavam a imao sam nekih 5.2km, i sad je trebalo znati koliko imam do bicikle.
tehnikom ofrljno švicarske preciznosti sam zaključio da sam negde na 3.7km od tog mosta gde sam je ostavio, što je dalo 8.9km, pa sam glavnim putem sleteo niz jedan hupser gde smo tek zakačili najdeblji 'lad, i okrenuo nakon nekih 550m, da bi se ispostavilo da sam se malčice preračunao pa sam pred sâm kraj dodao polukrug oko jednog kvartića tek koliko da ne završim na 9.8 nego na 9.98, heh.

nakon posla će da legne užinica i još jedna nadam se fina vožnjica, pa sutra jovo nanovo.
jadan jovo, sve je morao nanovo.
evo kako je izgledao taj najzabačeniji deo puta.



ponedjeljak, 1. kolovoza 2022.

savršeno odličan dan

ponedeljak je opet ispunio očekivanja.
nije bilo ništa spektakularno u lidlovom letku koji se obnavlja četvrtkom i ponedeljkom, no nestalo nam je par namirnica pa nije bilo loše prošetati između rafova.
našao sam dobre markere, valjda je školska godina blizu pa kreću i te stvari.
no pre lidla sam otišao na kratak veseli trč, preko jednog i po brdašceta i nazad zvizzz u grad, samo osam kilometara ali lepo sam ustrčao i uz najstrmiji puteljak tako da sam završio prezadovoljan.
zatim nekoliko ulica od periferije (gde sam ostavio dvokotač) do lidla tek koliko da se rashladim, odmah sam uzeo i jedan od onih 100% sokova od dva i po eura da se nagradim umesto medaljom ili diplomom, i na izlazu ga saručio onako hladnog.

pa juriš na posao, pa nešto sitno od poslića po dvorištu jer je sutra SVETI ILIJA (RADI CAPSLOCK), mogu ga zvati capslock ilija.
a to je neradan dan po crkvenim uputama i ne moš baš tad paliti brusilice i kosačice jer hoće da te kune ortodoksni komšiluk, a ja neću da prođem ko ukrajina.
i krenem kao malo na jednu stranu pa malo skrenem pa skontam koliko mi je lepo off-road i nastavim u sličnom maniru sve do kraja.

ima jedno selo gde nikad ne znam kojim se putem tačno gde dođe, jer sve to ide kroz kuruze po makadamima, i iako je na nekakvoj mini visoravni ima dosta gore-dole, no nekako sam napamet imao sreće i napravio baš ono što sam želeo, da se ne sretnem sa samim sobom kad budem gledao trek.

meni će biti zanimljivije da analiziram satelitski snimak ali za potrebe bloga je bolji prikaz terena koji je manje šaren i pregledniji.
donji mimoilaz se nalazi na magistralnom putu za šabac pa je lako skrenuti jednom ranije a drugi put opet ranije (is suprotnog smera) ali ovaj gornji mimovoz je taj koji sam gađao i pogodio, što bi rekao davor gobac jedan metak je bio dovoljan.



nedjelja, 31. srpnja 2022.

poslednji kilometar

tako se pogodilo da je kombinacija prognoze i mojeg verovanja u istu donela odluku da umesto svega i svačega završim mesec sa kompilacijom ničega, no barem (opet) nisam nezadovoljan.
svaki poluodmor donese neko uskrsnuće sutradan pa tako možda i avgust krene furioznije.
u znaku lavljeg srca.
džabe lavu srce, razmišljam, kad mu fali ona glavna udarna trojka, a zna se gde se to nalazi, jedan kod ovce i dvojica kod labuda.
elem, čak sam na hajku malo i potrčkavao pa mogu da dopišem još koji kilometar na jul, kada izračunam koliko je to "koji".
od sutra opet trčanje!

subota, 30. srpnja 2022.

svođenje računa

obzirom da po sparini gotovo sigurno neću potrčati sutra, može i ovo današnje da se smatra krajem meseca.
da bih došao do mesečne kilometraže moram da pogledam u excel, a da bih tamo išta video trebao sam svakog dana da upišem pređene kilometre, a nisam.
i sad se treba setiti gde sam sve to bio, kuda su išle tri desetke sre-čet-pet, i kuda su išle rikaveri vožnje nakon njih.
ovo poslednje se najlakše pronađe preko sms-ova u kojima se sa Lolom dogovaram o povratku.

(posle desetak minuta)
paaa braćo i sestre, odnosno po bontonu sestre i braćo, izgleda da sam pretrčao samo 117km što je za jedan manje od 118 koliko sam prešao u aprilu ali je barem više od 84 koliko sam prešao u februaru.
februar je bio onaj sunčan prolećni mesec kada sam dosta vozio biciklu a izgleda da je po odnosu bicikla:trčanje najgori bio maj, tu imam najviše pretrčanih a najmanje prekotrljanih kilometara.

no zato ovog meseca imam rekordnu kilometražu na bicikli što valjda i priliči julu, oko 1400km, što naravno nije ništa posebno ako gledam one godine kada smo trenirali pa se išlo i do 2600 no u svoju odbranu moram opet da napomenem da mi je sve ovo na mtb-u koji je puno teži i sporiji od trkačke bicikle.

štaviše sada sam u dilemi šta uraditi sutra, jer vidim da je najavljeno neko sumnjivo vreme i ne baš savršen dan za bezbrižno bicikliranje, a zato je bog i izmislio trčanje, da imaš šta da radiš kada preti kiša a ne želiš da ceo dan strepiš da li će te i gde zadesiti.

petak, 29. srpnja 2022.

al triput je triput

ovo je već neloše
uspeo sam da nadoknadim onaj manjak od frtalj kilometra jer mi je jutros ispalo deset i trećina, i tako sam sastavio nemoguće, 8+9+10+10+10 za svih pet radnih dana i udarničkih jutara
šta li bi bilo da treniram zaozbiljno i trčim i popodne, PRAVE         treninge 
(radi caps lock! a uzgred sam stisnuo i ono tab dugme iznad pa mi se napravio neželjeni razmak)
ništa gore od tih neželjenih stvari
tipa zoveš se Nenad ahahahahahaha
tose nisam nado, ahahaha, kao malo smo se pipkali i hop eto Nenada bubri u stomaku

dobra vest - stigao garmin sa popravke
loša vest - sve moram da podešavam ispočetka, šta se vidi na kojem ekranu etc.
loša vest - mrzelo me to da radim pred vožnju pa sam išao sa telefonom i negde stisnuo pause a nisam resume pa sam dobio mapu u vidu violinskog ključa, do tamo ciguligu levodesno a povratak prava linija
opet ništa epsko, samo odrađivanje redovnosti u životu, no ni 50km nije za bacanje

imao sam anegdoticu na pola puta, na jednom užasno strmom brdu mi se priključio klinac na mtb-u pa sam ga malo TRENIRAO ahahahaha
pucaju lanci pucaju menjači ono je trebalo snimati na tiktok ili kako se to već zove
za sutra je najavljeno jako nestabilno vreme pa će mi propasti ona šema pet dana jutarnje trčanje i rikaveri vožnje popodne, a vikendom dugačke vožnje
bumo vidli bumo zkombiniral nešt

četvrtak, 28. srpnja 2022.

krnji zener!


evo kako je to bilo
opet mi je trebalo nešto u lidlu i odem do tamo biciklom po rosulji i parkiram na parking za bicikle koji je ispod nadstrešnice, idealno
i krenem na trčanje, onako raspoložen
kišica zastala, Lola pored mene na bicikli, u korpi doručak za neke keriće pored puta
i negde gde je ona ostala da nahrani keriće a meni nastupio uspon, nakon parsto metara vidim da mi se na telefonu ništa ne događa
vreme ide, ali kilometri stoje, i prosek zadnjeg kilometra stojiiiiiii

dođem nazad do nje, zastanem, pipkam po telefonu, ništa se ne događa
nekoliko puta pause resume pause resume, ništa, sve stoji
stisnem finish, opet ništa, neće da se zaustavi aktivnost
i odjednom hhhhoooooppppp sve se vratilo u normalu, s tim da mi se kretanje zaustavilo tih parsto metara nakon početka brda, onda sam navodno stajao u mestu desetak minuta, i odatle preleteo nazad na ovo mesto gde sam zastao

otprilike sam već znao da neću imati punih 5km do okreta jer sam pratio ono vreme trenutnog kilometra i video da sam tek pred 5 minuta blago uzbrdo a verovatno sam išao i preko 6min/km no iovako je sve otišlo u propas', pa nema veze
okvirno nekih 9.7, upisaću 10 i nadoknaditi sutra
možda padne i treća desetka u nizu, ovo već prerasta u ozbiljne Pripreme!

ps
popodnevne vožnje i nisu nešto vredne pomena

srijeda, 27. srpnja 2022.

desetka!

 bilo neko pivo na akciji u kauflandu ili plodinama, zvalo se desetka
niko ne zna zašto se zvalo desetka niti nešto pamtim da je bilo "za desetku"
ali je bilo jeftino, četri kune
dakle čista desetka
eto tako sam krenuo jutros na trčanje sa namerom da nakon 8 i 9 otrčim 10km što i nije neka nemoguća misija
malo levo malo desno, prošao nekim uličicama i sokacima koje baš i nismo nešto pohodili zadnjih meseci, čisto podsećanja radi

a blog bi mogao da se zove i PRAŠINA
ne radi caps lock nego sam morao nekoliko puta da ga udarim iz sve snage pa je "proradio"
ništa bez čekića, stara izreka iz biciklističkih servisa
elem, juče sam oprao patike
one NBEVOZ
(jutros skroz slučajno videh neku staru sliku kako upravo u njima trčim beogradski maraton, eto na šta sam spao, svi u onim najkicama od 400 ojra a ja u ovim najjeftinijim od 55!
a da stvar bude još smešnija, toliko koliko sada koštaju patike na dnu strane sortirane po "cena padajuće", isto toliko sam pre samo 16 godina u podgorici platio one asics u kojima sam istrčao lični i koje su mi tada bile nešto najbolje što je moglo da se nađe u radnjama)

priča se nastavlja nakon preduge pauze/umetka
dakle jutros krenem u sveže opranim patikama i shvatim da, iako sam svih 10km trčao nazovi po gradu, pola trčanja proveo u prašini
trotoari su toliko prljavi, ulice, bankine, sve je toliko prašnjavo i preliveno kamenčićima, da praktično pola treninga ispadne off-road
gradski
i tako pretrtčah 5 po asfaltu i 5 po prašini za taj niz 8-9-10
sutra, šta li će biti sutra?

utorak, 26. srpnja 2022.

i teku bitke, teku porazi

čuj porazi
zavisi od očekivanja, ljudi moji, SVE zavisi od očekivanja
(RADI CAPS LOCK!!!!!)
kao prvo, otišao sam na trčanje
jutarnje
i nije bilo toliko loše
tojest prvo biciklama na pijacu, i onda taman još jedan tour de varoš
napravio sam gotovo ceo krug naokolo dok me Lola stizala i prestizala biciklom i usput završavala neke sitnice po gradu
na kraju je ipak stigla pre mene do krajnje tačke ali zadovoljio sam se i srebrom
to je kao ono u kategorijama kada ih nema previše preko 95 godina pa dobiješ srebro za zadnje mesto

i onda bog reče neka bude posao i bi posao i umorih se mlad
i razmišljam kojom biciklom na 36.8 stupnjeva, dal ovom ili onom, i na kraju uzmem onu za bajk&hajk pa gde me odnese
napravio sam neku zvrčkicu po jednom brdu, tek koliko da budem još malo na zraku, a od treninga naravno ništa
tako da nit je bio dan odmora, ipak sam pretrčao 9km, nit nije bio jer je ostatak dana bio što lagani umor što aktivni odmor, i tak
nakon 8 pa 9, možda sutra ujutru otrčim i 10km, woo-hoo

ponedjeljak, 25. srpnja 2022.

da jutarnja budem rosa

idu dani idu dani, roda leti preko krova, deca nova.
pokušao sam da se vratim u onaj ludi ritam jutarnjih trčanja, pa sam donekle i uspeo.
bilo mi je važno da otrčim BILO KOLIKO (RADI CAPSLOCK!)
pa sam otrčao 8km
i to od lidla pa do lidla, tamo sam ostavio biciklu
na kraju sam uzeo drugu majicu iz ranca koji je Lola nosila na bicikli, presvukao se i ušao u kupnju jelte.
uzeo sam onaj ključ za skidanje filtera za ulje na autu, jer mi odgovara da njime obuhvatim konzervu od kilogram, dok presipam onaj kozmetički vosak.
elem pretrčao sam samo osam kilometara no nakon jučerašnjeg haosa i ranojutarnje jurnjave na planinu, još sam i dobro prošao.
nakon posla nekih 55km biciklom, odustao sam od onog izleta i istraživanja u korist "obične vožnje" i na kraju je opet sve ispalo super.
mogu dani i bolje da se iskoriste ali ne žalim se.
što reče neka starleta, ako bih svakog dana pila šampanjac, šta bih onda za rođendan?

nedjelja, 24. srpnja 2022.

just another peace of cake

cake ne dočekah ali nema veze.
mislim na kraju svake svadbe ide cake.
ali to je bilo puno kasno za sportaše.
elem, za danas sam planirao onaj izlet.
trebalo je veliko "onaj" ali ne radi caps lock.
no vidim ja dobre mi noge, lepo vozim, rekoh zašto da šetam i gubim vreme na pipkanje mapsa, ako mogu celo prepodne da iskoristim za vožnju.
i skrenem malo na drugu stranu asfaltom, na krug za koji znam koliko mi treba vremena.
da što manje stvari zavisi od slučajnosti.
i fino mi išlo, nešto gužve u saobraćaju ali ne previše.
skroz pred divčibare pored mene usporava auto, neki veseli čovečuljak me pita jel tuda za valjevo.
jok rekoh, ovo je za divčibare.
dakle moram da se vratim? pita čika.
ma ne, sad kad ste već dovde došli samo produžite pravo preko brda i na užički put, pa nazad za valjevo. ionako ste na pola kruga, pa što ne proći kroz turistički centar.
ode veseo čika dalje.
ja za njim.
spustim se do kamenoloma kad reka presušila.
morao sam da zguram biciklu da vidim to iz prve ruke.
i da slikam.


kad sam stigao do same brane, rekoh ovde ću da sednem da ispišem neki sms, kad čovek peca, dole ostalo malo vode.
malo popričamo, ja odozgo on odozdo, čuje se žubor jer ovamo od mene u jednom ćošku preliva, ali kod njega je bara i isti vodostaj, nigde ništa ne otiče.
jer odatle prestaje gornja reka zabava i nastaje druga, suvaja.
zato što ponire.
puno krivina kasnije voda se opet pojavi na površini korita i odatle se zove gradac.
elem ja na vrhu brda, stižem čoveka koji trči.
nešto mu kažem, nešto on meni, skontamo da je rus.
dole u selu je u gostima.
trči onako topless. 
skrenem malo s njim mada nismo nešto silno uspeli da se sporazumemo, ne znam kako je tu u gostima ako ne zna jezik. valjda domaćini znaju ruski.
lepo trči, nije zadihan, kao ja kad sam bio u formi hehe.
ode on kaže tu sam ja u gostima, okrenem i ja nazad svojim putem.
svašta.
da mi je neko rekao da ću da sretnem toples maratonca iz rusije usred leta na +34 kako trči po selima iznad valjeva, hm.
eto.
81km a možda i 82, nisam siguran.

subota, 23. srpnja 2022.

just another peace of $hit

nije slovna greška, govno je svakako jedna mirna pojava i nikog ne dira, ne napada, nije agresivno, ćuti i čeka.
nema potrebe da mu kažeš "NE MRDAJ S MESTA!".
RADI CAPSLOCK, RADI RADI RADIIIIII
plan je bio ovakav.
prvog dana Lava da lavovskim naporima potegnem u planine na +36, da bih sutradan izveo jedan rikaverić izletić.
ali!
toliko sam radio da sam za vožnju već bio polumrtav.
tako da sam stigao do pola planirane planine, napravio neku zvrčku čvor po brežuljcima i vratio se kući.
no nisam bio baš toliko premoren, ispostavilo se, jer sam odmah onako u bici gaćama samo u majici umesto u dresu, nastavio sa radom.
naime uzeo sam onaj perač pod pritiskom i njime oprao celo dvorište, a obzirom da je od ovih 6 ari u centru grada pola trava a pola beton, imalo je bogme sa se riba i da se riba. 
nemaš ni osećaj koliko je to prljavo, navikneš se da je pomalo sivo, tamo gde je često vlažno povuče i na zelenkasto, ali nakon pranja pod tlakom ostaje gotovo belo, kao da je iznova izbetonirano.
a i puno se brže osuši kad je ovako čisto.
elem sutra svakako moram na taj izletić jer sam našao u mapsima kuda treba proći, jedino treba rano krenuti obzirom da je venčanje u crkvi već u 14h što znači da bih do 13 trebao da sam nazad doma, dakle moram krenit najkasnije do 8.
hm.

petak, 22. srpnja 2022.

just another peace of meat

sad mi baš ne idu ove enigme sa pis of majnd i pis of mit, nešto izgleda da aboriđini samo googlaju just another manic, ništa drugo braćo burazeri
ja sam vam pak zagino sa aparatom
onim pritiskašem
znaš kad ljudi treba da umiru pa kažu on je bio čiraš on je bio pritiskaš
e pa tako
ne znam koji aparat je čiraš, možda neki akumulatorski

pita pre par dana komšija konzul
je li sale, šta ti to zuji
rekoh
komšo konzule, akumulatorski usisivač, haos ludilo, ponuda u inbokz, stoput mi čistija kuća s ovim čudesom
a oni tamo šetaju protiv litijuma! - reče konzul
ironija u tri slova, 
irony and ivory, 
living in perfect harmony

i tako mi je gotovo ceo dan prošao u aku radovima,
kao što nas je učio profa iz logike matematičke u srednjoj, 
pa kaže ako pe onda ku, pe implicira ku (P&Q)
neke reminescencije iz prethodni' životâ

ukratko, in shortest, unaj kraće, ujutru pijaca, pa ribanje betona prskačem pod pritiskom, tj pritiskašem, nikako čirašem, pa posao, pa drugo poluvreme agresije spram buđe, pa isto kao juče dva sata rikaveri vozikanja a usput sam nabrao pun ranac mladih kukuruza


i dobro, usput sam morao da bocnem/prcnem budalu koja je sprintala da me obiđe pa usporila da predahne, rekoh DA LI NE UMEŠ DA POPRAVIŠ ZADNJI MENJAČ PA TI JE UVEK U NAJVEĆOJ BRZINI, ILI SI PROSTO MAZOHISTA?
... na šta nisam naravno dobio odgovor, i ubrzao ostavivši krkana u prašini


četvrtak, 21. srpnja 2022.

just another piece of mind

primetio sam da imam duplo više klikova na blogu kada u naslovu bude bilo šta što neko može ukucati u gugl, pa obzirom da mi prija popularnost, nastavljam u istom stilu.
to što ovaj višak publike dolazi iz pakistana ili botsvane mi ništa ne smeta, bujrum.

elem danas je bio malo netipičan dan iz prostog razloga što sam nakrcao još jedno trčanje ujutru i to opet brdskih 11km, pa sam imao solidno umarajući dan na poslu, pa sam još nešto uzeo da radim, i nakon toga mi više nije bilo do bici TRENIRANJA (RADI CAPS LOCK!)

... nego sam samo otišao laganih par sati po brežuljcima iznad grada gledajući da nije neko pobacao neko kuče mače pa da ga donesem negde niže vodi jer ti što bacaju štence baš i ne razmišljaju šta će piti na brdu na divljoj deponiji na tri kilometra od najbližeg potoka, a autonomija kretanja im je jedva par desetina metara.

no srećom ne nađoh nijedno, iako se broj divljih deponija upetostručio.
A EVO I ZAŠTO
naime na par raskrsnica gore na asfaltu koji ide povrh brda, postavili su kamere i napisali zabranjeno bacanje smeća prostor je pod video nadzorom.
i šta se onda događa a logično je i bilo očekivati, na svakom kolskom putu koji ide kroz šumu, se na svakih stotinak metara formirala nova mini deponija a kako vreme prolazi sve su manje mini a sve više maksi.

i tako je umesto na velikoj raskrsnici tj proširenju gde se puteljak uključuje na asfalt, i odakle je bilo lako bagerom ili čime već pokupiti sve stare kauče i razbijene wc školjke i televizore, sada sve to fino raspoređeno celom dužinom i površinom šume, na puno nepristupačnijem terenu za čišćenje, pa će tamo i ostati i nastaviti da se gomila.
balkan.

štos tiče brojaka, sa jutrošnjim trčanjem sam one NB EVOZ doterao do 200km, a julsko trčanje do 70km i to je skoro sve u zadnjih nekoliko dana.
biće to rekordno malo ali zato na bicikli već imam preko tisuću i to sve na mtb-ajkovima, ništa na laganoj cestovnoj.

srijeda, 20. srpnja 2022.

just another boring srida

moram guglovat kad se menja zodijak.
zodijače moje mače moje luče lutajuče...
"22.jul 22:07 Sunce ulazi u Lava".
kako simpatično, 22.07. u 22:07
dakle imaćemo još dva dana u rakovima i krabama.
i posle imamo neke sumanute prognoze, navodno će ići 37 pa 39 i zaključno sa subotom +43°C, jedva čekam zbog ovih što kukaju na vrućine, da vide da ovih suvih 34 nije ništa strašno.

danas sam nastavio sa šemom iz dva dela, pa sam ujutru otrčao polubrdskih 11km i to življe nego prethodnih dana onih 8+7km, a popodne sam malo u ekspediciju biciklom a malo mobitelom.
u prevodu zastao sam na jednom vidikovačkom punktu i analizirao mapse usput gledajući predele i kontao kuda bih jednom mogao proći.
ali to je više za bajk + patike, a ne ovako za sprinterice koje nikako ne vole silaske s bicikle.

teška srca sam se pomirio sa faktom da mi se rasprodala velika brusilica (za 23cm ploče) u lidlu ali zato neću propustiti perač pod pritiskom koji je takođe 2/3 cene od sličnih modela po prodavnicama alata.
štaviše od silnog uzbuđenja smo jutros iskombinovali to trčanje da u povratku prođem pored lidla i da to natovarimo loli na gepek od city bikea, čak smo i tregere poneli, no preračunali smo se za jedan dan pa ćemo sutra morati opet.
tja.

utorak, 19. srpnja 2022.

just another manic tuesday

utorak je dan za pijacu i odemo obično oko 7.
kad ono sa bicikle kad izlaziš pored reke, ukaže se neki dim iz grada.
i umesto na pijacu produžimo prvo prema tamo da nađemo gde gori i šta.
kad ono užas, šest kuća sa lokalima jedan do drugog, vatra guta bez žvakanja.
vatrogasci bacaju crepove na ulicu da mogu da uđu ispod i ugase grede, užarene grede propadaju u lokale.
sve je krenulo od dve pekare desno i nošeno vetrom išlo dalje, tu je neka prodavnica maskica za mobilne i menjačnica, pa butik odeće, pa zlatara, pa još jedna radnja.
pa kad su iz neke prostorije u pozadini, iz zlatare krenule eksplozije, valjda tamo drže neke kiseline za ispitivanje nakita ili kajgod.
prodavačice iz pekare istrčale u keceljama i klompama, valjda im stvari ostale unutra, sede na ivičnjaku i plaču.
žena čiji je butik vrišti na vatrogasce da će joj unutra izgoreti neke haljine, a njima su haljine svakako zadnje na pameti jer gore kroz potkrovlja požar može da zahvati još barem tri kuće dalje u pravcu vetra.


nakon toga odemo do pijace, pa ja opet na trčanje polukružno gradom da bi se vratili preko mosta sa kojeg se vidi pozadina tih kuća, vatrogasci i dalje gase, sve i dalje gori, i ne vredi, odosmo na posao.

nakon posla je pisalo u vestima da je ugašeno pa sam mogao na vožnju.
imali smo dogovorenu večeru sa drugaricom u pola 7 pa sam od 14 do 18 izveo najdužu moguću vožnju i popunio taj vremenski prozor do poslednje sekunde, i još desetak minuta preko.
ćevapi su bili odlični, taman kao rikaveri od tih 74km mtb-om, a uspeo sam i da prođem jednim novim putem.
očekivao sam asfaltić jer "sa one druge strane" krene asfaltić, no kad sam krenuo sa ove nove strane, odmah nakon jako strmog kilometra sam upao u kamenjare i tu mi je i otišlo tih desetak minuta, da ne kažem akademskih.

ponedjeljak, 18. srpnja 2022.

just another manic monday

zašto je maničan, pa zato što nije.
nego sam napisao blog i ostao mi u draftsima, da ne kažem u skicsima.
a dan jeste ipak bio malo maničkast jer se sve nešto oteglo i nekako mi nije bio dan za biciklu nakon onih 130km juče i kao hajd ujutru da odem malo na trčanje pa ću posle videti šta ću, a šta posle posla imaš i da gledaš šta ćeš kad ti se nigde ne ide.
no kako sam krenuo na trčanje video sam da će to biti "mrka kapa".
tako se u ovom kraju kaže za "neće o' tog posla biti ništa".
pa sam malo kao potrčkavao pa malo šetao kroz šljivike i livade i eto.
našao neke ostavljene štence na brdu kod prodavnice pa i to zaboravio da objavim u lokalnoj grupi ljubitelja.
imaš ljubitelje životinja, to su oni svaštari, a imaš i one što probiraju, to su ljubitelji pečenih životinja.
i tako sam malo dopunio onih jutarnjih 8km pa bih slično i sutra i narednih dana, jer ako rano ustanem uvek ima nešto vremena pred posao.

nedjelja, 17. srpnja 2022.

drugo poluvreme Jula


sa društvom do prevoja odakle se pruža pogled na Bosnu, 
i onda su oni ostali na vidikovcu da menjaju gumu 
a ja se spustio 15km do Drine, i vratio nazad istim putem.

129km vožnje, smešan prosek jer smo išli baš lagano, 
oni su išli cestovnjacima a ja mrcinom od mtb-a 
doduše gradskom varijantom bez amortizera i krampona 
ali 15 kila je 15 kila, 
bolje Fatu dvaput nego 15 kila kotrljati preko Debelog brda.

subota, 16. srpnja 2022.

pola jula

eto danas 16. u podne je prošlo dakle 15.5 dana Jula odnosno julija, jer je valjda july došlo od julije cezar, kad već nije hteo da se zove jul neko đuli kao ona danijelova evrovizijska pesma.

a šta povezuje julijusa cezarusa sa isusom, pa eto to što sam u prvoj polovini julija pretrčao 33 kilometra a legenda kaže da je đizus toliko živeo.
ili je umro u 33-ćoj, nemam pojma, mrzi me da guglam sad.
ovako je neizvesnije i zanimljivije.

A EVO I KAKO JE DOŠLO DO TOG TRČANJA (CAPSLOCK RADIIIIIII)
I TO BEZ PRITISKA, SAMO LAGANI DODIR LEVIM MALIM PRSTIĆEM I FUĆ!

juče se zapalila gradska deponija pa smo stajali da posmatramo kao da se radi o nuklearnoj probi.
nešto je pucalo, dal flaše ili boce spreja u kojima ostane plina, tek svaki čas po jedan BUM!
(OPET RADI CAPSLOCK
prosto se iznenadim kad proradi, 
upali mi se neka lampica da nešto nije prema očekivanju)
i ja otišao dalje, bile slike po fejsu, blać srać, i jutros svanulo samo +20 rekoh da li bih mogao malo da se podsetim kako to uopšte izgleda kada pokušavaš da trčiš.
i trup trup opet odemo tamo, Lola na bicikli pony, što je Milijana gony, dima koliko hoćeš ali vatre malo manje doduše, i umesto jednog 5-6 kamiona vatrogasne sile.

i još mali polukrug okolo po gradu i dopunim do 9km.
pffffff.
piše mi prosek 6'04''/km ali na dosta mesta sam stao pa dok upalim telefon pa otvorim stravu pa stisnem PAUSE, prođe i po deset sekundi, i tako u gotovo svakom kilometru po jednom.
tako da je sve ušlo u prosjek.
ali nema veze.
eto podsetih se kako trčanje izgleda.
a nisam ni morao.

posle toga uzeo da očistim bicikle, pita Lola treba li mi neka krpa, sunđer, voda, rekoh TREBA MI ČELIČNA ČETKA, obzirom da je ovaj svoj bolji mtb poslednji put oprala nikad, a ja sam ga poslednji put čistio takođe skoro pa nikad, koliko se to "nekad davno" otkotrljalo u povijest.
izborih se nekako.
promenio i sebi paknove prednje, izlizali su se skroz do onog ležišta koje nosi gumu.
dakle sutra treba otići negde gde ima puno prilike za kočenje.

petak, 15. srpnja 2022.

grobarska posla

ujutru je bilo svakakvog posla pa mi ni najkraće trčanje nije palo na pamet, i sve se vrtelo oko dogovora sa komšinicom da nešto zajedno odroštiljamo predveče.
onda je umrla neka baba u komšiluku koja nam nije uopšte bila bliska ali ovoj drugarici jeste i onda smo odložili roštiljanje.
i onda sam pomislio eto ipak neću morati da zbrzim vožnju.
i onda se javila druga drugarica iz beograda da joj je uginulo kuče.
koje smo mi doneli biciklama u malenom rancu iz sela nekih 35km odavde.
nešto poput minijaturnog terijera.

i sad kreće život sa svojim putevima i stazama.
otac je kuče utrpao u neki džak da bi ga negde odneo i bacio.
jer je ta kuća na prodaju pa da ga ne bi bageri za koji mesec iskopali i odneli ko zna gde.
otac živi na drugom kraju grada ali je svraćao da je nahrani.
ali ima tu i još jedna začkoljica.
u neposrednoj blizini, par ulica odatle, žive i brat i snajka.
koji pazi sad NEĆE (PRORADIO CAPS LOCK, UZ PRITISAK IZ SVE SNAGE, UMALO STO DA PROBIJEM) da dođu da sahrane kuče, eto, neće.
oni "rade od kuće", dva lenja i razmažena debila kojima je "cimanje" da se petljaju oko bilo čega.

i sad ajd što joj je umrlo kuče nego još dodatna sramota da ona iz beograda mora pored tolike porodice ovde da zove nas, da joj pomognemo, da se kuče dostojno sahrani u nekom kutku velikog dvorišta pokraj nekog drveta. 
i tako sam ja sa ašovom na bicikli pony preko pola grada na +34 klaj klaj pa kopao pa zatrpavali i tako to.
i posle toga na laganu recovery vožnjicu.
nisam ništa snimao nego ću taman sad natenane da izmerim u nekoj aplikaciji i jučerašnju avanturu i današnju turicu.

četvrtak, 14. srpnja 2022.

dan pre petka

veče uoči petka
suton pred petak
pomrčina četvrtačna
ako su petak peti i četvrtak četvrti, zašto sreda nije tretak ili trtak
onaj posle nedelje ili seoski rečeno po nedelji, to je ponedeljak
a zašto se ovce teraju u tor sutradan, nikom nije jasno
zamisli rodiš se u utorak pa ti ne daju napolje, pffahahahha

elem ovako je išlo
pre nekog vremena mi je drug tu lokalac poslao u poruci obeležen jedan novi asfaltić
kaže uzano i strmo, mora polako da se vozi
pa kako da vam kažem, ono je bilo kao video igrica
i posle sam pronašao još par puteljaka
jedan me odveo ljudima u dvorište pa sam morao nazad, drugi me odveo na fudbalsko igralište prekoputa manastira, ne znam imaju li opatice neku svoju momčad
opatičad

i tako levo desno onim novim bajkom sa 29'' točkovima
pa sam malo onako bezbrižnije letio po kamenju
usput pripitomljavao neke kučiće što vazda laju i jure sve živo
uspešno
i tak
trčanje i dalje na aparatima
trčaću više kad budem malo smršao, 
a smršaću kad budem više trčao.
otvoren krug bez početka i kraja 
pa ne znam kako se u njemu zadržati

srijeda, 13. srpnja 2022.

dan posle utorka

iliti što bi atomci rekli, jučerašnje sutra.
tojest današnje danas.
krenuo blogoje na trčanje pa napravio biciklistički trening.
sreća da nisam bio na poniki nego barem na običnom bajku.
TO TEŠKO KO CRNA ZEMLJA! - uskliknu junior koji mi je pravio društvo na početku.
plan je bio da odem biciklom do pod planinu, tj do onog čuvenog sela 24km od kuće, pa da nešto malo otrčim poslednjeg umerenog dana pred vreo talas.
tek nakon nekoliko km skontam da mi se neko zalepio za zadnji točak.

mali nema nameru da pomoli nos na vetru, jakom, očigledno me spazio u daljini i zaleteo se pa se zalepio kao čičak i sad uživa u zavetrini.
tu odvezem nekih desetak kilometara progresivnog tempa i bogme pred kraj mi je duša bila u nosu.
nisam poneo flašicu pa sam mesto razdvajanja (ja levo on desno) iskoristio da se napijem vode.
jer sam nobelovac za užinu jeo neke slane stvari i kreće mi pena na usta, onako polagano.
u međuvremenu se skroz razvedrilo, i postalo još nemogućije za trčanje.

rekoh otići ću na izlet negde uzbrdo i samo strčati nazad do bicikle, iz tog sela jelte.
i tako je i bilo.
odatle standardno preko brda strmim puteljkom na drugu magistralu, na par mesta sam gore i pregurao jer nisam imao kramponke a bilo je previše peska i kamenja.
dole opet stao da pijem vode ispred neke kafane, tek prolazi jedan razbacani na trkačkoj.
krenem u lov za njim.

ali avaj, na svakom pravcu mi odmakne po još 50 metara, moja kršina od mtb-a prosto nije za trke.
i tu me pogleda onaj odozgo, tačnije namigne mi, i pošalje mi kamiončić pretovaren nekim kršem.
ja hop u zavetrinu, i hop nakon par km eto me pretičem razbacanog.
ajde debeli, viknem, čime ga pogodim u žicu da krene da sprinta.
malo je išao iza/pored mene ali se očigledno plaši da ide u zavetrini, pa je napravio skok i na jednom mestu gde je kamiončić usporio, odjurio ispred.
no naravno nije predaleko odmakao.
nakon još par km ga opet pretičemo, on vidno usporio i nateže vodu iz bidona.
ja fiju za kamiončićem u grad, ćao.

ovo se nekad zvalo "trening", lagana vožnja sa dva bloka na anaerobnom pragu.
šteta što je tur d frans već pri kraju, mogao sam se priključiti, kad već ovako fino treniram.
ne bih ga baš pobedio na bicikli od 15kg koju sam sastavljao od starih delova "da se ne baci" ali ne bih bio ni predzadnji.

utorak, 12. srpnja 2022.

utorak

zašto menjati tim koji dobija, pomislih, 
i nakon jučerašnjeg stavih jednako kreativan naslov.
baš pre par minuta na poslu (ne radi caps lock, šmrc)
jedna žena reče
"tanka je linija između genija i ludaka".
na šta ja dodadoh, s tim da samo poneki genije priznaje da je lud,
a gotovo svi ludaci misle da su genijalni.
dakle nije baš recipročan proces.
neće kiša iz bare u oblak, barem ne u obliku kapljica.

i tako je došao famozan dan za trčanje.
ako će mi ovako sveže biti noge svakog dana, 
onda ću svake večeri preskočiti makar i kap piva,
kao što sam sinoć.
rekoh e baš neću.
kao što je bijelo dugme imalo album eto baš hoću.
a je neću.
ne moraju svi da hoću.

nije to bilo ništa spektakularno, ali eto.
juče je bio nekakav poluodmor koji mi je očigledno prijao,
a verovatno se nisam preterano istrošio ni od onih skoro 6 sati poBosni.
prekjučer jelte.
uzeo sam one NB EVOZ
PRORADIO CAPS LOCK
tojest nije proradio sâm od sebe nego sam ga pipkao, udarao, 
i na kraju ga utisnuo, rekoh probitiću tastaturu, 
i upali se ona plava lampica u ćošku!
dakle um caruje snaga pali capslock.

sve u svemu all in everything 12km, nešto malo jače, 
150m uspona, prosek oko 10.5 km/h, najsporiji km 6'25'' a najbrži 5'25'',
nije baš da bih pobedio VŽ polumaraton za koji mi je jutros stigao pozivni mejl.
ne bih ni u kategoriji ušao u top 10 na takvoj trci a kamoli u top 3.
možda u tenk 3.
moram smršat.