19 travnja 2024

neraDan a nije nedelja

danas smo zbog rođendana proglasili osobni državni praznik i ne radimo na poslu.
mini godišnji, vaistinu!
kao prvo ajmo na pijacu.

rekoh neću biciklom, zima je, ajd malo da otrčim do pijace i nazad.
taman ne bih ni počeo da se znojim, pa malo predahnem, pa istih kilometar i po nazad, opet bih ostao suv, no Lola predloži da dođem naokolo do pijace da ne stojim tamo džabe i tako napravim čitavih 6km uohooo.
kakav početak!

pa mala šetnja sa psima, tojest nije ni mala, 4km, pa po pečenje, pa do lidla, gde ćeš na rođendan nego u lidl, srećom je na kasi bila drugarica pa smo se fino ispozdravljali.
sad kujem planove za ostatak dana.
obično bude ovako u nedelju, trči levo trči desno i onda mi na kraju ne ispadne ništa od dana, osim onomad kad sam otišao negde bajkom no bilo je 30+ stepeni pa bih se svakako lepo proveo bilo gde.

sad je pak opet vetrina i oblačno i grozno ledeno i nemam pojma šta da isplaniram a da mi ne presedne i ne propadne slobodan dan.
budi pametan, ponavljam sebi, samo sam zaboravio šta to tačno znači...

18 travnja 2024

ovo podosta NIJE loše

danas neverovatnih 13+1 km, A EVO I KAKO!.
obzirom da je juče bio potop i neverovatna zimoća, pa niko od nas nije mogao biciklom do onih psića na brdu, tojest jedna je mlada ženkica - poodraslo štene, a druga je mlada majkica koja je sada ostala bez dece.

i lepo se opremim ja ujutru, majica i duks onaj novi Nike, da ga isprobam, plus ranac onaj sa dve bočice na grudima i sa psećom salamom u velikom džepu na leđima.
taman da me greje.

krenulo je polako i traljavo, barem sam tako mislio, no iako je bilo prohladno imao sam vetar u leđa i bilo mi je toplo do brda.
nisam ni znao da ću do kraja da nagrabim preko 300m uspona, a još sam se vraćao ravnijom varijantom, za ukupnih 13km.

čak sam u jednom času skinuo majicu i ostao samo u duksu, pa je umotao (majicu) na mesto one salame koju sam potrošio, no kad sam okrenuo i skontao kolika vetrina ledena duva, brže-bolje sam sve opet obukao nazad na svoje mesto.
džabe izdangubih 2x3 minuta na presvlačenje.

obzirom da mi se juče dopala ona nadoknada, danas sam pak u puno manjoj pauzi otpešačio stazom kroz šumu do vidikovca iznad grada i strčao 1 kilometar pored spomenika Stevanu Filipoviću iz Opuzena, opet bolje je 14 ukupno nego samo onih 13 od jutros.
dakle u dva dana dva puta po 14, bingić! (mali bingo)

17 travnja 2024

plivanje surfovanje i ronjenje

patike su mi surfovale po barama, čarape plivale u patikama, a noge ronile u čarapama.
sve sam pokrio.
elem ovo je definitivno bio jedan od onih najgorih dana koje možeš da zamisliš.
padala kiša celu noć, na planinama sneg, Dubai potopljen.
kad mogu da prave Beograd na vodi, mogu i Dubaji, nije on ništa lošiji.

i krenem ja pre posla da odjurim neki kružić BILO KAKAV za slučaj da se ipak prijavim na Beogradski.
prvo sam malo preskakao bare, pa zaobilazio onako napola nonšalantno, da bih pred kraj trčanja naravno trčao posred bare jer što si mokriji sve manje te je briga.
vidim da ću nakupiti 10-ak km ako još malo zavijugam pred kraj tu po blokovima (kvartovima) i nisam ni gledao na sat, tek izašlo mi je kad sam ugasio 10.01 km, eto kao neka kompenzacija za sve one treninge koje sam završio sa .97 ili .99 km, eto iz štosa.

popodne je bila malo jača pauza na poslu pa sam prošetao starim putem za manastire i strčao nazad 4km, vidno je otoplilo u odnosu na ledeno jutro i to mi je baš prijalo.
skupljaju se kilometri ali nekako traljavo.
videću šta će biti sutra. 

16 travnja 2024

ode mas u propas, upro pas --->>> prstom u mas

jedno malo nigde i ništa
još jedno u nizu, that is ("točnije")
imao sam baš lep plan, krenuo mtb-om rano ujutru
posle kilometra, Lola skreće ponikom na pijacu a ja produžavam pravo u brda
merkam oblake, piše da je +19, ja u kratkoj opremi
najavili su +25 ali da li će toliko i biti
oblaci i vetar, nije isto kao kad je žarko sunce, nekako sve deluje hladnije
razmišljam da li da okrenem na drugu stranu, ne ka brdima
pogled u stranu, da, ima nekog neba iza
utom shvatam da sam zaboravio telefon

nije baš da smo povezani pupčanom vrpcom ali ako sam planirao malo duže putovanje, nije zgoreg imati ga pri ruci
a i zbog fotkanja
jer ako se ne vratiš sa albumom fotografija, kao ni da nisi bio u firenci jelte
okrećem nazad, vraćam se kući
raspoloženje mi opada
nema veze, rekoh, otići ću sa psima u šetnju, oni će se radovati
pa na posao tih sat i po koje sam mogao i da izbegnem sve do popodne
nema veze
malo smo jurili patke, malo lajali na helikopter, malo ulazili u reku

pa na poslić, pa na bajk/hajk
ništa spešl
lepo je po bregama, nisam odavno tuda protrčao ali ni hajk nije loš
strčati uvek možeš u povratku
nizbrdo se i govno kotrlja, što bi rekao Ja, kad je samokritičan

stigao je prvi deo pošiljke
poštovani, vaša pošiljka možda bude podeljena na više pošiljki, ukoliko ne budemo mogli da vam sve pošaljemo odjednom
došao šuškavac koji se može spakovati u neki unutrašnji džep pa bude manji od pesnice
materijal deluje vrlo dobar

stigao i duks, isto nike, takođe deluje puno kvalitetniji od onog iz lidla
drukčiji materijal, ne deluje da će se natopiti znojem pa visiti sa mene
zašto sve što je kvalitetnije mora da se doplati, oh, zašto
sutra će stići i neka jakna trenerka, nejasno u naslovu a sa slike nisam mogao da pogodim koliko je to tanko a koliko debelo
bumo vidli

taman je ovo govno od vremena pa ću stići svu tu zimsku garderobu da isprobam
koliko pre dva dana mi je garmin na bicikli pokazao +37, sutra ću se probuditi u +5
prolećna kolekcija "leto-zima 2024."
milina

15 travnja 2024

odloženi efekti

trening je prošao pre 15 sati a ja i dalje nastavljam da jedem :-)
vidiš ti to...
nakon jutarnje šetnje sa psima, pored reke, vrtim podatke na satu, kaže da sam loše spavao i da ću se danas lakše umarati (lažu, pola sata sam usisavao kuću, baš onako pun snage) a HRV mi je dotakao dno života sa samo 32ms no doduše lični mi je 29ms, taj donji, dok mi je gornji lični 60ms što kažu da je skroz dobro za ovako matoru drtinu

gledam šta sam to sve naručio jer mi je za koji dan rođendan, i baš jedva čekam rezultate te VELIKE AKCIJE DODATNIH 20% POPUSTA NA SVE
na jednom piše wind jacket, na drugom piše da je šuškavac mada isto izgledaju, a na trećem da je dukserica, to jedino nema kapuljaču
nikad nisam trčo sa kapuljačom ali otkako sam kupio one slušalice "za na uvo", možda će mi i zatrebati

igrom slučaja (da li je išta slučajno?) u najavi je neko kataklizmičko zahlađenje, pa daj bože da ta porudžbenica stigne što pre, taman tamo sreda četvrtak petak da isprobam sva tri tzv. artikla
to znači da bih opet morao da trčim, fuj, a tako sam se lepo naložio na biciklu
rekoh taman sam zaređao vikende 100 pa 130 i baš bih sad morao 165 pa 200, kaj ne
ali mućak

potvrđeno je da je Beogradski = Državno, vidim u viber grupi od kluba
moram proanalizirati raspis da bih znao do kada su prijave tj kada se šalje spisak u Savez
baš volim ta prvenstva za koja je besplatna startnina, a taman usput moram da uradim i lekarski što je još i lepši doživljaj od maratona, kad me med. sestre golicaju onim elektrodama za EKG

14 travnja 2024

mini epski

mini epski dani su i kada pretrčiš Plitvički maraton bez da si igde prohodao, u protivnom je to samo jedan malo duži izlet, ali mi je zato epski bio i onaj Tara trail od 58km iako sam na par mesta morao pjehe obzirom da smo imali 40% uspone pa šake na kolena i guli guli guli...

no iz nekog razloga sam utuvio da na bicikli mora biti preko 200km da bi bio epski (trening, izlet, dan) no danas sam uspeo da postignem puno više od planiranog a i ona osnovna ideja je bila već mini epska

od svih "puteva kojima nisam prošao", neko vreme merkam jedan žestoko planinski no taj mi je još uvek pretežak za ove neutrenirane noge, a nadam se da će biti još lepih vikenda do kraja godine
na kraju krajeva, tek je počela tzv. sezona za bicikliranje

prošle nedelje sam krenuo na istu stranu pa malo više skratio, a danas sam opet odustao od tih visokih planina i krenuo u malo skromniju avanturu
takođe jednim "putem kojim nikad nisam", pa pomoz bog, rekoh, preživeću
prvi kilometar u nepoznato i odmah 14% uspon, kikiki

nakon 3.5km cvrc nema više asfalta
očekivao sam to, ali puno dalje, mapsi su mi izračunali da je ta prečica preko brda nekih 24km
rekoh bajo moj ako i odande imam samo 3.5km asfalta, ima sit da se oprašim na makadamu
kao nešto su nasipali pa je to više pesak i prašina nego makadam
zato je svuda nizbrdo bio makadam-kamenjar, a meni gume oćelavile, kramponi se izlizali, plus naduvane na 4 bara jer mi je većina terena asfalt pa da se brže kotrlja
no zato po makadamu nizbrdo ideš kao kroz bljuzgu, šetaju gume gde one oće

uplašiše me dvoje iz jednog džipa koji su mi rekli da je put sve gori i gori i na kraju zemljani koji ide kroz šumu (?) no oni očigledno nisu išli istim putem kojim sam ja hteo
nakon nekoliko povuci potegni momenata ugledah asfalt
rekoh to je samo malo kroz selo, daj šta daš
no selo je dugačko nekoliko kilometara a bogme i pod nagibom (na par mesta 16%) i kad sam ga celog prošao asfaltom skontao sam da do varošice pod drugom stranom brda mora biti još širi asfalt, kao što je i bio
imao sam tačno 5km makadama, od čega samo kilometar "teškog", ostalo je lakše vozljivo

kada sam došao na najudaljeniju tačku vožnje, 65km odavde 65km glavnim putevima nazad, već sam bio prezadovoljan
i nakon nekih 8km ugledam putokaz-prečicu za jedno selo kroz koje sam pre par godina trčao (došli autom pa napravili krug, ja trčao a Lola mtb-om) i skrenem bez razmišljanja
AJME KAKAV BONUS
predivan istarski krajolik, nov asfaltić, vijuganje, strmo gore-dole, a sa grebena pogled na brege i planine, livade i šumarke, praznik za oči i dušu

i dođem u to selo i zaglavim bogu iza nogu
čak nađem putokaze od mtb-maratona no on je išao nekako popreko od ovoga što je meni trebalo
nakon deset stajanja i analiziranja mapsa, naiđe tip na motoru i kaže mi AJD ZA MNOM
i tako ja ko na tur d fransu, doduše tip nije imao tv kameru, za motorom pun gas do kritične raskrsnice gde mi je pokazao prstom gde da skrenem
(tog puta uopšte nije bilo na karti!!!)
još malo po prašini pa izbijem na još jedan nov asfaltić koji me serpentinama katapultirao na glavni put

odatle dalje sigurica kući, imao sam tri nova otkrića, savladao 129km i 1700m uspona, kući me čeka žena a pored nje pita od lososa iz lidla, pohovane bukovače, salata i pivo, šta ćeš više od života
spustim na najmanji zupčanik pozadi i nagazim hronometar da na poslednjih 20km malo popravim prosek, eto čak i treninga (6 sati ravno!)
mislim da je ispalo ovo neuporedivo bolje od one treking lige na +35° Celzija

13 travnja 2024

nije petak al je trinesti

opet sam se predomislio kao i za prethodnu treking ligu
A EVO I ZAŠTO
naime postoji spisak razloga, što bi rekao đule van gog
prva stvar, neće svaki vikend biti ovako lep
kad je već lep vikend, da li je bolje nedelju sunčanu i toplu, bez bitnog najavljenog vetra, potrošiti na sedenje tri sata u autu i trčanje dva sata kroz prašinu...

ili organizovati neku dužu vožnju biciklom, koja bi svakako mogla da ima koristi (u smislu treninga) kao i dva sata trčanja?
uostalom mogu svakog dana otrčati isto toliko ako baš hoću, i to ujutru kad je manje ubitačno glede žeđi

drugi razlog je da ne moram prati auto, lakše je odustati, ko želi nađe izgovor, i ostale mudrosti sa fejsbuk stranice meše selimovića
kad pomenuh mešu, setih se vesti da je umro roberto kavali, čuveni dizajner, samo nisu rekli da li je umro original ili kopija iz kineske radnje

treći razlog je zajednički interes
obzirom da je Lola rekla da je umorna i kako bih joj samo džabe pakovao biciklu u gepek da se tamo provoza po mačvi dok ja trčim, nego da bi samo sedela pored jezera i odmarala se, ispalo mi je to nekako tupavo, da i ona na to potroši dan tojest ista ona tri sata u autu (1.5+1.5)

kad sam sve to zaključio i stavio točku, seo sam na bajk i provozao se tu po bregama lagano par sati čuvajući se za sutra
nije baš ni da mi je bilo do treninga u subotu popodne, otkako radimo 6/7 dana evo već punih godinu dana

12 travnja 2024

Fato, Fato, Fato, ti si moje zlato

razbolje se ljepa Fatma, jedinica uMajke
joj ko će sad prati auto od prašine
ispade da je bolje voziti ga nego da stoji u garaži
doduše, ovako je bolje za prašinu, ako već nije za auto
sačekaš da se na krov slegne prst debljine pa onda isteraš na proleće i opereš sve odjednom
ekonomično, nema šta

prijavio sam se za treking ligu u nedelju, pa ko velim jutros mi je zadnji dan za razumno trčanje
to znači da bi sutra svako trčanje bilo nerazumno, no ne mora da znači
par kilometara dole ili gore nije nikog satrlo
ali sam zato jutros "odradio" jedan od težih krugova
iskreno, u par navrata mi je došlo da prohodam na naj strminama, ali nisam

setio sam se da sam sinoć ostavio kod Vištice na instagramu komentar, gde je on držao blic kurs planinskog trčanja i objašnjavao nešto o dužini koraka i težištu
pa sam se ja umešao dodajući da volim i da variram kadencu (broj koraka u minutu) i da je maksimalno usporim samo da ne bih prohodao gde je turbo strmo
i kad sam već na internetu bio tako pametan, rekoh sebi ćuti i trpi
bole noge majko, ali ja uporan
bogme bio sam ponosam na sebe kao malo dete
mislim, tuda sam ustrčao već dosta puta ali jutros mi je bilo posebno teško
11km i jako težak krug, sa salomon prsluk-rancem, da se malo uhodamo nas dvojica
za slučaj da odem na treking, najavljeno je +26° pa ko velim...

11 travnja 2024

dvaput je dvaput, al Fatu bih triput

samo nekoliko puta sam trčao triput u jednom danu, a jedared sam trčao i četriput!
to je bio onaj januar kada sam se takmičio u Strava čelindžu i zadnjeg dana nabio 75km, sećam se da je bilo nešto ujutru, pa u podne samo valjda 8 pa popodne 25 pa uveče 21.
odatle ispade da je i ujutru bilo 21, moguće, mada mislim da je bilo 17 ili 19.
ima to u nekom blogu ali ko bi ga sad tražio.

elem juče sam imao jedan mali dodatak, skroz egzotičan.
vezao sam biciklu ispod jednog senika, štale, čega već, ozidana kućica u kojoj drže kukuruz i bale sena sa velikim tremom ispod kojeg hranimo tu kuju kojoj smo juče srećno udomili poslednje štene.

i kad sam već tu, rekoh da vežem biciklu, a nisam poneo onu najveću sajlu.
nego sam imao dva katančića, dovoljno da zavežem žice na prednjem i zadnjem točku, tačnije za zadnji točak sam zakačio ranac kojem sam kroz rajsferšlus provukao mali katančić pa je tako to bilo 2-u-1 rešenje.
jeste da tuda niko ne prolazi i da se ne vidi sa slabo prometnog puta, ali ipak e-bajk je svima privlačan jer svi znaju da "puno košta".

strčao u potok samo meni znanom prečicom, popeo se na put sa druge strane potoka, koji ide gore po grebenu kao i ovaj, pa se drugom prečicom takođe preko potoka vratio na asfalt 300m od bicikle.
jeste da je samo 2km i samo 12 minuta, no ipak mi je laknulo kad sam našao biciklu na svom mestu.
tako sam zaokružio jučerašnji dan na 10km.

april je krenuo traljavo, 
10km pa dan odmora, 
7km pa dan odmora,
13km pa dan odmora,
pa 101km biciklom pa dan odmora,
pa 9, 10, 6km koje prijavljujem evo jutros
ajd barem sam spojio tri dana u nizu 

tanušnih mršavih 55km, 
nekad sam umeo više da pretrčim u samo jednom treningu

10 travnja 2024

red loše red neloše

danas je pak krenulo nit loše nit neloše
da sam ostao na 6km bilo bi loše
opet ostavio biciklu na izlasku iz grada i popeo se 3km uzbrdo
pa vidim da sam umoran, da trčim i tromo i sporo
krenem nazad, rekoh i šest je bolje nego ništa

no kao, imam ipak desetak minuta vremena viška, kopkalo me par puteva koji vode u šumu, da li igde izađu ili samo služe lokalcima da kradu drva za loženje i prodaju

prvi puteljak je izbio u nečiji voćnjak, pa dalje nizbrdo u potok, odatle sam se vratio i ipak zapucao onim u šumu
dalje sam jedno po jedno razdvajanje ispitao pa odustao kada se pretvori u neprohodno šipražje, a onaj koji je najdalje išao, taj je takođe počeo da se pretvara u stazice i na kraju u - ništa!


no tu sam ugledao na mapsima da iznad postoji nešto što je u trenutku satelitskog snimanja delovalo kao put, pa sam krenuo u tom pravcu.
sada mi se već nije vraćalo, jer sam nakon trčanja normalnim šumskim putem, pa malo uraslim svuš svuš sa sklanjanjem grančica kao bojan križaj u slalomu, pa sam nakon peuze nastavio peške 50m, i rekoh idem napred pa štagod

i eto ga!
izađoh na još lepši put od onog kojim sam uopšte dole krenuo, i vratio se na makadam sa kojeg sam krenuo u avanturu
neloše, mada bi 9km bilo bolje od 8, a 13 još bolje, no avantura nosi pet bodova tako da smo opet stigli na lepu trinaesticu

09 travnja 2024

crtice iz prethodnih životâ

napokon 

nešto mi je iskrslo na poslu da uradim, neka sitnica, i vratio sam se za laptop i gledam u ovu reč NAPOKON i pojma nemam šta sam hteo da započnem u toj rečenici.

imam tu već pominjanu česmu odnosno izvor obzirom da nema nikakve slavine, nego mnogi takvi izvori se u okolini zovu Ovoga česma Onoga česma, pa mi se zato omaklo.
a tuda sam trčao neki, puteljcima dosta puta, ranije, i baš mi je gušt da malo "obnovim gradivo".

par puta sam išao glavnim putem pa tu na jednom mostu ostavljao biciklu, i nakon trčanja išao biciklom bonus od 2+2km do izvora.
jutros sam pak zapucao naslepo skroz do gore, nadajući se da će u toj pustoši biti nekog saobraćajnog znaka za koji bih mogao da vežem skupocenu poniku od dva dinara.

srećom nađoh znak na raskrsnici dva puteljka od kojih ne znaš koji je nižeg razreda, odmah 100m iznad česme.
a balon od 6l za vodu sam sakrio u žbunje, jer da sam ga ostavio u korpi bicikle dobio bi krila u roku od pet minuta, čim bi ga prvi domaćin spazio iz auta.
onaj lep šareni balon od destilovane vode iz Lidla, mami da ga uzmeš kao da da si video 50 evra izgubljenih na asfaltu.

uglavnom treće podsećanje na te puteljke mi je donelo dosta lepih uspomena, kao kad slušaš pesme koje si u mladosti slušao pa se opet osećaš mlad, uz Maršala Tita, junačkoga sina, nas neće ni pakao smet', mi dižemo čelo i kročimo smelo, i čvrsto mi stiskamo pest!

i tako sam u blaženom zanosu kao da nosim štafetu, požurio tih avanturističkih 9km tokom kojih mi je kroz glavu proteklo duplo više nego da sam otrčao 15km utabanim svakodnevnim stazama.
nakon trčanja sam izvukao balon iz žbunja, umio se i napio vode, i sa natočenom izvorskom vodom se sjurio nazad u grad.

08 travnja 2024

Gavrilo di, Gavrila da, obladi obladada

danas je bio rođendan drugarici iz detinjstva pa sam se najeo teletine ispod sača.
sač mu valjda dođe neki poklopac.
lepo beše ali velika porcija, pa sam pola poneo kući da pojedem sutra za doručak.
inače drugarica je jednom na izletu u neki manastir od kaluđerica dobila crkveno ime Gavrila, zato što je na današnji dan 08.04. taj neki crkveni praznik Светог Архангела Гаврила pa su joj u nedostatku bolje ideje dali ime Gavrila, naglasak nije kao u reči kamila nego kao u reči gorila.

obzirom da sam dan ranije spičio stotku na bajku, 
nisam ni znao šta da očekujem danas, da li će mi se trčati, ili ne, dobro vožnja je uvek lakša, na točkovima se i govno kotrlja.

i tako sednem ujutru malo da se provozam, pa popodne opet malo da se provozam, pa rekoh eto barem sam postavio temelje za neki eventualni sutrašnji trkački dan.
ako mi se bude trčalo, that is.

kao i par puta ranije imao sam ideje da na slične ručkove (restoran-vidikovac je na 3km iznad grada) dohajkujem ili dotrčim, ili da se eventualno nakon ručka vratim kući nekim pustolovnim akcijama, no Lola mi je kategorično zabranila slične gluparije, morao sam dva puta deset minuta da sedim u taksiju kao biljka, i da gledam kako lep sunčan dan prolazi pored mene kao pored govneta.


07 travnja 2024

rano je za ljubav, kasno je za smrta

da se zadržim na ovom drugom delu naslova, baš nešto razmišljam, sad nema povratka.
da sam umro samo malo ranije, ništa mi ne bi smetalo, ionako od tog nekog trenutka do dan danas nisam uradio ništa pametno ni vredno, a ne deluje ni da hoću.
e a sad mi se uopšte ne umire.
to je kao oni iz starih romana koji su živeli rizično i mogli umreti stotinu puta a kad su napunili dvesta godina e onda im se odjednom živiiiii.

a ovaj prvi deo naslova, rano je za dobru formu i užitke.
da sam trenirao, mogao sam danas otići negde dalje uz manje muke.
ali nisam.
a zašto nisam?
nemam pojma.
eto nije mi se dalo.
a sad bih da jezdim po planinama i da me ne bole noge, e pa NE MO ŽE.

još sam se na pijaci raspitivao kod momka koji mnogo planinari (a inače uzgaja povrće) kuda može da se prođe na ONU planinu i sve mi je lepo objasnio no kad sam stigao na pola puta, nekih 40-ak km, predomislio sam se.
nisam još uvek u tom stanju da mogu da vozim težak MTB od jutra do mraka, moram prvo malo pripremnih treninga.

izašlo mi je 101km sa 1100m uspona, ništa spektakularno, no na kraju mi je ispalo taman.
ako bude neki sledeći vikend ovako lep, pokušaću malo više.
i svaki sledeći.
možda ustvari upravo ta dva žrtvujem za trčanje, jer je za 7 dana jedna zgodna treking liga u blizini, a za 2 nedelje je Beogradski, državno.
i nakon toga kontam da opet do kraja godine neću ni guglati trekinge i polumaratone već ću svaki vikend gledati gde mogu da odem što dalje biciklom.

06 travnja 2024

netrčanje ili neNeštoDrugo?

jutros sam opet bio hoću-neću i na kraju sam pomislio da imam kao neki plan.
naime juče sam išao sa ovima iz udruženja za zaštitu životinja da im pokažem gde sam video ostavljenog matorog psa, i kada je delovalo da je propao u zemlju, ispostavilo se da je to samo donekle tačno.

naime propao je u vodu.
onako mator i gluv, pitanje je i kako mu radi centar za ravnotežu, upao je u rupu oblika levka iz koje su vadili šoder a na dnu koje se napravila bara prečnika pet metara.
nekako je sišao ili skliznuo i više nije mogao da izađe jer je pesak jako strm sa svih strana, maltene kao kornet.
dok je mogao grebao je pa je onda verovatno malo plivao malo grebao i samo uzalud odronjavao taj pesak i kamenje, da bi se na kraju udavio, možda i od hipotermije u toj bari a ne samo od umora.

tako sam taman sahranio neka dva žuta šteneta koji su uginuli pored nekog mosta, pa je posle par dana došla vest o ovom ubistvu o kojem priča ceo svet, i dva dana kasnije eto mene u istoj situaciji kao ona dvojica psihopata, zatrpavam leš na divljoj deponiji.
naime juče sam već probio termin povratka na posao za dva sata pa smo se razišli, a jutros sam se vratio na to mesto da ga prekrijem peskom da ne leži onako pod otvorenim nebom, da ga kljuju vrane i jedu muve i crvi.

tako sam nakupio ihahaj kilometara biciklom, prekjuče samo 21, za juče moram da izračunam.
bicikla kaže 59 za oba dana ali dodaje 1/20, dakle imam u totalu 56, što znači juče 35.
nije loše za rikaveryć nakon trčanja.
moram to istetovirati kao onaj u filmu Memento, da ne bih do sutra ujutru kad upalim kompjuter isto računao još pet puta.

05 travnja 2024

obojica ubojica

već drugi dan svi pričaju samo o onom dvojcu pijanih psihopata koji su ubili dete od nepune dve godine, pa je i to malo spustilo volju za trčanjem i biciklom, sve razmišljam kako li bih ja završio da me neko zakači kamionom na nekom putu.
tamo u titovo vreme onih 50ih i 60ih godina, možda i 70ih, većina bi potrčala da pomogne, priskoči, bez straha od posledica.

danas čak i žene, posebno ove mlađe, instagram generacija, odmah pobegnu, ko bi se petljao sa slomljenim biciklistima, policijom, hitnom, produži dalje i pravi se da se ništa nije dogodilo.
ne dozvoli da ti pokvari dan to što si nekog zamalo ubio, ili ubio.
a meni se baš ne završava ovo malo života što mi je ostalo tako što će neko da se vrati kamionom u rikverc da bi me još jednom pregazio, za svaki slučaj ako još uvek mrdam.

plus se promenilo za 180° to da su nekada žene važile za opreznije vozače, prosto su imale manje adrenalina, testosterona, slabije reflekse pa su bile opreznije.
danas cele selfi generacije imaju sve više i više mišljenje o sebi, narcistički poremećaj je postao pravilo a ne izuzetak, to je juče položilo i već piči predgrađem 90 na sat kroz krivudave ulice, pršti samopouzdanje na uši i šta će drugo takva guska da uradi kad joj se nešto iznenada pojavi u krivini osim da ga udari i pobegne.
totalno nesvesni sveta oko sebe, brzine, mase automobila, svojih refleksa dok negde žure i kucaju sms jer njihovo je vreme dragoceno jelte a nečiji život malo manje.

no nekako sam pretrčao 13km jutros, zadovoljan sam.
opet sam bio u fazonu "neće mi se jutros valjda opet NE trčati?" no kada sam ostavio bajs ispred Lidla i odšetao kilometar uzbrdo brojeći ko mi je šta lajkovao u zadnja dva dana, rekoh daj da probam.
i ispade neloše.

04 travnja 2024

hoće neće neće neće

čak sam i traku za puls stavio ali ništa
ne vredi, nije mi se trčalo
često mi se desi da mi se ne trči pa na kraju ispadne solidno
ali nekad se umeša i satnica
dok se nećkam i tražom pravo mesto za start, kružim gradskom biciklom po predgrađima, vreme polako teče, ostaje mi sve manje do posla, a što duže odlazim više će mi trebati i da se vratim

usput naiđem na neku divlju deponiju pa krenem u obilazak i istraživanje čega sve tu ima na hektar prostora.
iza vijuga Kolubara, na mestima gde su vadili šoder su ostala mala jezera, skoro pa savršeno za tumaranje i fotkanje
spazim i napuštenog psa od 15 godina, nagluvog i zapuštenog, krmeljavog, kako leži između nekoliko gomila zemlje koju tu dovlače kamioni sa obližnjih gradilišta

utom eto i kamiona, pitam vozača otkad je tu taj pas, kaže juče i prekjuče nije bio, noćas se pojavio očigleno
doveli ga da umre tu, da se ne potresaju kod kuće dok mu broje zadnje dane
prona5555555
(gledam čemu služi ovo num.lck dugme, možda sam već gledao, kao da isključim brojeve na tastaturi a ne pada mi na pamet zašto bih to radio, šta mi smetaju

elem
pronađ(tu sam stinuo pogrešno dugme umesto Đ)em flašu koja doduše nema čep, pa odem do reke da mu natočim vode da barem od žeđi ne ode tako mator i dezorijentisan, apatičan
u međuvremenu skontam da je sa druge strane tih gomila zemlje nekuda sišao i da leži tik uz reku
dakle ume da nađe vodu, ajd bar nešto

tu je već prošlo i više vremena koliko sam mogao da ostanem na trčanju, trčao nisam, plus kasnim na posao koliko god žurio
bar ne moram da se tuširam, ostaviću to za popodne

03 travnja 2024

u sredu sam pogodio u sridu

videh juče da je jedan sugrađanin kojeg muči koleno pa ako ne vozi biciklu onda malo šeta nizbrdo a trčkara po ravnom i uz blaže uzbrdice, prošao neki segment za koji sam odavno zaboravio da sam ga napravio.
rekoh to ću ja sutra, i došlo je to "sutra" evo upravo danas.
jel beše atomci pevali da je svako danas jučerašnje sutra?
ili je svako juče jučerašnje danas, tako nekako.

iz nekog razloga opet odlučim da odem biciklom samo taj 1.5km od kuće, da mi polazak ne bude na istom mestu, jer mi to donosi pojačani stres i ubija mi volju za životom.
zbog toga sam morao da nosim šuškavac i da ga opet zaključavam na bicikli, provučem sajlu kroz oba rukava, onda ga umotam u loptu i stavim na gepek.
ako bi neko hteo da ga odnese, morao bi svog da ga pocepa.
pa mi onda ne bi bilo žao jelte, mislim ako si ti zeznuo mene onda sam i ja tebe.

i krenem prvo malo lagano sve po trailu iz reku, ne po asfaltu nego drugom obalom preko korenja i zemlje, da se malo podsetim kako sam nekada i tuda trčao.
nije loše za koncentraciju i propriocepciju.
a i kad kreneš nekuda gde znaš da ti prosek uopšte neće biti bitan, odjednom nestane svo ono razmišljanje o tome da li je ovo dovoljno brzo da ne bude sramotno sporo.
prosto kao malo brža šetnja.

stignem podno tog segmenta, uzletim gore uzbrdo i popravim ga za maltene dva minuta.
kilometar i nešto, piše da je prosek 8%.
nekoliko ljudi je tuda prolazilo no na dva mesta imaš nenormalno strm makadam, a na par mesta imaš i zaravnjenje pa sad, treba tu proći nekoliko puta da se pohvata najbolja taktika, gde se pričuvati a gde se potrošiti.
vratim se po onim livadama od prekjuče, da još malo utvrdim gradivo.
samo 7km ali kvalitetnih, još je rano za statistike.

02 travnja 2024

nedelja u utorak

svaki neradan ili poluneradan dan mi ispadne slično.
danas je bio neki fazon da kao nemamo posla pola dana i eto prilike za nešto lepo i dugačko.
pa sam krenuo da kujem planove gde mogu stići biciklom jer je granulo drečavo lepo plavo sunce, pardon, nebo, a sunce je belo uglavnom, mada kažu da je žuto, a ustvari je mesec nekad beo nekad žut.

kad smo to raspravili, postalo je i nebo belo, ono što je u prvi čas bilo plavo.
piše na jednoj prognozi mogući pljuskovi, na drugoj kaže da je samo oblačno, nebo za sad mirno i melanholično, doduše možda se u daljini nazire neka nervozica.

krenem biciklom u šorcu pa se vratim da obučem nešto duže, pa se posle par km ispostavi da mi je po vetru hladno i gore u nekom tanjem duksu.
pa se opet vratim kući vidno razočaran što mi ništa neće ispasti potaman.
doslovno u trenu kada otključavam kapiju da uđem u dvorište, počinje pljusak.
ne sećam se ni šta sam radio narednih pola sata, tek odjednom se sve razvedrilo, opet je nebo plavo a sunce belo a oblaci bez boje, hoću reći nema ih.

sednem opet na biciklu, onu gradsku, rekoh bar da uhvatim malo boje po ušima.
napravim krug tu po okolini, i stignem taman nazad na posao, rekoh nema veze, nakon lomatanja po onim livadama juče ništa mi neće faliti ni da dan provedem ovako u aktivnom odmoru.

01 travnja 2024

Majmunijada

neki Prvi April zovu dan budala a neki drukčije.
gosn Golubić je jednom rekao - Majmunijada!
ali nije bio prvi april.
nego početak nekog festivala ili fašnika u Samoboru.
pa su tu bili uključeni i klovnovi.

ako ćemo pošteno, jeste tu bilo dosta "majmunisanja".
ali je bilo i zanimljivih stvari.
npr momak sa biciklom na jednom točku, kotaču, dva metra visokom (bicikl, ne točak) je vodio u krug po trgu dobrovoljce, koji su panično pokušavali da prežive od jedne bandere do druge, e onda je zagrle onako kao najrođenijeg.

tako sam ja jutros započeo glupi april.
poput ovog vlasnika cirkusa.
otišao biciklom samo kilometar, iz razloga da krenem na trčanje sa bilo kojeg drugog neustaljenog mesta.
pa dalje u trč.
i onda sam se setio, kontra prvog aprila.

neću da se šalim, glupiram, zayebavam prijatelje, nego ću onako svojski da se založim da im osiguram jedan baš lep poklon.
tako sam otišao na neke livade, tu odmah na periferiji, gde baš nikad nisam sreo baš nikog, i kontam da svi ovi moji lokalci uopšte nemaju pojma da samo na kilometar-dva od grada imaju tako lepe staze za šetnju.
dobro ajd, i za trčkaranje.

meni je izašlo 10km okruglo, nadam se da je dovoljno za Dan Budala.

31 ožujka 2024

inspiracija kills the cat

nije me ništa ubilo, naprotiv
kao što sam dan ranije u naletu inspiracije otrčao jedan jako mali i jako kratak kružić (kratak za nekoga ko se sprema čak i za maraton, možda) tako sam i juče nakon jutarnjeg treninga krenuo popodne biciklom...

i razmišljam, neću nigde ništa da zapinjem da bih se sačuvao za Nedelju, idem laganini da se provozikam i uživam u lepom letnjem danu, i tu negde ugledam tragove od traktora kako drsko silaze sa jednog brda i gubi im se trag.
i malo kasnije naiđem na skretanje, tako po zemlji između dve njive, negde otprilike u tom pravcu.

ajd rekoh, ako sam prekjuče tumarao po istoku, juče ujutru po zapadu, da malo protumaram i po jugu, kaj ne?
skrenem sa glavnijeg sporednog asfaltića, eto i on je doživeo da od nečeg bude glavniji, skrenem dobrih 200m nizbrdo i tek tu parkiram biciklu, zaključam dva ona mini katančića tako da rajsferšlus od ranca vežem za žice, nit možeš da otvoriš ranac nit da pomeriš biciklu, jedino da je odneseš što je malo verovatno obzirom da mi je tu na brdu skoro uvek na vidiku dok prelazim preko puta, a em je e-bike težak 25kg pa ne mogu ni da zamislim nekog kako s tim na ramenu uspeva da mi pobegne.

i sad evo sabiram kilometre, stigao sam do 193 u martu pa je moguće da će tako i ostati jer jutros nisam trčao, išli smo 4km sa psima u šetnju po olujnom vetru.
šta će biti sad, nemam pojma, vetar ne popušta, nešto mi se i ne ide na bici trening, a ne mogu baš reći ni da mi se trči.
ako ne prelomim da ću na bajk, nema mi druge nego na neki hajk/jog ili nešto malo biciklom pa odatle na jog.
eto, a taman rekoh da je moguće da ću ostati na 193!?
svašta.

30 ožujka 2024

dodatak i odbitak

juče sam popodne neplanirano dobio mali dodatak trčanja na neobičnom mestu, odmah iznad ranča drugarice koja je spasila jednog konja ili kako ona kaže Kooonju, kod njih (oca) sam ostavio biciklu pa se otisnuo u istraživanje okoline.
obrni okreni svaki istraživački poduhvat na tom terenu se završi tako što izbijem na asfaltić kod groblja, baš poučna pričica, gde drugde može da svako putovanje završi nego tamo.
he he

jutros sam pak biciklom na skroz drugu stranu sveta, ostavio je vezanu na jednom mostiću pa se uputio prvo na podsećanje nekih opskurnih stazica kojima sam davno protrčavao, da bih između dva ta "poznata istraživanja" šmeknuo i jednu prečicu koja je možda prečica a možda i nije, nisam uspeo da skontam da li iz svake livade može svukud da se izađe jer su neke ograđene, a nisam imao vremena da proveravam tako što bih prošao dalje kroz zaselak.

uostalom, ovo je bitno, ako prvo kreneš kroz nečije kuće, često će ti reći da dalje NEMA prolaska, čisto jer ne vole da im tu neko prolazi, svoj kraj doživljavaju kao da su sva brda i sve šume njihove.
ako pak sledeći put krenem odozgo sa brda, odakle sam prvi put uopšte primetio taj puteljak koji deluje kao moguća prečica u zaselak, jednom kad si već prošao i ušao u sokak između kuća, nema šta nikoga ni da pitaš. 

samo kažeš "ja krenuo odozgo puteljkom sa onog brda, da vidim gde ću izaći".
naravno umesto dobar dan uvek je poželjno u selu reći pomaže bog, to odmah omekša domaćina i osujeti svaku negativnu reakciju.

jer nakon što po peesu nekom odgovoriš sa "bog ti pomogao", kako ćeš mu nakon toga reći - ajd šta si zapucao ovuda, ne može kroz moju avliju, marš nazad istim putem na to brdo s kojeg si strčao.
bio je to besplatan čas avanturizma, nema na čemu.

mislim da sam stigao do 189.3 kilometra u martu, biće ovo dobar prebačaj u odnosu na prošlu godinu.

29 ožujka 2024

mlada jagnjetina

nakon jutarnjeg trčanja bio sam nekako siguran da ću i juče popodne "nešto malo otrčati" no nakon što sam posle posla odjurio e-bajkom do one kafane 12km od grada po pečenje, nekako mi se nije ni trčalo.
razlog je logičan, prijelo mi se pečenje, pa pivo, ihaaaaa...
i posle toga rekoh šta ima veze što će mrak, odoh do lidla.
kupio sam Loli neku bundicu od veštačkog krzna, svetlozelenu, baš je slatka onako čupava mislim da ću je i ja ponekad nositi.
mački će se sigurno svideti, tu nema dvojbe.

tako sam proveo veče pomalo snužden spoznajom da "nije svaki dan petak" no rekoh, sutra (danas) je petak, pa će i on doći.
i dođe petak i izleteh kao iz puške i tu po kvartovima su mi nekako sporo išli kilometri ali to je bilo više u glavi, doživljaj, a ustvari je to tapkalo negde oko petice ili samo malo više.
nakon što sam prešao železnički most peške nastavio sam da trčim uz reku i noge su mi se poprilično razvezale, baš mi se dopao osećaj.

nije neki bogzna krug, 10km, ali treba da dođe limar da učvrstimo vetar-lajsne na krovu pa nisam hteo da me pozove dok sam negde daleko, rekoh bolje da ga sačekam kod kuće.
da li sam podsvesno žurio ili je nešto drugo u pitanju, možda sam se malo više i odmorio, uglavnom prosek je ispao ispod petice.
jedino brdo sam ustrčao iz 4 ubrzanja sa kratkim pauzama, rekoh bolje je tako nego da puhćem duplo sporije samo da bi bilo u komadu.

valjda je dovoljno bilo i to što sam na trčanje krenuo u 6:34 što zvuči pomalo nenormalno ali dan se već i previše pomerio tako da će za dva dana ovo da se zove 7:34 i zvučaće manje nenormalno, no tada će pak sve biti prekasno i odjednom će se umesto viška, pojavljivati manjak vremena pred posao.
ko će Čoveku ugoditi...

28 ožujka 2024

moram priznati da sam uzbuđen

nisam gledao porniće, ne znam zašto je i kome to prvo palo na pamet, ali juče sam posle ko zna koliko milenijuma opet potrčao dvaput.
kriv je kebab!
naime morao sam da pojedem pola, da Lola ne bi pojela ceo, jer ipak ja brinem o njenom zdravlju, i kad sam shvatio koliko sam pojeo, rekoh idem u zadnjih pola sata pre mraka da malo protrčkaram tu po kvartovima.

izašlo mi 6km.
samo? - rekao bi neko, a ja gledam u mobitel i plače mi se koliko se sporo okreću kilometri.
nisam smeo da trčim sa garminom jer bi me opet grdio, koliko se sećam trebao sam da odmaram narednih 72h.
ovo je bilo, precizno rečeno, 5'18''/km, puls po osećaju negde 125-130.

e sad, kako me matematika uzbuđuje više od pornića (vidi naslov), odmah sam skontao da mi do kraja meseca više ne fale 42 kilometra već samo 36, da bih stigao do 200.
ranin' dida to broji po tjednima ali kod mene taj koncept nikad nije zaživio.
tako sam dakle imao 4 dana za 36km i to mi je postao novi cilj.

i naravno svaki lep dan da se maksimalno iskoristi na bicikli, posebno tu mislim na vikend, a najposebnije mislim na nedelju, ako bude lepo vreme, jer će nakon pomeranja satova sunce zalaziti skroz iza 19h.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

jutros smo pak opet skoknuli do Groblja, na današnji dan je bila sahrana pa eto, i rekoh daj da ja lepo otrčkaram još malo, sve ide u rok službe, ko će po ovom vetru ići biciklom, možda bih i sporije stigao.
tako sam neplanirano uknjižio novih 8km i sada sam stigao do 172, pa imam januar-februar-mart 171-172-172km, hehe kakav niz.
da me ne bi malograđani gledali u čudu, nisam obukao šorc (a dobro i kako ćeš u Martu na groblje u šorcu) nego onu tanku nike trenerku, a gore majica kratkih rukava, na +12° bi teoretski moglo i gore u duksu ali po ovom vrištećem suncu bogme ne, i u majici mi je bilo toplo.

27 ožujka 2024

kratka devetka

sad ću da pitam chatGPT da li postoji neki metak koji se zove kratka devetka, obzirom da mi se čini da postoji nešto što se zove duga devetka.
...
...
NEMA
devetka je kaže, kalibar, a duga znači da umesto normalnog metka onaj deo gde je barut bude produžen, i još kaže da se to zove parabellum.
... 
... 
Naziv "Parabellum" potječe iz latinskog izraza "Si vis pacem, para bellum", što znači "Ako želiš mir, pripremi se za rat".
da li da mu verujem, nemam pojma, znam nešto latinskog ali uglavnom vezano za goblene i heklanje, slabo sam se sa ratovima družio.

elem sinoć i noćas su me bolele noge od onih skoro 4 sata na bicikli, pa sam zamislio jako lagano trčanje jutros.
ostavio biciklu i Lolu u Lidlu pa produžio dalje.
mnogo mi znači kada na trčanje krećem sa nekog neuobičajenog mesta, pa makar bilo na samo kilometar od kuće.
nekako osvežava, prkosi monotoniji.

4km pretežno uzbrdo pa 5km pretežno nizbrdo, bezbolno i ugodno.
ko bi rekao da ovakvom sangviniku može prijati laganini ritam.
stigao sam do 158km u martu, fali mi još 15 do 173 (prvi plan) 
ako bih bio konzistentan mogao bih do kraja meseca da stignem i do 200km jer mi tih 42 ne bi bio problem da rasporedim u 4 jutra.
bumo vidli, inspiracija je nepredvidiva živuljka, zato je tako i nazvana.

26 ožujka 2024

prva poštena biciklijada ove godine (ako neku nisam zaboravio)

jutros prvo šetnja sa psima i to do kraja nasipa i nazad, čitavih 5.5km
pa onda biciklicama na groblje, Lolinoj mami je danas godišnjica
nismo otvarali lokal danas, pauziramo
lep sunčan dan sa najavom sve više oblaka popodne, ali kao piše suvo :-/

malo sam čistio biciklu, malo užinica ovo ono i nekako prođe par sati pa i nisam baš prerano krenuo
ali taman je otoplilo
termometar na terasi kaže +18 ali njega sunce malo ugreje i terasa je uvek mlaka, u aplikaciji piše da je +14, kome verovati?
obukao sam dugačko ipak, da se ne kuresam odmah kako je došlo proleće
ako mi bude toplo uvek mogu da usporim, ali ako bi mi bilo hladno možda ne bih imao dovoljno snage da ubrzavam 4-5 sati
plan je naime bio da navrtim oko 100-tke, a krenuo sam mtb-om koji je dosta sporiji od trkačke

ubacio sam i nešto malo makadama, neke prečice koje jesu asfaltne ali su suviše uski putevi i uvek preti da neki lokalac izleti iz krivine pa mi je sigurnije kad imam disk kočnice i široke gume kojima možeš bez problema da izletiš na bankinu
srećom prođe vožnja bez interventnih zahvata te prirode

već oko pola je krenulo da se naoblačuje i da se okreće vetar, tako da sam negde oko 50-og kilometra odlučio da odem kući najkraćim putem, umesto da mozgam neke dodatke da bih natukao do stotke
i eto, negde na 5-6km od kuće je već krenula rosulja, a kako sam ušao u kuću i seo da ručam (direkt za sto onako umoran i gladan, pre tuširanja, samo sam na stolicu prostro letak iz Lidla da ne sednem dupetom tj bickama  vlažnim od znoja) krenuo je i pljusak
ispadoh pametan što sam skratio, biće dana za stotke

25 ožujka 2024

video sam cica macu!

jedan onako pristojan dan na trčanju
pitao sam Šefa ima li šanse da ove godine Beogradski opet bude Državno, rekao mi je "trebalo bi!"
i sad ja razmišljam, ako bih malo više trčao, ne bi bilo zgoreg
pa sam nakon jučerašnjih 7 po kišici jutros otrčao deset po suncu
krenuo na zuubatih +8 u onoj "tehničkoj" duskerici za trčanje iz Lidla, rekog biće mi taman

prvih pet minuta mi je bilo malo friško, što bi rekao Vištica ako ti je prva dva kilometra malo hladno to znači da si se taman obukao, no drugih deset minuta crkoh od vrućine jer je bio vetar u leđa a sunce prži li prži
i povratku beše taman iako je otoplilo ali sam se vraćao ka vetru, glavno da sam preživeo onaj hladno-topli početak

prosek 5'18'' no nisam ništa forsirao, onako najobičniji tempić, polutempić štaviše
trčao u mizuno vawe ili wave nikako da zapamtim, sky 6 šta god to značilo
mekane su ali nekako krute, možda su bolje za kišu i još hladnije vreme
mada su bele pa i nisu baš za prljanje, nekako su mi nedokučive

stigao sam na 149km u martu što je isto kao i prošle godine, ali ako ću da teram januar 171 februar 172 mart 173 onda mi fali još 24km do kraja meseca, a imam još šest dana fore, tačnije pet jer ću sutra na biciklu
tako da ako mi se ukaže prilika, preteraću preko tih 173, bitnije mi je da se više pretrči nego da se igram brojkama

24 ožujka 2024

neki dani prođu prebrzo

imam poneku nedelju (tjedan) kad gotovo svakog dana na vreme prepišem trening, izlet, štagod, i sve ide po peesu, sve se slaže kao jesenje lišće.
a imam perioda kada odjednom skontam da osam dana nisam ništa upisao u excel i onda krene kopanje, kad sam gde bio i šta sam radio.

pa krenem od strave i popišem šta je tamo snimljeno, pa onda okrenem na fotografije pa na osnovu slika rekonstruišem gde sam bio i čime, a ako ne pomogne nijedno od ta dva onda krene kopanje po sms-viber-mesinđer da vidim da li sam loli napisao da ću se vratiti odavde ili odande ili tu i tu duva vetar odatle i onda se eventualno setim gde sam bio.

pa zapišem jelte.
tako mi je promaklo da sam nakon onog iznenadnog planinskog polumaratona trčao i ono lomatanje uz gasovod, pa kad sam konačno ukucao i to i jutrošnjih mržavih 7km po kišici i zahlađenju, ispalo je da sam već* stigao na samo 10km od martovskog zbroja 2023. što je više nego smjehuljivo.

jutros sam trčao u jako neudobnim noosa ff i nije mi jasno kako sam u njima uspeo da pretrčim hiljade kilometara ranije, imao sam CZ i ZC (jedna Zelena jedna Crvena) i mislim da sam u jednom paru prešao više od 1800km, a sada u ovom trećem paru CC prešao jedva 1100km i iako im đon ne deluje istrošen nekako su mi tvrde, neudobne.
a ne mogu ih nositi na šetnju i po gradu ovako pederski dreč crvene.

tako da sada već na stepeništu od podruma čekaju da ih bacim ili negde nabacim i mizuno shadow, i brooks ravenna, i adidas clima chill (one kao da ni od prvog dana nisu bile model "za trčanje") a moguće da ću da se ratosiljam i ovih asics noosa ff čisto da oslobodim prostor u stepeništu.
jer čim se ukaže prazan stepenik, on odmah zove da se tu posadi neki novi par, čuj mene zove, ne zove nego jeca, tiho cvili.

23 ožujka 2024

napeto je

da je prognoza malo drukčija pretpostavljam da ne bi bilo razloga da sutra odemo u Novi Sad i da otrčim polumaraton, no po kiši i +6 teško da bih se osećao normalno, naročito posle današnjeg dana kada je u najavi jako toplo vreme.

skraćen posao zbog groblja jer je godišnjica otkako je Lolina mama imala moždani udar i umrla tri dana kasnije, pa posle toga, šta stignem da uradim uradio sam, piše da sunce zalazi u 17:56, dakle lepo će se videti sve do pola 7 što je maltene duboka noć za mene koji sam navikao da najradije trčim ili vozim pre podne ili u najgorem slučaju oko podneva.

jedino se dvoumim zbog ovog nenormalnog vetra, da li sa se ipak otisnem biciklom i da ne obraćam pažnju na brzine (da ne bih pao u depresiju) nego da po nekim manjim puteljcima prekotrljam nekoliko sati, ili da direktno s groblja produžim negde na tu stranu gradskim mtb-om pa da ga vežem negde uzbrdo i produžim na hajk sa eventualnim džogiranjem.
biće verovatno stvar inspiracije.

legla nam je neka lova pa sam otvorio nekoliko sajtova da ugrabim još par preostalih sniženja, trenutno sam u lovu na dukseve za trčanje i šuškavce (wind stopper radije nego nešto baš za kišu, to imam) i eventualno još neki bolji kačket, sa onom poslednjom arudžbom čarapa imam do kraja života!

22 ožujka 2024

22.03. verski praznik Mladenci

ovo će biti onaj eksperiment o kojem sam odavno pisao 

naime u naletu narcisoidnosti sam buncao o Tome kako bi zamnom* stalno trebala da ide neka sekretarica i da vrijedno** zapisuje moje blogove 

ali Evo pojavila se ta opcija da u telefonu diktiram SMS ove pa rekoh da se upoznam sa tom opcijom 

za to je prava prilika ovo prijepodne odmora nakon onog glumatanja*** jučer 

evo i prve veće greške (ova ***) 

*Zbunilo me to što je zamnom napisano kao jedna reč 
ček da probam ne znam ne radi nizašta nipošto aha dakle to je jedina nazovi greška 

**Jezik telefona mi je podešen kao hrvatski pa se moram pomiriti sa ovom ijekavicom 

***Umjesto glumatanje trebalo je loma tanje za koju riječ telefon očigledno nikada nije čuo I evo kako je to zabeležio kao dvije riječi 

jedino je šteta što sve ovo nije moglo odjednom nego iz šest sedam SMS ova tako da zaključujem da je kucanje na računalu ipak brže

plus ovo govor u tekst ne prepoznaje točke i zareze
sekretarice, dobili ste otkaz!

21 ožujka 2024

Gas o'Vod

jel beše škoti imaju ono McNešto a irci o'Nešto?
tako i ovo Gas o'Vod može da mi bude današnje ime.
spazio za jednom odakle je došao gasovod na periferiju.
a pre toga spazio odakle će doći jer sam na 10km od grada "morao da skrenem da vidim šta se radi" čim sam primetio da se pojavio neki nenadani puteljak gde se izvode neki radovi.

i tako krenem ja od ćoška industrijske zone, odmah upadnem u neki kanal metar dubok koji sam shvatio da ću morati da prelazim još desetak puta...
pa dalje uz njivu, još nekako i pomoz bože, pa onda kroz njivu jer su ljudi nakon što su radnici postavili cevi i otišli, nanovo preorali svoje njive.

pa se lomi pa se lomataj, ko je trčao kroz tvrdo krupno uzoranu njivu (a nije verovatno niko) znaće kako mi je bilo.
i odjednom cvrc, nema više onih žutih tabli.
dođem do kuće iza koje kilometrima više nema domaćinstava, neki pulin se bacio pod mene da se mazi a domaćin je bio zadovoljan da iko naiđe pa da se ispričamo.
NESTALO IM CEVI, reče.
eh murate murate baš si sreće kurate, rekoh sebi, neću imati ucrtanu trasu jer nemam pojma kuda će se spojiti ta dva kraka koje sam već pohodio.

al polako, ko čeka dočeka.
ujedno sam saznao da je već celo to selo konvertirano iz poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, i da će se industrijska cesta produžiti upravo uz tu trasu gasovoda, biće tu zanimljivih stazica za treniranje, ako doživimo naravno.

sveukupno 11km lomatanja, mislim da me ovaj sat trčanja umorio više nego poslednji maraton koji sam istrčao, ili me sećanje slabo služi :-)

20 ožujka 2024

bolja zima od proleća

nakon deset jutara zaredom sa najnižom temperaturom od skoro desetak stepeni, na prvi dan proleća evo zamalo da nas satre neki mraz.
vratite nam zimu, lepo nas je služila.

naravno da sam morao da odmorim dan nakon planinskog trčanja od 22km, obzirom da ne pamtim kada sam zadnji put pretrčao više od desetak km.
no hajde, jutarnja lagana šetnjica pored reke sa psima, pa na posao, pa popodne rikaverić rajdić.

lepo je obilaziti svoj kraj nekim manje prometnim putevima, pred kraj sam sreo kolegu biciklistu koji mi se jadao kako nikako ne uspeva da prođe od tačke a do tačke b kroz šipražje i neprohodnu šumu iako je puno puta pokušavao, pa rekoh buraz ja bih odustao, ili bih kupio bager pa napravio put ako ti je baš stalo.

još me pitao kako se prave segmenti na stravi, rekoh mu (da obojici olakšam) samo me dodaj u taj trening pa ću ja napraviti segment, a onda ću obrisati aktivnost da mi ne stoji na profilu.
i ćao.

sutra bože zdravlja opet neko trčanjce, a kako će temperature dalje nadam se rasti, možda mi se konačno i javi želja da sednem na neku od onih bicikli na kojima se TRENIRA a ne samo ide na rikaveriće rajdiće i na foto izletiće.