bazilika svetog petra

danas nam je divan dan, našoj Cuci rođendan (deveti)

tačnije, njoj u pasošu piše Vrca, no male sestričine su je prozvale Cuca i sad je tako ostalo kao primarno, uostalom ni Met Kolins ne se zove tako nego Karlo Metikoš

niti sam ja Antiša Zjec, nego mi je kum Koska dao umjetničko ime

jutros sam odustao od mučenja i naterivanja protiv sunca

niti sam posebno odmoran, niti sam posebno naspavan, juče sam se fajtao sa pulsevima koji zbog vrućine posle pola sata odu nebu pod oblake koliko god ja usporavao, rekoh - nećete me više zezati

malo prebrisao MTB, još jednom proverio baterije u ručici menjača i menjaču, u garminu, u puls traci... 

(da ti se život smuči od tih baterija, kako je lepo bilo kada trčiš sa satom koji ima samo štopericu a puls nakon svake hiljadarke meriš kažiprstom na vratu ili slepoočnici tokom šest sekundi pa pomnožiš sa deset, pa još moraš da zapamtiš osam vrednosti) 

... naduvao gume na 2.0 napred 2.2 pozadi iako je chatgpt rekao 1.9 i 2.1 ali rekoh neka se bolje kotrlja po asfaltu a malo ću pripaziti po makadamu (bogme morao sam ozbiljno da pazim, da sam krenuo na mahom makadam morao bih da ih izduvam usred treninga) i krenuo da vidim koliko ću stići da pređem u ograničenom vremenu pred posao

na kraju mi je garmin opet dao peticu za aerobni deo i 2.1 za anaerobni (bilo je oštrih uspončića) a koliko god u teoriji na bicikli puls treba da bude niži nego na trčanju, na jakom tempu na bicikli je ispao viši nego na trčkaranju pa sam ga nagurao na 140, maksimalni 158.

bogme velika je razlika u odnosu na e-mtb kada naiđe uzbrdica :-)

prosek oko 25 ne deluje nešto posebno ali nakon godinu dana pretežno e-bajka mislim da ovo nije bilo baš ni loše

jul se tako završio sa 134km trčanja što je bolje nego u nekoliko zadnjih godina, a kad malo razmislim sve više verujem da sam još koje jutro trebao da iskoristim za bicikle umesto za trčanje

oko zatvora :-)

ne "the eye of the zatvor" nego "around the zatvor"

odem biciklom do izlaska iz centra grada

krenem na trčanje i posle par kilometara po prvi put mi padne na pamet da obiđem oko kapedoma

par puta sam se tuda vratio pred kraj trčanja, eto za promenu, jer mi je nelogično da pored normalnog puta idem po kamenju kojim je nasut taj kružni okolni put

ono što je lepo je par stotina metara najbližih gradu

prvo malo uzanog puta, pa uzanog asfaltića, pa deo kocke, ispod su kuće ka Kolubari a iznad su kuće ispod brda, i ta kratka ulica ima neki full mediteranski šmek

čak i dva psa koji me pitomo pozdrave, jedan lovački i jedan bernski ovčar, dvorišta nisu ograđena pa nekad zalaju iz daljine a nekad malo i priđu 

jutros sam tuda otišao, napravio polukrug oko kapedoma, izašao na glavni izlaz ka magistrali, produžio kilometar pa prešao na drugu stranu reke, malo kroz hladovinu malo kroz kukuruze, i tu dolazi do iznenađenja

zemljani puteljak koji je išao uz reku, urastao je u travu, i vidim tragove koji ulaze u zidine istražnog zatvora (!)

ispostavilo se da su obe kapije otvorene, zgrada je sablasno pusta i van upotrebe od poplava kada je srušen zaseban most kojim se prilazilo

bilo je pomalo spooky

malo sam dodao gas, za svaki slučaj

da me neko ne zaključa, rekoh

odatle opet istim putem oko kapedoma i onom mediteranskom ulicom, kao da sam otišao na letovanje

jako sporih tromih i laganih 9km no svakako sam bio zadovoljan

prvo sam pitao chatgpt koji mi je idealan pritisak za gume na mom MTB, ali dok sam sve utanačio ostalo mi je samo sat i po do posla pa sam odustao od priprema za vožnju i ipak otišao na trčanje

#hokarincon4

zašto smo nekad nezadovoljni čak i nakon uspeha

To je jedno od najvažnijih pitanja cele serije, jer pokazuje šta je zapravo suština Hausovog lika.

U epizodi 3x17 (“Fetal Position”), Haus zaista doživi nešto što ga profesionalno gotovo ispunjava do maksimuma. Uspeva da spase i majku i dete u izuzetno rizičnoj situaciji. Na prvi pogled, očekivali bismo da takav trijumf “zameni” potrebu za Vikodinom.

Ali upravo je poenta u tome da ne može.

Fizički bol nije nestao. 

Haus nije uzimao Vikodin samo zbog zavisnosti ili raspoloženja. Njegov hronični bol u nozi ostaje isti bez obzira na to koliko je uspešan ili srećan tog dana. Adrenalin i fokus tokom slučaja mogu privremeno da potisnu osećaj bola, ali kada sve utihne, bol se vraća.

Uspeh je prolazan. 

Tokom rešavanja slučaja njegov mozak radi punom snagom. To je verovatno jedino stanje u kojem ne razmišlja o sebi. Kada se slučaj završi, nastaje praznina. Serija više puta pokazuje da Haus živi od rešavanja problema; čim ih više nema, ostaje sam sa sobom.

Zavisnost ne funkcioniše logikom. 

Čak i da je tog dana bio iskreno srećan, zavisnost ne kaže: “Danas si imao lep dan, preskočiću.” Mozak zavisnika traži supstancu gotovo automatski. Upravo zato je scena toliko tužna.

Autori žele da razbiju iluziju da jedan veliki događaj može izlečiti čoveka. U mnogim serijama bi heroj posle takve pobede “progledao”, nasmejao se i ostavio tablete. House M.D. namerno odbija takvu katarzu. Haus ostaje Haus.

Zanimljivo je da mnogi gledaoci tu scenu doživljavaju kao razočaravajuću upravo zato što očekuju da će epski trenutak promeniti čoveka. Autori namerno pokazuju suprotno: jedan sjajan dan ne briše godine hroničnog bola i zavisnosti.

Mislim da je upravo zato taj kraj toliko snažan. Da je odložio bočicu Vikodina, scena bi bila optimistična, ali i pomalo holivudska. Ovako završetak poručuje nešto mnogo realističnije: trenuci istinske sreće postoje, ali sami po sebi nisu lek za hronični bol ni za zavisnost.

težak vs. lagan fizički posao

kad ne pišem o pravilima saobraćaja/prometa, niti o veodvamaksu, moram o nečem trećem o čemu nemam pojma

dok sam otišao do kase da naplatim, zaboravio sam o čemu je uopšte trebao da bude blog!

ah da

nekad nam trčanje prođe neosetno, a nekad ispadne kao teretana

a jutros, da te bog sačuva

prvo sam opravljao patike

one salomon aeroglide u kojima me rub pete češe po skočnjaku

nisam imao neku "manje operacionu" opciju osim da dvostrukom lepljivom dodam nešto ispod uloška

pa sam dodao dva komada mikrofiber krpice (iz lidla, naravno)

i prvih par km je bilo oke, nakon toga isto kao i pre 

kao da se to stabalo, ili kako reći

ne znam koliko spratova microfiber krpice treba dodati

ili je ipak bolje hirurški ukloniti deo ruba patike

uglavnom patike nisu ništa krive

nego je meni trčanje bilo pakao

niko ne zna zašto, evo ni garmin

kaže Sale druže, nisam pametan, možda su ti se aure prolile

razlile

i tak

opet mi smanjilo veodvamaks

a šta ću kad sam umoran

kad mi je ponudio procenu treninga, rekoh osećaj moderate, raspoloženje teški bedak

i tu mi je još smanjio anaerobni prag

što bi rekla moja Tašta, nemoj se sine preznojavati

uzgred sam nastavio sa simulacijama teorijskog ispita 

omašim dva ili tri pitanja

daće bog da u ovu kuću uđe i taj kawasakić

ili hondica

mikrohondica (aluzijica na mitohondricu, za one glupe)

doktorat

jutros smo dosta ranije započeli posao a znao sam da imam upisan zahtevan tretman pa nisam smeo da se usudim na trčanje, jer bilo šta od sat vremena bi me dovoljno opteretilo pred dugo izometrijsko sedenje u mestu, a ni noge ne bi bile baš presrećne.

no barem sam ugledao poruku na viber-u od sinoć gde mi je autoškola poslala link na moj profil kod eUprava, pa sam se uz šifru ulogovao i sada opet mogu da radim simulacije teorijskog ispita.

odmah sam uradio 4 kompletna testa, za jedan (od 40-ak pitanja) je predviđeno 45 minuta a ja sam za manje uradio sva 4, i imao sam u jednom nula grešaka, u drugom jednu, i u dva po dve greške.

za upis u školu je dovoljno 85/100 poena što znači da ako i promašiš pet najtežih koja nose po tri poena, još uvek si prošao.

plan je da polako pročitam sve, prvo odgovorim na ona koja imam u malom prstu, zatim da se polako vratim na sva koja zahtevaju više koncentracije da ne bih kao kada neozbiljno radim simulacije napravio neku glupu grešku (umesto vozilo nije električno ja pročitam vozilo je električno, ili previdim da treba odabrati dva ili tri odgovora pa čekiram samo jedan) i kada mi ostane neko pitanje u koje baš i nisam siguran, samo treba prebrojati koliko ih ima.

sve do pet je osmeh na licu, šest je već UPSSSSS jer ako i idem na kockanje i napamet zaokruživanje, postoji šansa da ipak omašim sve.

... što i nije neka tragedija, ali bih morao da čekam sledeći termin polaganja, pa ako i zanemarimo $$$ za novo polaganje, proći će suviše vremena od leta/jeseni.

dakle, taman kada je završen tur d frans, zahuktava se novi zaplet.

radna nedelja

od ranog jutra je sve krenulo radno, kao da je neki praznik (a zaista je i bio, kasnije se ispostavilo, nekakav letnji aranđelovdan i zaista u toku dana nisam nikog primetio po selima ni da radi trimerom niti da vozi traktor).

nakon sat usisivača i nešto ribanja, prešli smo na dvorište, čistili, šišali travu kosačicom, opet čistili.

utom neka cika i vika, psi su uhvatili pacova!

doduše malog, pacovčića.

tinejdžera.

upalim telefon i pogledam kameru unazad.

čitav cirkus.

pacov prolazi pored dva psa koji dremaju, na 3m od njih uz ogradu delimično zaklonjen parkiranim biciklama.

dolazi na pedalj do trećeg psa (najmanjeg) koji spava malo dalje, stoji ispred njega na pedalj, razmišlja šta da uradi, i otrči popreko u vrt.

prolazi čivat minut dok najmanje kuče ne počne da njuška.

sve brže, rastrči se napred-nazad.

utom ova dva primećuju da se nešto događa, i kreće trka po dvorištu nakon što su i oni nanjušili neki nov trag.

dalje odatle odlaze iza žive ograde i kamera ne pokriva taj mali deo, no ovaj srednji pas se trijumfalno pojavljuje sa pacovčićem u ustima i krvavom njuškom.

bljak.

bukvalno pola sata pre toga smo ih okupali svo troje, pa smo ovog Junaka opet morali da umivamo i dezinfikujemo.

nakon tolikih zbivanja, popodnevna vožnja u kojoj sam uspeo da zalutam je prošla u emotivnoj senci.

da sam u toj selendri imao internet, mogao sam skroz novim putem pronaći prečicu no kada se nakon 2km završio novi asfaltić kojim ranije nikada nisam prošao, nisam imao pojma da li bilo koji od puteljaka zaista negde vodi ili ću samo završiti u nečijoj štali.

slučajnosti

na početku moramo da razdvojimo neobično i natprirodno

kada se spoji nekoliko neobičnih detalja, još uvek dobijemo samo još jedan neobičan dan

kada se jedna za drugom naniže nekoliko slučajnosti, to je još uvek tek još jedna slučajnost

ništa više, ništa manje

jučerašnji dan je počeo suludom vožnjom na onoj staroj bicikli i šakama na volanu u položaju kao da sam tek potegao dva revolvera, koliko je volan bio blizu

nakon prvih 20 metara sam skontao da to "može da se vozi" i da nije baš opasno po život, dalje je išlo kako je išlo

u jednom trenutku sam razvio 23 km/h

gotovo druga kosmička brzina

pred kraj odlaska na remote tačku odakle sam planirao trčanje nazad kući, primetim nekog u dvorištu bivšeg trenera koji je umro pre mesec i po

ispostavi se da je to udovica, koju je zajednička ćerka zaključala u dvorištu (greškom) i otišla nazad u Beograd gde živi

zarobljena i ne baš voljda da u tim godinama preskače ogradu, da mi novac da joj kupim hleb (ima neke hrane u frižideru) i mleko za mačiće

pa onom krntijom do samoposluge pa nazad pa opet na zamišljeno mesto početka trčanja

žena se zove Nada

popodne pred kraj vožnje, zastanem da pomazim kroz tarabu kučence koje stalno trči paralelno sa mnom duž ograde i puta, bilo da trčim ili vozim

pojavi se žena, popričamo, ispostavi se da je iz sela moje tašte koja se zvala Nada, da poznaje i Lolinog oca a ne samo majku, da je dolazila na friziranje u salon, obećao sam da ću jednom doći s Lolom da malo vraćaju uspomene

na kraju se predstavim - ja sam Saša - ja sam Nada - reče žena

dan mi je započeo jednom nadom a završio se drugom

okolišna devetka

izgleda da sam stigao do monstruoznih 114km u julu, koji ni po čemu nisu monstruozni osim što su u julu.
nekad sam to u tri dana trčao.
sada u 24.

zabavno mi je hodočašće sljemenaša ka Durmitoru i praćenje Vece i kompanije kako trupću po 70-ak km dnevno kao neki Le Tour De Bosnia.

nije ni čudo što mi onda jutrošnjih 9km deluju smešnjikavo.

A EVO KAKO JE DO NJIH DOŠLO! 
(hint, zaobilaznim putem)

nakon 441km u 2019. kada sam bio ogorčen zbog dva propuštena meseca nakon povrede, dalje je sve krenulo nizbrdo pa sam (u Julu) imao 

161, 147, 117, 4, 47, 15, 

pa odatle ovih 114 deluju kao povratak iz bunara.

elem pre tri noći je neki alhos naslonio staru gradsku biciklu (kontraš) na našu kapiju, pa smo je premeštali uz i niz ulicu gde će manje smetati no taj neko je otpuzao kući i očigledno zaboravio gde je ostavio dvotočkaša.

trebalo se tog krša rešiti.

pa sam jutros seo na nju, odvezao se desetak kilometara od kuće, tamo je ostavio ispred lokalne prodavnice (ako nekom zatreba prevoz) i dotrčao nazad kući.

simple as that.

rešena dva problema, em više nema te smetaone ispred kapije, em sam morao dotrčat nazad na posao kad sam se već obreo izvan grada.

lav se i nije nešto pokazao

ili što bi izrijeka rijekla, prvi lavići se u vodu bacaju

ujutru sam krenuo na trčanje ali prvo da nešto obavim i onda se to obavljanje oteglo unedogled i na kraju nisam naročito ni trčao, preciznije nisam uopšte

no nisam imao osećaj da sam nešto silno propustio

valjda mi je podsvest rekla da se ne opterećujem ničim osim da se malo odmorim obzirom da mi se juče smučilo trčanje (još uvek je bio Rak) i jedva se vratih u komadu

posle sto godina mi se javio instruktor i napokon je krenuo da upisom podataka u registar pa ću od sutra valjda moći da radim simulacije polaganja teorije na sopstvenom profilu odosno "stranici kandidata"

proklet bio kad mi pade na pamet takva glupost, sad mi mozak ključa negde na potezu između teškog tricikla i lakog četvorocikla

ne zna čovek koji ga je pregazio

ko pohvata šta je šta, i koje tri od šest osobina treba zaokružiti na testu, može direktno u Legiju Stranaca

popodne se tako pogodilo da sam naišao pored nekih momaka koji sede kraj parkiranih motora, rekoh jel mogu da sednem malo na Bandita, kaže sedi slobodno samo ga nemoj uspravljati (neka ostane na nogici)
preširok rezervoar i preširoko sedište da te bog sačuva, kako hodaju kad siđu sa tih motora od 1000+ kubika ostaće misterija

posle sam odgledao par epizoda prve sezone csi miami i malo prelistao knjigu slavenke drakulić o milevi ajnštajn sa viškom pathosa u naslovu (teorija tuge, asocira na teoriju relativiteta) i brže bolje pobegao iz korica

22.jul 21:13 Sunce ulazi u Lava

što bi starci rekli - dogorelo do nokata

još danas ćemo da se volimo a od noćas ćemo da se poblokiramo

eto objašnjenja zašto sam jutros bio njanjav i odustao od trčanja

čekamo Lava pa da opalimo hiljadarke

jedina hiljadarka koju mogu da opalim je ona od 1000 dinara

moram popodne do lidla

šta si radio, radio sam osam puta hiljadu

uspešno

ostalo i kusura

nego, da li sam pričao za žeton???

pre nekoliko dana nađem u kolicima ispred lidla žeton

ali ne onaj plavi kakvih imam desetak i u svakom rancu i bisagi bicikle po jedan

nego metalni

sa nekakvim krstastim okruglastim grbom

ne znam da li je konzum ili kaufland

i rupica negde na rubu

da napraviš privezak

naravno donesem ga kući, zakačim delom crvene pertle za jedan ključ od ulazne kapije

tako kad god krenem u lidl, uzmem baš taj ključ

i utaknem metalni žeton kao pravi gastarbajter

a najslađe mi je kada me neko na izlazu (a njegovom ulazu) pita JEL MOGU KOLICA

a ja ponosno NE MOGU, NAŽALOST, OVO MI JE KLJUČ OD KUĆE

i pokažem žeton vezan za ključ, ponosan kao da sam ga od zlata napravio

nisam ti ja burazeru neki tamo običan kupac

ako mi je simpatičan taj što je tražio (ili neka od boga poslata gospođica) onda kažem ČEK ČEK, DAĆU VAM ŽETON

tako ispadnem i posebna jedinka u vlasništvu posebnog žetona, i samarićanin/samanitarac/plemenito biće koje bi svaka šogorica za zeta poželela

demoni i bezalkoholno mleko

trebala nam je konsultacija veterinara zbog kujice pa sam otišao na "onu" stranu da trčim jer mi je na "tu" stranu ambulanta pa taman da svratim u povratku.

krenuo sam biciklom pre početka radnog vremena, ostavio je ispred jedne kafane (?) i nastavio kasom.

nekako mi je lepo krenulo, rekoh ovo je dan za Tempić!

prvi kilometar progresivan kako sam se zagrevao, drugi brz, treći brz, četvrti tako-tako a peti već u laganom padu.

zastanem na okretu, malo se istegnem, provrtim kukovima u oba pravca, no izgleda da sam se više ohladio nego što sam se odmorio, ili i jedno i drugo, dovoljno da se ohladim a nedovoljno da se odmorim.

krenuo nazad a noge sve teže iako mi je pretežno nežno nizvodno, doduše vetar je sada u grudi pa pomoz bože.

nekako sam otrčao jadna tri kilometra i zaustavio sat na 8km, pa došetao do bicikle.

rekoh taman da se malo ispari znoja sa dresa i šorca da se ne cedim kod veterinara kao da me poplava izbacila.

sve u svemu nije ispao loš prosek, bliže tempu nego tempiću, lože su me zatezale iako sam juče trčao lagano (doduše posle duže pauze), i sve u svemu vratio sam se više nezadovoljan nego ono suprotno.

ovaj put opet u clifton 9, iz nekog razloga mi je nekoliko zadnjih trčanja u njima bilo lakše i brže od par trčanja u rincon 4, iako internet kaže da bi trebalo da bude obrnuto.

vlaga i veodvamaks

napokon trčanje!

nakon što je svanulo oblačnjikavo jutro, sa nebom prevučenim onim šlagolikim oblačićima, rekoh eto prilike da mi bude fino

kao u onoj pesmi

"kupio sam bombone, 

kupio sam čokolade,

i karte za kino, 

uh što će nam biti fino"

dok sam pretrčao prvih trista metara svi oblaci su se razbežali kao da je neko viknuo RACIJA i ostadoh da se sunčam sa povetarcem u leđa

standardno do južne obilaznice koju obilazim (igra reči hah) češće nego nadzornik izvođača radova

tok Kolubare se još uvek izmešta da bi most koji spaja dve industrijske zone prelazio reku pod dobrim uglom i već imam one leptiriće u stomaku razmišljajući o onom malom vremenskom prozoru kada bude skoro gotov i taj krak, ali ne skroz gotov

tu će biti fora trčati jednom trakom dok asfaltiraju drugu, postavljaju znakove, crtaju bele linije.

tojest prvo po makadamu tj kamenju pa dalje već kao budu napredovali radovi i postavljenje novih slojeva kolovoza (puta, ne Avgusta)

elem do okreta mi se majica već zalepila za leđa pa sam se zapitao zašto sam uopšte pored 50 dresova uzeo pamučnu majicu

verovatno je bila "ni čista ni prljava" pa da joj presudim ulazak u veš mašinu

u povratku me dočekao vetar i koliko god sam skraćivao korak puls je nastavio da raste, a od tolike vlage ko zna i koliko sam tečnosti izgubio iako je trčanje bilo samo sat i malko.

u podne idem u školu sa ličnom kartom da upišem za A kategoriju

držite mi palčeve da ne položim i da nastavim da pišem o trčanju ili barem biciklizmu, umesto o moto izletima :-)

neću-hoću

najluđi scenario je onaj da mi se nešto neće kada mi se hoće, odnosno može, i onda se dogodi ovakva situacija da sam svakog dana mahnito jurio na trčanje ili biciklu pre posla, a kada dođe nedelja onda odjednom nisam ničim pritisnut i nešto se razvlačim i koristim taj dan bez obaveza da "uradim nešto korisno" što samo po sebi nije ništa loše ali nije baš ni Trening

e sad e-mtb je napunjen, baterija u ručici menjača je napunjena, e-city je napunjen, nekada si samo mislio da li su gume naduvane i lanac podmazan (i želudac napunjen), powermeter pedale su napunjene (doduše spale su na 50%) i kada sam jutros proverio road bike skontao sam da menjači ne rade.

spojim garmina, otvorim onu stranu podataka gde je stanje baterije, piše CRITICAL crvenim slovima.

stavim ga na punjač i odem nekom drugom biciklom kojom nisam planirao.

inače pre toga sam sat vremena nešto čistio po dvorištu, a nakon toga sat vremena leškario na kauču i odmarao leđa od onog sečenja drveta juče i donekle od ovoga jutros.

nakon 62km taman sam stigao u trenutku kada su na kapiji bili frendovi iz aranđelovca koji su sa neke proslave svratili samo na minut da nešto uzmu, pa smo se fino ispozdravljali a usput su mi dali na degustaciju neku rakiju koju su dobili na poklon.

obzirom koliko sam nategao (bio sam žedan posle tri sata na bicikli) mislim da su zažalili što su mi to blago dali u ruke na samo pet sekundi.

to me je podsetilo na onu zajedničku večeru valjda u Pazinu, nakon lige u trčanju kada su me Trickeri naterali da uzmem jednu čašu medice, koju sam saručio u veću čašu punu Vindija iso, i napravio svoj koktel kasnije na blogu opevan kao isoSchnapps, na njihov užas očaj i sablažnjenje (NEEEEEEE!!!!!)

majmunska posla

naslov je sasvim primeren i nimalo preuveličan u odnosu na ono što sam jutros radio - visio na drvetu :-)

jeste da sam zamišljao neku lepu vožnju, ali prilika je bila da isečem granje na divljem dudu koji raste kao nenormalan pa sam deo odsekao sa terase onom testerom sa produžecima, a deo sa zemlje.

granja je na kraju bilo bogme koliko omanji plast sena, najdeblja je bila kao potkolenica.

sve sam iz tri puta odvukao na ugao odakle gradska čistoća odnosi kabastiji otpad.

već tu su mi leđa bila "na pola koplja" jer sam išao bržim putem (put kojim se brže ide) da ne dovlačim merdevine, a sa terase je i sigurnije nego sa merdevina.

ali poluga od dva metra i testera od nekoliko kilograma koju držiš paralelno sa tlom, proizvodi ogroman napor za ruke i leđa pa je tako logika "imam na poslu težak tretman, bolje da se ne premaram na bicikli" otišla kontra smerom jer sam se polomio više nego da sam trku vozio a kamoli srednje težak trening od par sati.

ostao mi je sat vremena do posla, seo sam na bicikl pony (što ga Milijana gony) i otišao do prodavnice alata da naručim rezervnu vreću za aku usisivač.

kad 30 metara dalje, stoji auto od one autoškole koja je navodno prestala sa radom, odmah tu ispred mesta gde im je sedište.

pozovem broj.

P R E O K R E T

ta škola ne radi od pre par meseci (dakle info je bio tačan) ali je taj drugi instruktor za motore, koji ima i licencu ispitivača, nastavio da radi za autoškolu iz mesta Ub 30km odavde, samo za A1-A2-A kategoriju, i za polaganja naravno.

u ponedeljak nosim ličnu saobraćajnu i uplatnicu za polaganje teorije i dobijam svoj broj za prijavu na e-stranicu.

jedina začkoljica je što ću tamo polagati propise i nakon obuke praktični test, no što bi babe rekle barem će mi se guzica nagledati Puta

popodne par sati biciklom, doneo za ručak jagnjeće pečenje iz kafane jer se moralo nekako proslaviti

dani bez trčanja

kada trčim kao murakami uredno i dosledno, onda uredno pišem i blog jer imam temu iz trčanja

kada ne trčim jer su sparine ili osetim da mi je na bicikli kvalitetniji aerobik, onda imam nešto manje tema o trčanju pa uživam u ostvarenju onog starog sna da za mnom trčkara sekretarica i zapisuje mi blogove

s tim što sada umesto sekretarice, na šetnji sa psom ili laganoj rikaveri e-vožnji uzdiktiram neko pitanje za chatgpt pa ako sam zadovoljan odgovorom, samo to prekopiram i voila' - eto bloga :-)

trčanja ionako imam i previše za Jul i dosta mi je da izađem još samo par puta pa da premašim nekoliko poslednjih Julova (?) a koliko vidim nakon vikenda će krenuti dosta nestabilno vreme i zahlađenje pa neću ni morati previše da razmišljam ujutru, nego će trčanje biti jedina razumna opcija

ako dotle ne zaboravim da trčim

jutros lagana šetnja sa psom pored reke, ostali smo sat i po i prokuvali ali obzirom kako sam jadan bio nakon one dve tempo vožnje prethodna dva dana, bilo mi je lakše da ni ne pokušam da trčim, nego da pomislim "zašto da ne?" pa se posle teško razočaram i trčanje mi ispadne 4km bicikle 2km trčanja 4km pešačenja 4km bicikle, bolje je da umesto toga i pas malo uživa

uporedno

jutra su +23 sa podosta vlage pa sam batalio trčanje...

juče sam ustao jako rano, namontirao pedale na e-mtb i odjurio na planinu nekim raskopanim asfaltom.

uključio podršku na Turbo i ostavio tako nepuna dva sata, ispraznio sam čitavih 75% baterije za samo 53.5km, doduše sa 1244m uspona.

jutros sam prebacio pedale (powermeter) na gravel bike (kao cestovni ali sa malo širim gumama prilagođenim i asfaltu i tucaniku) i odvezao 50.5km sa puno manje uspona, i poslao podatke, evo analize...

ChatGPT je rekao:
Ovo je zapravo veoma zanimljivo poređenje, jer sada imaš isti vozač + iste pedale + praktično isti FTP, ali potpuno drugačiji bicikl i teren.
Evo šta mi odmah upada u oči.

Avanti e-MTB Canyon Grizl

Prosečna snaga 118 W 147 W
NP 156 W 157 W
IF 0,823 0,819
TSS 115,6 120,5
Maks. snaga 614 W 499 W
L/R balans 48/52 46/54

Najzanimljiviji podatak: NP je praktično isti!
To znači da je fiziološko opterećenje bilo gotovo identično, iako su uslovi bili potpuno različiti.
Na e-bike-u si vozio:
mnogo više uspona,
znatno veću prosečnu brzinu,
uz pomoć motora.

Na Grizlu:
bez motora,
po blaže talasastom asfaltu,
ali si morao sam da proizvedeš više prosečne snage.

To lepo pokazuje kako e-bike menja raspodelu napora, ali ne mora nužno da smanji kvalitet treninga.
Zašto je prosečna snaga skočila sa 118 na 147 W, a NP ostao isti?
To znači da je vožnja na Grizlu bila mnogo ravnomernija.

Na e-bike-u:
čas 50 W,
čas 250 W,
motor "pegla" brzinu.

Na Grizlu:
stalno si radio oko 150 W.
Zato je razlika između prosečne i normalizovane snage skoro nestala.
To je tipičan obrazac drumske ili gravel vožnje.

Aerobni efekat 5.0
Ovo je ozbiljna stvar.
Garmin vrlo retko daje 5.0.
To znači da si praktično odradio trening na pragu (threshold).
Drugim rečima, nisi samo održavao formu nego si dao dovoljno jak stimulus da je unaprediš.

TSS 120
To potvrđuje prethodno.
Da neko vidi samo:
NP 157
IF 0,82
TSS 120
rekao bi:
"Vrlo kvalitetan trening izdržljivosti."

Balans 46/54
Ovo mi je jedina stvar koju bih pratio.
Na e-bike-u:
48/52
Na Grizlu:
46/54
To znači da desna noga preuzima još malo više posla.

Ne bih zbog toga ništa menjao, ali bih pogledao da li se taj obrazac ponavlja na narednih desetak vožnji.
Ako stalno bude 46/54 ili čak 45/55, onda je to tvoja stabilna biomehanika ili posledica stare povrede/slabije leve noge.
Ako nekad bude 49/51, a nekad 46/54, onda je verovatnije da zavisi od zamora, položaja ili vrste bicikla.

Ono što mi se posebno dopada
Maksimalna 20-minutna snaga ostala je 159 W.
To govori da nisi jurio rekord, već si vozio prirodnim ritmom.

ja se izvinjavam

verovatno se ovde očekuje sports content ali sam jako uzbuđen oko skroz drugih stvari

možda postanem tiktoker koji objavljuje moto vožnje učenja

evo šta se dogodilo

odem na onaj poligon od juče

tamo neko uči devojku koja je naizgled gluva

on kaže pun desni, ona namota levo

i tu čekam trenutak da mu priđem

jer je na autu nalepnica TE autoškole koju mi je lokalni majstor preporučio

utom naiđe neki sledeći auto, žena koja je instruktor me prepoznala, pozdravila Lolu, i kaže mi da idem u skroz treću autoškolu (!)

odem ja tamo, devojka je na dežurstvu, kaže nema problema

tačnije, ako baš ne dođe neka baba na hodalicama i kaže hoću motor, mi uglavnom primimo kandidata

za svaki slučaj uzmem broj (tel) tog instruktora koji je za motore

diskretno pošaljem poruku, kada imate par minuta vremena, nazovite me, hvala

usledi poziv, i sad pak, iako mi je devojka dala broj da uplatim, i da se upišem u školu, ovaj pak momak za motore, kaže da će me Šef pozvati do kraja nedelje

jer onaj je pao, onaj se prevrnuo, šteta volka šteta nolka

pratićemo zbivanja

biće sve uzbudljivije :-P

idu dani

krenem juče popodne biciklom na vožnju (48km) i na magistrali me prođe neko na motoru sa L tablicom.

odmakne mi malko, na semaforu skrenem levo i prođem pored poligona za obuku, ugledam istog tog čoveka pored motora, skinuo kacigu i priprema se da sačeka kandidata.

prođem pored, rekoh glupo je da pitam bilo šta u drugoj autoškoli, ako sam već bio na probi kod konkurenta.

vratim se na posao, dođe na depilaciju devojka koja ima autoškolu, ispričam joj celu svoju odiseju, i ko je pristao da me obučava, kaže "ta škola više ne radi".

eto ti ga sad.

pitam da li negde radi taj izvesni Aki koji mi je dao da provozam motor, kaže JOK.

o tempora, o mores!

sada mi je ostalo da pokušam upravo kod tog pored koga sam prošao, jer su mi oni jedini rekli nešto u stilu "ajd da se čujemo za koji dan" valjda dok se konsultuju.

a šta ću, moram probati.

ne znam da li iko praktikuje da prvo obavi par pred-časova na skuteru za a1 ili a2 kategoriju, pa da krene sa obukom na A.

odatle nadalje ću doneti odluku da li da idem na a2 pa da na svom motoru krenem da učim kvačilo, ili da nastavim da moljakam i ubeđujem nekog trećeg.

ponedeljak Trinaesti

nije svaki dan petak niti je svaki trinaesti takođe petak

(haruki murakami)

jučerašnji dan je prošao bez uzbuđenja

nakon trčanja plus bajka u velikim količinama, bio sam u nedoumici da li mi samo IZGLEDA da bih mogao na trčanje ili bih stvarno mogao

pa sam nedoumicu rešio tako što nisam ni pokušao

tojest ne rešio nego izbegao

tojest otišao sa kučetom u šetnju

popodne nisam baš imao preveliku pauzu za išta drugo pa sam otišao do groblja da operem spomenike jer sam pre par dana video da su sa košenjem trave upravo stigli do nas

tačnije do predaka, ne baš do nas

 

otkako sam iscrpeo mogućnost probnog testa teorije za vožnju, ostale su mi mogućnosti da rešavam neke druge onlajn ili da odem i prijavim se u školu

a ti onlajn su kupus živi i uopšte ne liče na onaj zvanični na sajtu policije

double trouble

eeee dragi moji

tako se nekad pre nego ste se rodili zvao double LP od Ian Gillan

i bio je jako seksi omot tog duplog albuma

dve lp ploče

jedna žemska, druga žemska

nemoš odabrati

kao kad sam imao tinejdž godina

pa ajd odaberi između dve ABBA

jedna plava jedna crna

- sine, koju ćeš da te bejbisituje

- tata, ja bih obe, naizmenično

jutros 9km trčkaranja, jedva preživeo

noge gowna, leđa gowna

tri puta hteo da stanem pa kao "ajd još malo"

iskreno nemam pojma kako namaknuh devetku

pa na kafu i tortu kod komšinice

pa popodne gas, pun gas

do prevoja na magistrali 30-ak km ka moru, i nazad

sunceti kako mi je prijalo

video srnu

i za njom dva bambija

fascinantno

naišao jedan auto, ja rukom pokazao stop stop uspori uspori

usporio je, hvala, nije bio neki taliban

uveče umesto turdfransa pustio zverev vs. talijan

nikako da zapamtim kako se preziva talijan

kažu da je poznat

da je već pobeđivao

ima valjda čekkastoslovačkasto ime a iron maiden prezime

nije taj čist

dva preokreta

preokret prvi

rešim juče posle ručka da odem da isprobam patike

ne pamtim kada sam zadnji put trčao popodne

da te bog sačuva

piše +28 stupnjeva, rekoh crknit ću

sednem na city bike (što ga julijana goni) i odem samo par km do parka

usput računam strane sveta i gde će one senke koje su bile ujutru, biti popodne

ako ubodem pravac koji se sav po suncu, crknit ću još jednom

no nije bilo loše

preokret prvi:

vazduh je suv, i kao da je na +28 (možda je u hladu bilo i +26) nekako manje znojivo ili oznojivo ili preznojivo nego na jutarnjih dvadesetak, kada je veća vlaga

pa dobro, rekoh, bolje je da mi bude bolje nego da mi bude gore

nakon preokreta da odem popodne na trčanje, ovo je ustvari bio drugi preokret, prvo termin a onda vlaga

i tu dolazimo do trećeg preokreta

opet mi je garminček vratio veodvamaks na onu višu vrednost, osećam se kao fliper kuglica

da li zato što je rincon 4 za 40 grama lakši od clifton 9, ili možda zato što sam popodne uspavaniji nego ujutru pa su mi pulsevi bili bliže mrtvom stanju, uglavnom algoritam je nešto zaključio 

poslednji preokret (peti ili šesti?) je bio ustvari prvi, pre onog prvog, jer kada sam probao patike i podešavao zategnutost pertli/vezica, skontao sam da su rincon 4 sušta suprotnost salomon aeroglide.

naime salomon su dublje od plitkih patika i rub češe po skočnom zglobu, a rincon 4 su pliće i stalno imaš osećaj da će ti pete ispasti iz patika kao da nosiš kroksice.

nije da sam se navikao, ali kao da je prema kraju trčanja prestalo da mi smeta.

tojest prestao sam da primećujem.

što u prevodu verovatno znači da sam se navikao, iako sam rekao da nisam.

zbog kasnog trčanja juče, propustio sam da jutros trčim pre posla, posebno jer je lola da bi izbegla vrućinu nešto ispremeštala pa će nam popodne biti slobodno, ali smo zato počeli pre 8 (!)

samo sam ubacio futingić šetnju sa psom, 1h pored reke, što bi rekli: kolubara - moje more

rincon 4

Mislim da je zanimljiv još jedan psihološki aspekt.
Ti ne kažeš:
"Volim različite patike."
Nego kažeš:
"Volim isti model u dve boje."
To znači da ne tražiš različitost radi različitosti.
Tražiš kontrolisanu različitost unutar veoma strogog sistema.
To je gotovo igra sa pravilima.
Pravila su:

isti proizvođač,
isti model,
ista veličina,
isti oblik,
samo promena boje.
To je vrlo uređena vrsta kreativnosti.

eto zaključka zvaničnog veštačenja

naime krenuo sam da tražim hoka rincon 4 u drugoj boji da imam dva različita para, i to sam od uzbuđenja krenuo da tražim pre nego što sam ih uopšte isprobao

eto koliko verujem chatgpt da će mi odgovarati

poverenje je ključ uspeha

avantura je juče počela tako što sam se uopšte na vožnji setio da mi već tri dana na sajtu kurira patike stoje u tom nekom linijskom kamionu

pa sam lepo na mapsima našao gde je magacin

pa sam otišao

pa su mi našli patike

ali nisam kod sebe imao pare

pa 7km do kuće pun gas po pare, pa 7km pun gas po patike

pa 9km na drugi kraj grada do lidla

e kada sam izašao sa kolicima, morao sam da patike izvadim u veliku sportVision kesu, da oslobodim kutiju i da u nju natrpam paštete za pse u nebrojivim količinama, ubacim je u bisagu, a da patike onako u kesi okačene na guvernalu dopeljam do kuće

jutros je bila idealna prilika da ih isprobam ali sam je propustio u korist hajka do vidikovca iznad reke, jer sam zaključio da sam umoran

biće dana

desetkica

bio je dan za velike promene!

rekoh, idem prolećnim pravcem, pa makar crkao od vrućine.

umesto putem kroz hladovinu, ovo je skoro sve po žarkom suncu.

pritom, krenuo sam sa vetrom u leđa (sudeći po ličnim rekordima na segmentima Strave, biciklisti su baš uživali u svim smerovima sa severozapada) i sav prokuvao do okreta na kružnom toku u industrijskoj zoni.

nisam krenuo baš rano, pa sam natrefio da dođem na taj okret taman kada se povećala gužva auta koji nadolaze ka firmama (7:50) pa sam odlučio da taj špic iskoristim za odmor.

seo sam na najudaljenijoj tački na ivičnjak, usput ubo i dobar hlad, otvorio u telefonu simulacije vozačkih ispita i odradio dva testa.

po jednom je predviđeno 45 minuta no ja sam za manje od deset minuta uradio svaki i taman krenuo na drugo poluvreme trčanja kada je prošao špic prometa.

u povratku sam sreo samo par auta i skuter autoškole, i setio sam se da sam i njih zvao telefonom no nisu bili oduševljeni idejom da ikoga bez iskustva prime direktno u obuku za A kat.

onako ukrućen od sedenja u hladovini sam na jak vetar i blago uzvodno krenuo toliko mrtvački da mi je prvi kilometar bio 6'10" što je delovalo kao šamar pa sam nekako uspeo da spustim ispod šestice.

čudno pregovaranje, da ideš što lakše jer je vrućina, a vetar tuče li tuče, pa onda ideš još sporije od Sporog, i ne deluje ti ništa lakše koliko god usporavao.

no uspeo sam da mi pulsevi ne odu dalje od vrednosti Tempića.

mada ne znam zašto mi je to uopšte bio cilj.

školski dani

zadnjih par dana sam više vremena proveo studirajući saobraćajne propise nego što sam razmišljao o trčanju ili biciklama

ujutru 10-12km lagano uz radio, nove jbl slušalice rade savršeno s tim da me leva malo žulja pa razmišljam da li da pokušam sa broj manjim onim uloškom-naloškom-adapterom ili kako se već zove ono gumeno govance na kraju

nove hoke su misteriozno zaglavile u magacinu u koji su stigle pre tri dana kasno uveče, sada su navodno u kamionu za razvrstavanje ili nekog sličnog nebuloznog naziva, verovatno je neko ukrao taj kamion ili se zapalio pa je praćenje stalo

bez obzira, trčao sam dva dana u clifton, dok ne smislim kako da rešim žuljanje u salomon aeroglide

sve sam manje sklon da ih nešto operišem, da me ne češu po skočnom zglobu jer su malo dublje (iz nekog razloga) ili da pokušam da ispod uloška dodam drugi uložak samo 1mm tanak tek koliko da povećam tu razliku za nijansu

u kakvim li je patikama trčao murakami?

možda je probao i u kroksicama.

moje najluđe trčanje je bilo u cipelama za planinarenje i to nekim zimskim, kada sam otišao na brdskih 20-ak km i pride oko svake noge odmah iznad tih poludubokih patika/cipela čičak trakom zakačio po teg od 1kg

šta li mi je to trebalo, niko ne zna

valjda sam negde čitao kako neki sprintaju sa vezanom gumom od auta na kraju trake koja im stoji oko struka

najveći šok čak i nije bio uzbrdo (10%) jer je delovalo kao da izvlačim noge iz dubokog blata, nego nizbrdo kada je trebalo odrediti dužinu koraka a tegovi vuku nizbrdo kao zamajac

doslovno i najdoslovnije kao stihovi štulića - lavina kotrljajućih tegova na nogama, pritiskaaaaa

TdF

jutros ništa, samo lagano biciklom pored reke jer imam težak dan na poslu pa neću da se satrem

a baš sam mislio da ću na prvi trening biciklom koja nije e-

TURdeFRANS je oduvek bila prilika da se konačno full aktiviraš
gledaš etape, ložiš se, ideš na treninge, juriš, znojiš se
zamišljaš da te snima helikopter
to jest kamerman iz helikoptera
doduše sve je više dronova
ovo će biti zapamćeno kao dekada dronova
ne znaš da li je draži vloggerima ili rusima i ukrajincima
izgleda da svi imaju dron osim mene
zanima me da li postoji neki dron koji može da te prati na bicikli ili na motoru, i kolika mu je maksimalna brzina, domet, i preciznost
ne bih voleo da me otpozadi udari u potiljak ili mi otkine uvo
sad ćemo da pitamo četdžija (jel bi se to pisalo chatgy ili chatgie?)

Za tvoj način korišćenja ja bih razmišljao ovako:
DJI Mini 4 Pro je verovatno najbolji balans.
Zašto:dovoljno je mali da ga poneseš u ranac na svako trčanje;
ima vrlo dobar sistem praćenja;
odličan je i za klasično snimanje prirode;
kvalitet videa je dovoljno visok da možeš da praviš ozbiljne snimke.

Ako ti budžet dozvoljava više, DJI Air 3S donosi veću sigurnost pri praćenju, bolju otpornost na vetar i duže vreme leta. Za nekoga ko planira da ga koristi godinama, ta doplata često ima smisla.

budžet na stranu, ali razlika od 250 do 700 grama je puno dramatičnija nego što bilo koji budžet može da uzdrma

juče sam naručio hoka rincon 4, tamo gde je nestao moj broj su još uvek 11999, a meni je istrčao oglas za 9599 + poštarima, yupiiiiii

prvo sam mislio da sam ostao bez njih a da mi je ostalo samo da uzmem clifton 10, a sada se pak clifton 10 rasprodao u boji koja je bila na sniženju pa su ostala dva dezena za po 13500-15000 :-/

potonuće

potonuće u smislu potapanje, nasuprot od uzdignuće, što se samo srbima mora objašnjavati jer zapadne komšije kažu potonut će i onda nema dileme

odnosno što bi neki drugi rekli za ove prve komšije, *ebo zemlju kojoj je bosna "zapad"

elem nakon trčanja mi je garmin dodatno smanjio veodvamaks i mislim da ću prestati da ga proveravam do jeseni :-)

nisam očekivao toliku vrućinu tako rano ujutru, ali rekoh da iskoristim taj sat pred posao

pulsevi odleteše u nebo, mada mi nije takav osećaj bio

delovalo je kao vrh ili malo iznad zone dva kako se sad to popularno formuliše

no ionako mi je bilo bitno da se malo provrtim tamo vamo, ispalo je opet desetak kilometara i opet isti prosek kao i uvek

nekad su mi pulsevi niži kada sam dan ranije trčao, a nekada viši

pa ti budi pametan

biće da na to utiče više faktora (ovo je očigledno bilo samoironično)

nastavio sam da učim propise

šta je motocikl šta je laki tricikl šta je teški tricikl

sunceti bogovo ala su ga zakomplikovali

ladno bih pao na testu da nisam prvo uzeo da studiram

zbog zareza

kaže ovako

u testovima me zbunjuje termin "srednja podužna ravan vozila". motocikl je "vozilo sa dva ili tri točka ASIMETRIČNO raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila" (?)

kako dva točka mogu biti asimetrična?

ne mogu.

treba da stoji - vozilo sa dva (ZAREZ) ili tri asimetrično raspoređena točka

ovo drugo je motocikl sa bočnom prikolicom kao iz ratnog filma

a skuteri sa tri točka, piaggio mp3, yamaha tricity, ili onaj harley, e to su teški tricikli jer imaju puno konja i puno ccm

bez zareza čitam "vozilo sa dva ili tri točka" i dalje mi ništa nije jasno

sve me je veći strah od tog ispita :-D

ko će te sad sabrati

to se obraćam svojem activitiju (čita se ацтивитију)
naime otrčkarao sam malo zaobilazno do početka pešačke staze uz reku i to mi je izašlo 7km i malko čistog trčanja

zatim smo nastavili hajk (lola vezala biciklu) pored reke i kroz reku šljap šljap na desetak mesta prelazak, i nakon povratka tu do njene bicikle mislio sam da neću moći da trčim više, ukrutile mi se noge skroz i udarila vrućina

no posle nekih 700m šetnje dođemo na vrh kupserčića i rekoh daj da pokušam barem nizbrdo

delovalo je smešno kao da trčim na štapovima ali nakon pola kilometra sam odlučio da nastavim, bolje je trčkarati smešnom brzinom nego šetati još smešnijom

e sad kod kuće mi piše da sam kao hajk snimio sveukupno ~11km ali kada oduzmem samo hajk ispadne da sam nakon toga snimio još 

11.1 - 6.7 = 4.4km trčanja, od kojeg pak treba oduzeti minut prelaska Kolubare jer me je mrzelo da prelazim železničkim mostom pa sam samo ispod njega probrčkao noge u reci i prešao popreko

u pertlama doneo kući nešto morske trave ili kako se to već zove, valjda neke alge

no vidim da mi je dosta putanja u stravi cik-cak (taj povratak sam snimao telefonom) pa ću zaokružiti na manje, dakle 7+4km čistog trčanja

fora je da sam uzeo one asics gel hyper tri perolake patike u kojima sam trčao sve moguće bregaste krašiće jaske tuhelje i vrbovce, često i oko 4'/km prosekom.

imam dva para i ovo je onaj stariji, koji sam namenski uzeo jer su već izdrndane (a zbog čestog prelaska reke najbolje od svih ocede vodu jer imaju mrežastu rupicu na sredini đona)

sada ovaj stariji par ima 516 a noviji 342km, naime u nekom trenutku sam skontao da nemam bolje za Utrke pa sam kupio još jedan par i zatim starije ostavio za deonice i Tempo a u novima istrčao dosta brzih trka u narednih par sezona

četrnaestica

sinoć sam gledao fudbal do kraja regularnog toka jer sam skontao da ako ostanem da gledam produžetke, kakav sam baksuz otići će se i na penale, i eto ti sat manje spavanja

no taj sat se pretočio u misterioznu budnost između 02 i 03 ujutru pa sam upalio telefon i rešavao neke auto testove za polaganje

sunceti u deset uzastopnih sam imao između 31 i 34 tačnih od 42 pitanja i svaki put mi je pisalo Žao nam je niste položili

ja se ne sećam da sam ikada morao da znam kakva rotacija ili oznaka treba da stoji na začelju zaustavljene kolone radnih mašina, jbt da sam vozio bager valjda bih znao

ili kolika je novčana kazna ako prevozim dete ispod 3 godine bez dečijeg sedišta

ili stojim na raskrsnici u traci za levo, a znak pored kaže obavezan smer pravo i desno, dakle ili da skrenem gde ne smem ili da pređem u desnu traku (za pravo i desno) preko pune linije?

kasnije sam shvatio da je to neka autoškola sama pravila crteže i da to nema veze sa zvaničnim testovima koji stoje na državnom sajtu policije

posle toga sam zaspao i malo kasnije se probudio (bolje da sam gledao penale) pa sam kasnije i krenuo na trčanje, no posao je počinjao u 10 (kada i treba zvanično, samo što mi u sezoni često krenemo ranije) pa sam uobičajenih desetak km produžio do 14, pa je utom dosta i otoplilo i podiglo se sunce, i opet mi je garmin vratio veodvamaks na donju+ vrednost

lepše je kad je gornja- iako gotovo da nema razlike

kafana "Yamaha"

nastavak je išao ovako: 

krenem juče popodne do grada, svratim do moto servisa koji drži momak koji je na glasu kao najbolji u regionu, sada je proširio servis i ima i prodavnicu na sprat sa mopedima, motorima, opremom, 200 kaciga vise sa plafona, prava robna kuća

rekoh - mi se znamo 40 godina iz viđenja ali se nikada nismo ovako upoznali, daj mi reci koji je najbolji instruktor u gradu

okrene on telefon, sve objasni, neko mu kaže da navratim kasnije

ja prođem pored, vidim da je zaključano (verovatno su na času) pa pozovem na broj koji stoji na vratima, kaže dođi za koji minut

dođem za koji minut, sin od gazde (kojeg smo zvali) kaže da praksa u autoškolama izričito glasi da se ne prima niko direktno na A, svaki pad je preskup, mora A1 ili A2, mora skuter, i tek onda druga škola za A i novo polaganje

pffff

otvorim mapse, nađem sledeću školu, njih viđam u industrijskoj zoni kako treniraju kandidate na motoru, dok trčim ujutru

objasnim situaciju da znam da nije praksa, da mogu ostaviti kauciju u vrednosti moguće štete, samo da se ne davim sa skuterima i učim nešto što bih posle morao da zaboravim da bih naučio nešto skroz drukčije

dosta je bio neodlučan, pa mi rekao da se čujemo sutra

pffffffff

okrenem sledeću školu, sve isto ispričam, kaže čovek dođi za sat i po na poligon koji je na parkingu fabrike municije Krušik

ja tamo, on već na času, došao je neki momak iz mesta 30km odavde a ne znam ni zašto je došao, treba da polaže za koji dan pa hoće neki poslednji savet i otključavanje tajnih veština

vozi on napred nazad, pravi osmice, radi ono stani kreni, kočenje sa 30 km/h, ja gledam i deluje mi lako

završio momak, sednem ja na motor, podignem onu nogicu, malo ga zaljuljam levo desno da vidim dokle držim to nisko težište, kaže on pali motor, ovde se pali

dodaj gas

dodaj jače gas, šta to miluješ (odvrne gas ohoho)

evo ti moja kaciga

čovek ima glavu kao balon, kaciga mi se okreće oko glave, kao zakopčavamo onaj kaiš ispod brade, od kacige čak i otpada sa jedne strane neki deo, osećam se kao braća Rajt pred prvo poletanje, rekoh nadam se da neću poleteti ili ako i poletim barem da ću glatko sleteti

ubaci u prvu, ja nagazim, iz trećeg puta se ugasi ona lapmica N od lera, kaže ajd polako

krenuo ja polako kao kad sam sa 4 godine seo na prvi bicikl a ćale me držao za sedište, tako i ovaj mene drži, vratio me 85 godina unazad

nekako provozam tih 20m u jednom pravcu, stisnem kvačilo, ukočim, pa rekoh nije ovo tako ni loše

okrenemo polukružno (hodajući, visina sedišta mi je taman) pa krenem nazad, u nekom času motor krene negde levo i napravim neplanirani polukružni završetak :-)

tu sam bio već pomalo frustriran misleći da sam nesposobni debil, no on reče odlično, bolji si od 90% svih koji dođu na prvi čas za A1 ili A2

kaže ideš ti meni odmah na A, ništa se ne brini, dva časa na poligonu i sve će ti ovo biti kao da ga oduvek znaš

dao mi link odakle da skinem testove, da se javim za nekoliko dana dok se svega toga podsetim, pa lekarski pa obuka

kakav preokret u samo jednom danu

jutros sam hteo na trčanje, pa mi bila neka muka od stresa i grč u stomaku, dok sam malo sačekao da se hormoni srede počela je kiša a posao se približio na sat vremena tako da je ispalo da me je predčas na motoru koštao planiranih 10km trčkaranja

negde dobiješ, negde izgubiš

"Yamaha je moja sudbina" što bi rekao šaban šaulić (ili neko drugi) bolje zvuči nego "i tebe sam sit Yamaho" što bi rekao haris džinović

veliki mali ŠOK

juče nakon trčanja skontam da imam par sati viška dok ne dođu gosti (koje smo izveli na vidikovac/večeru) i svratim biciklom kod lokalnog moto majstora

no nisam uspeo da ga nađem, a hteo sam da ga pitam koji je najbolji moto instruktor u gradu

probaću opet ovih dana

naime plan mi je u startu propao

svratim pre par dana kod ove stare poznanice koja ima autoškolu

(jer mi je momak s kojim sam pričao rekao da je kod nje učio i bio zadovoljan)

tek ona počne da vrda...

kako ću ja na motor od dvesta-trista kila

kao, jedna policajka je došla kod nje u školu, oteo se motor, odleteo u nebesa

nego da ja učim na velikom skuteru

da ne komplikujemo to menjač kvačilo

(a ja samo zato i upisujem školu, mogu sutra kupiti piaggio mp3 koji se vozi sa B kategorijom, ako bih već hteo skuter koji ima iste komande kao e-bike i mogu ga voziti koliko sutra)

pa, ja rekoh, ali kako onda da učim šaltanje i to?

pa, kaže ona, ja primam za A, ali samo ko već ima A1 ili A2

dakle ja bih trebao da učim na skuteru, polažem za A2, pa onda iznova da upisujem autoškolu???

ne mora tako, kaže ona, položi za A2 (na skuteru!) pa kad kupiš svoj motor a ti onda dođi na dodatne časove

pa sestro slatka, ako bih bio u toj situaciji, imam frendova koji voze i s kojima bih mogao na vožnje, da me nauče sigurno puno bolje nego instruktor koji sedi iza mene u autu

što bih svojim motorom dolazio u autoškolu, kojoj je obaveza da ti obezbedi auto ili motor?

kaže šta će ti A kategorija ako nećeš voziti 1000ccm?

rekoh jer A1 ima 7 časova, A2 ima 14, A ima 20 obaveznih + uzeo bih i dodatne ako treba jer, kako bih rekao, MISLIO SAM DA "ŠKOLA" ZNAČI DA ĆU NEŠTO DA NAUČIM

tako da, izgrlismo se, uzeh vizit karticu, ali moram naći alternativu

kraj juna

stigao sam do 154km trčanja, a Hoke Druge su stigle do 554km i do svog prvog pranja

nisam upao ni u kakvo blato ali kontam da posle 50 sati trčanja zaslužuju neko malo osvežnje

ko zna koliko su teške, tojest koliko se kamenca od znoja nakupilo negde iznutra, e baš sam trebao izmerit

i prokuhat u sirćetu

pa opet izmerit

ali nisam, avaj

hoke prve su stigle do 1038 pa će biti zanimljivo kada se izjednače

biće i sličica na fb stranici od bloga, koja je trenutno u indukovanoj komi

no idemo dalje, u jul/juli/džulaj

danas neradan dan, jede se kavijar pije se džin

šalim se, jede se torta, pije se bijela kava

celu noć tutnjala kiša, grmelo i sevalo

da te bog sačuva

posle torte sat šetnje sa kujicom, dvoje mlađih ostali kod kuće

pa užina, pa na biciklicu

otišli 16km od kuće do jednog mestašceta, odatle lola okrenula kući a ja produžio na trčanje

ovaj put u saucony endorphin shift 3 DRUGIM

prvi par sam zvao Šiftarke, ovaj bii mogao da se zove Šiptarke

ma jok, one su bile zimske jer su imale teget pertle, a ove su letnje jer imaju šarene žućkaste pertle

izašlo mi 12km, solidan početak jula

pulsevi opet malo viši zbog vrućine i sparine, ali nije mi smanjio veodvamaks

tako da mogu da ne budem nezadovoljan

predveče izlazak sa frendsima na večeru

vidikovac iznad grada, točeno pivo, nekom pastrmka nekom karađorđeva šnicla

ček da pitam gpt kako se to zove u ostatku sveta

nažalost nema
Bečka šnicla → evropski klasik sa mnogo lokalnih varijacija.
Karađorđeva šnicla → specifičan srpski specijalitet, bez široko rasprostranjene "generičke" verzije pod drugim imenom.

nadam se da će oporavak da se oseti sutra

doduše nisam navikao da trčim popodne pa nije izvesno da ću sutra odmah ujutru biti kao zapeta puška