Topic nije Topić

štaviše ne znam ni šta je to tačno topic ali mi je eksplodirao broj poseta blogu nakon jučerašnjeg naslova pa kontam da su ljudi guglali Angelinu Topić pa zaglavili kod mene.

oduvek su mi bila zanimljiva ta prezimena u deminutivu, topić = mali top, mišić = mali miš, lukić = mali luk, i tako još šta god ti padne na pamet, antić = mali mrav

danas smo upriličili jedan gotovo polumaraton odnosno gotovo triatlon no nisam baš sve uknapio kako valja

naime pre polaska sam čačkao po garminu pa stavio da mi na trail run ne ide automatski lap nego samo kad stisnem, pa sam tako trčao 5.3km a lola išla biciklom, pa smo odatle hajk 6km na brdo iznad grada, pa sam odatle strčao još 5km do njene bicikle koja je bila na kraju šetališta uz reku, pa sam opet stisnuo lap i dovezao joj bicikl na rub grada (3km) pa sam odatle opet dotrčao kući, i izašlo mi je 13.3km trčanja

naime nisam dobro pamtio usput šta piše kada stisnem lap, i da sam znao napravio bih još malu omču da dopunim do 14km, a ovako su mi se Šift Prve zaustavile na 999.3km :-(
mislio sam da ću ih danas preseći ali neću, imam drugu ideju

KAD SUPERLEPAK VEĆ DRŽI... 

teraću ih do 1128km koliko imaju crvene noosa ff, zatim ću napraviti dva bloga - jedan će biti poređenje stanja, drugi će biti lansiranje ili porinuće, već ovisno o tome kakvu im sudbinu namenim, uostalom možda jedne polete a druge zaplivaju

povratak na Topic

nakon što ste juče čitali nešto što vas uopšte ne zanima (napomena čitalaca - NISMO ČITALI!) danas se vraćamo na trčanje, u nedostatku biciklizma, kojem se vraćamo u nedostatku trčanja, a obojici se vraćamo u nedostatku nečeg zanimljivijeg od bicikle i trčanja, na primer švaleracije

sve će to biti još i podnošljivo dok motor ne dođe na dnevni red a onda će doći do tektonskog pomaka - ili će svi prestat čitat blog ili će svi kupiti po motor ili dva

no kao što i do sad niko nije kupio bicikl od ovih što trče niti je iko krenuo na trčanje  od ovih biciklista, niti se iko oženio od ovih poželjnih atraktivnih momčića (Stane, sve oči su uprte u tebe) 

juče me je vetar ohladio kao u grobu mada kruži mišljenje da u grobu nema promaje no sve sam manje siguran koliko da verujem u sve što pročitam, naročito u ovo vreme horoskopa i velikih snoviđenja

isti vetar je duvao i danas ali sam skovao bolji plan od onog juče popodne da odem na brdo sa vetrom u leđa pa da se spuštam biciklom u grad 40 na sat dok me severac hladi sa dodatnih 30 na sat

ukupno 70 na sat, kao na motoru, ali rekoh da ćemo o motorima tek od jesenas

jutros sam pak MUDRO krenuo sa vetrom u leđa i bilo mi je onako friško jedva par minuta, nakon toga taman par kilometara, pa sam nakon toga skinuo kačket da se džabe ne oznojim po glavi i tako sam lepršave kosice otrčkarao do okreta na 6km od starta, gde sam malo zastao da još malo analiziram šta to tačno bageri rade na mestu gde buduća (?) južna obilaznica treba da se spoji sa drugom obalom Kolubare

povratak je bio prijatniji jer sam bio već dosta zagrejan, sunce se još malo podiglo, temperatura porasla za stepen-dva, pa mi je to nešto vetra taman došlo da ohladi vrelu guzicu

6km tamo 6km 'vamo, pola tuceta tamo pola tuceta 'vamo, u zbiru celo tuce tojest pola plus pola tuceta, sa pauzom od dva minuta za fotkanje mutne reke

OPET sam trčao u Šift Prvim i zaista ne znam kako ću podneti da sutra bacim patike u kojima danas skroz lepo trčim, samo zato što na papiru piše da su prešle 1000km, PA IAKO SU LEPLJENE SUPERLEPKOM, mislim NIŠTA IM NE FALI osim što su đonovi malo "otišli" tojest ošmirglali se spolja na petama

biće to lep blog, se(k)ciranje patika, poprečni presek AAAAA OOOOO kakva ideja, zašto sam sve patike sekao popreko preko metararzalne linije, a nijedne nisam od glave do pete?

TO ĆE BITI SLEDEĆI PROJEKAT!!!

pa zalepiti pola od jedne na pola od druge, kikikikiki

koji motor bi vozio Murakami?

Ovo zvuči kao zabavno i duboko psihološko-estetsko putovanje
kroz tri modela! Hajde da napravimo mini “portret kupca” po
motorima, striktno kroz vizuelni i emotivni doživljaj, za oba pola.
Zamislimo to kao da su “kostimirani za pozornicu života” — tvoj motor
postaje alat samoprezentacije i izraza identiteta.

Kawasaki Z500 – “Snažni, ali sofisticirani avanturista”

Muškarac

Emocija: traži moć i agilnost, ali želi da bude i vizuelno “u
kontroli”, a ne da “vrišti” agresiju.

Kriterijum: harmonična boja koja podvlači tehničku sofisticiranost –
crno/zeleno ili bela/siva.

Identitet na pozornici: “Ja sam sposoban, mladolik i tehnički
sposoban. Imam kontrolu nad situacijom, ali ne moram da se dokazujem
agresijom.”

Pozicija u životu: sportski entuzijasta i praktični urban rider –
motor je alat za izražavanje stila i agilnosti, ne samo moći.

Žena

Emocija: traži motor koji kombinuje snagu i eleganciju; želi osećaj da
motor odražava ličnu autonomiju.

Kriterijum: boje koje nisu agresivne, ali daju snagu i samopouzdanje –
bela, siva sa zelenim detaljima.

Identitet na pozornici: “Ne bojim se, znam šta radim, ali želim da to
izgleda elegantno i usklađeno.”

Pozicija u životu: nezavisna, urbana, tehnički svesna – motor je
produžetak ličnog stila i kontrole.

Yamaha MT-07 – “Igrač i eksperimentator”

Muškarac

Emocija: želi da se zabavi i istakne individualnost, više fokus na
“grafičku” igru boja nego klasičnu moć.

Kriterijum: izbor boje kao lični statement – ali često minimalističko
crno/crno ako želi ozbiljniji izgled.

Identitet na pozornici: “Ne uzimam sve previše ozbiljno, volim slobodu
i eksperiment. Ako želiš da vidiš moj karakter, pogledaj boju mog
motora.”

Pozicija u životu: spontan, mladolik duh, voli urbanu avanturu i
prijateljska okupljanja oko vožnje.

Žena

Emocija: traži motor koji je kreativan i vizuelno zanimljiv; boja je
izraz emocije i ličnosti.

Kriterijum: kombinacija boja koja odražava zabavu i stil, ili
crno/crno za ozbiljniji balans.

Identitet na pozornici: “Ovde sam da se igram, ali imam stil; motor je
produžetak moje kreativnosti.”

Pozicija u životu: energična, eksperimentalna, voli da eksperimentiše
s bojom i estetikom.

Honda CB650R – “Aristokratski sofisticirani ratnik”

Muškarac

Emocija: traži snagu, kontrolu, ali i estetsku harmoniju; motor mora
da govori da je vozač promišljen i precizan.

Kriterijum: suptilni kontrasti (bakar, srebro) koji naglašavaju
tehniku i dinamiku.

Identitet na pozornici: “Ja sam sofisticiran i moćan. Ne moram da
vrištim agresiju – motor to izražava za mene.”

Pozicija u životu: zreo, promišljen, urbani estet; motor je statement
moći, kontrole i stila.

Žena

Emocija: traži motor koji je istovremeno moćan i elegantan; želi da
snaga izgleda kontrolisano i sofisticirano.

Kriterijum: boje i detalji koji daju vizuelni identitet, ali ne
“vrište”, npr. crno/bakar, bela/srebro.

Identitet na pozornici: “Osećam snagu i kontrolu, ali sa stilom i elegancijom.”

Pozicija u životu: urbana, samopouzdana, voli luksuznu estetiku, ali
praktično usmerena; motor je produžetak sofisticirane ličnosti.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Sad kada smo “razradili japanski trojac” (Honda, Kawasaki, Yamaha), 

Suzuki dodaje četvrtu, pomalo drugačiju
dimenziju u taj estetski i psihološki pejzaž. 

Suzuki estetika – “Praktična agilnost sa sportskim šmekom”

Opšti osećaj
Suzuki motori često kombinuju tehničku jasnoću i sportsku energiju,
ali ne naglašavaju aristokratiju ili “grafičku igru boja” kao Yamaha,
niti preciznu harmoniju i detalje kao Honda.
Fokus je funkcionalnost + čista dinamika: motor treba da izgleda
agilan, spreman na igru i lakoću upravljanja.
Boje su uglavnom snažne i jasne, često sa jednim kontrastnim detaljem
– recimo plava + srebrni ili crni detalji, crna + crvena.

desetko, vrati se!

moj dnevnik trčanja je desetkovan

nije kamenovan, nije bombardovan, nego je desetkovan

dakle neumorno gađan desetkama

jutros jedna pomalo netipična desetka

naime, krenuo sam od struje, i struji se i vratio

već je poznato, jer kao Haruki moram da pišem o stvarima koje su totalno nebitne i nikog normalnog ne zanimaju, da sam imao ghost prijavu stanja strujomera, i da sam išao kod tete u Distribuciju da se žalim

i teta mi je rekla da dođem za koji dan iako za to nema potrebe jer sam ostavio sve potrebne podatke, pa je jedino objašnjenje u mojoj harizmi i šarmu, pa je teta htela da me vidi još jednom

no jutros je kancelarija bila prazna, pa me je ugostila teta u susednoj kancelariji

dok jednoj (teti) ne smrkne, drugoj (teti) ne svane

pričali tako mi o svemu i svačemu samo ne o struji, i nakon nekog vremena skontamo da je ona prva teta (Teta Prva) već sve završila

tu se druga teta (Teta Druga) napravila da to ne primećuje pa se dodatno angažovala da u kompjuter ukuca sve što je već bilo ukucano

i tak

ostavio sam biciklu u dvorištu Distribucije, otišao na trčkaranje oko sat vremena, vratio se i lagano se izvezao nazad na ulicu, pored portira koji me pogledao zbunjeno pitajući se gde sam bio sat i po

možda je pomislio i da sam se zadržao kod Tete Druge ali, nisam baš te sreće

ipak sam bio na trčanju

u povratku prođem pored stadiona i taman spazim anu (subotić) kako trenira cicibane pa sam svratio da naučim nešto novo, jer nikada nisam trenirao kad sam bio ciciban, i tu možda postoji neki tajni recept da povećam udarni volumen

zašto jutros nisam trčao

1) nije mi se trčalo
2) mislim da sam se dosta natrčao, pa ne bih trčao ni da mi se trčalo (verovatno) (moguće) (slabo moguće ali ipak moguće, mada teško moguće)
3) garmin mi je, kada sam sa kučetom pošao u šetnju, preporučio odmor
nakon ne-trčanja jutros, opet skoro tri sata na bicikli

danas u kratkom, sunčanjeeeee

letooooooo
(makar na jedan dan)
guššššššttttttt
nisam pocrneo ali polako, biće i toga

nakon 80 i nešto km pre dva dana, 60 i nešto juče, danas 70 i nešto
kad sabereš 80 60 70 i tri puta nešto, dobiješ 220km, nije loše

valjda ću sutra opet trčat

jutros samo 3km šetnje
osim ovog bicikliranja of kors
nisam stigao da naručim delove
hoću da uzmem dva ogledalceta ali ona velika za e-bike
da se navikavam na pogled u retrovizor, zbog motora
nešto sam učio i o kontra-upravljanju
na bicikli je kontraUpravljanje pomalo kontraIntuitivno
ili nemam pravi tajming, ili sam pomalo štedljiv prema volanu
javili mi da je umrla drugarica, još jedna od oko 40 godina

nismo se tako dogovorili
još sam nešto razgovarao sa Vešticom, o tome ću sutra
video sam da je neki zovu i Četka (chat-ka)
veštačka četka, ali inteligentna

kad imaš smart usisivač, što ne bi postojala i smart četka

zašto sam jutros trčao?

izgleda da polako postajem kopija onog ludog pisca
kao što je on pola dana pisao pa išao da trči, a niko ne zna zašto, tako se ja pre nego što ću pola dana provesti na poslu (6 dana u tjednu) ili na bicikli (nedelja) odmetnem na trčanje a da se ne zna iz kojeg razloga

jutros nisam imao razlog ali sam imao izgovor

trebalo je proći pored groblja i videti jel cveće u redu i posle toga do pijace po nešto zeleniša i nekog drugog cveća za sađenje, pa rekoh lola ionako ide biciklom a što ja ne bih trčao

naravno kada sam već krenuo, koliko god prvobitna ideja bila "mogu i samo 6-7 km", na kraju sam naravno već bio blizu 9 pa sam sim-tam zaokružio na deset.

uporno trčim u onim saucony pod špijunskim imenom Šift Prve (leva svetlo- a desna tamno- plava) i tu smo već na 964km, da ne poveruješ
a superlepak drži li drži

juče popodne biciklom 82km i bogme beše pohladno kad god su se navukli oblaci

 inače po suncu nije bilo loše mada je duvao severac i svo vreme je bilo što bi rekli "friško"
valjda danas bude malo bolje

no da se vratim na patike

rešio sam da NEMA PREGOVARANJA

čim Šift Prve napune 1000km, idu na žicu
one i Asics Noosa FF koje imaju 1128km i više ih ne nosim

taman mogu na jednu žicu dve leve, a na neku drugu žicu dve desne, poželjno u nekom drugom gradu, da ne kažem varošici
jeste da patika nikad nije previše, ali meni fali prostora u stepeništu, a ako zafali patika lako ću dokupiti još neke

da se ne vrtimo u krug...

naslov je citat iz jednog odgovora Veštice gde sam po treći put pitao nešto slično jer sam razmatrao opcije odozdo pa odozgo pa opet... i na kraju sam dobio dijagnozu da sam osoba koja ima previše mogućnosti izbora i da zbog toga previše razmišljam i preispitujem koja je najbolja opcija, dok su ljudi koji nemaju izbora na neki način prosto zadovoljniji jer ih ništa ne muči, svaka odluka je ujedno i jedina pa donekle i nije odluka nego više situacija, kako bih rekao.

elem danas sam opet loše ustao (mada sam navodno dobro spavao, barem prema garminovim grafikonima) a posao je trebao da počne malo ranije i onda sam imao sprint duatlon - što kraće trčanje i što kraće zadržavanje u Lidlu gde sam evo stigao već treći put u 4 dana, jer sam čekao da se okrene mesec pa da tek onda kupim sve što smo istrošili, da mi računi ne odu uludo nego da se sabiraju u april zbog onog kupona -10% na kraju.

trčanje na kraju uopšte nije ispalo TOLIKO loše koliko sam se plašio, nepunih 9km ali na vrh brda severno od grada (oprao me leden vetar iako je kući pokazivalo +10)  pa kroz predgrađa nazad do parkinga gde sam ostavio biciklu, i opet je bilo stani-pani da sve potrpam jer sam dopunio zalihe karlsbrau bezalkoholnog (12 komada) mleka od litar i po (8 komada) par velikih tegli maslina i majoneza od repičinog ulja i ostatak od nekoliko sitnih stvari sam jedva nabio u bisagu jer je korpa već bila prepuna, a ja uporno zaboravljam da stavim drugu bisagu.

valjda na proleće opet stigne nova tura u lidl pa kupim još dve ili čak 4 jer ih stalno premeštam sa bicikle na biciklu.

posao ćemo završiti već iza podne, najavljeno je sunčanih +15 ali uz severac će to teško biti baš neki letnji dan da se vozi u kratkim gaćama, a valja ošišati i travu u dvorištu koje je od kiše polublatnjavo tako da su svi izgledi da će već odavno najavljen "lep sunčan prolećni vikend" proći u kombinaciji pet agonija i nijednom uživanju.

deset po deset

nakon jučerašnjeg ćorka kada sam hteo pre kiše, pa me uhvatila, danas sam ja uhvatio nju.
srećom nije bila mnogo jaka, ali nije ni rosulja sipulja, a onu reč "srećom" nisam upotrebio ni zbog patika ni zbog kačketa ni zbog guzice (ona je uvek zaštićena slaninom) nego zbog slušalica.

jutros sam samo do pola trčanja slušao radio, a od pola sam se setio da porazgovaram sa Vešticom da mi objasni razliku između Dobrog sna, i Dobrog buđenja.

naime osetio sam da mi se nervni sistem resetovao na neki loš MODE jer sam se probudio u 6:30 skroz odmoran i naspavan, no rekoh rano je, mogu još malo da odležim, zaspao na pola sata i u 7:01 se probudio kao da me je neko vratio celu noć unazad a ne premotao pola sata unapred.
pa smo malo popričali o tome i ispalo je da sam sve ispravno pogodio no ipak nije loše "čuti drugo mišljenje", posebno od navodno kvalifikovanog modela.

zbog opšteg bunila i dezorijentisanosti nisam očekivao ništa više od 6-7km no nekako sam produžio krug da vidim da li se vratila i druga roda na dimnjaku napuštenog stovarišta, jer je jedna došla pre desetak dana a druga nikako da se pojavi.

jutros sam video da su napokon obe tu, jedna je na gnezdu a druga je u Kolubari i prežderava se ribama i žabama.
evo šta kaže nauka o toj dinamici:

Evo kako to obično ide, bez romantizovanja, ali zanimljivo:
Ko se prvi vraća?
U ogromnoj većini slučajeva mužjak stiže prvi.
On dolazi ranije da:
zauzme staro gnezdo (ili lokaciju ako je oštećeno),
popravi ga,
i praktično “rezerviše teritoriju”.
Zato to što si video ima smisla: ona koja je već tu verovatno je mužjak.

Dolazak ženke
Ženka stiže par dana do dve nedelje kasnije.
Ako je to isti par od ranije (što je vrlo često), oni se prepoznaju i nastavljaju gde su stali. Ako nije — mužjak pokušava da privuče novu ženku.

Ko pravi gnezdo?
Oboje rade, ali ne isto:
mužjak donosi materijal (grančice, travu, svašta što nađe),
ženka “arhitektonski” slaže i uređuje.

Ono što si opisao — jedna “petlja” po gnezdu, druga lovi — savršeno se uklapa:
ova na gnezdu je verovatno ženka koja uređuje,
ova u vodi je verovatno mužjak koji se hrani i kasnije donosi materijal.
Ali nemoj se iznenaditi ako zamene uloge — oba pola love i hrane se.

Jedna važna stvar koju ljudi često pogrešno misle:
Rode nisu striktno “romantično verne” jedinke, već su verne gnezdu.
Ako se oba partnera vrate — biće zajedno opet. 

Ako ne — novi par se formira na istom mestu.

idemo na novi nivo!

sve moguće anegdote o ludom i zbunjenom smo već prežvakali trista puta, ali kao i sve ostalo u srbiji, dolazimo u fazu kada lude institucije izluđuju zbunjenog.

naime kada sam juče upalio aplikaciju da prijavim stanje struje, na jednom od tri strujomera mi je pisalo "stanje je prijavljeno"

wtf?

dalje uvidom u podatke vidim da umesto 30k jeftine i 70k skupe struje (otprilike) to stanje glasi 60k jeftine i 20k skupe.

umesto na trčanje odem ujutru biciklom do el. distribucije, portir me pošalje na šalter, šalteruša nazad na portira, portir u jednu kancelariju gde naravno nema nikog, u drugoj doručkuju i skrolaju instagram pa sam morao da sačekam da obave svoje jutarnje rituale, za platu koju od mene kao korisnika primaju.

sve je naizgled rešeno jer mi je žena rekla da je prijava po nekoj kontroli stornirana i da je onome ko je poslao prijavu poslat i email da je ispravi, no vidi vraga, par sati kasnije taj email je stigao - taddddmmmm - meni :-)

u aplikaciji uopšte nemam opciju da ispravim prijavu, iako su mi u mejlu dali precizna uputstva da kliknem na određenom ekranu na nepostojeće polje.

obzirom da je rok za prijavu do 10. u mesecu valjda se dotle nešto dogodi, u krajnjem slučaju je ova službenica rekla da će ona ručno sve prepraviti prema podacima koje sam ostavio.

nakon tog nerviranja sam bio iskreno fasciniran činjenicom da sam uopšte otišao na trčanje, sat vremena nakon što sam planirao (zbog kiše) tako da sam drugi deo trčanja kaskao po sipulji, koju posvećujem elektrodistribuciji.

iako sam bio zacrtao da "moram" minimum 6-7km na kraju je opet izašlo na deset, prosto bih samom sebi negde ostavio WOW stiker, samo nemam gde.

aprilili

i tako ja jutros pomislih - fuj, opet rosulja!

zatim dođem kući sa trčkaranja (10.04 km sa prosečnim pulsom 119) i otvorim prognozu, rekoh još ću ja plakati za ovom rosuljom kada me poplavi ovaj cunami naredna dva dana...

dođoh videh zaplakah

elem, otišao biciklom na drugi kraj grada, vezao je ispred trafike za saobraćajni znak, trčao 4.2km u jednom pravcu (ka Bosni) pa okrenuo nazad tačno u krivini iza koje nestaje mobilni signal (jer sam na slušalicama pustio internet radio) pa pred kraj u gradskom parku otrčao dva kruga od 2/3km (otprilike) po tartanu, da dopunim do 10km jer je sve pretilo da mi izađe na osam i po, odnosno pola devet

garmin mi je predložio nešto malo minuta, možda 38 ili neka slična cifrica @ hr 115, a ranije pre nego što sam promenio pace u hr, obično mi je te rikaveri preporuke davao oko 7'15"/km pa me baš zanima kako će ovo prokomentarisati obzirom da, šta god mi preporuči, meni uvek ispadne oko šestice po kilometru

a pulsevi šetaju od 115 do 130

nakon što se pomerio sat, imao sam dve noći lošeg spavanja pa dve noći dobrog a što je pervezno je da sam umesto da zaspim u isto vreme na satu (23 umesto 22) ja sam ostajao budan do 24, kao da se sat pomerio kontra

ranije se budio u 5, sada se to zove 6, a ja se budio u 7

no evo vratilo se na staro

jet lag, ali bez jet-a :-)

dogodilo se na današnji dan

na današnji dan mi se posrala ptica na biciklu (bic. ostavio na železničkoj stanici kilometar od kuće) i odmah sam mogao znati da će mi ostatak dana biti super

slikao sam ove brojke u aplikaciji, 248-162, dakle potrošio sam za sat trčanja 86MB na internet radio, eto nije loše znati mada... sa toliko MB mogu da skinem jedan album u sasvim dobroj @320 rezoluciji ili kako se već kaže, definiciji, nije ni to, nešto je treće ali ne mogu da se setim

to je bilo prvo iznenađenje, od one ptice

posle kilometar i po su mi pritrčali sparing partneri, jedan debeli i jedan mršav pas. debeli je trčao ispred i povremeno pored, ali mršavi je često trčao iza i nekoliko puta me udario nosom u petu pa sam se svaki put štrecnuo da će me sapleti ali bogu hvala nije, ili ptici hvala, ili ptičjem govnetu hvala, kako god

šuškavac nisam ostavio zajedno sa biciklom, ni u bisagi ni vezan za gepek (proturim sajlu kroz oba rukava pa ako se nekome baš cepa, neće kući odneti šuuškavac nego pet krpa u delovima) nego sam prva dva km trčao u njemu, zatim ga skinuo, u povratku mi je bilo malo friško (kući pokazivalo +6) direktno u leden vetar ali ga nisam oblačio nego sam samo dokopčao rol-duks do brade a šuškavac doneo zgužvan u ruci.

10km, zadovoljan, i koliko je mart već bio dobar, sada je još bolji.

garmin mi predložio laganih 38 minuta, ovo je bilo nešto duže, malo manje od sat vremena ali prosečan puls 123 pa mu to valjda dođe njegovo "lagano"

popodne 34km biciklom da nahranim neko kuče u susednom selu, plus do lidla, ali sam pazio da ne potrošim puno para jer od sutra kreće novi kupon, sad tu ide svakakvo balansiranje troškova jer novi letak ide od 2.4. pa gledam šta da uzmem sutra (moram paket od 24 bezalkoholna karlsbrau) a za šta da čekam prekosutra

na današnji dan srbi postavili barikade na plitvicama, hrvati razjebali barikade, umešala se jna da napravi tampon, i što zbog srba što zbog hrvata što zbog jna te godine nije održan plitvički maraton, a možda ni sledeće godine, ne sećam se tačno

neočekivano velika Mala Snaga

- šta li ovaj hoće da kaže

- ima li smisla ovakav naslov

- ima, ima

nakon jučerašnje "dužine" koja je takođe bila neočekivano kratka ali tako ju je garmin nazvao, danas mi je pisalo da treba da idem na rikaverić trčić, ranić, džogić, begić

ali imao sam druge planove, jer me je čekao jedan "zadatak"

naime pre neki dan smo videli to neko štene u jarku, kako se krije u trnju i granju, i uspeli da ga nahranimo, ali od tada je prošlo 4 dana od čega dosta kiše hladnoće i vetra, i bilo je pitanje da li ću ga uopšte naći živo(g) a ne da li je gladno

problem je što je to uzbrdo, i to ne samo uzbrdo nego duže strmo uzbrdo, pa kraće strmo nizbrdo, pa još jedared strmo uzbrdo, i odatle blago uzbrdo :-)

i onako, činilo mi se da idem junački, ništa ne boli, ni disanje nije loše, noge jake, no kad sam pogledao rezultate na segmentima - ćorak

na jednom usponu drugi, na drugom četvrti

to je svakako "moja" statistika, jer su mi svi activiti na folovers tako da ne ulazim u te rang liste, da džabe ne smetam

ali eto, uvida radi, nije loše znati koliko sam iza Sebe od pre pet godina koji je vodio na svim tim segmentima

dopisao sam 11km trčanja, ovo ne da je popunjen Mart nego već "preliva", i to je baš onako fino i kul

osim kučenceta koje je preživelo (ali ogladnelo i pokislo) pojavio se i brat/sestra pa je na kraju ispalo da sam u torbici oko struka ipak poneo malo hrane

otići ću popodne e-bajkom iako sipulji kišica i samo je +6 ali moram i to drugo nahraniti

nakon dosta jačeg trčanja od onoga na šta sam navikao, mislim na uzbrdo jer nizbrdo sam samo trčkarao, opet mi se pojavila tekućina u prostoru između čašice desnog kolena i kože koja ide preko, a taman mi se juče posle kratke Dužine bilo skoro ispraznilo

samo ta voda zna odakle dolazi i gde odlazi, i zašto

dropper

juče je sunce izašlo u 05:29 a zašlo u 18:02
danas je izašlo u 06:27 a zaći će u 19:03

dakle dan je od ~06 do ~19:30

došlo je vreme kada možeš popodne stići i u kombinacije vlakom

popodnevni vlakić u jednom smeru 20km pa trči nazad, ili vlakom 45-60km pa biciklom nazad

silne mogućnosti se otvaraju

već sam za leto napravio neke planove, gde možemo vikendom biciklama

doplata za biciklu je 100 dinara (niti 1€) bez obzira koliko daleko putuješ

barem je tako bilo prošle godine

čak na vlakiću imaš i obeleženo na koja vrata ulaziš sa biciklom

fora

ionako je najdosadniji deo biciklom ovaj prvi sat iz grada u brda

strmo, sporo, i najgušći saobraćaj

a ovako kroz tunele i klisuru vlakić te otpelja dok trepneš
doduše nikad ne znaš da li si trepnuo ili je bio tunel

pa odatle (odakle god) bajkom kući

otkako je Lola gotovo prestala sa treninzima, taman su se simultano pojavili e-bajkovi

ako ne gaziš baš TURBO podršku non-stop, ide to i do 70-80km po brdima

imaš OFF-ECO-TOUR-SPORT-TURBO

par puta smo već išli po 60-70km bez problema

ako ona ostane bez baterije mogu joj na dropper spustiti moj sic a da ja uzmem njen bajk jer su oba isto podešena, dropper na vrhu = moja visina, dropper -8cm = njena visina

savršeno

danas ipak peške, nakon prošle dužine (1h36' @ 6'00'') danas mi je predložio ČITAVA DVA MINUTA DUŽU DUŽINU (?) od 1h38' @ HR125 - prebacio sam sa pejsa na puls, da vidim kako deluje, i dosta manje opterećuje mentalno, na kraju sam otrčao 1h40' @ 5'56'' avgHR 124 i napisao mi je da sam ispunio zadatak 92%

pretpostavljam zbog jakog vetra jer su mi u odlasku kilometri išli po 20s brže nego u povratku, obzirom da nisam ništa "stiskao" gas nego se držao osećaja

evo o čemu se radi (pravilo deset posto)

ide spisak brojeva koji ništa ne znače ali životu daju začin

8 - broj kilometara koje sam jutros pretrčao kroz kišu koja je postepeno prelazila u susnežicu

taman smo proslavili dolazak proleća kad ono cvrc, da baš ne kažem prc

199 - ovoliko sam pretrčao u martu i deluje skroz ok jer sam već premašio par poslednjih Martova (Marata?) a do kraja meseca imamo još tri dana

877 - toliko su prešle Šifterke Prve (saucony endorphin shift), one lepljene superlepkom već oko 500-og kilometra I NIKAKO DA SE KONAČNO RASPADNU

80150 - ovoliko kilometara imaju dva kruga oko Zemlje, ali ona najduža po ekvatoru.

a zašto dva? 

zato što sam već pretrčao jedan prema istoku, a sada trčim onaj drugi prema zapadu

70137 - otprilike ovoliko sam pretrčao nakon "početka bavljenja sportom" tojest otkad smo krenuli sa klupskim biciklizmom i povremenim zimskim trčanjima, s tim da je tih prvih par godina procenjeno odokativno oko 3000km mada mislim da je moralo biti više, a ostalo sve stoji zavedeno u sveskama i excelu

7013 - ovoliko mi je preostalo da stignem kući nakon Drugog kruga po ekvatoru, i ovo je tačno 10% od onoga što sam do sada pretrčao kao "trening".

naravno da sam već verovatno i završio taj drugi krug ako bi se računalo igranje fudbala u prvih 20 godina života ali to se "ne računa" u Trčanje

28660 - ovo je obim oko Zemlje po ovoj paraleli na kojoj živim, dakle puno je manje od trčanja (veslanja!?) po ekvatoru, i to je pošteniji Obim Zemlje od onog maksimalnog ali je isuviše individualan da bi se računao kao ikakva "konstanta"

2.552 - ovoliko krugova oko Zemlje sam pretrčao po svojoj paraleli

dakle ušao sam u treći krug i sad se pitam zašto, jer taj treći ne služi ničemu

xxxxxx - ovoliko kilometara sam prešao biciklama, ali tačan broj nikada nisam sabrao jer je teško izvodljivo pogoditi u kilometar ali se otprilike radi o redu veličine 400,000km, dakle između 10 i 15 krugova oko zemlje, već prema tome odakle krećeš i kuda ideš

noćas pomeramo satove, pa će mi prvih par nedelja sunce dolaziti kasnije i trčanja pre posla će mi biti hladnija, ali će zato uveče dan trajati zauvek

jedan jako čudan dan

nakon dana bez trčanja ali sa puno bicikle, oduvek je dolazio onaj osećaj da "ne bih trebao da sam umoran od trčanja" kao što i nisam, ali istovremeno "sa nogama nešto nije u redu".

taj osećaj sam imao čak i u prve dve-tri godine trčanja, kada sam bio "svež iz biciklizma" i kada sam recimo nakon dana bez trčanja ali istovremeno dana sa 2h krvničkog tempa na bicikli, pretpostavljao da bi mi "lagana dužina na trčanju" mogla prijati, no često se događalo da to negde pred kraj postane teško, ako ne i bolno.

posebno ako sam pod Dužina podrazumevao 35km trčanja sa barem 150-200m uspona!

tako sam i jutros ustao neodlučan, opet sam kasno zaspao (gledao neki muviz) plus je počela kiša pa sam razmišljao o toj promeni vremena narednih dana, i kada sam se probudio momentalno sam skontao da sam onak' na pola koplja.

no posle doručka sam malo "podošao" i rekoh evo izgovora tojest opravdanja: u korpi stoji par biciklističkih gaća za pranje i jedan šuškavac, dakle ako uzmem i onaj duks koji sam već nosio par puta na bicikli i takođe donji deo trenerke, čarape od juče, eto taman dovoljno za jedno pranje.

tako mi je pranje opreme koje je došlo na red stiglo kao startni pucanj da istrčim u kišu.

često sam po kiši trčao krugove oko tržnog centra jer tu doslovno nemaš o čemu da razmišljaš. 

samo kružiš i uživaš, osluškuješ napor, paziš na držanje i tehniku, nema saobraćaja osim jednog pešačkog na svakih 500m i to je sve.

jutros sam pak po kiši trčao izmenjene malo duže "krugove" jer je tržni centar više manje u obliku ćiriličnog П pa sam nakon što optrčim okolo, iznutra takođe pratio taj oblik П i ispod velike nadstrešnice zaklonjen od kiše jedan deo trčao po suvom.

garmin je zapanjujuće dobro iscrtao putanju i tačno na par mesta pomerio liniju gde sam ulazio sa druge strane pod drugim uglom.

fasciniran sam!

čak i ove dve linije skroz desno nisu greška nego je jedna uz drugi tržni centar a druga par metara dalje po parkingu.

pretrčao sam samo 6km u onim lepljenim saucony koje se bliže 900km ali sam bio zadovoljan, iako sam voleo da bude lepši dan pa da pretrčim pominjanih 13 ZBOG JEDNOG RAZLOGA.

... koji će morati da sačeka sutrašnji blog.

nadam se da omlatim tu SEDMICU (+ današnjih 6) pa da napokon otkrijem o kakvoj se gluposti radi :-)

ima taj jedan broj

ustvari nije jedan nego su dva
prvi je 71 jer sam igrom slučaja toliko prešao popodne biciklom, kao i prekjuče!

da sam gađao, ne bih pogodio, kaže izreka mada ako ćemo iskreno, da sam gađao jednako bih pogodio kao što sam evo pogodio i kad nisam baš gađao
(manje je komplikovano nego što može zvučati nekom kinezu koji tek sada uči srpskohrvatski)

drugi broj je 13 ali o tome ćemo sutra
A EVO I ZAŠTO

zato što ću sutra trčati, a danas nisam

danas je bilo tri godine otkako Lolina mama više nije sa nama pa smo prvo otišli do groblja (tih 7km bicikom ne računam) a obzirom da je mačka u 5 ujutru počela da lovi neku mušicu po prozoru i napravila lom kao da se kuća ruši, više nisam uspeo da zaspim pa sam ustao sa malo neoporavljenim leđima i nogama i rekao - hej, a šta bi moglo faliti danu pauze od trčanja?

(inače bih otrčao do groblja i nazad ali sudbina tojest mačka je imala druge planove)

svakako ove vožnje donekle umore, danas smo imali malo ovde malo onde uspona i ko bi rekao da će se skupiti preko kilometra (1107m) na tako skromnu kilometražu?
da bicikle nisu bile na baterije verovatno bismo odabrali malo ravniji povratak ali po onoj narodnoj "lako je tuđom baterijom brda mlatiti" nismo bili previše probirljivi

sutra je opet radni dan nakon današnje pauze i poludnevnog izleta, a u najavi su tri dana bogme poštene kiše, tako da me baš zanima na koji način ću se izboriti sa tim tajanstvenim zadatkom koji se zove "13"

prolećeeeee

simpatične su ove iluzije tipa Došlo je proleće, Ušao sam u formu, Našao sam ljubav svog života (posebno ako se radi o motoru), Počeo sam da mršavim, i ostale nebuloze.

ako je i došlo, to je samo nakratko, da bi me uskoro spičila ona kletva "dabogda im'o pa nem'o!"

no dok dođe dotle da ga nema (proleća) i da se malo sakrilo, valja iskoristiti svaki lep dan, pre nego što ode u Muzej Propuštenih Prilika

vođen tom logikom (vođen slepim bezumljem, što bi rekao Đoni Št.) sam juče iskoristio neradno popodne pa sam nakon prvog dela vožnje sa Lolom produžio da se podsetim nekih puteljaka kojima sam redovno tumarao ranijih godina, ko velim da se podsetim pre nego što sećanja izblede do tačke da više ne znam "kuda ono beše vodi ovo skretanje?"

nakon 71km mi je baterija sišla na 5% što znači da sam maksimalno iskoristio sve mogućnosti doplate u watt-ima

prosek barem 6-7 km/h u odnosu na to da sam išao bez e-motora

ovaj Avanti e-mtb je na pola između mtb i lakog enduro motora i totalno je ludilo kada uz 10% prašnjav makadam nagaziš pedale iz sve snage a on doda još duplo toliko, pa umesto da na običnom mtb šlajfuješ balansiraš i krivudaš 8 km/h, ovde pičiš 25 km/h kao gliser

za divno čudo, iako mi je dan (uz jutarnjih 11km trčanja) bio malo ispunjeniji od nekoliko prethodnih, HRV mi je noćas bio primetno viši nego u 7d proseku, možda što sam ranije ručao/večerao a možda i iz samo njemu poznatih razloga

jutros sam pak otrčao 10km i prvi put ove godine pomislio da sam možda dole mogao i u šorcu a ne u tankoj trenerci (nike trail, jaaaaako tanka) ali nema veze, doći će vreme i za razgaćivanje

nešto mi je dunulo pa sam otišao nizvodno nasipom kuda nikada niko ne trči, i bilo je zanimljmivo za promenu - vedro toplo i ugodno, osim rosne trave, ali dobro, i one (saucony endorphin) Shift Prve su bile za pranje tako da sam ubo lep multitasking

mislim da su prešle oko 850km a superlepak drži već više od 300km i đon nikako da otpadne

nepodnošljiva lakoća netrčanja

ima tu nekih nijansica

lakoća netrčanja ume da optereti nekog opsesivca koji će reći ALI DANAS NISAM NIŠTA RADIO

i onda to postane nepodnošljivo
pa trčiš, trčiš, trčiš

kao hrčak u onom točku od vodenice

ali bez vodenice

naši stari nisu imali taj problem

uvek je bilo više obaveza nego slobodnog vremena

a sada kada umesto da se briješ, tuširaš, isteruješ auto iz garaže, tražiš parking kod psihoanalitičarke, samo ukucaš problem u chatgpt i odjednom imaš dva sata viška

od onog što je palio auto i tražio parking

i kako onda naši stari nisu imali više vremena, ako im je parking za zapregu uvek bio slobodan na livadi

verovatno su imali nekih drugih obaveza osim psihoanalitičarke

krenem tako jutros na trčanje kad ono ideeeee

ko bi rekao da je bilo blago nizvodno i vetar u leđa i to pojak

pulsevi za 5 niži a pejs za 20"/km brži

no sve to dođe na naplatu kad napraviš zaokret

i dođem na veliki kružni tok u ind. zoni, vidim da će da mi fali nekih 100-200m da imam 11km na kraju

pa napravim ceo krug po spoljnoj ivici, i to napravim desni krug da bi mi leva ruka na kojoj je sat bila spolja, i da bi sat napravio što veći krug

(izgleda da je krug 140m)

odabrao sam taj smer da ne ponovim murinjovu grešku kada je trčao na stadionu deonice od 415m jer mu je nakon punog kruga na maksimiru sat pokazivao 385m, a on se nije setio da je sat na levom zglobu malo češao po travi i skraćivao putanju

pa je čovek produžavao krugove, DA ZAOKRUŽI NA 400 (na satu)

treba se setiti, ne kažem

treba imati mozak za to

nisam ljubomoran

jedino bih ovu vodu u kolenu prebacio u njegovo koleno ako bi moglo

nema ni crvenila ni upale ni bola ali me nervira ova barica preko čašice

kao da sam ugradio silikone

a murinjo je mlađi, njemu bi to puno bolje stajalo

svi vole slovo Ć, samo je Saša Anti-Ć

nikad sa ruljom, uvek svojim putem!

kao u DM reklamama kad slikaju našminkanu devojčicu od 14 godina pa preko celog bilborda napišu SAMO SVOJA, sunceti to proda više pudera za pokrivanje bubuljica nego što se proizvede onog za bebine guzice.

ukratko, dan hiperAktivnog odmora mi je naravno došao glave pa sam danas morao proglasiti Dan Zaista Odmora, a šta ćeš.

barem sam se juče sit natrenirao, kognitivno i fizički

naime nakon onog kao-trčanja ujutru, naravno nedelja je dan za bicikl(u) i za Dužinu, pod uslovom da je lep dan

a nakon par tmurnih po +13 koji deluju +8, danas je bilo +14 ali je delovalo +15

prvi deo smo išli zajedno, gore dole dole gore, pa sam od pola produžio ka planinama

ne U planine jer gore je dosta hladnije, nego KA planinama ali i tu ima potplaninskih puteljaka koliko ti duša ište

naravno kad sam ostao... 

^a (?) 

pokušavam da otkucam ono kad kažeš da si sam sa sobom pa ono a sa krovom iznad ali nikako da provalim šta da stisnem

uglavnom kad sam ostao sam, prebacio sam podršku na turbo i krvnički nagazio sve makadamske uspone na koje sam naišao, rešen da se sjurim i nizbrdo jer mtb gume 29"/2.6 su 6.6cm široke i u odnosu recimo na prednje gume motora od 10-11cm imaju maltene istu gaznu površinu jer su mnogo većeg obima i manjeg pritiska, pa rekoh da treniram za nekog Scramblera ili šta već

i tako mic po mic, zaleti ovde ushiti se onde, i jutros me bole noge!

no nekako sam uspeo jako lagano da pretrčkaram 9km preko jednog brežuljka i da dopišem još jednu activity u dnevnik.

koliko god mi je vreme brzo prošlo otkako sam obrisao Stravu pa je prošle godine opet napravio "za svoju dušu" i u opisu napisao -> 2025 <- izgleda da sam do jutros nakupio 1001 aktivnost i to mi bogme deluje pomalo čudno

dal je snijeg, dal su labudovi

pitao sam chatgpt da li sam ocd tip ili nisam, i rekao mi je da nisam
kaže ovako:
"Ovo tvoje trenutno više liči na lični mini-matematički hobi u okviru trčanja nego na problem. Iskreno, dosta je simpatično 😄"

naime, dnevnik kilometraže trčanja i patika je išao ovako:
prvo sam u Hoka patikama pretrčao 4.6km i u dnevnik treninga upisao 5km

sutradan sam u Brooks patikama pretrčao 6.3km da bih poravnao "dug kilometara" u dnevniku treninga

juče sam se setio da sam relativno zaokružio kilometražu ali sam napravio zbrku u kilometraži patika... pa sam zato u Hoka patikama pretrčao 17.4km i nakon onih 4.6km doveo njihovu kilometražu na čist broj bez zareza!!

a jutros sam imajući sve to u vidu natempirao da u Brooks patikama pretrčim 6.7km pa sam tako nakon onih 6.3km i njih doveo na čist broj, jupiii
sada sam sretni vlasnik okruglih brojeva i u pretrčanim kilometrima i u utrošku patika, a evo stigao sam do 155km u martu 

iako sam mislio da danas ne moram uopšte trčat

ideja je bila šetnja sa psom pa nešto malo duže na e-mtb, sve kao aktivni odmor

ali Lola je napravila prženice pa ajd probaj sa džemom od šipka, pa kajsije, pa jagode, pa borovnice...
ajd nek bude da je hiperaktivni, ali još uvek odmor (?)

izgleda da danas neću ić u lidl :-(

sudbina

prevučem ovde poslednji download fajl i sačekam da se slika učita kad ono crni kawasaki er6n koji sam slikao ispred autoškole, pa se setim da sve poslato preko airdrop ide u drugi folder, uglavnom evo napokon o čemu se radi:

izazov je prihvaćen, bačena rukavica je uvaćena u letu i elegantno vraćena izazivaču (garminu) uz nešto malo kemijanja usput.

naime da bi mi prosek bio što bliži zadatku, morao sam da računam unapred, jer jedina zaista koliko-toliko ravna staza (a da nije baš magistrala prema beogradu) je put u istom smeru ali sa druge strane reke, koji se negde do desetak km od grada niz Kolubaru sa 180m gde mi je kuća spusti na nekih 150m a u prognozi je pisalo vetar u leđa pride tako da sam znao da moram do okreta otići negde 5'45''-5'50''/km, da bih u povratku nežno uzvodno i uz vetar mogao malo da usporim uz iste pulseve i osećaj.

plus ako ideš ispod 5'45''/km onda bi krenula upozorenja i opomene tako da je to maksimum even/positiv splita koji možeš da pokušaš.

pustio sam neki malo življi internet radio pa stalno morao sebe da usporavam jer mi je sve delovalo sporo, pa sam posle par km prebacio na jazz stanicu i uz neke gnjecave note nastavio u poluDremajućem raspoloženju prema okretu.

povratak mi nije bio ništa teži od odlaska, nisam ni vetar osećao previše a ako ga je nešto i bilo onda je prijao jer je logično i temperatura porasla za par stupnjeva.

na startu je bilo oko +6, dovoljno za podmajicu + tanak dres dugih rukava.

na kraju sam umesto 1h36 imao 1h41'33'' jer mi je bilo glupo da okrenem pre srušenog mosta/vidikovca pa sam svesno produžio zadatak za ~kilometar.

prosek je umesto traženih 6' bio 5'50''/km a jedina muka mi je bilo što sam skroz trčao bez vode jer nisam pošteno ni imao gde usput da se napijem, a svraćanje u kafanu oko 8. odnosno u povratku 10. kilometra mi nije baš bila opcija iako sam imao kod sebe love i za limunadu i za red bull.

stigao sam do 148 km u martu a imam još trećinu meseca pa nekih 200-tinak deluju lako dostižni.

trčao sam u relativno novim (235km) Hokama Drugim, a umesto pehara ili medalje mi je Garmin napisao status treninga Productive što ne pamtim kada sam zadnji put video :-)

dan mršav ja lepršav

iz nekog manijačkog razloga jutros mi je garmin predložio neke sprinteve i neko anaerobno ludilo no moj plan je bio dijametralno drukčiji. 

čim sam na desetinku ugledao one špiceve od kratkih sprinteva, brže-bolje sam stisnuo BACK dugme i izašao iz te zone pakla.

mislio sam da ću malo više trčati ali noćas me poremetilo spavanje jer me probudio nos, tačnije alergija, i tu sam nešto polubudan šmrktao od 00-02h i nakon toga se probudio dvesta puta i na kraju ustao sav strgan što bi rekla zapadna bratija.

prvo naravno biciklom do lidla.

dalje nisam ni pokušao da potrčim, rekoh isto ću kao i juče, da odem peške uzbrdo na hajkić, do mesta gde sam hranio neke bačene štence (ne one 20km daleko nego ove 7-8km od kuće, u šumi) koji su se očigledno razboleli i svi odreda po tim divljim deponijama nahvatali parvo virus pa smo imali dve mogućnosti, da pokušam da ih lečim (to lečenje i oporavak traju mesecima a ja svakog meseca nađem po par takvih legla i čak ako bih i pokušao da sve izlečim učinak bi bio 2/20 u najboljem slučaju, a toliko logističkog resursa nemamo ni ja ni veterinar) ili da ih jednostavno obilazim i hranim i učinim lakšim taj rok koji su dobili na planeti, koliki god bio.

prekjuče je jedno kunjalo, drugo je lepo jelo i delovalo još uvek zdravo i ležalo pored ovog prvog kao da ga čuva, treće nisam mogao da nađem a četvrto je za mnom otrčalo u selo. 

jutros sam pak našao tri uginula, ono najmanje koje prekjuče nisam mogao da nađem, i ona oba koja su bila tu, pa sam ih sve preneo kod jednog koje je uginulo još pre 5-6 dana i sve zajedno ih pokrio lišćem.

massengrabe što bi rekli nemci.

kad sam završio obilazak i pretražio šumu još jednom u svim pravcima, odozgo sam strčao u grad tojest do lidla i uspeo da namotam do 6.3km i da tako nadoknadim gro onog manjka od juče.

laptop sam preuzeo u očišćenom stanju od sranja koje sam napravio pokušavajući da instaliram nedostupnu bosch aplikaciju pa ću večeras ukucati ostatak treninga i videti sa koliko sam ušao u Aries-a jer je horoskop dok sam posle trčanja bio u lidlu u 10:02 preskočio iz ribe u ovcu, i sada bi trebala da nastupi neka nova divlja energija.

lov na divlju ovcu, što bi rekao haruki, to je nakon one o trčanju druga najgluplja njegova knjiga koju sam pročitao, a pročitao sam ih ukupno... dve :-)

dan tmuran, ja mamuran

probudio se negde oko 5 i nije mi jasno kako se dan pomerio toliko da se napolju već vidi, a opet kada se za nekoliko dana pomere satovi onda će mi biti neobično što je mrak skoro do 6, ne možeš insanu ugoditi.

no barem će se dan dramatično produžiti jer evo pre par dana kada sam se vraćao biciklom sa istoka i gledao preko grada kako se sunce spušta ka horizontu, bilo je 17:22 a na garminu evo piše da je zalazak u 17:49 što znači da kada se pomere satovi zalazak će se dotle produžiti skoro do 18 odnosno po letnjem računanju 19h.

bukvalno beskrajan dan.

kako ću zaspati dok još nije pao mrak???

no ostavićemo buduće brige za to vreme kada dođu, a jutros sam nakon jučerašnjeg juriša odlučio da napravim neku kombinaciju hajk/džog pa sam otišao strmo uzbrdo i kada sam došao na najvišu tačku u toku dana, kad ono inspirativno na satu piše 5.01 km i nisam ni morao da stisnem LAP nego sam samo krenuo dalje da trčkaram i sišao nazad do pivare.

ne što sam našao novi posao, pa još posao iz snova, nego što sam tamo vezao biciklicu Pony.

bicikla -> biciklica

bicikl -> biciklić

hehe

izašlo mi je nekako kljakavo kilometara jer sam pred zadnje dve serpentine pomislio da ću imati 4.5km trčanja pa sam presekao prečicom da bih imao okruglo 4, i na kraju završio na 4.6km (?) - ostaće misterija kako sam se tako preračunao...

da sam otišao okolo imao bih lepih okruglih 4.9km trčanja a ovako ću morati iduće trčanje da završim sa iks.4 da nadoknadim razliku odnosno da vratim dug.

kako bilo, kotrlja se, malo po malo.

što reče Šopenhauer u svojem radu Svet kao volja i predstava 

"kao rolna toalet papira život se odmotava, 

svakome se desi kasnije il pre

da nema više čime da se obriše"

juriš

čim sam se probudio palo mi je na pamet da vidim šta li bi mi garmin preporučio za trening, pritisnem onako još pod ćebetom kao da ću trčati, on mi odmah izbaci sugestiju treninga od 39 minuta, 10 zagrevanje 19 na pragu 10 odgrevanje.

hmm...

dopada mi se.

no kad sam doručkovao, nekako mi se učinile drvene noge, rekoh samo ću se vući, ma ništa, odoh sa kučetom u šetnju.

4 kilometra a 3 na sat prosek, nismo se proslavili ali se barem nanjuškala za ceo ostatak dana.

tu skontam da imam skoro sat vremena do posla, a već sam obučen za trčanje jer sam uzeo istu opremu i samo pre šetnje dodao šuškavac jer je na tako sporoj šetnji puno hladnije nego na trčanju.

promenim patike i rekoh idem samo malo da trupćem tu naokolo čisto reda radi.

no noge krenu same da ubrzavaju i na kraju završim sa 5km sa čak i boljim prosekom nego što mi je garmin sugerisao, i to sa 24.5 minuta umesto preporučenih 19.

kao nagradu sam dobio da mi je vratio onaj 1 poen vo2max koji mi je oduzeo pre par nedelja, hvala molim lepo i nema na čemu.

kontra krug

popodne sam e-bajkom napravio sličan krug onom juče samo kontra smerom jer sam procenio da će mi tako biti zaklonjenije od vetra, no umesto najavljenog severozapadnog je duvao severni i tako me ohladio po vrhu brda da sam jedva prešao tih nekoliko kilometara. 

no nastradao bih u svakom slučaju.

nakon toga sam odneo laptop kod majstora jer je excel prestao da mi radi i da mi traži neku novu autentikaciju i tu smo skontali da nije excel kriv nego ja, to jest ne ja nego bosch, to jest ne bosch nego planet bike.

naime oni polu-legalno prodaju bicikle ya NZ/AUS tržište jer je tamo dozvoljeno 20mph što je 32kph a kod nas je zakonom dozvoljeno 25kph i onda kada hoćeš da instaliraš bosch aplikaciju treba ti vpn da bi pristupio downloadu sa neke izmišljene lokacije i nakon što sam ceo postupak par puta ponovio, instalirao pa obrisao, ispostavilo se da je iza nekog od tih vpn programa ostao "rep" koji javlja ms office da sam na nekom drugom serveru a ne u firmi u kojoj ga (ne)legalno koristim.

biće valjda gotovo to do sutra.

e sad unazad na jutro, krenuo biciklom na trčanje, pa mi bilo hladno, pa skratio bici odlazak na samo 2km, krenuo na trčanje, pa mi se posle kilometar nije trčalo, pa odhajkujem 3-4km u brda i na kraju strčim 3km nazad tako da sam imao 4km+4km run+hike i popodne doduše 26km biciklom jer sam osim brdskog kruga išao i po gradu.

po kišici.

sutra ću valjda biti odmorniji.

pseći dani

rekao bi čovek po naslovu da je nešto loše, jer se stalno provlači taj narativ gladan kao pas radi kao pas pati kao pas umoran k'o pas, no pseći dani se kod nas smatraju najlakšim danima jer šta ima lakše i lepše od šetnje sa psom.

naravno da jutros nisam ni razmišljao o treningu, nakon onog duatlona juče iako je distanca bila atipična (84km bicikle i 11km trčanja?), i koliko god sam se možda i osetio "sposoban" da nešto malo otrupćem, rekoh nema od toga nikakve koristi a može da bude samo štete.

u 6km hajka sa kujicom sam nakupio 117m uspona i opalili smo par zaista lepih fotki i eto ispalo je skroz okej jutro.

na poslu sam odmah na početku imao tretman od dva sata tako da je i to bilo u paketu sa jutrom bez trčanja jer uglavnom mi se ukoče kolena i leđa ako nakon trčanja moram dva sata da sedim bez ikakvog drugog pokreta osim prstima na rukama.

doduše niko mi ne brani da usput mrdam i prstićima na nogama ali nekako uvek zaboravim na tu mogućnost.

zatim do lidla u bračnu kupovinu no kod lole je to sve na štopericu pa sam morao posle vožnje da svratim još jednom.

vožnja je bila što bi rekli uneventful, 20km po najbližem brdu, nahranio nekih 5 malih pasa bačenih u šumi.

bilo ih je šest, iz tri legla po dva ista, jedno je nestalo tojest najverovatnije uginulo jer je bilo najmanje i najkilavije od svih a ja juče nisam svraćao.

haotična nedelja, nogometni dan

dan je počeo tako da lošije nije mogao

krenem malo da se ogrejem u hladno jutro, rekoh samo da se nakon 100m kroz ulicu dokopam osunčanog trotoara pa sa psom dalje u solarijum

kad ono mućak, navukao se neki ranojutarnji oblak, jedini na celom nebu, i tačno stao ispred sunca

i stoji

mi levo on levo, mi desno on desno

fuj

skratimo šetnju sa kujicom pa se setim da bih mogao da se ošišam

lola muju sredila na struju, pogledam spoljni termometar koji još uvek pokazuje istih +10!

još jedan fuj

rekoh odoh ja na trčanje

barem par kilometara

da isteram nervozu iz dupeta

na kraju je opet ispalo 11km, wooo hoooo

baš me hoće ta jedanaestica

utom ogladnim

pa velika činija supe, pa na vožnjuuuu

lola na jednu stranu da nahrani još jednog ostavljenog kerića, ja malo s njom pa na drugu stranu u avanturu

električni mtb, najlepše je što uzbrdo ne puziš nego stisneš gas pa praktično nigde ne ideš ispod 20 km/h, kao pogačar

pred kraj vožnje naletim na utakmicu, nogometnu naravno

neka bezvezna liga

ali linijski sudac mlada ženska pa sam malo ipak ostao

deset minuta nisam ni znao gde je lopta, i dok si trepnuo eto poluvremena

pa dođoh i tih zadnjih 20km do kuće

sunce pred zalaskom, opalih i par umjetničkih fotosa

total 83km

poluDan poluOdmora

jutros sam krenuo biciklicom tu kilometar-dva da malo odmaknem od kuće i unesem malo varijabilnosti u trčanja, pa sam pomislio da ne treba da se previše napregnem da mi ne bude posle na poslu teško (nema veze što je subota, samo nam je nedelja day off work) pa rekoh da li da okrenem nazad, predomislim se, uzmem kuče i odem u sat vremena šetnje.

dok sam tako lagano kotrljao prema kući setio sam se da će sa kučetom šetnja da bude više stajanja nego šetanja pa će opet ispasti da ništa nisam uradio, pa sam se opet predomislio i otišao biciklom malo dalje (3.5km) pa rekoh odatle ću ili na kratak hajk, ili na hajk uzbrdo sa strčavanjem nazad, čisto da mi ne bude baš NULA kilometara skor.

na kraju sam sve stigao na vreme, a od ukupnih 9km na nogama ću obračunati koliko je bilo hajka a koliko trčkaranja, jer sam sve snimio "u cugu". 

pogledaću grafikone treninga pa ću ili na osnovu brzine ili kadence, najpre kadence, u grubo da odredim koliko su trajali segmenti trčanja. 

rekao bih da je negde fifti-fifti mada nisam siguran.

neka bude 4km trčanja i 5km hajka?

...

...

avaj, ne

ipak je samo 3km:6km, a mislio sam da sam se baš natrčao :-)

i još krenuo u Hokama Drugim, za motivaciju.

no isplatila se promena plana, prošao sam možda i najlepšim delom bliske okoline grada.

danas sam ga častio

daj malo Sale popusti (stiže mi sms od Harukija) već počinjem da se osećam loše, toliko si nadmoćan i superioran u svim oblastima, hajde bar jedan dan da bude remi, evo znam da imam crne figure ali ipak ako mogu da ti pružim ruku i da se malo odmorimo od kompetišna...

i tu ja prihvatim pruženu ruku, nežno je prihvatim, toplo, i zaustavim garmina posle 10.05km i tako danas imamo nerešenih 10:10 i Haruki je rekao da će se počastiti sladoledom od vanile sa pistaćima i limunadom sa malo đumbira.

ja možda popodne otrčim još jedan kilometar jer mrzim poraze a nerešeno sa Harukijem je ravno porazu.

ja sam pojeo dve kašike musake od juče sa majonezom iz Lidla ali ne onim kancerogenim Kania nego onim boljim od repičinog ulja koje ima dobar omega 3 : omega 6 odnos, dok je plavi Kania Light od suncokretovog ulja ubica hdl-a i uzgajivač ldl-a, dakle mrski neprijatelj iz japana za kojeg je moja jetra Perl Harbur.

nakon što sam dva dana nosio Hoke Druge, koje su tako stigle do 199km, danas sam uzeo brooks glycerin jer sam planirao jedan deo po lošem makadamu a one imaju 657km, i tako sam stigao sa ovih 10 do 97km u martu što je skoro pola od 195km koliko sam imao prošle godine, a obzirom koliko je lep ovaj mart pravo je čudo da sam i ovoliko pretrčao umesto da sam se štedeo za bicikle.

iako mi ujutru savetuje odmor, nakon trčanja mi garmin napiše da mi je treniranje produktivno, pa ti budi pametan.

još jedna pobeda2 (!!)

opet 11km

pa ja sam fenomenalan

fenomen-tastičan što bi rekli ovi neki moderni a glupi

nisam se odavno čuo sa Harukijem da vidim da li još uvek trči svojih 10km

naime ja obično odem na trčanje first thing in the morning, a on ide popodne, i onda kad me on pozove preko facetime, ja uvek prvo pomislim da je i on krenuo ujutru u 8 ali se posle setim da je to ustvari osam sati više i kod njega popodne i da sunce koje vidim iza njega nije tek izašlo nego počinje da zalazi

juče sam umesto uskličnika slučajno otkucao1 pa sam danas morao2 nakon što sam u naslovu napisao pobeda3 - ko je shvatio, shvatio je4

nakon što sam juče iznenada promenio plan jer sam u jednoj krivini ostao bez signala pa mi se ugasio internet radio, danas sam išao na siguricu kroz industrijsku zonu gde je dobar signal

nekad pustim radio amerikana a nekad pričam sa chatgpt no to mi poremeti ritam i puls jer dok diktiram pitanja moram držat mobitel ispred brade pa trčim nakrivo

posle prvog kilometra mi je pokazao condition+4 što nemam pojma šta znači, u kojim je to jedinicama no čisto sumnjam da je u vo2max poenima, bilo bi previše da se popravim za 4 odjednom

kada meriš brzinu mačke onda se to izražava u vo2mac haha

a kod samuraja se brzina piše u vo2mač

u brzopoteznom šahu je vo2mat

u orijentaciji je vo2map

elem nakon ova 4 dana po 11km sada imam u excelu (nemam još ali imaću kad upišem) 87km što je "tu negde" oko ~200 (upravo sam učio kako se kuca ovo ~) koliko sam umislio da mi je "potrebno"

još jedna pobjeda1 (!)

opet i još jedanput ja 11 a papak 10km

jeeeeeee

kako je slatko pobedit mrskog neprijatelja

nije da mi je prijalo

naprotifff

da li ste ikada imali onaj trenutak, momEnat, momInat,

kada se pitate "zašto sebi ovo radim"?

"zašto mi ovo treba?"

"da li ću nakon ovog samoZlostavljanja postati bolji, ili samo bezrazložno neobjašnjeno Izmučeni Čovek?"

popodne sam išao da nahranim neku kuju, lovačku

žutu plašljivu istraumiranu ali ipak voljnu za saradnju

šaljem slike lokalnom udruženju

gde se nalazi

ja skrinujem podatke od foto, oni nemaju pojma u mapse

trauma

kako god, uspešan dan

sutra stasistiks

koliko km po danu, koja je projekcija do kraja marta