četvrtak, 13. svibnja 2021.

trinaesti a nije petak

danas je što bi hrvati rekli "trinaesti petog" (maja) i sad razmišljam, kad Trinaesti prestigne Petog onda on postane peti, ali Peti ne postane trinaesti nego šesti, viđe vraga.
baš je komplikovana ta matematika za prvi razred.
juče sam umesto na trčanje krenuo na trčanje i po, pa sam posle prvih 5km umesto povratka dodao 7km preko brda a nakon tih 12 smo preplaninarili 2km, pa ja još 2km sâm, pa strčao 3km, pa prošetao 2km obzirom da kiša nikako da počne*, i na kraju strčao poslednji km u grad.
ispalo 16km a moglo je i više.
*tu sam iskoristio okolnost da trčanje nisam snimao satom nego telefonom, pa sam zastajao i slikao razne procvetale biljčice, osećao sam se kao Marija Kiri u nekom važnom naučnom istraživanju
**kad smo kod telefončića, neću nikad menjati ovaj koji mi napravi veći nos od oba kolena zajedno


i sada se historija (histerija) ponavlja, jer sam OPET kao i prošle nedelje tačno dva dana pred neki događaj saznao da sam ga izgubio iz vida.
ali nije on mene.
za razliku od prošle Nedelje, sada mi je iskočilo sa strane "reminder" imate trku tu i tu u subotu oko jezera tog i tog, i eto nevolje.
otvorim Mapse, proverim kojim putem je koliko km, kaže magistralom 1h50 a autočestom 1h30, zavisno od toga koliko se rano probudimo videćemo da li će tih 20 minuta da nas košta 3-4€ putarine.
doduše ušteda u vremenu je verovatno i veća jer na autoputu nema radara pa može da se nadoknadi svaki manjak, jedino je bitno negde usput stati da se natoči gorivo pa onda na osnovu vremena ulaska/izlaska sa naplatnih rampi neće stići kazna za brzinu.

srijeda, 12. svibnja 2021.

baba Maja

dakle od danas kreće klasično majsko sranje sa grmljavinama i nepogodama i strahotama. 
imam dve opcije, malo duže trčanje ujutru i luftiranje ostatak dana (što se tiče outdoorsa) ili obično trčanje ujutru pa neko zvrndanje između gromova popodne, kombinacija light planinarenja u blizini pruge je zgodna sa povratkom tračnicama jer je u tunelima bezbedno od munja i gromova.
prema inspiraciji, krenuću jutros pa ću videti kako će ići i dokle ću stići, kod kuće me čekaju pečeni pilići.


jučerašnja petosatna vožnja je bila verovatno jedna od desetak koje ću pamtiti ove godine, jer sam napokon provalio prečicu za dolazak na Povlen sa južne strane i štaviše uopšte nije pretežak prolazak.
mislim kad nakupiš 1800m uspona u samo 85km to dovoljno govori koliko je ostatak bio strm, pa ako si već toliko brda nakupio od i do planine, nije morala još i tamo da me zadesi neka poluprohodna kamenjarčina strma kao krov od planinske kućice.

dok sam vozio prvi deo uzbrdo prošla su me dva ona promo pikapa, jedan oblepljen nalepnicama Chipsy a drugi Pepsi.
nekada su bistra voda, planinski sir, sočne kupine silazili sa proplanaka u grad, a sada se otrov penje iz grada na planinu, ajd što se sve okrenulo nego što je u pogrešnom pravcu.
na lovačkoj česmi gore na 900 nadmorske sam naleteo na momka koji je natočio dve dvolitarke izvorske vode i upravo pakuje oznojene flaše da ih spusti u grad.
poslednji mohikanac.

utorak, 11. svibnja 2021.

još jedan POSLEDNJI lep dan

kao i na svakih sedam ili deset dana cele godine i celog života, opet je najavljeno toplo i lepo, a od sutra zahlađenje i neki mokar talas.
mislim kao da postoji suv talas, ali ajd.
dakle ovaj utorak nikako ne treba prokockati.

nakon onog mtb planinskog maratona sam mislio da ću biti umoran za trčanje ali sam svakako krenuo na jutarnji futingić od desetak kilometara.
prva 3km po ravnom sam bio poprilično živahan i sad kad vratim film, čim sam krenuo uzbrdo i shvatio da tu rade isti mišići kao na bicikli, trebao sam da okrenem nazad i nastavim po valovitom.
no iz nekog razloga sam zapucao BAŠ TAMO gde sam prvobitno zamislio pa sam se malo što bi rekli patio.
nema veze.
bilo mi je bitno da upišem 10 pa sam i upisao.


mislio sam da ću popodne otići na neku malo veću istraživačku turu no na izlasku iz kuće sam rešio da proverim gume jer nas je u nedelju Organizator proterao kroz neke manje puteljke sa nešto pokošenih i pregaženih ostruga* po celoj širini.
(pokrajputno šiblje sa puno trnja, tipa kupine)

iako su na opip obe gume bile tvrde, primetio sam trn u prednjem točku koji je stajao zabijen do kraja pa je praktično vršio funkciju tipla/zakrpe.
čim sam ga izvadio odmah se čulo šuštanje a naravno i čuveni test pljuvačkom je potvrdio bušotinu obzirom da su se odmah pojavili balončići.

uzeo sam onaj Treći krš od bajka (drugi je u autu i služi za izlete) i spakovao dWogled, pa sam malo skratio turu, a povećao ekskurzioni momenat.
opet sam napravio par sličica telefonom kroz dalekozor i valjda se spustio u grad odmorniji nego što sam krenuo.
garmin mi je savetovao nekih 70-ak sati odmora što je malo nebulozno, sad će još 4 dana da me smara savetima da umesto na trčanje odem kod maserke.

ponedjeljak, 10. svibnja 2021.

nova nedelja, novo jutro, to jest nije nedelja nego ponedeljak

start mtb maratona je naravno kasnio jer je većina došla u minut pred start.
ideja da se ode tih prvih 29km do starta biciklama se tako isplatila.
mislio sam da čak i ja malo kasnim no samo na usponu iz Mionice (20km od kuće) ka startu trke nas je prošlo desetak auta sa biciklama na krovu ili gepeku na petim vratima.

za razliku od prošlog maratona kada je sa starta odmah krenulo razvlačenje grupe od bržih ka sporijima, juče su trojica nagazili sa starta kao da će da im se ohladi pivo ili ugreje pečenje, ili beše obrnuto.
neko vreme sam se vozio relativno napred u manjoj chat grupici sa Organizatorom i još par momaka, svi su ostali još dalje iza.
u nekom trenu sam mu rekao - odoh ja malo napred da vidim koliko su ozbiljni onih trojica.
dok sam ih stigao već su bili dvojica, treći je biciklističkim žargonom "otpao".


za razliku od mene i većine učesnika koji smo vozili klasične mtb sa 26 - 27.5 - 29 točkovima, ovi su vozili tzv gravel bajkove, u prevodu geometrija trkačke bicikle bez amortizera sa malo širim gumama, možda 1.4" ili radije 1.75", i očigledno su na tome prešli toliko kilometara da su puno više "srođeni" sa svojom mašinom nego što sam ja.
iako sam imao amortizer i široke gume sa dubokim kramponima, ponegde su mi napravili desetak metara fore po krivinama sa puno sitnog kamenja ili peska.

deo hendikepa mi je bila i težina jer moj bajk od 14kg teško može da parira karbonskoj biciklici od 9kg pa je bilo očigledno da na strmim usponima i to igra veliku ulogu a ne samo snaga.
jedan od momaka je malo zaostajao a drugi mi je pravio razliku, ono što je nastavilo da me zadivljuje je da sam ja teren sa puno kamenja i neravnina doživljavao kao težak, mnogi su došli čak i sa zadnjim amortizerom što je još par kilograma više, a ovi su samo jedrili kao po mirnom moru, svaka čast.

kad smo savladali većinu uspona došli smo na četničko izletište Ravna gora gde je pucalo kao u Vukovaru dok se umesto mirisa prirode osećalo po rakiji i spaljenim domaćim životinjama.
neko vreme sam pokušavao da ignorišem podatak da umesto kroz prirodu vozim kroz kilometarski vašar kokardi i petardi, no u nekom trenutku sam ovom drugom momku kojeg sam na vrhu brda sačekao da bismo išli zajedno, rekao "meni je od ovoga muka" pa sam okrenuo nazad i vratio se na start/cilj trećim alternativnim pravcem, što mi nije bio problem na poznatom terenu.

staza je verovatno atraktivna i zanimljiva jednom kad se prođe kroz ratnu zonu, no obzirom da imam sačuvan trek mogu je proći bilo kojeg radnog dana letos, za juče mi je i ovo bilo dovoljno.
uz povratak kući nakupilo se skoro 100km tako da je lep topao dan ipak dobro iskorišćen.

nedjelja, 9. svibnja 2021.

nije svaki dan petak, a nekad čak ni petak nije petak

ZNAČI SUBOTA:


i tako u petak postanem prijatelj sa jednim "prijateljem prijatelja" i kod njega na profilu prvo od svega ugledam "ZAJEDNIČKI DOGAĐAJI KOJI PREDSTOJE" i u glavi mi procveta žbun magnolije veličine sekvoje.
u neverici shvatam da mi uopšte nisu dolazile tzv notifikacije za MTB maraton koji čekam celog proleća, a da će se pomenuti održati koliko u nedelju.
stoga odlučim da ova subota bude odmarajuća štos tiče bicikle i da odem na trčkaranje.
pre trčkaranja napravimo mali foto sešn iliti modnu reviju za druga Vladu


taman prilika da Lola napokon izvadi iz kutije svoje nove brooksice stare pola godine a ja da pokušam da pomerim ovu liniju pocrnjenja od biciklističkog šorca za koji santim uzbrdo.


nakon toga sam u kombinaciji laganog planinarenja i planinskog trčanja nakupio 13km trčanja eto čisto da nige ne zapeknu, a sve u cilju preživljavanja državnog na 10km.
u intervju za runners' world sam na pitanje šta očekujem od trke, izjavio kratko i optimistično "da završim".
dakle sutra na biciklijadu koju sam prošle godine hajd da kažem pobedio jer su dvojica koji su mi pobegli sa starta zalutali, jedan na polovini a drugi na 2/3 staze.
nekad ne valja previše ni žuriti...

subota, 8. svibnja 2021.

ako vam se gine samo pratite oznake


i tako sam Nobelovac rešio da pratim Vlajkove zastavice i evo gde sam stigao.
a i jedan kolega mtb-ajker je prošao ovuda i to u oba smera pa me je to ponukalo da se podsetim prečice.
dok sam se potsećao prečice, prisećao sam se našeg zajedničkog trčanja ovuda.
bio je lep i sunčan dan (tako počinje svaki domaći zadatak iz srpskog)...
i ujutru odem ja na tempo od 13.5 km i razbijem se ko zvečka 
kasno popodne, spremam se da nakon posla i ručka odem na neko vozikanjem biciklom pony (što je Milijana gony) 
I TADA MU JE ŽIVOT KRENUO IZNENADNIM TOKOM!
(a evo i kojim)

zvoni mobitel, kaže Vlada ajmo vozom do Samara pa da trčimo preko Magleša nazad do Valjeva
brate može samo ako ćemo lagano, to je nekih 30-ak km a ja sam jutros otrčao takav tempo da ne bih trebao da trčim najmanje tri dana posle toga
dogovoreno, dotrčali mi na voz čitav minut pre polaska sa stanice, jer su po navici svi slični dogovori bili u minut do dvanes

e kad smo izašli u onoj vukojebini od kanjona gde osim voza i par planinara nedeljno prođu jedino srne lisice i zečevi, čak ni muva nema, i odmah krenuli na trčanje
znaš, kaže Vlajko, odavno planiram da probam da ustrčim ceo ovaj uspon (na mestima 30%) pa kao hajmo onako neobavezno
ovaj rešio da me ubije, rekoh, ajde, nema veze, ionako ću dan zaokružiti na 42 kilometra pa kud ide krava nek ide i celo stado
na par mesta je on srećom toliko sporo trčao da sam uspeo da uspešačim na par metara iza njega i da ga stignem kad zahladni
(uprkos kvalitetnom doručku napravih lapsus lazuli i umesto zaravni ladno otkucah zahladni)

i još smo na kraju morali da završimo sprintom kod Poparskog doma, tu me je zeznuo za par metara iako sam se čuvao za finiš i tek kad smo stali primetio sam da sam zadnjih 10 km ja nosio njegov ranac, to je baš bilo nefer plej od njega :-D 
obzirom da sam čak i na planinske ultre od 60km kretao u gaćama i majici bez flašice za vodu, bilo je valjda logično da nemamo dva ranca, šta li mi bi da se solidarišem više se ne sećam, nadam se da se neće ponoviti

i eto tako zaglavih na istoj stazi sa istim mukama, na par mesta sam po 20m pregurao biciklu jer je preveliko kamenje pa udaraš pedalama i ne može da se vozi uzbrdo, i na još par mesta kroz granje do kolena nisam hteo da rizikujem da pregazim neku zmiju ni da probijem gumu tako da završih vožnju i sa malo špikovanog pešačenja

petak, 7. svibnja 2021.

pretakanje izazova

ima jedna izreka koju citiram bar na svakih 42 dana a koja otprilike glasi da nas život stalno stavlja pred izazove, ali retko kada na način i u situacijama za koje se mi pripremamo.
tako i kada krenemo negde u ekspediciju, peške ili biciklama ili paraglajderom, uglavnom se nosimo mišlju koliko će biti dugačko, visoko, teško, zanimljivo.
zanimljivo u smislu nečeg novog, nekog otkrića, barem je meni to nešto pri vrhu uzbuđenja, naravno pod uslovom da ne zalutam pa se vratim posran istim putem.


e juče je recimo bio jedan poseban dan koji je bio najNEposebniji što se tiče puta kojim sam hiljaditi put prošao, ali mi je samo iskustvo bilo toliko novo da sam u jednom času primetio da mi se kolena i laktovi tresu od "viška" adrenalina.
to je ta situacija, izazov, nekuda kuda si odvajkada trčao uzbrdo i nizbrdo, spustiti se biciklom.
brzina je proporcionalna veštini, odnosno zbiru spretnosti koju poseduješ i mogućnosti bicikle koju voziš.
nisam imao zadnje amortizere a ni tzv droper da spustim zadnje sedište na strmom spustu pa sam morao da pribegnem onoj tehnici pupka na sedištu i dupeta nad zadnjim točkom, da bih pomerio težište što više unazad.

već na vrhu te kamenite uzane šumske staze sam znao da postoje tri mesta koja su najkritičnija, sa baš krupnom stenom koju treba zaobići ili preskočiti, a obzirom da je svuda naokolo bilo razbacano kamenje veličine pesnice postojao je rizik da mi nakon nekog vratolomnog skretanja prednji točak upravo odskoči na neki veći kamen i da me baci negde u stranu.

da bi se umanjio uticaj sreće na eksperiment, morao sam bitno da smanjim brzinu i tako dodam po pola sekunde između svake dve kamenice, da bih uspeo na vreme da skrenem, dodatno ukočim, ostanem sa obe gume što čvršće na zemlji.
moram priznati da sam odahnuo kada sam se dokopao podnožja.
totalno mi je sumanuto tuda voziti biciklu, barem ovu bez zadnjeg amortizera, kada mogu brže da strčim, ali nema veze, izazov prihvaćen i uspešno okončan.

nakon toga sam nastavio u planine za ukupna tri i po sata brdskog biciklizma, i dan bez trčanja mi je prošao bez griže savesti jer se od onih deonica valjalo lepo odmoriti.

četvrtak, 6. svibnja 2021.

hej đurđevdan je a ja nisam onaj kojeg volim



evo ovako je to išlo. otišao sam juče ujutru do podnožja dugačkog uspona, lagano zagrevajući se, i onda sam kao što sam i najavio napravio sledeći trening (ili "A EVO I KOJI")
minut brzog trčanja uzbrdo, minut lagane šetnje, i tako 11 puta iz prostog razloga što je uspon toliko dugačak.

zanimljiv mi je ovaj podatak koliko sam vremena proveo "leteći" jer mnogi rekreativni trkači uopšte ne provode vreme u vazduhu, već nagaze petom dok se još nisu skroz odrazili prstima pa im trčanje praktično zadovoljava kriterijume brzog hodanja, jer te tamo diskvalifikuju ako ti u svakom trenu bar jedna noga nije u kontaktu sa tlom.

ako sam imao prosečnu frekvenciju od 162 koraka u minutu, to znači 162/60= 2.7 koraka u sekundi, puta 0.307 sekundi prosečnog dodira sa tlom, to je 0.829 sekunde, a ostatak sam "leteo" tačnije 0.171s. 
dakle 17%
na ukupno vreme treninga od 1h17', to izađe total od 790 sekundi što znači da sam u vazduhu proveo nekih 13 minuta. kumulativno, što bi rekli.

to bi značilo da bi pri malo većoj prosečnoj brzini za vreme maratona bih valjda barem 20% bio u zraku što bi za maraton od tri i po sata recimo ispalo ukupno 42 minuta, dakle minut po kilometru :-)

popodne sam imao velike planove ali sam odmah shvatio koliko sam umoran od tih 11 puta minut krvničkog mazanja uzbrdo pa sam se pomirio sa tim da će mi vožnja biti samo odmor za dušu i oči a nikako neka vrsta treninga. dakle ipak ne može i jare i pare.

srijeda, 5. svibnja 2021.

povratak pušenju

bilo mi je lepo nekoliko dana a onda sam opet propušio, da ne kažem popušio.
čak sam i jutarnje trčanje skratio sa 12 i 13 na 9km što je doduše bio nastavak iliti po američki in-a-row tendencija a tako sam i pokrenuo Maj na dobar način sa eto 3 trča u 4 dana, a mislim da ću i jutros nastaviti u tom fazonu.
fora je da mi se naročito vozilo nakon najdužeg trčanja, takav mi dan naišao.
a nakon najkraćeg mi se isto tako vozilo no nisam stigao zbog drugih obaveza a nakon toga sam izgubio i volju pa sam otišao na rikaveri vozikanje sa dogledom i istraživao neke kutke grada koji mi inače nisu tako pred nosom. 

provalio sam i foru da možeš da slikaš kamerom mobilnog kroz dogled. imam čak i durbin koji je duplo jači, ali ga ne nosim jer nema korekciju dioptrije, no za slikanje telefonom mi nije ni potrebna, dakle kada krenem da razgledam dogled je ok a kad krenem da fotkam tim teleteleteleobjektivom, onda bi se durbin možda bolje pokazao?
bumo vidli.

izašao je raspis za 10km na drumu, lepa ulična trka a za Državno se plaća startnina pa se isplati prijaviti na državno ako ništa onda zbog uštede tih 10€, jer trka je svakako trka a ovako izbegnem još jednu bespotrebnu glupavu majicu. tako sam smislio i prošle godine kada je bilo Državno u polumaratonu, jeste da ovako bez treninga neću usrećiti klub nekim silovitim plasmanom ali koga briga. olimpijsko načelo glasi da je važno učestvovati, pa ako ne možeš da pomogneš onda barem smetaj.

a najvažnije je što ovako dobijem nogu u dupe da odem na lekarski na koji inače nikada ne bih otišao ali eto da bi mi overili legitimaciju moraću, još da opet dođe ona doktorica što mi je onako lepo prepipavala ključnu kost, samo od nje dobijem na brzini minut po kilometru. možda izmislim da sam još nešto lomio, ako namerava sve da pipne ho ho ho.

sada mi je palo na pamet da bih možda trebao nešto i da treniram. hm. pa ću da smislim neku foricu, možda u nekom šumarku na blagom asfaltiću da uradim neke deoničice danas. minut trčanja minut šetnje pa koliko izdržim. hm. ne bih nešto silno da ugrozim popodnevnu bici vožnju a opet bih da nešto iole ozbiljnije otrčim, dakle jare i pare. 


sve-u-jedan fotografija!
poklopilo se da sam otvorio mesindžer da Direktoru napišem da mi pošalje takmičarske legitimacije zbog overe u domu zdravlja, i u porukama kao zadnju vidim ovu sliku koju mi je poslao a koja je bukvalno to "jare i pare".
radi se o pripremama u Ulcinju, kada smo poneli bicikle i kada sam pola trčao sa Goranom Marianom i Idom, a pola vozio sa Lolom.

te godine su njih dve bile u formi za maratone oko 2h42 a on oko 2h30, i bilo mi je zanimljivo kako na treningu mogu da trčim kao mađarice a na maratonu mi odu, štaviše na tempo-dužinama od 26km smo Mariana i ja redovno pred kraj dodavali gas i odlazili Idi koja nije mogla tako pred kraj da spusti bitno ispod 4'/km dok smo nas dvoje imali turbo.
slika je malo smešna jer Goran sedi na mojoj bicikli a ja pridržavam Lolinu, a smešno je i što je Mariana najviša sa svojih metar i žilet.

utorak, 4. svibnja 2021.

napad trčanja

ne znam šta me napalo početkom maja, možda april.
navikao sam da se s dolaskom proleća aktiviram, da mi ništa nije teško, da letim vamo namo, i kad sam već pomislio da mi je to izašlo iz navike, evo ga sa malim zakašnjenjem.
april u maju, ajd dobro, nek je on samo došao pa makar i zakasneo.
vozim kroz zapadna sela pre neki dan i setim se da oni za malko kažu meko.
ali ne meko kao mekano nego meeko, kao što se izgovara mujo, haso, suljo, meko, eto tako.
vozim i smejuljim se jer mi pada na pamet dijalog za neku komendiju
- jesi li izlazila iz kuće dok sam bio tri meseca na putu?
- pa onako, meeko...
- jesi išla u drugo selo?
- jesam, meeko...
- i jesi videla koga, popričala?
- onako, meeko...
- nisi valjda išla da vidiš onog živadina?
- ma samo meeko...
- šta bre meeko, kad si prošli put rekla da nema kod njega meeko?
- pa eto, meeko...
- nije te valjda pipao?
- nije...
- sigurno nije?
- nije, meeko...
- jeste ili nije sve ti ?ebem kakvo sad meeko?
- pa nako, meeko...
- jel ti turo ruku u gaće?
- meeko...
- krv ti ?ebem pa on je tebe opet ?ebo!?
- meeko...
- šta bre meeko, šta je to meeko, jel te ?ebo il te nije ?ebo?
- ma nije, onako, meeko...
- pi$ka ti materina nisi valjda opet trudna?
- nisam, možda, meeko...
tačno da je neko naišao i pitao me što se na bicikli smejem ko lud na brašno, šta ti je dečko smešno, ma ništa, meeko...


(nema dana da Lola ne naleti na neke kerove)

a za to trčanje, eto posle 12km sam vozio skoro 5 sati kao praznik je pa da se iskoristi slobodan dan, i sledećeg jutra lupim još 13km isto brdskih, trčim i pitam se šta mi je.
dobro zato sam popodne lagano provozao, onako rikaveri fazon.
idemo dalje.

ponedjeljak, 3. svibnja 2021.

napokon probio mrak, skinuo led, kako se već kaže


e kada mi je pukao film onda mi je pukao i rekoh nećeš se ti više izvlačiti i sve kao videću na karti videću na mapsima, nego sam lepo skrenuo pa šta bude.
bila neka reportaža o cajki koja je živela u nekoj selendri kuda je prolazio novi autoput, i udala se za jednog koji je tu radio nešto na izgradnji.
stalno su prolazili tom novom trasom kako su tekli radovi, i onda je neki od njih prošao njenim sokakom i ona ga spopala i tačka.
i pitali je ovi novinari kako je od svih radnika odlučila za koga da se uda odnosno zašto baš za tog novog muža, a ona odgovorila "on je prvi skrenuo".
kontam da će do kraja života da ga zajebavaju na tu foru, nije bio loš momak dok nije skrenuo.

i slično njemu skrenuo i ja i doduše očekivao sam puno više brda a puteljak je vijugao uz rečicu i hladovinu i bio je više nego bolji od očekivanog. posle je krenuo blago da se penje pa mi je i to prijalo, i kada sam došao na razdvajanje negde pred izlazak na gornji put, malo širi makadam, tu je bilo jedno Y razdvajanje...

sa karte sam ranije bio odlučio da ću ići levim krakom jer mi je on malo duži pa rekoh da vidim što više novih predela, no taj levi se odvojio maltene vertikalno u vis po pržećem suncu, krupan makadam, rekoh nešto mi se baš ne porađa danas, i lepo odoh ja desnim puteljkom kroz šumicu, ne smeta što je kraći ako je trostruko pitomiji.

za razliku od onih vožnjica od pre par nedelja gde mi je svaka i duga i kratka imala 1023m uspona, juče sam doterao do 1248m što je više manje nešto u rangu kruga na Divčibare kojeg nisam odvozao eonima a stalno se kao nešto spremam. pih.

nedjelja, 2. svibnja 2021.

odlaganje uzbuđenja, a nije reč o sehsu

juče sam OPET došao u situaciju da nečim budem poluzadovoljan i napokon sam uspeo da destilujem tu situaciju i izbacim je na površinu, pa ću valjda u budućnosti znati bolje da iskoristim slične situacije. A EVO O ČEMU SE RADI.

naime redovno mi se događa da ugledam neko skretanje, koje nit deluje pristojan put nit deluje da vodi samo tu do prve kuće, nešto ni tamo ni vamo. i onda umesto da ipak skrenem, gotovo redovno pomislim "kod kuće ću detaljno pogledati karte, pa kad sledeći put budem prolazio..."

onda prođem pa se nećkam pa ipak zastanem, pa upalim telefon i otvorim mapse, pa se orijentišem gde šta, pa krenem da uvećavam taj put, pa naravno u nekom delu šume puta više nema vidiljivog na kartama, pa se pojavi u nekim njivama, a možda je kroz šumu i skrenuo pa je to "onaj drugi put levo" koji izlazi tamo, i sastavlja onamo...

i po pravilu (drugom pravilu, koje sledi ono prvo pravilo da uglavnom prođem) zaboravim da to detaljno ispregledam na kartama i opet ništa, sutra će biti neki sledeći puteljak i tako unedogled. i onda gunđam zašto sam krenuo sa kramponkama po asfaltu, a ustvari sam mogao često da negde i zavrnem u istraživanje no obzirom da ne poznajem svaku livadu u svakom zaselku logično je da ne mogu uvek voziti na siguricu.


u poseti zaboravljenim jezerima po županiji, nisam znao da je zabranjen lov bele ribe pa sam na fejsu dobio odgovor otkud ovoliko ljudi načičkano sa štapovima:
"Tamo radi sitna babuška eonima. To je alohtona vrsta, uljez (ima vrlo efikasan nacin razmnožavanja pa ugrožava lokalne vrste) dozvoljen je neograničeni izlov. Nekada je žak bilo zabranjeno vraćati je u vodu."
hvala upućenom ribolovcu na pojašnjenju, još samo da znam šta je to sitna babuška bilo bi puno bolje, moram jednom i ja krenuti sa štapom na izlet.

subota, 1. svibnja 2021.

prvomajski rokenrol

kao neka kometa, evo gugl me opet upozorio da će neaktivne naloge da pogasi sredinom 2021 odnosno da tada odluka stupa na snagu a sredinom 2023 će da postane aktivna, no ja sam evo odvojio desetak minuta, a na kraju je ispalo petnaest, da poželim prvi maj "svima po spisku" pa sam pokušao da se setim svih mejlova koje imam i poslao čestitku za prvi maj, a onda se prijavljivao na jedan po jedan i odgovarao na čestitku. fino se ispričasmo.

naime, kada ta odluka stupi na snagu jelte, svakome će ostati onih 5GB besplatnog prostora koje smo do sad već uveliko popunili fotografijama, mislim ko ima instaliran gugl fotos i uključenu sinhronizaciju. i onda šta, kada na nekom nalogu napunim 5GB, ja promenim u telefonu nalog, na starom mi ostane 5GB slika (iako ih imam bekapovane na nekom od hdd) i krenem da skladištim kopije na neki sledeći nalog/mail, dok ne popunim i tih 5GB, i tako dalje.

dovoljno mi je da imam email na kompjuteru, a na svakom od telefona mogu furati neki drugi treći peti email, ne smeta ništa. a mogu i sve probleme da rešim sa desetak dolara pa da zakupim puno više GB i da ne menjam ništa, na duži rok je možda i to bolja opcija, no nekako mi ovako bilo zabavno da se igram.

bio sam ubeđen da ću jutros na trčanje pa posle na vožnju, ili ako mi se omili trčanje možda ga produžim nauštrb vožnje, no sve valja započeti od Prvog, pa još ako je praznik Rada, tako sam i ja od prvog krenuo da zabušavam i male su šanse da ću (ni) danas potrčati.


od treninga mogu da prijavim onaj od prekjuče ako ga već nisam prijavio, možda su ga do sad i uhapsili, jer sam jučerašnji već oplakao. negde na 20-ak km od grada me uhvatio kratak prozračan lepršav letnji pljusak i iako nisam nešto bogzna pokisao, rekoh taman da svratim da obiđem vikendicu tj ono što bi nekada trebalo da postane vikendica, za sada je samo ozidano "nešto" sa natkrivenim tremom. taman koliko mi je trebalo dok se asfalt prosuši jer ako sam već bio suv i kiša već prošla, što bih se sjurivao kroz baruštine i bespotrebno se okupao blatom? za sreću dosta je, šest-sedam kvadrata, tu mislim na ovaj tremić obzirom da nisam imao ključ pa nisam mogao da uđem i proverim da li je svo to silno ništa što unutra stoji još uvek na svom mestu. 

petak, 30. travnja 2021.

uvenuće kita cveća, što sam tebi hteo dati

ljudi nastaju i nestaju, dolaze i odlaze.
u prevodu, prolaze.
dok prolaze, možeš da im mahneš, da ih potapšeš po ramenu, ili da ih udariš, oni će svakako otići.
a i ti ćeš svakako proći, i nestati, sa etiketom nekog ko je mahnuo, ili okrenuo glavu, ili šutnuo.
ne moraš da budeš kolač, vino ili detelina, budi makar žbun ili bara, samo nemoj biti žabokrečina, živo blato, kiselina.
uglavnom je teško, ali potrudi se.
slično tome, kilometri prolaze.
možeš da im šalješ poljupce ili da im pokazuješ srednji prst, briga njih, oni ne pitaju, samo sviraju.
završio sam april bez trčanja u sudijskoj nadoknadi, samo sam vozio, i leteo, i lebdeo, kao stargazer.
i bilo mi je lepo.
tojest, NIJE mi bilo lepo.
prognoza je rekla da će da grmucka i paducka, ja sam otišao ka ravnici, i nema veze što sam se vozao pet sati i što mi je bilo lepo, NIJE mi bilo lepo, jer kad god sam se osvrnuo unazad, video sam da nema crnih oblaka ni zavesa od kiše, nego da se samo šećkaju oni obični stratokumulusi, bez namere da odu u nepogodu.
pass materr.
par puta sam prešao preko autočeste.
bila je velika gužva, slučajno sam slikao kad baš i nije bila.
pošao ceo svet, u neki drugi svet.
problem je što će ih dočekati treći svet, to jest par sati čekanja na naplatnoj rampi.



četvrtak, 29. travnja 2021.

svi na jednog jedan pod sve

eto ti ga sad, za zimski trejl se skoro niko iz kluba nije prijavio a sad za prolećni svi odreda! obzirom kolicno sam trenirao i da poznajem svaki metar staze kao svoj džep, ne pada mi na pamet da u ovakvoj formi učestvujem na toliko teškoj trci, jer mi uopšte nije u karakteru da pešačim i stenjem uzbrdo, a da pretrčim celu stazu očigledno nisam spreman.

obzirom da ću celog maja gledati da budem što više na bicikli, već mi se kristališe ideja da ću na nekom od najtežih punktova leškariti sa foto aparatom, pre ili posle ili na pola svog treninga, malo pofotkati družinu i nastaviti svojim putem. našao sam način da učestvujem u događaju, a da se ne izmrcvarim. 

u stvari! teoretski se to može preći sa štapovima i onda može svuda da se hajd da kažem trči, ako mi uspe generalna proba na fruškoj gori uvek mogu da se prijavim i za lokalni trejl, štaviše mogu i na dan trke ali ne bih da mučim momka koji organizuje jer nam je stari drug i zaslužio je maksimum obzira i poštovanja.


danas sam menjao zimske na letnje, ko-na-čno, ili treba ko-nač-no, pre će biti ovo drugo, mada je re ci mo pravilnije na u čno, umesto na uč no, sačuvaj bože. eto sad sam se zbunio, znate onu situaciju da kada nešto ponavljate više i više, sve vam je manje jasno.

slično onom objašnjenju šta je to doktor nauka, počev od profesora znaš nešto malo više o malo manjem polju interesovanja, pa zatim kako napreduješ sa titulama znaš sve više o sve manjoj oblasti i kako proširuješ znanje o sve sitnijoj temi, na kraju dođeš do ekstrema a to je da znaš sve što se može znati, ni o čemu. i tu je kraj. 

juče opet nisam trčao mada bi bilo pametnije da sam pokisnuo na trčanju a ne na bicikli. svašta sam planirao pa shvatio da sam suviše umoran za bilo šta, od svega do ničega u par sati, za to sam doktor. a bogme neću ni danas na +20, za praznike je takođe najavljeno toplo i suvo vreme u-glav-nom, pa ću valjda najzad prestati da kukumavčem kako mi neka sila ne dâ da se vozikam bičikletom.

srijeda, 28. travnja 2021.

treking liga i ostale kučine

upravo su objavili satnicu i staze kola vojvođanske treking lige na fruškoj gori, i sad me čačka ta ideja jer će postojati tri staze od 15.5 - 22.1 - 42.6km, sa 450 - 588 - 1367m uspona.
e sad ide matematika


dakle prosečan uspon (i spust) po kilometru je 58m za kratku stazu što znači da je prosečan nagib 5.8%, za srednju stazu je 5.3%, a za dugu stazu 6.4% što znači da je Duga osim što je najduža, ujedno i najteža.
verovatno će nekom srednja pasti lakše nego kratka, obzirom kolicna je razlika u dužini, a sa dodatkom dužine se smanji nervoza profila. evo upravo mi odgovaraju na komentar gde sam pitao za štapove, kažu da se isplati nositi ih ako se ide na dugu stazu. tačnije pitao sam isplati li se tegliti ih celim ostatkom staze, zbog najoštrijih uspona, koliko god da ih ima.

što se tiče štapova bio sam izuzetno zadovoljan kako sam prošao prošle godine na Kablaru, s tim da tada nije bilo vrućina pa mi nije smetalo što sam nosio one tanke molerske gumirane rukavice; tamo negde na startu sam lepo presekao dva štapa na 120cm i zaključio da su drveni dosta lakši od ovih alu koje imam, valjda jer osim alu cevčica imaju i one gumene rukohvate i čelične mehanizme za zavrtanje/produženje kao i amortizer.
s tim da sam tada računao da ću ih nakon prvog uspona samo ostaviti uz neko drvo, da posluže nekim drugim planinarima, a na kraju je ispalo da sam ih nosio sve do pola poslednjeg spusta, praktično do 4-5km pred cilj, jer su bili toliko lagani da mi uopšte nisu smetali.
a i spoljnji deo rukavice (nadlanica) se pokazao odličan za brisanje nosa.

nad odžakom kruži roda nosi malog ljudskog ploda

juče su norvežani rekli da je sunce izašlo u 05:37 a da zalazi u 19:39 
dok je garmin bio nešto skromniji pa nas je osvetlio od 05:41 do 19:40
što znači da je dan "stigao" do čitavih 14 sati, plus zora i suton donesu još skoro sat vidljivosti što nam ostavi na raspolaganju 9 sati mraka.
samo kažem.
za nepune 4 nedelje ćemo imati taj najduži dan pa ću se i tada sigurno setiti da proverim koliko mu je dugačak taj najduži jelte, mislim Valjevu.
biće da se balkanci vrte oko 15 dok recimo poljaci dosegnu i do 18-ak recimo hm.


dok Nadalina muti jaja kraj otvorenih škura, jel tako ide pesma, ove škure mora da su šlic ili nešto slično, nema veze, uglavnom juče ne umutih ništa.
bilo je nekog posla pre podne i posle kao dal da se provozam dal da malo potrčim pa oće kiša neće kiša pa krenem da se provozam pa na pola brda prokuvam pa se vratim da se presvučem i onda shvatim onaj mehanizam da ćeš ići lagano i vući se kao mrcina ako ti je pretoplo, jer neki centar za ključanje mozga javlja da se ne valja dodatno pregrevati, a ako se obučeš da ti je onako kao što ja volim da kažem "friško" e onda ćeš ići na 10 otkucaja višem pulsu nego što si planirao da bi se zagrejao i uopće generalno gledano ćeš živnuti.

nakon onog prvog ponovljenog brda sam nastavio makadamima tu po okolini kuda obično trčim, moram priznati da je skroz drukčiji osećaj kada puteljcima kojima si navikao da trčiš kreneš mtb-om, sve dobije novu neželjenu dimenziju.
s tim da nisam bio na treningu nego na rikaveri izletu pa je dimenzija izgubila dosta od početne neželjenosti, a pred kraj se dodatno naoblačilo tek koliko da ne bude sve toliko savršeno pa da nastavim da uobražavam kako me bogovi obožavaju.

odbrojavanje se nažalost nastavlja iako sam upisao nulu u trčanje i evo sada su ostala samo tri dana, kao u onoj pesmici - tri dana u kolu, skakuću ha ha, jedan se sapleo, ostala ih dva.

utorak, 27. travnja 2021.

nastavi niz...

nekada se pogodi da mi danima niko ne padne na pamet glede rođendana a sada okupilo da ne prođe dan a da nekom nije rođendan, evo jedva čekam sledeća dva dana da malo predahnem.
kad pomisliš, ako poznaješ recimo 365 ljudi, bilo bi nekako najlogičnije da svako ima svoj datum rođenja, ali mućak, sigurno će se pogoditi da ima dosta dana sa dva ili čak i neki sa tri rođendana, dok će mnogi dani ostati nepopunjeni.
baš bi trebalo guglati broj stanovnika neke zemlje ili planete po danu rođenja, hah.
u australiji je zima kada je nama leto pa ako napadnu da se pare kad zahladni, oni malo stariji, ili usred leta kad plaže sunce i pivo opiče u glavu, treba na to dodati devet meseci pa bi onda ipak trebalo da postoje špicevi jelte.


u hrvatskoj srbiji i makedoniji je najmanje rođenih u aprilu, u sloveniji u decembru, a najviše rođenih je gotovo svuda u julu-avgustu-septembru što je potvrdilo moju tezu da se balkanci najviše jebu kad zahladni, s tim da ne zatrudni svako sa prvim grejanjem postelje u oktobru nego iz nekog sledećeg pokušaja u novembru ili decembru.

da se vratim onom sportu zbog kojeg uglavnom pišem ove sažetke, prekjuče je očigledno cela srbija odlučila da izvede neku predpremijeru prvomajskih praznika a bicikle su se opet pokazale kao dobitna kombinacija za izlet, no nakon toliko jahanja bicikli bio je red da malo i otrčim pa sam juče ipak zapucao peške.


negde uzbrdo nas je stigao jedan drug koji je krenuo jednakim tempom (čitaj nikakvim) pa sam ja s njim nastavio još malo do vrha brda, dok završimo priču koju smo prilikom susreta započeli. Lola se lepo nosila sa izazovom iako je vozila neki siti bajk sa korpom, vidi se ko je bio profi :-)

ja dodao u dnevnik nekih 17km trčanja kao što otprilike i danas planiram, sledeća 4 dana su ključna jer ću zaključno sa 30.04. podvući crtu i za april i za prvu trećinu godine, držite mi palčeve.

ponedjeljak, 26. travnja 2021.

hiljadarke hiljadarčice

juče opet 1028m uspona, i sada moram tačno da popišem sve otkad je to počelo, da vidim ovako na papiru kako izgleda i kolika su odstupanja.
možda mi je sat popio neki virus pa je do njega, a ne do bicikle?
dakle pre ovih 1028m sam imao 1021m, 1014m, 1026m.
dakle bukvalno u 14 metara razlike, a svaki dan na skroz drugu stranu sveta.
s tim što sam juče prešao 82km a pređašnje vožnje su bile gledano unazad 46-43-60km.
praktično sam samo dodao 40-ak km ravnjikavog na početku, pa sam onda udario u brda.


baš smo zavoleli taj ogromni potkovičasti obilazak oko Zvorničkog jezera jer je doživljaj kao da ideš na more kroz Virpazar.
od Loznice nadalje smo overili skoro svaki uspon na venac planina, Gučevo, Radalj, Šarena bukva oba uspona, Mačkov kamen asfaltom (ostala je prečica sumnjive podloge), Proslop iz Ljubovije, a tu smo se čak i sa Medvednika spuštali uz potok pre desetak godina... i naravno najveći uspon od Drine, onaj od B.Bašte tj Rogačice na Debelo brdo, 17km mazohizma.

deluje da je prognoza opet malo požurila i iz iskustva mogu da prenesem svima koji povremeno proveravaju ove dugoročne, a to je da iz nekog razloga svi meteo modeli pomalo "žure".
i stvarno ne znam kako to niko od milion svetskih meteorologa ne ume da prepozna i da modifikuje u tim programima za predviđanje, ali gotovo je sigurno da ako već danas (ponedeljak) piše da će neko otopljenje ili zahlađenje ili žestoka promena vremena nastupiti idućeg vikenda, to će se dogoditi dan ili dva kasnije.

odavno su nedelju najavljivali kao poslednji u tom kratkom nizu lepih dana, pre 7 dana je trebalo da se naoblači već popodne, pre 4 dana su pomerili na noć ka ponedeljku, a sada je evo lep i sunčan dan i ne žuri mu se da se pokvari.
e sad zašto to još pre 7 dana nisu tako rekli, ne znam, ali tako je otkad pratim prognoze i tako će očigledno i ostati.

nedjelja, 25. travnja 2021.

verski praznici i maslačci

zadnje tri vožnje su mi bile sve sa preko 1000m uspona, iako nijednom nisam išao bukvalno na planine, nego su sve bile turice od oko 45km tu po okolini.
no očito je dovoljno krenuti ka brdima pa gde god bilo, i već se po okolnim obroncima i brežuljcima nakupi pozamašne visinske razlike.
sad opet razmišljam šta mi je najbolje činiti, opet iskoristiti još jedan lep dan za vožnju ili ipak konačno malo potrčati.

(evo šta sam juče usred vožnje izgovorio u telefon, koji sve prevodi na hrvatski haha)
"U nekom davnom blogu prije dosta godina napisao sam kako bi mi odgovaralo da imam neku sekretaricu koja će da trči za mnom i zapisuje moje blogove ili razmišljanja recimo i evo sada se pojavila ta neka aplikacija ili kako god se to zvalo pretvaranje govora u tekst i dogodilo se upravo to o čemu sam maštao da mogu da prosto nekome to jeste nečemu ispričam sve što mi je palo na pamet i da to kasnije prosto prekopiram. Svejedno je da li pričamo u poruke ove SMS ili da na bilo koji drugi način beležim glas ali eto posrećilo mi se i evo sad pričam i uživam ništa ne tipkam što bi rekli..."
(You sent Yesterday at 16:54)

trenutna kilometraža na trčanju mi podeljeno na 30 dana aprila iznosi 5.7km dnevno, a u jan-feb-mar sam imao 8.2 - 5.8 - 7.2.
što bi značilo da mi je godišnji prosek ispod 7km dnevno,
u principu je sve stvar rutine, ako bih svakog jutra odjurio na mini trčanjce, umesto što se zaletim da doručkujem pre nego što sam stigao da ogladnim, verovatno bih bio i zdraviji i brži-viši-jači, ali eto.

tko zna, možda pokušam nešto i da promenim.
sećam se jedne akcije na fejsu, zvalo se petkom u 5 i trebalo je svakog prvog petka u mesecu otići na trčanje u 5 ujutru, i okačiti fotku.
onda ja odem na brdo južno od grada i odozgo slikam izlazak sunca, onda to drugima bude fora pa sledeći put požele da i sami izađu u to suludo doba.
ako te neko ko je bunovan krenuo na posao pita kada si to ustao ako već trčiš, onda mu kažeš da si pošao sinoć u 23h jer treniraš za noćni ultramaraton.


evo koliko je sunce visoko sada, u odnosu na najvišu tačku prvog dana leta.
a ima fore i da se produži dan u oba pravca.

tako da eto, sedim za kompjuterom kao dokona popadija, umesto brojanice okrećem kartu u svim pravcima i tražim neku inspirativnu kombinaciju auta i bicikle, ili auta i trčanja.
pa ćemo da vidimo šta će ispasti jelte.
svi se bunili da je grozno vreme nakon što su stavili letnje gume a nama još stoje zimske, neće se valjda istopiti od dve vožnjice.

subota, 24. travnja 2021.

bumo vidli a možda bumo i trčali,


evo kako me juče telefon "obradovao" stvaranjem albuma po nekakvom algoritmu sličnih i grupisanih slika, a u zadnji čas sam ipak odustao od trčanja pa će očigledno i ovaj mesec proći više nego mršavo :-(
naime zbog predugog sedenja sam nešto nažuljao u dupetu pa mi se stvorio neki osećaj bola/grča sličan onom kad malo istegneš ložu pa te žiga kuk (zglob kuk, ne ono što ljudi zovu kuk jer je to uglavnom bok i nalazi se na skroz drugoj strani sveta).
a nema ništa neugodnije nego kada trčiš sa nekim osećajem da nešto nije u redu, volim kada mi sve štima.

na bicikli pak nemam taj problem pa sam nakon srede (trčanje + bicikla) i četvrtka (duža bicikla sa 1000+ metara uspona) petak opet provozikao mtb po okolnim brdima, a zbog hladnoće nisam išao iznad 720m nadmorske mada sam bio nadomak "pravih planina".
u najavi je bilo sunčanih +15, nemam pojma koliko je bilo malo iznad grada no kad natrefiš da se negde penješ uzbrdo sa vetrom u leđa, bilo je čak i pretoplo, dok je pak naravno na par najvećih spustova morao da naiđe oblak pa je bilo malo i prohladno.

uspeo sam da pronađem jednu novu prečicu koja povezuje dva groblja (!) i da skontam jednu drugu prečicu, seljak mi je objasnio da treba proći kroz dve livade ali da nije problem da se sastavi gornji put sa donjim, kaže idu tuda i traktori, tih 200-tinak metara.
tako da to mogu neki sledeći put, bumo vidli. 

danas pak imam nekog posla tehničke prirode pa ne bih trčao ujutru i onda radio napregnut, a ne bih trčao ni posle jer neću biti najodmorniji mogući, što opet znači da će mi i subota i nedelja najverovatnije proći brz trčanja. 
u stvari za nedelju još mogu da vidim.
a mogu i danas možda nešto da iskombinujem, do/od nekle biciklom pa tamo da otrčim, bumo i to vidli, tek sad mi je palo na pamet.

PS
dok sam otišao da oribam pleh od pite već sam zaboravio i da sam pisao blog a kamoli šta sam pisao.
sedam sad za kompjuter i čitam ovaj zadnji red i obasja me neka svetlost velikih ideja direktno s neba, JAO, DA, mogao bih negde biciklom pa odatle na trčanje, kako sam se samo toga setio?! 
a bilo pre pet minuta.
idem da guglam neke suplemente za mozak.

petak, 23. travnja 2021.

završno pušenje

evo ispušio sam ceo april, kako stoje stvari, jer je opet svanulo sivo tmurno sumorno i umorno od svega čeka novi dan dok kraj mene spava bajkić upišan.
završno iliti finalno popušavanje je ispalo skroz suprotno od prethodnih pedesetak.
A EVO I KAKO!
ne znam odakle da počnem pa ću od Kulina Bana...
kao što smo se već par puta preslišali, prvo sam se mrzo na +10 pa sam se smrzavo na +12 pa sam mislio da ću se otkraviti na +15 no i tu sam se smrzo pa sam ubo jedan ili dva dana kada mi je temperatura bila oke ali sam zato pokiso, i juče šta, juče prokuvam!
asti gospe!
okrenulo na jugo, toplo, gnjilo, pa blago uzbrdo, i naravno prvog dana kada su zaista i najavili oblake, od oblaka ni traga ni glasa.
znači kuvavela.
znači procvrčao.
ne mislim kao cvrčak nego kao roštiljska kobasica.
prekidamo prenos zbog uključenja u vest koja je upravo stigla, ako neko prati košarku:

"U saobraćajki poginuo jedan od najtalentovanijih košarkaša.
Devetnaestogodišnji Terens Klark, kome se predviđala visoka pozicija na predstojećem NBA draftu, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Kako je saopštio agent ovog talentovanog igrača Kentakija, Rič Pol, u vreme saobraćajke s njim je u kolima bila i njegova majka, na čijim rukama je sin i izdahnuo."

eto toliko o važnosti mog popušavanja
šta bi ovaj momak dao za to da odigra stotinu najgorih utakmica, ali makar da bude živ narednih nekoliko godina. je bi ga. 
i sad se setih da sam na kilometar od kuće bio u mogućnosti da se isto ovako proslavim, to jest ne svojevoljno nego me je mogao proslaviti vozač gradskog autobusa.
evo ovako:


čovek je krenuo da nas pretiče, onda mu je neko naišao iz suprotnog smera i on se ladno vratio u našu traku skroz do ivičnjaka (ljubičasto je trotoar)
da nisam ukočio i stao u mestu, nego da sam nastavio da vozim prema napred, samleo bi me ili barem odbacio na trotoar, a ivičnjak je dosta visok tako da nije bilo šanse da se skrene iz tog tesnaca.
kako bi prošao neko neiskusan, neću ni da zamišljam, biće da je ova budaletina imala sreće što mi se ovo događa stoti put pa umem da reagujem.
pritom je esencijalno da kada te neko ovako zatvara i pritiska, da ne vrdneš ni milimetar jer će te zakačiti, treba uz sâm ivičnjak usporiti i stati a istovremeno držati laserski pravu putanju jer je bilo pitanje nekih 2cm da me zakači po ramenu i laktu.

i sad kad saberem utiske, ja preživeo moguću saobraćajku i novo ugipsavanje, pola dana kasnije košarkaški talenat se ugasio u 19-oj godini, i sad je kao bitno što sam nakon silnih smrzavanja uspeo da se skuvam.

četvrtak, 22. travnja 2021.

propušio

one godine kada je bio prvi maraton u Međugorju smo se upoznali sa dvoje profesora, onako kulturni sredovečni evropejski ljudi, i oboje trče maratone.
i dobro, prošao maraton, par nedelja kasnije se srećemo na nekoj trci u Zagrebu i raspitujemo se šta je bilo od trka u međuvremenu.
pa bilo je trkâ tamo, i tamo, i tamo, priča ta profesorka... i u jednom času je Lola prekine jer nas je jedna od tih trka posebno zanimala, pa upita KAKO JE TAMO BILO, na šta profesorka ozlojeđena kratko odgovori MA PUŠENJE!
u smislu loša organizacija ili loše nagrade ili šta god, ne sećam se, no taj izraz svakako nisam očekivao.
e pa tako i ja sa ovom prognozom, svakog dana po jedno malo pušenje, i skontam da sam, kao što reče naslov, propušio.

jučerašnja vožnja je bila posebno zanimljiva jer sam pobrkao dva putića (iako nije bilo izvora) i onda sam se pitao kako deluje da zalutavam a zapamtio sam da dolazim u neku šumu na uzani asfaltić.
no taj je ostao kilometar uzvodno, ja sam upao u skroz drugi zaselak.
malo je falilo da uslikam mladog srndaća sa roščićima od pedalj.
dok sam nosio bajk po rubu njive pazeći da zaobiđem neko silno trnje, tačno u tih 50-ak metara je drugom livadom naišao taj mladac, i stao.
pohitao sam da izvadim telefon, upalim kameru, i avaj, dok sam nanišanio on je u nekom išimbajeva skoku od pet metara visine odleteo u šumu.
šteta.


malo sam izgurao uz livadu i skontao gde sam izbio, te se dalje lako snašao.
u tom trenutku se baš kao i juče opet sve razvedrilo pa sam spust u grad doživeo kao letnju zabavu, kupajući se u plavetnilu.
računam, za danas sam se sit napušio pa hvala bogu da je barem kraj dana opet taj isti šlag na torti (od pušenja).
naime kada sam nakon izlaska iz grada zavrnuo na ovu stranu, negde u daljini je bio jedan jedini oblak, nit beo nit siv, ali svakako bezopasan.
kako sam okrenuo prema njemu on je promenio pravac i magnetskom privlačnošću zapucao direktno na mene.
deset minuta kasnije me malo i pofajtao, tek da mi se posere na vožnju, sad počinjem da sumnjam da je to sve jedan isti oblak koji ima nešto protiv mene i već drugi mesec kruži nad gradom kao neki dron, pa se obruši ka meni čim primeti da sam pošao na trčanje ili vožnju.
ajd da vidim dokle misli tako, ovo već postaje igra živaca.

srijeda, 21. travnja 2021.

svašta ništa

s ponosom predstavljam novu epizodu serije Kako sam se smrzo ko prečka.
s tim da se juče nisam smrzo nego sam samo pokisao ahahahaha.
paaa, čim napokon očistiš i podmažeš bajk, zna se šta sledi.
umesto jutarnjeg trčanja mi je dopalo pomenuto sređivanje bicikle jer mi je nakon poslednje vožnje ispustila guma.
misterija je kako sam uspeo da pređem zadnjim točkom preko dva trna, a ne prednjim. 
kako sam tako uspeo da iskrivudam, i gde, samo nebo može znati.
loš događaj sam iskoristio tako što sam nakon dva dana buljenja u izduvanu gumu rešio da kad već menjam jednu izduvam i drugu, pa sam stavio zadnju napred a prednju pozadi, jer su se vremenom sa nekih 3mm krampona istrošile na 2mm i 1.5mm, zadnja naravno više, i sada sam tu istrošeniju stavio napred pa će za godinu dana obe biti jednako ćelaste, više manje.

drugi dan zaredom sam uleteo u sive oblake i sukišicu i opet promenio ideju i opet otišao na drugu stranu, s tim da me je juče i na toj drugoj strani dočekao novi talas sivila pa sam pod drvetom izblejao desetak minuta jer nisam imao kačket da zaštitim naočari.
a čudna mi čuda.
kao za inat, kada sam bio na samo par km iznad grada, pojavilo se plavetnilo nad plavetnilima i naredna tj poslednja 3 sata dana su protekla u božanstvenom sunčanom vremenu.
taj period sam iskoristio da ručam, pijem pivo, i gledam kroz prozor.
napravio sam i puter od kikirikija koji nije od kikirikija nego od indijskih oraha.

onda su me pozvali u Gigatron da podignem 128gb karticu za kameru, a pre vožnje su me zvali u WinWin da podignem karticu od 64gb.
na jednom mestu je jedna bila jeftinija a na drugom druga, otud logika.
a različite su jer svaka kamera ima maksimum koliko prima.
sada smo opremljeni kao alkatraz, u dvorištu četiri psa, a u kući stalno uključen mobitel koji ih nadzire dok pored njega sedi mačka i pažljivo bulji u sve što se pomeri.
ako se neki pokret slučajno ne snimi na kameru, pitaćemo mačku šta se to desilo u međuvremenu. 
realno ništa u dvorištu ni nemam tako dragoceno osim džukela, a koliko su neposlušni sve nešto mislim da bih samo obrisao snimak ako neko uđe i ukrade bar dvoje.
paz da ne bih trčao u policiju.


jutros sam pak požurio na trčanje jer su najavili pljusak oko podne.
naravno pljusnulo je dva sata ranije pa sam pokisao i doleteo nazad kući kao ispaljen iz cirkuskog topa.
skraćeno trčanje plus skraćena vožnja popodne će zajedno ispasti kakav takav polu-trening.
zašto skraćena i vožnja?
pa zato što me je ova klima istrenirala da više ni ne očekujem.

utorak, 20. travnja 2021.

sati i sati i sati

umesto da razmišljam o onome o čemu sam juče obećao, na rođendanskoj vožnji sam razmišljao o tome koju sam sliku stavio kao ilustraciju bloga.
i pošto nisam mogao da se setim nijedne, skontao sam da mi je blog ostao kao skica, u onoj poslednjoj fazi "još samo slika i to je to".
tako je ispalo da praktično ništa nisam ni obećao jer je cela priča ostala gotova na 99% neposlata na internete. šmrc.
doduše bio sam rasejan zbog silnih čestitki, komentara, odgovora na komentare, lajkova na lajkove, plus sam pisao sve i svašta, i eto.
nema veze, jutros rano sam to popravio, a vožnja je prošla govnjivo kao bukvalno sve od februara na ovamo.
A EVO I ZAŠTO!

koju god kombinaciju odeće odabrao, uvek zi zafali "ono malo" da bude taman.
najave sunce, bude oblačno.
najave slab vetar a on te odnese i rashladi kao bura.
uvek nešto.
uvek jebeno nešto, što bi rekli ovi hipster fenser tviteraši.

moram da pijem manje mlekai jogurta i da jedem manje sira, nokti mi rastu na dnevnom nivou, jedva sastavim sedam dana do narednog skraćivanja i uvek su nekako predugački.
s tim da, evo uzeo sam jedan mali lenjir, da to vizuelno proverim, recimo 1mm mi je podnošljiva granica, 2mm mi je već katastrofa za muškarca pa čak i za mene koji radim čist posao i svkog dana može da mi bane sanitarna inspekcija, da ne pominjem metalostrugare i drvoseče i šta im se ispod nokta može naći kad stignu do 3-4mm.
ladno forenzičar na osnovu tragova slina može da odredi šta su jeli zadnjih sedam dana, od obroka do obroka prema naslagama.

da se vratim na jebeno nešto, recimo prekjuče je bilo +9, juče +12, ja sam obukao malo tanju duksericu ispod vetrovke i još se više smrzao nego dan ranije!
a kao bajagi je trebalo da bude 3 stepena toplije.
ali uvek jebeno nešto.
navukli se crni oblaci, sunca ni od korova, počelo nešto da letucka, neka presitna kišičica izmagličica, a kad pogledam u ravnicu nebo beličasto sa tankim retkim oblacima i čak ponegde trunku plavetnila.

(guglao sam sliku gde se čili vili greje uz vatricu ali nisam našao)


plus obzirom da su na taknom duksu tanki rukavi kao papir, tuda mi ulazi vetar i nemam ni delić one zaštite kao dan ranije kada je puniji duks to sve lepo popunio.
rezultat, otoplilo a ja uspeo da se još više smrznem.
nema te prognoze koja može da me zajebe više od sebe samog.

ponedjeljak, 19. travnja 2021.

svaki pad je bio let

19.april 22:34 - Sunce ulazi u Bika
eto još pola dana pa ćemo se otarasiti Ovna, ko je koga blokirao a koga nije, od sutra će biti po onoj narodnoj nema kajanja
hteo sam da zapišem nešto smešno što sam sanjao ali to mogu i na fb stranici jer je više tip zajebancije za tu publiku tamo
a juče me uhvatila kišica na drugom trčanju popodne, tj nije bilo baš neko trčanje nego sam više manje potrčao dok sam odmakao od grada pa sam posle malo bauljao iznad pruge i tražio neku prečicu, eto iz fazona

vidim ispred sebe mokre stene kako proviruju kroz zemlju i lišće, i skontam da su isuviše hrapave da bi bile klizave.
ali avaj one papuče od salomon xr mission koje su napravljene kao 2-u-1 a realno su nula-u-jedan jer su teške i krute za cestu a klizave i glatke za trail, ladno su proletele kao da sam stao na led i ja sam tresnuo nekako bočno na padinu.
dupe mi je ove zime posebno pojačano salcetom pa nisam osetio neki veći potres ali sam u nešto udario vrhom ramena koje mi se za tren skroz ukočilo.
u trenutku pada, dok sam još leteo, izviknuo sam JAO, a kada sam se prizemljio, dodao sam SAŠA!

obično je prirodno u takvim situacijama opsovati, i sâm sam ko zna koliko puta viknuo marš u p.m. ne znajući ni koga to tačno teram ni u kojem pravcu :-)
sada me pak iznenadila ta reakcija, i taj ton koji nikada ranije nisam čuo.
kao neki prekor, kao da sam se okliznuo u čistim pantalonama, tresnuo u blato, i da je bejbisiterka iza mene povikala SAŠA! u smislu - opet si napravio neko sranje.
i posle toga mi je (uz bol u ramenu) još dugo odzvanjao taj ton u glavi, i prebirao sam ko bi i iz kojeg razloga mogao tako da vikne.
nije tu bilo toliko prekora, već nekog iznenađenja, kao da je taj što je ugledao prizor ostao zatečen neočekivanim, pa je prekasno viknuo ŠTA SI TO URADIO jer je zakasnio da vikne na vreme i nešto spreči.


u svakom slučaju nisam se nikada samom sebi obratio tim tonom i uveče sam kad sam legao još neko vreme prebirao po likovima poznatih ljudi, da vidim da li mi je neko od njih anđeo čuvar.
razmišljao sam kako takva reakcija pristaje ovom, onom, onoj, no slabo sam uspevao da pronađem savršenu osobu.
pokušaću danas na treningiću opet, možda mi se posreći.

nedjelja, 18. travnja 2021.

a be ce beeee rejs pejs

PREPARING FOR A C-RACE
15km 650 D+, Divčibare mountain, 18th April.

naleteo sam na status od koleginice planinske trkačice i setio se kako sam ja nekad ovako bezuspešno pravio planove po važnosti trke pa sam onda i ja bio nekako puno važniji.
kad kažem da je neka trka za mene A-race, to je tako kul, imam neki svoj špic, brusim formu, pa imam B trke i C trke koje smo tada zvali trening trke, mada ovako zvuči kulije jelte.
koliko samo moraš biti iznad neke tamo C trke, hej.
gledaš je s neba kao soko.
u jatu A trka, gde ti je mesto, eto tu si cele godine, samo se povremeno spuštaš da kljucneš ono od čega žive obični smrtnici.

e sad to što sam rekao da sam bezuspešno pravio planove, to je jer sam se uglavnom razbio na svakoj trci, što ništa ne umanjuje od treninga, naprotiv.
nego sam samo džabe gubio vreme na nomenklaturu.
kao upravo i ova kolegica koja izdangubi silno vreme na gledanje u tablice treninga iako po svemu sudeći što sledi (neću vas smarati sa pola metra detalja) pravi jajklasičniji taper iliti sužavanje pred Trku, i tu su očigledno sve trke iste, jer zašto bi se neko pred C trku nešto bogzna štedeo i tempirao neki mali špic za nešto što je baš toliko nevažno.

jednom sam pročitao od vrhunskog trenera jednu veliku mudrost, on je to tako lepo i prosto sažeo u nekoliko reči " training is testing, and testing is training".
nakon svakog rutinskog treninga od lupam 5x1km ćeš videti u kakvoj si formi, i kako to izgleda u odnosu na prethodni put, dakle svaki trening je kontrola sama po sebi.
i svaki put kad odeš na ligu 5km da izmeriš u kakvoj si formi, ti si napravio odličan trening.
u prevodu, to je sve jedno isto.

jedina razlika je što ćeš sve treninge ići maksimalno do 90% napora a na trci ćeš ići sa 100%, a i to ne može drukčije jer za trening nikad nisi odmoran 100%, niti imaš razloga da se pola godine spremaš za trku koju ćeš ići sa 90%.
eto zato je ovo gore o C-race totalni promašaj u osećaju, jer ne verujem da postoji početnik, ma koliko napredan, koji će navodno umeti da trke otrči sa 94, 96, i 98% od onog A-race iliti olimpijade recimo.


ovako je juče bilo na bajku, a sad odoh na noge lagane jer me čeka jedna matine' proslava pred podne. naime zbog obaveza društvanceta smo rešili da kafu i tortu zakažemo u čudnom terminu, a meni to taman čučnulo da me malo povrati od trčanja.
prestala je i kiša, bogovima sam baš simpatičan ovih dana.

subota, 17. travnja 2021.

novi ritam Bend

ne znam zašto sam do pre par meseci stalno bio nezadovoljan time što ne stignem uveče da napišem blog nego moram sutra ujutru.
GDE PIŠE DA DAN NE MOŽE DA MI SE ZAVRŠI SUTRA NAKON DORUČKA?
pa ni horoskop ne počinje od prvog januara, ni proleće ne počinje na novu godinu.
znam da postoje ljudi koji idu na futing pre doručka, nekad sam i ja tako ali sam bio premršav u to vreme pa sam tu praksu izbacio.

e tako sam izbacio i praksu da mi nije pravo kada pre spavanja ne napišem i blog pa tako kompletiram plovidbu i brodski dnevnik u jednu celinu istog datuma.
što reče jednom neki ženski časopis - Lućija je uspešno rešila sve nesporazume sa vagom otkako je počela da je ignoriše.
lućija zna, nemoj biti saša, budi lućija.


juče kaže Lola, baš si fino složio ljubičaste čarapice uz patike (?) na šta se ja brecnem misleći da su mi patike plave, kad ono gle stvarno su pertle kombinacija plave i ljubičaste.
inače nisam za slikanje lepo navukao čarapu pa se ne vidi natpis CYCLINGNEWS, naime pre nekoliko godina su mi stigle iz australije iz (neke od) centrale onlajn časopisa, nakon što smo neko vreme onako rekreativno sarađivali.

sećam se kad su me pitali da li hoću jedan par crnih i jedan belih, rekao sam jok dajte dva para crnih, jedne L i jedne M za Lolu, a obzirom da su poznavali Lolu to im je došla još veća čast što će državni prvak da ih reklamira, pa makar i ovakva banana država bila u pitanju.
šteta što su svoju žicu za biznis nisam pametnije uključivao kroz život nego sam radije birao da budem neka kultna ili opskurna pojava.

elem juče mi je garmin rekao da sam užasno spavao pa sam zato popio kafu da preživim trčanje i nakon novih 13km treba valjda da budem zadovoljan jer sam premašio kvotu od 10 dnevno pa mi dakle raste prosek-po-danu.
stigao sam do 140km u 16 dana a obzirom kakvo je zimsko vreme najavljeno kontam da me bicikle baš neće puno gledati ovog vikenda.

kad smo kod vremena, ushićen sam što će sutrašnji lokalni trejl za fensere ipak biti po tmurnom buđavom danu, prosto mi dođe da odem autom do gore samo da ih gledam kako plaču na putu do unapred kupljene medalje.
a je bi ga, nije život med i mleko, fotkamo se i smeškamo i kamčimo lajkove, trejl nikada nije ni trebao da bude shvaćen kao zakrpa i terapija za komplekse bezvrednosti, u šta su se moderne nazovi trke pretvorile.

e a zato što sam ovako divno biće i borac za karmu, evo sunca da me obasja na trčanju danas, pre te apokalipse koja je najavljena za ispraćaj ovna iliti Ariesa.
a uz javljanje da je izašlo sunce, ova prva kamera mi je napokon pokazala koji od pasa iznosi ćebe iz kućice :-) 


petak, 16. travnja 2021.

zlatna šestica, ex-petica

eh kako je bilo nekad kad smo bili mladi ludi i laki kao perce, a od tog nekad je prošlo samo nekoliko godina. 
imao sam nalete ludila pa krenem dvaput dnevno na trčanje, kad sam išao po 21km zadovoljavao sam se da završim za dva sata a kada sam išao na nešto kraće to je uglavnom bilo oko 5'/km.
dobro, tada sam bio poprilično "utrčan" i imao enormnu bazu pa je bilo lako igrati se sa kilometrima.

sada pak nakon nekoliko uzastopnih zima sa dvomesečnim potpunim pauzama, naravno nijedne sezone nisam ni stigao do tog statusa utrčanosti iliti utreniranosti, pa sam u fazonu daj šta daš.
juče sam zbog nekih nazovi obaveza iskombinovao trčanje sa humanitarnim radom pa sam po ko zna koji put shvatio da ta dva i nisu naročito kompatibilna.
mislim možeš da zastaješ tri puta po pola sata ali znaj da to nije trening nego izlet.

bez obzira na to i bez obzira na smrzavanje nakon svakog totalnog hlađenja i stajanja, iz nekog suludog razloga mi je došlo da pokušam da povratim prosek barem na 10 km/h obzirom da mi je na vrhu brda bio oko 6'40''/km.
i kao nešto maži maži nizbrdo, pa opet zastanem da završim nešto malopre započeto, pa opet kreni ohlađen pa opet maži maži kroz grad kao budala i skrećem na poslednjoj raskrsnici u ulicu i pogledam na sat, piše 19.00km, odmah znam da mi je potrebno da nemam preko 1h54' i ugledam 1:54:04.
svestan da je gotovo nemoguće u samo sto metara do kuće nadoknaditi te 4 sekunde ipak se zaletim u neki smešan turbo finiš i zaustavim sat koji pokaže 6'00''/km, jeeeeee, ipak je bilo moguće.
što učinje srce u junaka!

planirao sam 21km no sve sam išao kroz grad nekim prečicama zbog tih nazovi obaveza i na kraju me mrzelo da guram do 21, a posebno jer sam po brdima i makadamu previše vremena izgubio pa mi taj half ne bi ni ispod dva sata ušao, eventualno sam mogao da ga sabijem u 2h03' ali neka hvala, uvek mogu toliko da se izblamiram, čemu žurba jelte.


popodne malokrvno razvozavanje jer su najavili razvedravanje, a u stvarnosti sam čak i letucanje neke susnežice primetio, definitivno najgori april od nastanka čovečanstva, kladim se da je lepše vreme bilo čak i za vreme bombardovanja '41 i '99.

tojest '99 se i sećam, naravno da je bilo lepše vreme, vozili smo trkačke bicikle sprintajući preko mostova da ne ubodemo baš najgori trenutak, a gledali smo uživo i pogibiju one budaletine od pilota koji je kao glineni golub kružio nad valjevom dok ga nisu smakli negde odozgo sa 10km visine, čak ga za to glupiranje proglasiše i herojem, iako mu se mig samo pukom srećom zabo u obronak na 4km od grada, mogao je sravniti i dva cela solitera kao oni bin ladenovi kamikaze.


četvrtak, 15. travnja 2021.

ovčice ovčice bele kao sneg

za sve generalno smorene pesmicu sam skratio
sa tri strofe u samo jednu,
a zaključak je posebno aktuelan ovih dana:

miš je dobio grip
i prevalio put dugačak 
da ga pregleda mačak
koji ga pregleda i kaza
"nije ti ništa", pa ga smaza

e ali onda je kinez smazao dr. mačka koji je smazao gripoznog miša
i eto celom svetu pizdarije.
što bi rekli na tviteru "i to sam vam objasnio".

da se vratimo treninzima u sekciji "ispovesti točka ЦОМ"
oče griješio sam, juče sam nazovi odmarao
očega sam odmarao, odmarao sam od svega što volim i plakao
nije mi se trčalo pa sam probao biciklom pa sam se smrzao pa sam plakao pa sam užinao pa se još malo bolje obukao pa opet probao biciklom pa se opet smrzao i opet bih plakao nego su mi se i oči zaledile na onom vetru pa ni da plačem mogao nisam avaj

zato sam za danas trasirao neku Dužinicu pa ćemo videti da li će se išta od tih snova ostvariti ili će završiti u zaboravu kao i većina snova koji su nam na jedno uvo ušli na drugo izašli na treće isparili. 
u predzadnji čas sam stisnuo na satu START da pogledam status baterije i nakon što je pokazao 6h treninga odnosno dva dana (16%) u stend baju, odmah sam ga stavio na punjač jer me je prošli put zeznuo, pisalo je 2h aktivnosti i ugasio mi se posle sat i nešto.
dosta mu je i desetak minuta da se napuni za ironman, to je najmanji problem, realno je jedini problem kad zaboraviš da mu je baterija pri kraju.

od problema bih još mogao da prikačim i vetar jer je podosta tricky oblačenje ovako na severcu i zubatom suncu. kad kreneš uzbrdo uz pomoć vetra, pa koliko god hladnog, možeš na osunčanom usponu i da se skineš do pojasa i opet će ti biti vrućina, a kad na istom mestu nizbrdo naiđe oblak teško će te i šuškavac spasiti od naježenja, jbg. 


par dana pred rođendan mi je stigao i poklon, stoličica šamlica četvoronožna ljubimica da joj sednem na nos dok centriram točkove ili mazim kerove, moram napraviti anketu da joj damo neko odgovarajuće ime.

srijeda, 14. travnja 2021.

mogao bi još neki izazov, hm?


uhvatio sam jednu foru, kad se spuštam sa jednog od okolnih brda u grad ne idem ni šumskim putem koji prati sve livade po dužini, ne idem ni kroz livade direktno, nego odugovlačim taj spust i trčim ga u cik-cak, pa tako kilometar pretvorim u dva a umesto da najlepšim delom proletim za pet minuta, ja ostanem celih deset. to vijuganje mi dođe kao nagrada što sam se popeo na vrh, poput onih što nagradu za plaćen ski pass dobiju u vijuganju skijama, da bi se što duže zabavljali.

prognoza kaže da je trenutno +2, maksimalna će biti +5 ali će početi kiša, a kod mene spoljni termometar pokazuje +6, treba mi neka gatara da mi sve to protumači. jednom rečju, najebaćeš. juče pak, na ovom uslikanom trčanju, i nisam nešto naročito. 

bilo je kao nešto sivkasto i suvkasto, uzeo sam neki duks od fleece-a kontajući da ako i krene neka sipulja neće uspeti da ga natopi, sve će se zadržati na onim mikrovlaknima. e sad sipulja je prerasla u kišicu ali barem mi po nogama nije bilo hladno jer sam se namazao nekom masnijom kremom i obukao onaj novi šorc iz lidla.

sad ovde moram tzv. digresiju, da pohvalim šorc crivit iz lidla, skontao sam da je to isti brend koji mi je prodao i unutrašnje gume pre tri dana, svašta, još malo će i puter od kikirikija da prave. uglavnom pre nekoliko dana sam trčao na +20 i onako laganog ga nisam ni osećao, lepršao mi je oko guze i prijatno je rashlađivao. juče je pak taj lagani materijal izveo neki manevar protiv kiše i vetra i svo vreme sam imao osećaj da mi nije hladno, a da ni od kiše ništa ne upija. eto, za jednocifreno evra šorc pobedio raznorazne najkove i asikse 5x skuplje.

telefončić sam poneo da bih nešto slikao usput pa sam na njega i snimao, konačno je garmin valjda dovoljno prespavao kod kuće dok sam ja bio napolju pa mi više neće srati kako mi previše treninga škodi formi. mislim kao da ja to ne znam, još mi samo njegovo kvocanje fali. 

eto tako je došao osmi po redu mesec april otkako skidam dva kilograma viška nakon famozne 2013. kada sam se u velikom stilu nakon par godina ludovanja na bicikli vratio maratonima. nakon toga je sve nekako išlo polutraljavo do 2017. kada su mi se konačno složile sve kockice i treninzi mi se ubrzali da dve brzine, da bih u februaru i septembru polomio jednu pa drugu ključnu kost i vratio se na nulu.

moglo bi se reći da je 2018. bila samo onaj poslednji trzaj pred smrt, jesam istrčao nekoliko polumaratona po 1h26 i 1h27, pobedio svoj poslednji maraton (u novom gradu) i uličnu trku (10km u valjevu), da bi kruna te propasti došla u vidu tri pobede na treking ligama početkom 2019. nakon čega je korona sve promenila, pa i moje ambicije. 

vidim da se organizatori opet bude jer su im trke najveći izvor zarade, a i narod je željan majica i medalja kao nekih vrednih trofeja i simbola za lečenje posrnulih ega.
"bez medalju si niko bez medalju si ništa" što bi rekli partibrejkersi.
moto je "trčati se mora" kao da je neko narodu branio da trči cele godine.
u realnosti će više da hodaju nego da trče, osim kad ugledaju kameru, e onda će da potrče.
sve jovo nanovo, propast vrednosti i brižno uzgajanje privida, na ripit.

PS
pola sata nakon blogovanja sam video da je drugar trasirao treking ligu na Povlenu, baš pre par nedelja se žalio kako je puno ravnih treking liga a premalo planinskih, a ja sam prokomentarisao da nijednom planinarskom društvu niko ne brani da organizuje trku Lige. 
tako da vidi vraga, možda bude nešto prirode u ponudi i za one što im se ne kupuju skupocene medalje i majice nego im se samo uživa na planini za par stotina dinara koliko košta karta staze i postavljanje kontrolora.

utorak, 13. travnja 2021.

brdsko-planinska područja i terijeri


trenutačna zabava pred trčanje izgleda tako da je juče kurir doneo neke gadgete iz mi happy hour pa sad montiram nadzor i razmeštam kamere po kući i dvorištu, evo neće nijedan ker da protrči da vam uslikam a posle ću po kiši da montiram i treću sa pogledom na parking.

fora je da u aplikaciji možeš da podesiš ponašanje sa IF i THEN, pa odabereš ako primeti neki pokret da snima dok se kretanje ne završi, to ću isprobati kasnije jer u kući imamo samo neke monstruozne micro sd kartice od 128, 200, i 256gb, a ove kamere primaju do 32gb pa to treba nabaviti u toku dana, našao sam za 15 evra komplet tri kartice i adapter, toga nema ni u kini za te pare.

juče sam se setio važne stvari a to je, kada ujutru odeš na trčanje, i to onako na pravo trčanje a ne na futingić od pola sata, onda je popodne najbolje zadovoljiti se bilo kakvom biciklom i ne očekivati čudesa.
štaviše, osim što nije bitna ni dužina ni težina vožnje (mada sam zaglavio na usponima 20%) treba pamtiti samo to da mora biti zanimljivo.
jednom kada ti je zabavno, vreme i težina, vetar i kilometri izgube svaki značaj, i kad zaroniš u avanturu sve će ti biti lepo. eto samo to sam hteo da kažem.
eh da, i jedan terijer mi je zapišao zadnji točak.