profesionalno, nema šta

doznam da mi je stigao frend iz dojčlanda, tu u varošicu na 20km od mene

rekoh ajd da se nađemo malo da se ispričamo sat vremena, da uklopimo neko trčkaranje

kaže on sutra (danas) ima u planu 40 minuta lagano

pfffff, nikad čuo da je plan toliko surov i nepromenljiv ali ajd

može li oko osam, pitam ja, kaže on krećem u pola osam, naći ćeš me na stazi

češkam ja glavu, kao da razgovaram sa kipčogeom

ne prepoznajem čoveka

ajd, nema veze, ja sam barem prilagodljiv

i radoznao

stignem biciklom desetak minuta ranije, vežem sajlom ispred kamere Poštanske Štedionice, i krenem da trčkaram prema pešačkoj zoni gde treba da se nađemo

dolazim na tu tačku, sat kaže 7:27

ugledam ga kako odlazi lagano kasom prema okretu

tu mi tek ništa nije bilo jasno, pozoveš goste pa odeš od kuće

kao naći ćeš me, pa dobro, naći ću te, ali ipak, kamo dobrodošlica?

stignem ga nekako, nastavimo zajedno

tu saznam da ima probleme sa kolenom, da mu je doktor zabranio da uopšte razmišlja o trčanju

i da ga je prošle godine trenirao jedan mnogo skup lokalni trener, plan programa mu je napravio preko chatgpt najverovatnije, odštampao i naplatio, a svaka konsultacija se dodatno naplaćuje

vidim ja da sam promašio profesiju

i sada ga trenira drugi trener, uspeo je da pretrči 10km u komadu (ranije je trčao maratone) i čak spušta pejs ispod šest minuta

suncetižarko

i tako, pričao ja sa novonastalim profesionalcem, bila mi je čast da smo se družili, a dotakli smo i par zanimljivih tema

sve skupa je sa onim mojim neplaniranim zagrevanjem ispalo 7km

gluplji početak meseca nisam mogao da zamislim

nakon 20km na tamo, u povratku još 22km nazad biciklom i to je bilo to