stižemoooooo

168 vs. 222

ne znam zašto sam se toliko brinuo šta ću i kako ću ako je najlakše bilo ponoviti već utvrđeno gradivo

budim se jutros, odmah sedam da popišem zadnjih par dana i dođem do gornjih brojki

...

(nakon doručka)

...

za koji minut će Lola bičikletom na pijacu a ja na trčkaranje

sve kao i prošle godine, samo što sam imao dan odmora nakon Dužine, umesto dva

no po starim blogovima, biće da sam onda bio duplo umorniji, ne znam zašto

ako na ovih 168 dodam nekih 5 danas (do pomoćnog plus dijagonalice plus povratak) to je već 173, i ako na to dodam 43 maratona prekosutra to je već 216 što je maltene isto kao i onih 222 prošlog proleća

a ja celog meseca kukao kako sam u zaostatku

osećanja su podeljena

1) sve mi deluje lakše nego pre godinu dana, pa bi trebalo biti optimističan

2) imam nepokolebljiv osećaj da sam malo trenirao i da treba da krenem na maraton baš kao i prošle godine, polagano sa idejom da se bezbolno završi, po cenu bilo kakvog (lošeg) rezultata

čuj rezultata, rezultat može biti samo 1:0 ili 0:1, istrčiš ga ili ne

ako tako postaviš stvari, pobeda deluje puno dostižnija

...

(nakon trčanja)

...

ispalo je dosta drukčije nego prošle godine, tada sam trčkarao naokolo 3km pa uradio 20 dijagonalica i došetao od stadiona kući, zadovoljan, a jutros sam otrčao 2km do pomoćnog i uradio 12 dijagonalica i više mi se nije trčalo pa sam drugim Naokolo (uz reku) dotrčkarao kući, čisto da nateram do 5km ukupno

trrttt

biće ovo zanimljiv dan

podosta sam uzbuđen

naime, nakon jučerašnje Dužine u zadnji čas (ili koji dan kasnije) ne osećam u nogama ama baš ništa loše, prosto kao da sam otrčao desetak ili 15-ak kilometara

i sad ne znam šta da mislim

nešto nije u redu, a ne znam šta

tako da, jedva čekam da pronađem blogove od prošle godine, da vidim šta sam radio i kako sam se osećao tih poslednjih dana pred maraton odnosno prvih dana nakon TE dužine

pa da pokušam da uporedim

nakon onog blitz upoređivanja juče, još sam proverio par parametara iz garmina, ispostavilo se da mi je prosečna dužina koraka bila skoro ista, tačnije samo 1cm kraća juče no obzirom da sam imao dosta više uspona to je sasvim logično

s druge strane, kadenca koja je bila dosta viša juče, donela je to da je i kontakt sa tlom bio primetno kraći (3%) tako da sam proveo dosta manje vremena "na zemlji" a više u zraku :-)

koliko vidim radi se o ukupnoj razlici od skoro 300 sekundi na tlu odnosno u vazduhu

to što neki etiopljanin provede u vazduhu deset puta više vremena ćemo trenutno zanemariti

jutros rikaveryć rajdyć od 21km do izvora i nazad sa balonom od 5l u korpi city bike-a, malo sam se smrzao na +8 ali ajd, preživeh nekako

samoubojstvo nagaznom minom

dakle ovako

prošle godine u utorak, ove u sredu, dan bliže maratonu

dva kilometra kraće, malko brže sa malko više uspona, pa je i puls bio malo veći

onda sam imao vodu na 8. 12. 19. 23. kilometru, a danas samo na 14. i 19.

kraće + brže je dovelo do toga da "dužina" bude 15 minuta kraća, e sad koliko su bitni kilometri, koliko broj koraka, a koliko vreme na nogama, to su tri različite komponente Dužine a koja je najviše računa, nemam pojma, ipak je sve u kombinaciji

prošle godine sam još do maratona ubacio neke dijagonale na travi pomoćnog stadiona i otrčao maraton u (čini mi se) salming patikama, ove godine sam prijavio (jer postoji lista dozvoljenih modela) hoka mach 5, pa bih u njima trebao možda u petak pola sata otrčkarati tek koliko da proverim da li mi određene čarape odgovaraju.

nokte sam već potkresao da ne bih par dana pred maraton nešto skrkao gde ne treba, još je ostalo da operem auto (jer nisam prošle nedelje)

o moj dragi, o moj mili...

meni treba gili gili.

tako je valjda išao song, a jutros sam doživeo redovni godišnji gili-gili na lekarskom pregledu, kada su me mazali gelom po celom telu zbog EKG-a.

popodne će biti gotovi i rezultati krvi sa malo povišenim šećerom jer sam morao da doručkujem obzirom da sam se probudio tri sata pre lekarskog, no to ne bi trebalo da bude neki BIG problem.

više me zanima koliki mi je hematokrit, da znam da li da se nešto nadam pred maraton ili da sve brige okačim mačku o rep.

obzirom koliko (ni)sam trenirao, svi planovi su mi se ionako raspršili u ova zadnja tri dana.

prošle godine sam se nekako "izvukao" u zadnji čas dužinom u utorak no utorak evo prođe (a ja osta') i sad više ne znam šta da radim.

sreda mi deluje preblizu maratona, i kako sad to preračunati?

ako mi je prošle godine taman bilo 31km u utorak, da li je u sredu taman 25 ili 28?

ili da odem na maraton bez prethodne dužine?

ili da opet lupim 30-ak ali jako laganih kao i 2023.?

uf.

dugačak i tanak, ili kraći a deblji?

jutros mi je bio kraći, ali onako sadržajan, mesnat, učinkovit

trening

kao što rekoh planirao sam nešto slično jučerašnjem, dužem ali tankom glede tempa, no ispalo je da je život jutros imao druge planove

hteo sam da skinem neke oštećene tende sa terase

a Lola je htela da premestimo neki ormar na sprat

tačnije to sam ja odavno hteo ali je ona poželela da to bude JUTROS

pa smo malo prenosili ormare (iz dva dela) pa sam onda sa merdevinama po terasi visio i skidao ta čuda, i to je potrajalo ne toliko dugo da bi mi skratilo trening ali sam od tog stajanja i nošenja bio nešto malo manje raspoložen za sve pa i za trčanje

no to sam tek kasnije primetio

biciklom 3.5km do izlaska iz grada, i krenuh

hteo sam Tempić ali noge trče Tempo

tu sam počeo da se "lomim", da li da usporim i odradim zamišljeno, ili da se držim ovog proseka koji mi se više sviđa, po ceni da prepolovim tu udaljenost koju sam maštao preći

i obzirom da mi se nije svađalo sa samim sobom, rekoh daj da skratim, ionako sam od jutra dosta stvari uradio a nije trčanje jedino važno u životu

a kao što i uvek važi, postoji Popodne za nadoknadu

nisam nezadovoljan, niti želim da budem

nije Dužina ali nije ni da nije

bio sam čvrsto ubeđen da sam prošle godine jedinu dužinu pred maraton otrčao u ponedeljak 6 dana pre trke, no skrolanjem kroz blogove i logove garmina i strave, skontao sam da sam je trčao u utorak, samo 5 dana ranije

i već sam bio nameračen da OPET otrčim dužinu u ponedeljak kad ono, nije bio ponedeljak

i rekoh šta sad, mogu i u nedelju

no najavili su kišu

a ja sam juče trčao 13km od čega je pola bio jači tempo

dakle već sam u startu hendikepiran

i sad, ako sam već trčao tempo u subotu, mogao sam jutros pred kišu na neki hajk malo duži, i sutra po lepom vremenu na dužinu, koja bi opet bila dan ranije nego prošle godine, dakle savršen sled događaja

no anksiozni poremećaj je učinio svoje pa sam morao to da probam što pre, makar i po kiši

i onda sam nabio šuškavac u zadnji džep od donjeg dela tanke trenerke (one capri dužine Nike) i hrabro se otisnuo na tih 30km, no svo vreme sam gledao u oblake i čim je počela kiša ja sam sa brda strčao nazad u grad pa šuškavac nisam ni vadio iz džepa

umesto 30-ak je ispalo 20km, doduše sa jučerašnjih 13 to je već 33 ali se tako baš i ne može računati

imam fore i popodne za koji kilometrić nadoknade, pa i u ponedeljak, pa čak i u utorak kao i prošle godine, što da ne

štaviše ako uspem da otrčim tri poluDužine u tri dana, možda to bude i bolje od jedne "prave" dužine, ko bi ga znao?

zadovoljan sam odnosom proseka (5'19'') naspram uspona (236m) i avg. pulsa (137) a ni kadenca nije bila loša tj lenja (175).

odmah sam se čuo sa šefom i prijavio se za Državno, još sutra da uradim lekarski i gotovo

za vikend je opet najavljeno letnje vreme, prošle godine mi je baš prijalo sunce, čak sam i izgoreo po ramenima :-)

dve banke dana

pretpostavljam da oni stariji znaju za taj izraz da se deset nečega zove banka, počelo je od deset dinara (daj mi baba banku, da kupim čitanku, da naučim pesmicu, da dobijem peticu) a posle toga je ušlo u žargon pa znači deset bilo čega a najviše godina, pa kažemo za nekog od 30 da je napunio tri banke itd

e tako je prošlo 20 dana aprila i već više nemam pojma kako sam prošlog aprila pretrčao 222km a ovog jedva pola od toga, unatoč i uprkos čemu se još uvek nadam da ću se odlučiti za Beogradski

a odluka će pasti koliko sutra

jutros pak odličnih 13.4km s tim da sam prvo krenuo kao tempo, pa sam se na vrhu brda setio jedne šume kroz koju sam protrčavao pre par godina, i rekoh taman da prođem opet da Loli slikam taj neki monumentalni hotel ili planinski dom ili ko zna šta već, što je sagrađeno napola i zvrji tako pusto kao građevinska avet

no šuć muć skontao sam da su neka drva pala po stazama i da je sve jedva (ne)prohodno a ja krenuo u novoj trenerci pa nisam mogao da odlučim da li mi se MANJE cepa dukserica ili donji deo, tako da sam nakon nekoliko pokušaja odustao jer nijedna staza nije delovala da će proći kuda treba

možda neki sledeći put probam odozgo pa da vidim hoće li se neki put otvoriti

nikako da kupim tj naručim tu mačetu jer postoje dve različite, jedna ima sečivo od možda 25cm pa deluje mobilnija i lakša za poneti, no njom bi teže išlo krčenje, a druga ima sečivo 40cm ako ne i 45, i deluje savršen alat upravo za ove stvari 

ali stvarno, trčati kroz grad sa maltene sabljom, kontam da bi me u kratkom roku neko uhapsio

neraDan a nije nedelja

danas smo zbog rođendana proglasili osobni državni praznik i ne radimo na poslu.

mini godišnji, vaistinu!

kao prvo ajmo na pijacu.

rekoh neću biciklom, zima je, ajd malo da otrčim do pijace i nazad.

taman ne bih ni počeo da se znojim, pa malo predahnem, pa istih kilometar i po nazad, opet bih ostao suv, no Lola predloži da dođem naokolo do pijace da ne stojim tamo džabe i tako napravim čitavih 6km uohooo.

kakav početak!

pa mala šetnja sa psima, tojest nije ni mala, 4km, pa po pečenje, pa do lidla, gde ćeš na rođendan nego u lidl, srećom je na kasi bila drugarica pa smo se fino ispozdravljali.

sad kujem planove za ostatak dana.

obično bude ovako u nedelju, trči levo trči desno i onda mi na kraju ne ispadne ništa od dana, osim onomad kad sam otišao negde bajkom no bilo je 30+ stepeni pa bih se svakako lepo proveo bilo gde.

sad je pak opet vetrina i oblačno i grozno ledeno i nemam pojma šta da isplaniram a da mi ne presedne i ne propadne slobodan dan.

budi pametan, ponavljam sebi, samo sam zaboravio šta to tačno znači...

ovo podosta NIJE loše

danas neverovatnih 13+1 km, A EVO I KAKO!.

obzirom da je juče bio potop i neverovatna zimoća, pa niko od nas nije mogao biciklom do onih psića na brdu, tojest jedna je mlada ženkica - poodraslo štene, a druga je mlada majkica koja je sada ostala bez dece.

i lepo se opremim ja ujutru, majica i duks onaj novi Nike, da ga isprobam, plus ranac onaj sa dve bočice na grudima i sa psećom salamom u velikom džepu na leđima.

taman da me greje.

krenulo je polako i traljavo, barem sam tako mislio, no iako je bilo prohladno imao sam vetar u leđa i bilo mi je toplo do brda.

nisam ni znao da ću do kraja da nagrabim preko 300m uspona, a još sam se vraćao ravnijom varijantom, za ukupnih 13km.

čak sam u jednom času skinuo majicu i ostao samo u duksu, pa je umotao (majicu) na mesto one salame koju sam potrošio, no kad sam okrenuo i skontao kolika vetrina ledena duva, brže-bolje sam sve opet obukao nazad na svoje mesto.

džabe izdangubih 2x3 minuta na presvlačenje.

obzirom da mi se juče dopala ona nadoknada, danas sam pak u puno manjoj pauzi otpešačio stazom kroz šumu do vidikovca iznad grada i strčao 1 kilometar pored spomenika Stevanu Filipoviću iz Opuzena, opet bolje je 14 ukupno nego samo onih 13 od jutros.

dakle u dva dana dva puta po 14, bingić! (mali bingo)

plivanje surfovanje i ronjenje

patike su mi surfovale po barama, čarape plivale u patikama, a noge ronile u čarapama.

sve sam pokrio.

elem ovo je definitivno bio jedan od onih najgorih dana koje možeš da zamisliš.

padala kiša celu noć, na planinama sneg, Dubai potopljen.

kad mogu da prave Beograd na vodi, mogu i Dubaji, nije on ništa lošiji.

i krenem ja pre posla da odjurim neki kružić BILO KAKAV za slučaj da se ipak prijavim na Beogradski.

prvo sam malo preskakao bare, pa zaobilazio onako napola nonšalantno, da bih pred kraj trčanja naravno trčao posred bare jer što si mokriji sve manje te je briga.

vidim da ću nakupiti 10-ak km ako još malo zavijugam pred kraj tu po blokovima (kvartovima) i nisam ni gledao na sat, tek izašlo mi je kad sam ugasio 10.01 km, eto kao neka kompenzacija za sve one treninge koje sam završio sa .97 ili .99 km, eto iz štosa.

popodne je bila malo jača pauza na poslu pa sam prošetao starim putem za manastire i strčao nazad 4km, vidno je otoplilo u odnosu na ledeno jutro i to mi je baš prijalo.

skupljaju se kilometri ali nekako traljavo.

videću šta će biti sutra. 

ode mas u propas, upro pas --->>> prstom u mas

jedno malo nigde i ništa

još jedno u nizu, that is ("točnije")

imao sam baš lep plan, krenuo mtb-om rano ujutru

posle kilometra, Lola skreće ponikom na pijacu a ja produžavam pravo u brda

merkam oblake, piše da je +19, ja u kratkoj opremi

najavili su +25 ali da li će toliko i biti

oblaci i vetar, nije isto kao kad je žarko sunce, nekako sve deluje hladnije

razmišljam da li da okrenem na drugu stranu, ne ka brdima

pogled u stranu, da, ima nekog neba iza

utom shvatam da sam zaboravio telefon

nije baš da smo povezani pupčanom vrpcom ali ako sam planirao malo duže putovanje, nije zgoreg imati ga pri ruci

a i zbog fotkanja

jer ako se ne vratiš sa albumom fotografija, kao ni da nisi bio u firenci jelte

okrećem nazad, vraćam se kući

raspoloženje mi opada

nema veze, rekoh, otići ću sa psima u šetnju, oni će se radovati

pa na posao tih sat i po koje sam mogao i da izbegnem sve do popodne

nema veze

malo smo jurili patke, malo lajali na helikopter, malo ulazili u reku

pa na poslić, pa na bajk/hajk

ništa spešl

lepo je po bregama, nisam odavno tuda protrčao ali ni hajk nije loš

strčati uvek možeš u povratku

nizbrdo se i govno kotrlja, što bi rekao Ja, kad je samokritičan

stigao je prvi deo pošiljke

poštovani, vaša pošiljka možda bude podeljena na više pošiljki, ukoliko ne budemo mogli da vam sve pošaljemo odjednom

došao šuškavac koji se može spakovati u neki unutrašnji džep pa bude manji od pesnice

materijal deluje vrlo dobar

stigao i duks, isto nike, takođe deluje puno kvalitetniji od onog iz lidla

drukčiji materijal, ne deluje da će se natopiti znojem pa visiti sa mene

zašto sve što je kvalitetnije mora da se doplati, oh, zašto

sutra će stići i neka jakna trenerka, nejasno u naslovu a sa slike nisam mogao da pogodim koliko je to tanko a koliko debelo

bumo vidli

taman je ovo govno od vremena pa ću stići svu tu zimsku garderobu da isprobam

koliko pre dva dana mi je garmin na bicikli pokazao +37, sutra ću se probuditi u +5

prolećna kolekcija "leto-zima 2024."

milina

odloženi efekti

trening je prošao pre 15 sati a ja i dalje nastavljam da jedem :-)

vidiš ti to...

nakon jutarnje šetnje sa psima, pored reke, vrtim podatke na satu, kaže da sam loše spavao i da ću se danas lakše umarati (lažu, pola sata sam usisavao kuću, baš onako pun snage) a HRV mi je dotakao dno života sa samo 32ms no doduše lični mi je 29ms, taj donji, dok mi je gornji lični 60ms što kažu da je skroz dobro za ovako matoru drtinu

gledam šta sam to sve naručio jer mi je za koji dan rođendan, i baš jedva čekam rezultate te VELIKE AKCIJE DODATNIH 20% POPUSTA NA SVE

na jednom piše wind jacket, na drugom piše da je šuškavac mada isto izgledaju, a na trećem da je dukserica, to jedino nema kapuljaču

nikad nisam trčo sa kapuljačom ali otkako sam kupio one slušalice "za na uvo", možda će mi i zatrebati

igrom slučaja (da li je išta slučajno?) u najavi je neko kataklizmičko zahlađenje, pa daj bože da ta porudžbenica stigne što pre, taman tamo sreda četvrtak petak da isprobam sva tri tzv. artikla

to znači da bih opet morao da trčim, fuj, a tako sam se lepo naložio na biciklu

rekoh taman sam zaređao vikende 100 pa 130 i baš bih sad morao 165 pa 200, kaj ne

ali mućak

potvrđeno je da je Beogradski = Državno, vidim u viber grupi od kluba

moram proanalizirati raspis da bih znao do kada su prijave tj kada se šalje spisak u Savez

baš volim ta prvenstva za koja je besplatna startnina, a taman usput moram da uradim i lekarski što je još i lepši doživljaj od maratona, kad me med. sestre golicaju onim elektrodama za EKG

mini epski

mini epski dani su i kada pretrčiš Plitvički maraton bez da si igde prohodao, u protivnom je to samo jedan malo duži izlet, ali mi je zato epski bio i onaj Tara trail od 58km iako sam na par mesta morao pjehe obzirom da smo imali 40% uspone pa šake na kolena i guli guli guli...

no iz nekog razloga sam utuvio da na bicikli mora biti preko 200km da bi bio epski (trening, izlet, dan) no danas sam uspeo da postignem puno više od planiranog a i ona osnovna ideja je bila već mini epska

od svih "puteva kojima nisam prošao", neko vreme merkam jedan žestoko planinski no taj mi je još uvek pretežak za ove neutrenirane noge, a nadam se da će biti još lepih vikenda do kraja godine

na kraju krajeva, tek je počela tzv. sezona za bicikliranje

prošle nedelje sam krenuo na istu stranu pa malo više skratio, a danas sam opet odustao od tih visokih planina i krenuo u malo skromniju avanturu

takođe jednim "putem kojim nikad nisam", pa pomoz bog, rekoh, preživeću

prvi kilometar u nepoznato i odmah 14% uspon, kikiki

nakon 3.5km cvrc nema više asfalta

očekivao sam to, ali puno dalje, mapsi su mi izračunali da je ta prečica preko brda nekih 24km

rekoh bajo moj ako i odande imam samo 3.5km asfalta, ima sit da se oprašim na makadamu

kao nešto su nasipali pa je to više pesak i prašina nego makadam

zato je svuda nizbrdo bio makadam-kamenjar, a meni gume oćelavile, kramponi se izlizali, plus naduvane na 4 bara jer mi je većina terena asfalt pa da se brže kotrlja

no zato po makadamu nizbrdo ideš kao kroz bljuzgu, šetaju gume gde one oće

uplašiše me dvoje iz jednog džipa koji su mi rekli da je put sve gori i gori i na kraju zemljani koji ide kroz šumu (?) no oni očigledno nisu išli istim putem kojim sam ja hteo

nakon nekoliko povuci potegni momenata ugledah asfalt

rekoh to je samo malo kroz selo, daj šta daš

no selo je dugačko nekoliko kilometara a bogme i pod nagibom (na par mesta 16%) i kad sam ga celog prošao asfaltom skontao sam da do varošice pod drugom stranom brda mora biti još širi asfalt, kao što je i bio

imao sam tačno 5km makadama, od čega samo kilometar "teškog", ostalo je lakše vozljivo

kada sam došao na najudaljeniju tačku vožnje, 65km odavde 65km glavnim putevima nazad, već sam bio prezadovoljan

i nakon nekih 8km ugledam putokaz-prečicu za jedno selo kroz koje sam pre par godina trčao (došli autom pa napravili krug, ja trčao a Lola mtb-om) i skrenem bez razmišljanja

AJME KAKAV BONUS

predivan istarski krajolik, nov asfaltić, vijuganje, strmo gore-dole, a sa grebena pogled na brege i planine, livade i šumarke, praznik za oči i dušu

i dođem u to selo i zaglavim bogu iza nogu

čak nađem putokaze od mtb-maratona no on je išao nekako popreko od ovoga što je meni trebalo

nakon deset stajanja i analiziranja mapsa, naiđe tip na motoru i kaže mi AJD ZA MNOM

i tako ja ko na tur d fransu, doduše tip nije imao tv kameru, za motorom pun gas do kritične raskrsnice gde mi je pokazao prstom gde da skrenem
(tog puta uopšte nije bilo na karti!!!)

još malo po prašini pa izbijem na još jedan nov asfaltić koji me serpentinama katapultirao na glavni put

odatle dalje sigurica kući, imao sam tri nova otkrića, savladao 129km i 1700m uspona, kući me čeka žena a pored nje pita od lososa iz lidla, pohovane bukovače, salata i pivo, šta ćeš više od života

spustim na najmanji zupčanik pozadi i nagazim hronometar da na poslednjih 20km malo popravim prosek, eto čak i treninga (6 sati ravno!)

mislim da je ispalo ovo neuporedivo bolje od one treking lige na +35° Celzija

nije petak al je trinesti

opet sam se predomislio kao i za prethodnu treking ligu

A EVO I ZAŠTO

naime postoji spisak razloga, što bi rekao đule van gog

prva stvar, neće svaki vikend biti ovako lep

kad je već lep vikend, da li je bolje nedelju sunčanu i toplu, bez bitnog najavljenog vetra, potrošiti na sedenje tri sata u autu i trčanje dva sata kroz prašinu...

ili organizovati neku dužu vožnju biciklom, koja bi svakako mogla da ima koristi (u smislu treninga) kao i dva sata trčanja?

uostalom mogu svakog dana otrčati isto toliko ako baš hoću, i to ujutru kad je manje ubitačno glede žeđi

drugi razlog je da ne moram prati auto, lakše je odustati, ko želi nađe izgovor, i ostale mudrosti sa fejsbuk stranice meše selimovića

kad pomenuh mešu, setih se vesti da je umro roberto kavali, čuveni dizajner, samo nisu rekli da li je umro original ili kopija iz kineske radnje

treći razlog je zajednički interes

obzirom da je Lola rekla da je umorna i kako bih joj samo džabe pakovao biciklu u gepek da se tamo provoza po mačvi dok ja trčim, nego da bi samo sedela pored jezera i odmarala se, ispalo mi je to nekako tupavo, da i ona na to potroši dan tojest ista ona tri sata u autu (1.5+1.5)

kad sam sve to zaključio i stavio točku, seo sam na bajk i provozao se tu po bregama lagano par sati čuvajući se za sutra

nije baš ni da mi je bilo do treninga u subotu popodne, otkako radimo 6/7 dana evo već punih godinu dana

Fato, Fato, Fato, ti si moje zlato

razbolje se ljepa Fatma, jedinica uMajke

joj ko će sad prati auto od prašine

ispade da je bolje voziti ga nego da stoji u garaži

doduše, ovako je bolje za prašinu, ako već nije za auto

sačekaš da se na krov slegne prst debljine pa onda isteraš na proleće i opereš sve odjednom

ekonomično, nema šta

prijavio sam se za treking ligu u nedelju, pa ko velim jutros mi je zadnji dan za razumno trčanje

to znači da bi sutra svako trčanje bilo nerazumno, no ne mora da znači

par kilometara dole ili gore nije nikog satrlo

ali sam zato jutros "odradio" jedan od težih krugova

iskreno, u par navrata mi je došlo da prohodam na naj strminama, ali nisam

setio sam se da sam sinoć ostavio kod Vištice na instagramu komentar, gde je on držao blic kurs planinskog trčanja i objašnjavao nešto o dužini koraka i težištu

pa sam se ja umešao dodajući da volim i da variram kadencu (broj koraka u minutu) i da je maksimalno usporim samo da ne bih prohodao gde je turbo strmo

i kad sam već na internetu bio tako pametan, rekoh sebi ćuti i trpi

bole noge majko, ali ja uporan

bogme bio sam ponosam na sebe kao malo dete

mislim, tuda sam ustrčao već dosta puta ali jutros mi je bilo posebno teško

11km i jako težak krug, sa salomon prsluk-rancem, da se malo uhodamo nas dvojica

za slučaj da odem na treking, najavljeno je +26° pa ko velim...

dvaput je dvaput, al Fatu bih triput

samo nekoliko puta sam trčao triput u jednom danu, a jedared sam trčao i četriput!

to je bio onaj januar kada sam se takmičio u Strava čelindžu i zadnjeg dana nabio 75km, sećam se da je bilo nešto ujutru, pa u podne samo valjda 8 pa popodne 25 pa uveče 21.

odatle ispade da je i ujutru bilo 21, moguće, mada mislim da je bilo 17 ili 19.

ima to u nekom blogu ali ko bi ga sad tražio.

elem juče sam imao jedan mali dodatak, skroz egzotičan.

vezao sam biciklu ispod jednog senika, štale, čega već, ozidana kućica u kojoj drže kukuruz i bale sena sa velikim tremom ispod kojeg hranimo tu kuju kojoj smo juče srećno udomili poslednje štene.

i kad sam već tu, rekoh da vežem biciklu, a nisam poneo onu najveću sajlu.

nego sam imao dva katančića, dovoljno da zavežem žice na prednjem i zadnjem točku, tačnije za zadnji točak sam zakačio ranac kojem sam kroz rajsferšlus provukao mali katančić pa je tako to bilo 2-u-1 rešenje.

jeste da tuda niko ne prolazi i da se ne vidi sa slabo prometnog puta, ali ipak e-bajk je svima privlačan jer svi znaju da "puno košta".

strčao u potok samo meni znanom prečicom, popeo se na put sa druge strane potoka, koji ide gore po grebenu kao i ovaj, pa se drugom prečicom takođe preko potoka vratio na asfalt 300m od bicikle.

jeste da je samo 2km i samo 12 minuta, no ipak mi je laknulo kad sam našao biciklu na svom mestu.

tako sam zaokružio jučerašnji dan na 10km.

april je krenuo traljavo, 

10km pa dan odmora, 

7km pa dan odmora,

13km pa dan odmora,

pa 101km biciklom pa dan odmora,

pa 9, 10, 6km koje prijavljujem evo jutros

ajd barem sam spojio tri dana u nizu 

tanušnih mršavih 55km, 

nekad sam umeo više da pretrčim u samo jednom treningu

red loše red neloše

danas je pak krenulo nit loše nit neloše

da sam ostao na 6km bilo bi loše

opet ostavio biciklu na izlasku iz grada i popeo se 3km uzbrdo

pa vidim da sam umoran, da trčim i tromo i sporo

krenem nazad, rekoh i šest je bolje nego ništa

no kao, imam ipak desetak minuta vremena viška, kopkalo me par puteva koji vode u šumu, da li igde izađu ili samo služe lokalcima da kradu drva za loženje i prodaju

prvi puteljak je izbio u nečiji voćnjak, pa dalje nizbrdo u potok, odatle sam se vratio i ipak zapucao onim u šumu

dalje sam jedno po jedno razdvajanje ispitao pa odustao kada se pretvori u neprohodno šipražje, a onaj koji je najdalje išao, taj je takođe počeo da se pretvara u stazice i na kraju u - ništa!

no tu sam ugledao na mapsima da iznad postoji nešto što je u trenutku satelitskog snimanja delovalo kao put, pa sam krenuo u tom pravcu.

sada mi se već nije vraćalo, jer sam nakon trčanja normalnim šumskim putem, pa malo uraslim svuš svuš sa sklanjanjem grančica kao bojan križaj u slalomu, pa sam nakon peuze nastavio peške 50m, i rekoh idem napred pa štagod

i eto ga!

izađoh na još lepši put od onog kojim sam uopšte dole krenuo, i vratio se na makadam sa kojeg sam krenuo u avanturu

neloše, mada bi 9km bilo bolje od 8, a 13 još bolje, no avantura nosi pet bodova tako da smo opet stigli na lepu trinaesticu

crtice iz prethodnih životâ

napokon 

nešto mi je iskrslo na poslu da uradim, neka sitnica, i vratio sam se za laptop i gledam u ovu reč NAPOKON i pojma nemam šta sam hteo da započnem u toj rečenici.

imam tu već pominjanu česmu odnosno izvor obzirom da nema nikakve slavine, nego mnogi takvi izvori se u okolini zovu Ovoga česma Onoga česma, pa mi se zato omaklo.

a tuda sam trčao neki, puteljcima dosta puta, ranije, i baš mi je gušt da malo "obnovim gradivo".

par puta sam išao glavnim putem pa tu na jednom mostu ostavljao biciklu, i nakon trčanja išao biciklom bonus od 2+2km do izvora.

jutros sam pak zapucao naslepo skroz do gore, nadajući se da će u toj pustoši biti nekog saobraćajnog znaka za koji bih mogao da vežem skupocenu poniku od dva dinara.

srećom nađoh znak na raskrsnici dva puteljka od kojih ne znaš koji je nižeg razreda, odmah 100m iznad česme.

a balon od 6l za vodu sam sakrio u žbunje, jer da sam ga ostavio u korpi bicikle dobio bi krila u roku od pet minuta, čim bi ga prvi domaćin spazio iz auta.

onaj lep šareni balon od destilovane vode iz Lidla, mami da ga uzmeš kao da da si video 50 evra izgubljenih na asfaltu.

uglavnom treće podsećanje na te puteljke mi je donelo dosta lepih uspomena, kao kad slušaš pesme koje si u mladosti slušao pa se opet osećaš mlad, uz Maršala Tita, junačkoga sina, nas neće ni pakao smet', mi dižemo čelo i kročimo smelo, i čvrsto mi stiskamo pest!

i tako sam u blaženom zanosu kao da nosim štafetu, požurio tih avanturističkih 9km tokom kojih mi je kroz glavu proteklo duplo više nego da sam otrčao 15km utabanim svakodnevnim stazama.

nakon trčanja sam izvukao balon iz žbunja, umio se i napio vode, i sa natočenom izvorskom vodom se sjurio nazad u grad.

Gavrilo di, Gavrila da, obladi obladada

danas je bio rođendan drugarici iz detinjstva pa sam se najeo teletine ispod sača.

sač mu valjda dođe neki poklopac.

lepo beše ali velika porcija, pa sam pola poneo kući da pojedem sutra za doručak.

inače drugarica je jednom na izletu u neki manastir od kaluđerica dobila crkveno ime Gavrila, zato što je na današnji dan 08.04. taj neki crkveni praznik Светог Архангела Гаврила pa su joj u nedostatku bolje ideje dali ime Gavrila, naglasak nije kao u reči kamila nego kao u reči gorila.

obzirom da sam dan ranije spičio stotku na bajku, 

nisam ni znao šta da očekujem danas, da li će mi se trčati, ili ne, dobro vožnja je uvek lakša, na točkovima se i govno kotrlja.

i tako sednem ujutru malo da se provozam, pa popodne opet malo da se provozam, pa rekoh eto barem sam postavio temelje za neki eventualni sutrašnji trkački dan.

ako mi se bude trčalo, that is.

kao i par puta ranije imao sam ideje da na slične ručkove (restoran-vidikovac je na 3km iznad grada) dohajkujem ili dotrčim, ili da se eventualno nakon ručka vratim kući nekim pustolovnim akcijama, no Lola mi je kategorično zabranila slične gluparije, morao sam dva puta deset minuta da sedim u taksiju kao biljka, i da gledam kako lep sunčan dan prolazi pored mene kao pored govneta.

rano je za ljubav, kasno je za smrta

da se zadržim na ovom drugom delu naslova, baš nešto razmišljam, sad nema povratka.

da sam umro samo malo ranije, ništa mi ne bi smetalo, ionako od tog nekog trenutka do dan danas nisam uradio ništa pametno ni vredno, a ne deluje ni da hoću.

e a sad mi se uopšte ne umire.

to je kao oni iz starih romana koji su živeli rizično i mogli umreti stotinu puta a kad su napunili dvesta godina e onda im se odjednom živiiiii.

a ovaj prvi deo naslova, rano je za dobru formu i užitke.

da sam trenirao, mogao sam danas otići negde dalje uz manje muke.

ali nisam.

a zašto nisam?

nemam pojma.

eto nije mi se dalo.

a sad bih da jezdim po planinama i da me ne bole noge, e pa NE MO ŽE.

još sam se na pijaci raspitivao kod momka koji mnogo planinari (a inače uzgaja povrće) kuda može da se prođe na ONU planinu i sve mi je lepo objasnio no kad sam stigao na pola puta, nekih 40-ak km, predomislio sam se.

nisam još uvek u tom stanju da mogu da vozim težak MTB od jutra do mraka, moram prvo malo pripremnih treninga.

izašlo mi je 101km sa 1100m uspona, ništa spektakularno, no na kraju mi je ispalo taman.

ako bude neki sledeći vikend ovako lep, pokušaću malo više.

i svaki sledeći.

možda ustvari upravo ta dva žrtvujem za trčanje, jer je za 7 dana jedna zgodna treking liga u blizini, a za 2 nedelje je Beogradski, državno.

i nakon toga kontam da opet do kraja godine neću ni guglati trekinge i polumaratone već ću svaki vikend gledati gde mogu da odem što dalje biciklom.

netrčanje ili neNeštoDrugo?

jutros sam opet bio hoću-neću i na kraju sam pomislio da imam kao neki plan.

naime juče sam išao sa ovima iz udruženja za zaštitu životinja da im pokažem gde sam video ostavljenog matorog psa, i kada je delovalo da je propao u zemlju, ispostavilo se da je to samo donekle tačno.

naime propao je u vodu.

onako mator i gluv, pitanje je i kako mu radi centar za ravnotežu, upao je u rupu oblika levka iz koje su vadili šoder a na dnu koje se napravila bara prečnika pet metara.

nekako je sišao ili skliznuo i više nije mogao da izađe jer je pesak jako strm sa svih strana, maltene kao kornet.

dok je mogao grebao je pa je onda verovatno malo plivao malo grebao i samo uzalud odronjavao taj pesak i kamenje, da bi se na kraju udavio, možda i od hipotermije u toj bari a ne samo od umora.

tako sam taman sahranio neka dva žuta šteneta koji su uginuli pored nekog mosta, pa je posle par dana došla vest o ovom ubistvu o kojem priča ceo svet, i dva dana kasnije eto mene u istoj situaciji kao ona dvojica psihopata, zatrpavam leš na divljoj deponiji.

naime juče sam već probio termin povratka na posao za dva sata pa smo se razišli, a jutros sam se vratio na to mesto da ga prekrijem peskom da ne leži onako pod otvorenim nebom, da ga kljuju vrane i jedu muve i crvi.

tako sam nakupio ihahaj kilometara biciklom, prekjuče samo 21, za juče moram da izračunam.

bicikla kaže 59 za oba dana ali dodaje 1/20, dakle imam u totalu 56, što znači juče 35.

nije loše za rikaveryć nakon trčanja.

moram to istetovirati kao onaj u filmu Memento, da ne bih do sutra ujutru kad upalim kompjuter isto računao još pet puta.

obojica ubojica

već drugi dan svi pričaju samo o onom dvojcu pijanih psihopata koji su ubili dete od nepune dve godine, pa je i to malo spustilo volju za trčanjem i biciklom, sve razmišljam kako li bih ja završio da me neko zakači kamionom na nekom putu.

tamo u titovo vreme onih 50ih i 60ih godina, možda i 70ih, većina bi potrčala da pomogne, priskoči, bez straha od posledica.

danas čak i žene, posebno ove mlađe, instagram generacija, odmah pobegnu, ko bi se petljao sa slomljenim biciklistima, policijom, hitnom, produži dalje i pravi se da se ništa nije dogodilo.

ne dozvoli da ti pokvari dan to što si nekog zamalo ubio, ili ubio.

a meni se baš ne završava ovo malo života što mi je ostalo tako što će neko da se vrati kamionom u rikverc da bi me još jednom pregazio, za svaki slučaj ako još uvek mrdam.

plus se promenilo za 180° to da su nekada žene važile za opreznije vozače, prosto su imale manje adrenalina, testosterona, slabije reflekse pa su bile opreznije.

danas cele selfi generacije imaju sve više i više mišljenje o sebi, narcistički poremećaj je postao pravilo a ne izuzetak, to je juče položilo i već piči predgrađem 90 na sat kroz krivudave ulice, pršti samopouzdanje na uši i šta će drugo takva guska da uradi kad joj se nešto iznenada pojavi u krivini osim da ga udari i pobegne.

totalno nesvesni sveta oko sebe, brzine, mase automobila, svojih refleksa dok negde žure i kucaju sms jer njihovo je vreme dragoceno jelte a nečiji život malo manje.

no nekako sam pretrčao 13km jutros, zadovoljan sam.

opet sam bio u fazonu "neće mi se jutros valjda opet NE trčati?" no kada sam ostavio bajs ispred Lidla i odšetao kilometar uzbrdo brojeći ko mi je šta lajkovao u zadnja dva dana, rekoh daj da probam.

i ispade neloše.

hoće neće neće neće

čak sam i traku za puls stavio ali ništa

ne vredi, nije mi se trčalo

često mi se desi da mi se ne trči pa na kraju ispadne solidno

ali nekad se umeša i satnica

dok se nećkam i tražom pravo mesto za start, kružim gradskom biciklom po predgrađima, vreme polako teče, ostaje mi sve manje do posla, a što duže odlazim više će mi trebati i da se vratim

usput naiđem na neku divlju deponiju pa krenem u obilazak i istraživanje čega sve tu ima na hektar prostora.

iza vijuga Kolubara, na mestima gde su vadili šoder su ostala mala jezera, skoro pa savršeno za tumaranje i fotkanje

spazim i napuštenog psa od 15 godina, nagluvog i zapuštenog, krmeljavog, kako leži između nekoliko gomila zemlje koju tu dovlače kamioni sa obližnjih gradilišta

utom eto i kamiona, pitam vozača otkad je tu taj pas, kaže juče i prekjuče nije bio, noćas se pojavio očigleno

doveli ga da umre tu, da se ne potresaju kod kuće dok mu broje zadnje dane

prona5555555

(gledam čemu služi ovo num.lck dugme, možda sam već gledao, kao da isključim brojeve na tastaturi a ne pada mi na pamet zašto bih to radio, šta mi smetaju

elem

pronađ(tu sam stinuo pogrešno dugme umesto Đ)em flašu koja doduše nema čep, pa odem do reke da mu natočim vode da barem od žeđi ne ode tako mator i dezorijentisan, apatičan

u međuvremenu skontam da je sa druge strane tih gomila zemlje nekuda sišao i da leži tik uz reku

dakle ume da nađe vodu, ajd bar nešto

tu je već prošlo i više vremena koliko sam mogao da ostanem na trčanju, trčao nisam, plus kasnim na posao koliko god žurio

bar ne moram da se tuširam, ostaviću to za popodne

u sredu sam pogodio u sridu

videh juče da je jedan sugrađanin kojeg muči koleno pa ako ne vozi biciklu onda malo šeta nizbrdo a trčkara po ravnom i uz blaže uzbrdice, prošao neki segment za koji sam odavno zaboravio da sam ga napravio.

rekoh to ću ja sutra, i došlo je to "sutra" evo upravo danas.

jel beše atomci pevali da je svako danas jučerašnje sutra?

ili je svako juče jučerašnje danas, tako nekako.

iz nekog razloga opet odlučim da odem biciklom samo taj 1.5km od kuće, da mi polazak ne bude na istom mestu, jer mi to donosi pojačani stres i ubija mi volju za životom.

zbog toga sam morao da nosim šuškavac i da ga opet zaključavam na bicikli, provučem sajlu kroz oba rukava, onda ga umotam u loptu i stavim na gepek.

ako bi neko hteo da ga odnese, morao bi svog da ga pocepa.

pa mi onda ne bi bilo žao jelte, mislim ako si ti zeznuo mene onda sam i ja tebe.

i krenem prvo malo lagano sve po trailu iz reku, ne po asfaltu nego drugom obalom preko korenja i zemlje, da se malo podsetim kako sam nekada i tuda trčao.

nije loše za koncentraciju i propriocepciju.

a i kad kreneš nekuda gde znaš da ti prosek uopšte neće biti bitan, odjednom nestane svo ono razmišljanje o tome da li je ovo dovoljno brzo da ne bude sramotno sporo.

prosto kao malo brža šetnja.

stignem podno tog segmenta, uzletim gore uzbrdo i popravim ga za maltene dva minuta.

kilometar i nešto, piše da je prosek 8%.

nekoliko ljudi je tuda prolazilo no na dva mesta imaš nenormalno strm makadam, a na par mesta imaš i zaravnjenje pa sad, treba tu proći nekoliko puta da se pohvata najbolja taktika, gde se pričuvati a gde se potrošiti.

vratim se po onim livadama od prekjuče, da još malo utvrdim gradivo.

samo 7km ali kvalitetnih, još je rano za statistike.

nedelja u utorak

svaki neradan ili poluneradan dan mi ispadne slično.

danas je bio neki fazon da kao nemamo posla pola dana i eto prilike za nešto lepo i dugačko.

pa sam krenuo da kujem planove gde mogu stići biciklom jer je granulo drečavo lepo plavo sunce, pardon, nebo, a sunce je belo uglavnom, mada kažu da je žuto, a ustvari je mesec nekad beo nekad žut.

kad smo to raspravili, postalo je i nebo belo, ono što je u prvi čas bilo plavo.

piše na jednoj prognozi mogući pljuskovi, na drugoj kaže da je samo oblačno, nebo za sad mirno i melanholično, doduše možda se u daljini nazire neka nervozica.

krenem biciklom u šorcu pa se vratim da obučem nešto duže, pa se posle par km ispostavi da mi je po vetru hladno i gore u nekom tanjem duksu.

pa se opet vratim kući vidno razočaran što mi ništa neće ispasti potaman.

doslovno u trenu kada otključavam kapiju da uđem u dvorište, počinje pljusak.

ne sećam se ni šta sam radio narednih pola sata, tek odjednom se sve razvedrilo, opet je nebo plavo a sunce belo a oblaci bez boje, hoću reći nema ih.

sednem opet na biciklu, onu gradsku, rekoh bar da uhvatim malo boje po ušima.

napravim krug tu po okolini, i stignem taman nazad na posao, rekoh nema veze, nakon lomatanja po onim livadama juče ništa mi neće faliti ni da dan provedem ovako u aktivnom odmoru.

Majmunijada

neki Prvi April zovu dan budala a neki drukčije.

gosn Golubić je jednom rekao - Majmunijada!

ali nije bio prvi april.

nego početak nekog festivala ili fašnika u Samoboru.

pa su tu bili uključeni i klovnovi.

ako ćemo pošteno, jeste tu bilo dosta "majmunisanja".

ali je bilo i zanimljivih stvari.

npr momak sa biciklom na jednom točku, kotaču, dva metra visokom (bicikl, ne točak) je vodio u krug po trgu dobrovoljce, koji su panično pokušavali da prežive od jedne bandere do druge, e onda je zagrle onako kao najrođenijeg.

tako sam ja jutros započeo glupi april.

poput ovog vlasnika cirkusa.

otišao biciklom samo kilometar, iz razloga da krenem na trčanje sa bilo kojeg drugog neustaljenog mesta.

pa dalje u trč.

i onda sam se setio, kontra prvog aprila.

neću da se šalim, glupiram, zayebavam prijatelje, nego ću onako svojski da se založim da im osiguram jedan baš lep poklon.

tako sam otišao na neke livade, tu odmah na periferiji, gde baš nikad nisam sreo baš nikog, i kontam da svi ovi moji lokalci uopšte nemaju pojma da samo na kilometar-dva od grada imaju tako lepe staze za šetnju.

dobro ajd, i za trčkaranje.

meni je izašlo 10km okruglo, nadam se da je dovoljno za Dan Budala.

inspiracija kills the cat

nije me ništa ubilo, naprotiv

kao što sam dan ranije u naletu inspiracije otrčao jedan jako mali i jako kratak kružić (kratak za nekoga ko se sprema čak i za maraton, možda) tako sam i juče nakon jutarnjeg treninga krenuo popodne biciklom...

i razmišljam, neću nigde ništa da zapinjem da bih se sačuvao za Nedelju, idem laganini da se provozikam i uživam u lepom letnjem danu, i tu negde ugledam tragove od traktora kako drsko silaze sa jednog brda i gubi im se trag.

i malo kasnije naiđem na skretanje, tako po zemlji između dve njive, negde otprilike u tom pravcu.

ajd rekoh, ako sam prekjuče tumarao po istoku, juče ujutru po zapadu, da malo protumaram i po jugu, kaj ne?

skrenem sa glavnijeg sporednog asfaltića, eto i on je doživeo da od nečeg bude glavniji, skrenem dobrih 200m nizbrdo i tek tu parkiram biciklu, zaključam dva ona mini katančića tako da rajsferšlus od ranca vežem za žice, nit možeš da otvoriš ranac nit da pomeriš biciklu, jedino da je odneseš što je malo verovatno obzirom da mi je tu na brdu skoro uvek na vidiku dok prelazim preko puta, a em je e-bike težak 25kg pa ne mogu ni da zamislim nekog kako s tim na ramenu uspeva da mi pobegne.

i sad evo sabiram kilometre, stigao sam do 193 u martu pa je moguće da će tako i ostati jer jutros nisam trčao, išli smo 4km sa psima u šetnju po olujnom vetru.

šta će biti sad, nemam pojma, vetar ne popušta, nešto mi se i ne ide na bici trening, a ne mogu baš reći ni da mi se trči.

ako ne prelomim da ću na bajk, nema mi druge nego na neki hajk/jog ili nešto malo biciklom pa odatle na jog.

eto, a taman rekoh da je moguće da ću ostati na 193!?

svašta.

dodatak i odbitak

juče sam popodne neplanirano dobio mali dodatak trčanja na neobičnom mestu, odmah iznad ranča drugarice koja je spasila jednog konja ili kako ona kaže Kooonju, kod njih (oca) sam ostavio biciklu pa se otisnuo u istraživanje okoline.

obrni okreni svaki istraživački poduhvat na tom terenu se završi tako što izbijem na asfaltić kod groblja, baš poučna pričica, gde drugde može da svako putovanje završi nego tamo.

he he

jutros sam pak biciklom na skroz drugu stranu sveta, ostavio je vezanu na jednom mostiću pa se uputio prvo na podsećanje nekih opskurnih stazica kojima sam davno protrčavao, da bih između dva ta "poznata istraživanja" šmeknuo i jednu prečicu koja je možda prečica a možda i nije, nisam uspeo da skontam da li iz svake livade može svukud da se izađe jer su neke ograđene, a nisam imao vremena da proveravam tako što bih prošao dalje kroz zaselak.

uostalom, ovo je bitno, ako prvo kreneš kroz nečije kuće, često će ti reći da dalje NEMA prolaska, čisto jer ne vole da im tu neko prolazi, svoj kraj doživljavaju kao da su sva brda i sve šume njihove.

ako pak sledeći put krenem odozgo sa brda, odakle sam prvi put uopšte primetio taj puteljak koji deluje kao moguća prečica u zaselak, jednom kad si već prošao i ušao u sokak između kuća, nema šta nikoga ni da pitaš. 

samo kažeš "ja krenuo odozgo puteljkom sa onog brda, da vidim gde ću izaći".

naravno umesto dobar dan uvek je poželjno u selu reći pomaže bog, to odmah omekša domaćina i osujeti svaku negativnu reakciju.

jer nakon što po peesu nekom odgovoriš sa "bog ti pomogao", kako ćeš mu nakon toga reći - ajd šta si zapucao ovuda, ne može kroz moju avliju, marš nazad istim putem na to brdo s kojeg si strčao.

bio je to besplatan čas avanturizma, nema na čemu.

mislim da sam stigao do 189.3 kilometra u martu, biće ovo dobar prebačaj u odnosu na prošlu godinu.

mlada jagnjetina

nakon jutarnjeg trčanja bio sam nekako siguran da ću i juče popodne "nešto malo otrčati" no nakon što sam posle posla odjurio e-bajkom do one kafane 12km od grada po pečenje, nekako mi se nije ni trčalo.

razlog je logičan, prijelo mi se pečenje, pa pivo, ihaaaaa...

i posle toga rekoh šta ima veze što će mrak, odoh do lidla.

kupio sam Loli neku bundicu od veštačkog krzna, svetlozelenu, baš je slatka onako čupava mislim da ću je i ja ponekad nositi.

mački će se sigurno svideti, tu nema dvojbe.

tako sam proveo veče pomalo snužden spoznajom da "nije svaki dan petak" no rekoh, sutra (danas) je petak, pa će i on doći.

i dođe petak i izleteh kao iz puške i tu po kvartovima su mi nekako sporo išli kilometri ali to je bilo više u glavi, doživljaj, a ustvari je to tapkalo negde oko petice ili samo malo više.

nakon što sam prešao železnički most peške nastavio sam da trčim uz reku i noge su mi se poprilično razvezale, baš mi se dopao osećaj.

nije neki bogzna krug, 10km, ali treba da dođe limar da učvrstimo vetar-lajsne na krovu pa nisam hteo da me pozove dok sam negde daleko, rekoh bolje da ga sačekam kod kuće.

da li sam podsvesno žurio ili je nešto drugo u pitanju, možda sam se malo više i odmorio, uglavnom prosek je ispao ispod petice.

jedino brdo sam ustrčao iz 4 ubrzanja sa kratkim pauzama, rekoh bolje je tako nego da puhćem duplo sporije samo da bi bilo u komadu.

valjda je dovoljno bilo i to što sam na trčanje krenuo u 6:34 što zvuči pomalo nenormalno ali dan se već i previše pomerio tako da će za dva dana ovo da se zove 7:34 i zvučaće manje nenormalno, no tada će pak sve biti prekasno i odjednom će se umesto viška, pojavljivati manjak vremena pred posao.

ko će Čoveku ugoditi...

moram priznati da sam uzbuđen

nisam gledao porniće, ne znam zašto je i kome to prvo palo na pamet, ali juče sam posle ko zna koliko milenijuma opet potrčao dvaput.
kriv je kebab!
naime morao sam da pojedem pola, da Lola ne bi pojela ceo, jer ipak ja brinem o njenom zdravlju, i kad sam shvatio koliko sam pojeo, rekoh idem u zadnjih pola sata pre mraka da malo protrčkaram tu po kvartovima.

izašlo mi 6km.
samo? - rekao bi neko, a ja gledam u mobitel i plače mi se koliko se sporo okreću kilometri.
nisam smeo da trčim sa garminom jer bi me opet grdio, koliko se sećam trebao sam da odmaram narednih 72h.

ovo je bilo, precizno rečeno, 5'18''/km, puls po osećaju negde 125-130.

e sad, kako me matematika uzbuđuje više od pornića (vidi naslov), odmah sam skontao da mi do kraja meseca više ne fale 42 kilometra već samo 36, da bih stigao do 200.
ranin' dida to broji po tjednima ali kod mene taj koncept nikad nije zaživio.
tako sam dakle imao 4 dana za 36km i to mi je postao novi cilj.

i naravno svaki lep dan da se maksimalno iskoristi na bicikli, posebno tu mislim na vikend, a najposebnije mislim na nedelju, ako bude lepo vreme, jer će nakon pomeranja satova sunce zalaziti skroz iza 19h.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

jutros smo pak opet skoknuli do Groblja, na današnji dan je bila sahrana pa eto, i rekoh daj da ja lepo otrčkaram još malo, sve ide u rok službe, ko će po ovom vetru ići biciklom, možda bih i sporije stigao.

tako sam neplanirano uknjižio novih 8km i sada sam stigao do 172, pa imam januar-februar-mart 171-172-172km, hehe kakav niz.

da me ne bi malograđani gledali u čudu, nisam obukao šorc (a dobro i kako ćeš u Martu na groblje u šorcu) nego onu tanku nike trenerku, a gore majica kratkih rukava, na +12° bi teoretski moglo i gore u duksu ali po ovom vrištećem suncu bogme ne, i u majici mi je bilo toplo.

kratka devetka

sad ću da pitam chatGPT da li postoji neki metak koji se zove kratka devetka, obzirom da mi se čini da postoji nešto što se zove duga devetka.

...

...

NEMA

devetka je kaže, kalibar, a duga znači da umesto normalnog metka onaj deo gde je barut bude produžen, i još kaže da se to zove parabellum.
... 

... 

Naziv "Parabellum" potječe iz latinskog izraza "Si vis pacem, para bellum", što znači "Ako želiš mir, pripremi se za rat".

da li da mu verujem, nemam pojma, znam nešto latinskog ali uglavnom vezano za goblene i heklanje, slabo sam se sa ratovima družio.

elem sinoć i noćas su me bolele noge od onih skoro 4 sata na bicikli, pa sam zamislio jako lagano trčanje jutros.

ostavio biciklu i Lolu u Lidlu pa produžio dalje.

mnogo mi znači kada na trčanje krećem sa nekog neuobičajenog mesta, pa makar bilo na samo kilometar od kuće.

nekako osvežava, prkosi monotoniji.

4km pretežno uzbrdo pa 5km pretežno nizbrdo, bezbolno i ugodno.

ko bi rekao da ovakvom sangviniku može prijati laganini ritam.

stigao sam do 158km u martu, fali mi još 15 do 173 (prvi plan) 

ako bih bio konzistentan mogao bih do kraja meseca da stignem i do 200km jer mi tih 42 ne bi bio problem da rasporedim u 4 jutra.
bumo vidli, inspiracija je nepredvidiva živuljka, zato je tako i nazvana.

prva poštena biciklijada ove godine (ako neku nisam zaboravio)

jutros prvo šetnja sa psima i to do kraja nasipa i nazad, čitavih 5.5km

pa onda biciklicama na groblje, Lolinoj mami je danas godišnjica

nismo otvarali lokal danas, pauziramo

lep sunčan dan sa najavom sve više oblaka popodne, ali kao piše suvo :-/

malo sam čistio biciklu, malo užinica ovo ono i nekako prođe par sati pa i nisam baš prerano krenuo

ali taman je otoplilo

termometar na terasi kaže +18 ali njega sunce malo ugreje i terasa je uvek mlaka, u aplikaciji piše da je +14, kome verovati?

obukao sam dugačko ipak, da se ne kuresam odmah kako je došlo proleće

ako mi bude toplo uvek mogu da usporim, ali ako bi mi bilo hladno možda ne bih imao dovoljno snage da ubrzavam 4-5 sati

plan je naime bio da navrtim oko 100-tke, a krenuo sam mtb-om koji je dosta sporiji od trkačke

ubacio sam i nešto malo makadama, neke prečice koje jesu asfaltne ali su suviše uski putevi i uvek preti da neki lokalac izleti iz krivine pa mi je sigurnije kad imam disk kočnice i široke gume kojima možeš bez problema da izletiš na bankinu

srećom prođe vožnja bez interventnih zahvata te prirode

već oko pola je krenulo da se naoblačuje i da se okreće vetar, tako da sam negde oko 50-og kilometra odlučio da odem kući najkraćim putem, umesto da mozgam neke dodatke da bih natukao do stotke

i eto, negde na 5-6km od kuće je već krenula rosulja, a kako sam ušao u kuću i seo da ručam (direkt za sto onako umoran i gladan, pre tuširanja, samo sam na stolicu prostro letak iz Lidla da ne sednem dupetom tj bickama  vlažnim od znoja) krenuo je i pljusak

ispadoh pametan što sam skratio, biće dana za stotke

video sam cica macu!

jedan onako pristojan dan na trčanju

pitao sam Šefa ima li šanse da ove godine Beogradski opet bude Državno, rekao mi je "trebalo bi!"

i sad ja razmišljam, ako bih malo više trčao, ne bi bilo zgoreg

pa sam nakon jučerašnjih 7 po kišici jutros otrčao deset po suncu

krenuo na zuubatih +8 u onoj "tehničkoj" duskerici za trčanje iz Lidla, rekog biće mi taman

prvih pet minuta mi je bilo malo friško, što bi rekao Vištica ako ti je prva dva kilometra malo hladno to znači da si se taman obukao, no drugih deset minuta crkoh od vrućine jer je bio vetar u leđa a sunce prži li prži

i povratku beše taman iako je otoplilo ali sam se vraćao ka vetru, glavno da sam preživeo onaj hladno-topli početak

prosek 5'18'' no nisam ništa forsirao, onako najobičniji tempić, polutempić štaviše

trčao u mizuno vawe ili wave nikako da zapamtim, sky 6 šta god to značilo

mekane su ali nekako krute, možda su bolje za kišu i još hladnije vreme

mada su bele pa i nisu baš za prljanje, nekako su mi nedokučive

stigao sam na 149km u martu što je isto kao i prošle godine, ali ako ću da teram januar 171 februar 172 mart 173 onda mi fali još 24km do kraja meseca, a imam još šest dana fore, tačnije pet jer ću sutra na biciklu

tako da ako mi se ukaže prilika, preteraću preko tih 173, bitnije mi je da se više pretrči nego da se igram brojkama

neki dani prođu prebrzo

imam poneku nedelju (tjedan) kad gotovo svakog dana na vreme prepišem trening, izlet, štagod, i sve ide po peesu, sve se slaže kao jesenje lišće.

a imam perioda kada odjednom skontam da osam dana nisam ništa upisao u excel i onda krene kopanje, kad sam gde bio i šta sam radio.

pa krenem od strave i popišem šta je tamo snimljeno, pa onda okrenem na fotografije pa na osnovu slika rekonstruišem gde sam bio i čime, a ako ne pomogne nijedno od ta dva onda krene kopanje po sms-viber-mesinđer da vidim da li sam loli napisao da ću se vratiti odavde ili odande ili tu i tu duva vetar odatle i onda se eventualno setim gde sam bio.

pa zapišem jelte.

tako mi je promaklo da sam nakon onog iznenadnog planinskog polumaratona trčao i ono lomatanje uz gasovod, pa kad sam konačno ukucao i to i jutrošnjih mržavih 7km po kišici i zahlađenju, ispalo je da sam već* stigao na samo 10km od martovskog zbroja 2023. što je više nego smjehuljivo.

jutros sam trčao u jako neudobnim noosa ff i nije mi jasno kako sam u njima uspeo da pretrčim hiljade kilometara ranije, imao sam CZ i ZC (jedna Zelena jedna Crvena) i mislim da sam u jednom paru prešao više od 1800km, a sada u ovom trećem paru CC prešao jedva 1100km i iako im đon ne deluje istrošen nekako su mi tvrde, neudobne.

a ne mogu ih nositi na šetnju i po gradu ovako pederski dreč crvene.

tako da sada već na stepeništu od podruma čekaju da ih bacim ili negde nabacim i mizuno shadow, i brooks ravenna, i adidas clima chill (one kao da ni od prvog dana nisu bile model "za trčanje") a moguće da ću da se ratosiljam i ovih asics noosa ff čisto da oslobodim prostor u stepeništu.

jer čim se ukaže prazan stepenik, on odmah zove da se tu posadi neki novi par, čuj mene zove, ne zove nego jeca, tiho cvili.

napeto je

da je prognoza malo drukčija pretpostavljam da ne bi bilo razloga da sutra odemo u Novi Sad i da otrčim polumaraton, no po kiši i +6 teško da bih se osećao normalno, naročito posle današnjeg dana kada je u najavi jako toplo vreme.

skraćen posao zbog groblja jer je godišnjica otkako je Lolina mama imala moždani udar i umrla tri dana kasnije, pa posle toga, šta stignem da uradim uradio sam, piše da sunce zalazi u 17:56, dakle lepo će se videti sve do pola 7 što je maltene duboka noć za mene koji sam navikao da najradije trčim ili vozim pre podne ili u najgorem slučaju oko podneva.

jedino se dvoumim zbog ovog nenormalnog vetra, da li sa se ipak otisnem biciklom i da ne obraćam pažnju na brzine (da ne bih pao u depresiju) nego da po nekim manjim puteljcima prekotrljam nekoliko sati, ili da direktno s groblja produžim negde na tu stranu gradskim mtb-om pa da ga vežem negde uzbrdo i produžim na hajk sa eventualnim džogiranjem.

biće verovatno stvar inspiracije.

legla nam je neka lova pa sam otvorio nekoliko sajtova da ugrabim još par preostalih sniženja, trenutno sam u lovu na dukseve za trčanje i šuškavce (wind stopper radije nego nešto baš za kišu, to imam) i eventualno još neki bolji kačket, sa onom poslednjom arudžbom čarapa imam do kraja života!

22.03. verski praznik Mladenci

ovo će biti onaj eksperiment o kojem sam odavno pisao 

naime u naletu narcisoidnosti sam buncao o Tome kako bi zamnom* stalno trebala da ide neka sekretarica i da vrijedno** zapisuje moje blogove 

ali Evo pojavila se ta opcija da u telefonu diktiram SMS ove pa rekoh da se upoznam sa tom opcijom 

za to je prava prilika ovo prijepodne odmora nakon onog glumatanja*** jučer 

evo i prve veće greške (ova ***) 

*Zbunilo me to što je zamnom napisano kao jedna reč 

ček da probam ne znam ne radi nizašta nipošto aha dakle to je jedina nazovi greška 

**Jezik telefona mi je podešen kao hrvatski pa se moram pomiriti sa ovom ijekavicom 

***Umjesto glumatanje trebalo je loma tanje za koju riječ telefon očigledno nikada nije čuo I evo kako je to zabeležio kao dvije riječi 

jedino je šteta što sve ovo nije moglo odjednom nego iz šest sedam SMS ova tako da zaključujem da je kucanje na računalu ipak brže

plus ovo govor u tekst ne prepoznaje točke i zareze

sekretarice, dobili ste otkaz!

Gas o'Vod

jel beše škoti imaju ono McNešto a irci o'Nešto?

tako i ovo Gas o'Vod može da mi bude današnje ime.

spazio za jednom odakle je došao gasovod na periferiju.

a pre toga spazio odakle će doći jer sam na 10km od grada "morao da skrenem da vidim šta se radi" čim sam primetio da se pojavio neki nenadani puteljak gde se izvode neki radovi.

i tako krenem ja od ćoška industrijske zone, odmah upadnem u neki kanal metar dubok koji sam shvatio da ću morati da prelazim još desetak puta...

pa dalje uz njivu, još nekako i pomoz bože, pa onda kroz njivu jer su ljudi nakon što su radnici postavili cevi i otišli, nanovo preorali svoje njive.

pa se lomi pa se lomataj, ko je trčao kroz tvrdo krupno uzoranu njivu (a nije verovatno niko) znaće kako mi je bilo.

i odjednom cvrc, nema više onih žutih tabli.

dođem do kuće iza koje kilometrima više nema domaćinstava, neki pulin se bacio pod mene da se mazi a domaćin je bio zadovoljan da iko naiđe pa da se ispričamo.

NESTALO IM CEVI, reče.

eh murate murate baš si sreće kurate, rekoh sebi, neću imati ucrtanu trasu jer nemam pojma kuda će se spojiti ta dva kraka koje sam već pohodio.

al polako, ko čeka dočeka.

ujedno sam saznao da je već celo to selo konvertirano iz poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, i da će se industrijska cesta produžiti upravo uz tu trasu gasovoda, biće tu zanimljivih stazica za treniranje, ako doživimo naravno.

sveukupno 11km lomatanja, mislim da me ovaj sat trčanja umorio više nego poslednji maraton koji sam istrčao, ili me sećanje slabo služi :-)

bolja zima od proleća

nakon deset jutara zaredom sa najnižom temperaturom od skoro desetak stepeni, na prvi dan proleća evo zamalo da nas satre neki mraz.

vratite nam zimu, lepo nas je služila.

naravno da sam morao da odmorim dan nakon planinskog trčanja od 22km, obzirom da ne pamtim kada sam zadnji put pretrčao više od desetak km.

no hajde, jutarnja lagana šetnjica pored reke sa psima, pa na posao, pa popodne rikaverić rajdić.

lepo je obilaziti svoj kraj nekim manje prometnim putevima, pred kraj sam sreo kolegu biciklistu koji mi se jadao kako nikako ne uspeva da prođe od tačke a do tačke b kroz šipražje i neprohodnu šumu iako je puno puta pokušavao, pa rekoh buraz ja bih odustao, ili bih kupio bager pa napravio put ako ti je baš stalo.

još me pitao kako se prave segmenti na stravi, rekoh mu (da obojici olakšam) samo me dodaj u taj trening pa ću ja napraviti segment, a onda ću obrisati aktivnost da mi ne stoji na profilu.

i ćao.

sutra bože zdravlja opet neko trčanjce, a kako će temperature dalje nadam se rasti, možda mi se konačno i javi želja da sednem na neku od onih bicikli na kojima se TRENIRA a ne samo ide na rikaveriće rajdiće i na foto izletiće.

kofein i baterije

tako se pogodilo da nam se na poslu namestio slobodan dan.

jes jes jesss!

nešto malo sunca ujutru, šetnja sa psima pored reke, pa opet u lidl.

morao sam pažljivo da proanaliziram kakva mi sajla za zaključavanje odgovara.

imali su tri u ponudi, onu potkovičastu čvrstu, zatim običan lanac uvučen u neko platno, i poe TRI ono što mi se dopalo, 80+cm dugačka sajla od nekakvih metalnih zglobova tj članaka, poput džinovske teške masivne čvrste gusenice.

(ta je ujedno najbolja za samoodbranu od nekog moguće nasrtljivog vozača)

onda sam očistio i podmazao e-bike, podesio kočnice koje su se već malo istrošile, i otišao na trčanje.

često mi se događalo da mi trčanje propadne jer se samouništim dok biciklom odem pod planinu tih 24km, posebno ako je jak vetar.

potrošim previše snage na taj odlazak pa mi se maltene i ne trči.

ovaj put se to pokazalo u potpunosti.

nenormalno jak hladan vetar, običnim mtb-om bih jedva išao 15 km/h na mestima gde je loš asfalt i malo uzbrdo.

i opet bih verovatno odustao od trčanja.

ovako, sa asistencijom na 4 ili 5, stigao sam sasvim odmoran i taman zagrejan u to selo, i novom sajlom vezao biciklu ispred prodavnice, tj 2m ispod nadzorne kamere kod ulaza.

što je sigurno, sigurno je.

trčanje sasvim ok, nenadano nenaporno.

prvi oštar i dugačak uspon sam išao sporo da sporije ne može, e sad da li je do samokontrole ili sam se udebljao, ili su oba odjednom.

nema veze, prosek sam držao oko 6'30'' i lagano trupkao sitnim koracima.

zatim ravnjikav deo, pa treća četvrtina sa kombinacijom ravnjikavih pravaca i strmih uspona i spustova, nit po azimutu nit po izohipsi.

i na kraju poslednji deo pretežno nizbrdo, zadnjih 5km po asfaltu.

poneo sam stare patike sa idejom da ih iskaljam i bacim, a u bisagama sam imao rezervne.

no sve skupa sam naišao na samo tri bare tako da mi je plan propao.

zato sam počeo da osećam kolena na spustu i jedva sišao u podnožje, proklinjući sebe zašto nisam odabrao neke dobre patike, ipak 22km nije dužina na kojoj možeš da se glupiraš.

do kraja je prosek spao na 5'43''/km što i nije naročito loše, da se radilo o polumaratonu eto izašao bi mi negde oko dva sata, odnosno da je bio treking uzeo bih garant nešto u kategoriji.

kilometraža mi se odjednom vinula nebu pod oblake, eto poslednjeg dana Zime.

povratak biciklom je bio pohladan ali sam preživeo, obzirom da sam nizvodno i s vetrom u leđa (pretežno) uglavnom išao preko 25 km/h bateriju nisam ni mogao da uključim jer ne radi na tim brzinama.

lidl, uraaaaaaa

ponedeljak!

Ura!

uraaaaaaaa!

biciklom do lidla, pa na trčanje tu po obližnjim bregama.

setio sam se jedne prečice pa sam pokušao da je malo izmenim jer su izorali jednu njivu pa kao baš da se ne usvinjim do koske, jer ne idem kući nego svraćam po gume.

izađem u neki voćnjak pa se jedva provučem između ograde od tog imanja i susednog groblja, baš da ne preskačem u novim pantalonama(*)(**).

btw treći par mi je doneo kurir kući jutros dok sam baš bio u lidlu.

tuto kompleto zanimljivih 9.2km no ne plašim se još uvek za Mart jer sam u prednosti bio na poluvremenu, nema veze što sam juče samo sporadično potrčao na par pravaca nizbrdo.

svratio u lidl, kupio 4x2 gume 28'' i 1x2 gume 26'', nažalost nije bilo onih 29'' koje će takođe umeti da zatrebaju letos.

ako izbušim sve, voziću onaj manji mtb :-D

(*) juče na hajku sam umalo počeo da jecam od očaja, tačnije pre hajka još dok sam biciklom išao tih defaultnih par km da izađem iz grada, vidim nešto mi vijori na nozi. na 4 mesta sve unutar linije od 6-7cm, izvučen končić koji viri možda centimetar.

onda sam to razvlačio i rastezao da se nekako vrati no naravno nema šanse da se vrati skroz kako je bilo, no uvuklo se nazad jer je rastegljiv materijal, i ostalo je da viri po 3-4-5mm recimo.

pa sam kući to spalio upaljačem pažljivo, i sada se ne vidi ama baš ništa, opravih ih odlično i baš sam odahnuo.

(**) jutros poslednja ulica nizbrdo pred silazak u ravniji deo grada, čovek nešto radi oko auta, kad mali čupavi pas kreće na mene, reži kao lud i nenormalnom brzinom se zaleće i proleće pored mene sve na 5cm od jedne ili druge nogavice.

ode trenerka, rekoh, teram kuče, kuče luduje, čovek urla na njega, nekako ga umirismo.

rekoh burazeru ne plašim se za nogu, nema šta nisam polomio u životu a ogrebotine ni ne računam, no bolje da ti ne kažem koliko sam platio trenerku, vi'š da je nova skroz.

iskreno ne znam ni odakle izvlače ove cene, sve je kao sniženo, pa da nije sniženo više od 50% znaš kad bih kupio donji deo za trčanje od 110€ ?????

rekoh braćo, da li se šalite...

hoće li ikada od Nedelje ispasti nešto?

svašta sam stigao kod kuće da uradim dok je još padala kiša i polako se razvedravalo, i onda sam potrošio par sati tražeći dobitnu kombinaciju između trčanja bajka i hajka, pa je opet ispao ČuŠpajZ od ničega iliti ni od čega, što u stvari nije isto.

ako je ni od čega, onda nema toga nečega od čega bi bio, a ako je od Ničega, e onda to znači da si uzeo predmet na kojem piše Ništa, kupio dve kesice od po 250 grama i spremio ČuŠpaJz.

dakle nije ni od čega.

dan se već solidno produžio, popodne bi mogao još više pa bi proleće već počelo da liči na leto, što će se i dogoditi zadnjeg dana u mesecu, ode mrak na čekanje sve do barem pola 8 uveče.

ihaaajjj, piše 31. 3. da će sunce zaći u 19:04, dakle na moj časovnički rođendan.

no zato će izlazak da se pomeri da 5:26 na 6:24, jes vala i jutros bilo malo bolesno kad sam se probudio oko 5 i već se na istoku videlo ono svetlo nebo kako je prošaralo oblake.

što je rano, prerano je.

inače jutros u vestima pročitah da Proleće dolazi 20.03. u 06:04 ujutru što znači da tada ulazimo u Ariesa pa ovnovi izvolte na neki Tempo ili hiljadarke, kreće ludilo.

- jesi jea? - jea sam! - jeaaaa!!!!

jedna poprilično savršena desetka jutros

jedino zbog čega nije savršena je što mi je izašlo na 9.77km umesto baš na 10, da sam znao obrnuo bih negde na 2/3 kruga par puta oko velikog kružnog toka obzirom da u industrijskoj zoni uopšte nije bilo gužve (subota)

eh da, krenulo mi je fino, prosek tek malo iznad petice ali osećaj baš onako glagodan

ovo neću menjati, ne znam ni kako sam otkucao GLAGODAN ali eto, divno zvuči

i kad sam skrenuo na 2.2km makadama (to jest 1/4 od toga je bilo po travi prečicom) valjda sam počeo da pojačavam DA MI NE BI PAO PROSEK i tako sam stigao do 4'59'' u prvih 7km

naime na satu nemam trenutnu brzinu pošto je to ionako ne-baš-pretačno jer ume da vrljne i zbuni, nego mi stoji avg pace i onda to povremeno pogledam kako se kreće, dal umirem il oživljavam

i onda sam zastao da pomerim sa puta zgaženo kučence i zaboravio da stisnem pauzu i cvrc ode prosek na 5'03''

i onda sam malo dodao gaščić da mi u zadnja dva km nekako siđe ispod petice i voila' završio sam sa 4'59''/km

isprobao sam nove čarape, neke čobanske jako visoke koje podsećaju na one kompresione ali do pola visine, no i tu sam se zeznuo jer sam izabrao veličinu 43-46 obzirom da mi je obuća 45, e ali čarape su mi malko podugačke

otkud bi mi palo na pamet da u patike 45 treba da ubacim čarape 39-42 ???

napomena, marka je Puma

a uzeo sam samo tri pakovanja po tri para, dakle postao sam ponosna tetka Devet Jugovića Čarapića pogrešne veličine, mašala

obzirom da je trčanje bilo pre podneva, ulazi u prvu polovinu meseca Marta

kako je moguće da dve polovine ne budu jednake ako se već zovu Polovine?

pa eto, polovina Februara je imala 14.5 a polovina Marta 15.5 dana

nisam se pretrg'o

nisam se pretrgo ni juče ni danas

kao planirao do lidla zbog one biciklističke ponude no nisam stigao, prvo sam otišao na vožnjicu odmah ujutru da malo oporavim listove od onog brdskog segmenta juče, pa popodne opet na vožnjicu i prođe svo raspoloživo slobodno vreme za juče

rekoh ajd, možda ne dođe sve u lidl odmah prvog dana pa da ne ispušim kao što je već znalo da se dogodi

i jutros napravim takav plan da odem biciklicom do izlaska iz centra na drugu stranu, tu vežem pony pa otrčim nekih pola sata pre lidla jelte

nisu me mučili listovi, možda odem na još jedno trčkaranje popodne

ugovorimo logistiku da se posle mog futinga nađemo na pravom mestu u pravom trenutku, uđemo u lidl i aktiviramo kupon 10% popusta kad prccccccc ništa od bici artikala nije došlo!

i šta ćemo jadni, uzmemo koješta drugo pa mi zafalilo još nešto u korpi jer vidim da neću celu uštedu ostvariti, i na kraju uzmem (poslednji komad na akciji -50%) onaj set sa 4 utičnice koje se daljinskim pale i gase

taman za reflektor u bašti a i za punjač od e-bike-a koji stoji u letnjikovcu, da mogu sve to iz spavaće sobe da upalim i ugasim

imam još jedan reflektor koji stoji nenamontiran već godinu dana, taman će i za njega ostati jedna utičnica a znam i gde ću da ga stavim

pao je brdski segment, ali ne i Kadinjača

svet je bio normalan pre Strave

sećam se da sam jednom udarao recke kao kad igraš tablića, četiri uspravne pa jedna popreko, to je 5

pa sam tako na listu sveske brojao koliko puta smo u dnevniku treninga prešli biciklama 100km, 150km...

i mislim da je samo tih od 150, tačnije 149 jer je to bila omiljena dužina do jedne česme ispod planine RUdnik, da je dakle samo njih bilo preko stotinu

nekada je duvao vetar odavde, nekad odande, nekad bočni pa nas zezne u oba pravca, ali bilo je puno puta da smo se satrli u jednom pa poludeli u drugom pravcu

pičiš i maltene nigde ne siđeš ispod 45 na sat, još kad te prođe šleper odeeeee brzina pa ceo kilometar ideš preko 50

ko zna koliko bi tu bilo segmenata, kruna i krunica, KOMova i QOMova.

danas odu na vožnju pa se odmaraju pred svaki Segment, pa raspale iz sve snage, pa im je ostatak vožnje recovery

imamo i onih koji samo zbog Segmenta izađu iz kuće, baš takvog jednog ovde u gradu

pre par dana sačekao olujni vetar s istoka, pa zaleteo obilaznicom par kilometara i eno ga sad prvog na segmentu, to mu mnogo znači

bar da je nešto išao nego 45 km/h

uz onakvu oluju bajo moj sve ispod 50 je sramota a ne da se ponosiš

a iza drugi treći četvrti isto tako nagazili sa vetrom u leđa ali se vraćali sa vožnje od 60km pa im to bilo prosto usput

voli duša da je prva na listi

i juče vidim tog Opsednutog da je merkao jedan segment koji sam ja napravio, šaljivog naslova, sa dosta strmih delova kroz šumu 

prosek uspona nije prevelik, ali je pomalo nervoznog profila a i teren je dosta tehnički sa kamenjem i korenjem na mestima

(imao sam tu rekord ali ne mogu da ga nađem, valjda mi stoji aktivnost na "private")

i odmah popodne odem biciklom do tamo, iako umoran od jučerašnjeg trčanja i bez kafe i pametne pripreme, rekoh da ja ustrčim da koliko god pomerim krunu, da mu malo zagorčam život

tako sada ispred šestorice koji imaju vreme između 12 i 13 minuta, stoji moj uspon od 10'44''

vidim na grafikonu da sam srednji deo koji je ravan i "trčljiv" išao samo po 4'40'' što je naravno više nego smešno za nekakav napad na rekord, tu bi moralo da se maže puno brže ali ne juče, nego nekog odmornijeg dana na proleće

bez dobrog naslova nema ni dobrog bloga

sa onom jučerašnjom jurnjavom sam stigao do 72km a prošle godine sam imao 149 u martu.

dakle dosta ću razbiti ako ovako nastavim.

jutros pa po kiši samo biciklom do lidla i to u pravom trenutku jer sam ujedno uzeo novi katalog i skontao da će od sutra biti dosta stvari za bicikle, a ujedno sam ostvario kupon od 10% popusta tako da eto na šta će da odu pare, nigde gume nisu tako jeftine kao u lidlu jer dobijem dve unutrašnje za manje nego što je komad na buvljaku ili u prodavnicama.

tako da ćemo da opet napravimo malu zalihicu.

nije loše čak ni ono sedište za 8 ojra, najuže od tri u ponudi, a posebno za te pare.

no nije sva sreća i forma u kupovini gluposti, nego se mora malo i trčat.

tako da mi popodne ne gine neko odloženo (ne)zadovoljstvo, zavisno od toga da li (ne)će padati kiša jer sam delimično i zbog prognoze pomerio trčanje sa ovog omiljenog jutarnjeg termina.

kao što sam i juče, ha!

pokisao na bicikli kao miš (zašto uvek siroti mišek pokisne u izreci???) pa sam sedeo par desetina minuta ispod pečurke kod veštačkog jezera i nakon toga se sjurio nazad u grad po ivici puteva i ulica gde se prvo donekle prosuši asfalt.

taman imam sledeće patike koje su po redu za pranje, ono otkako sam shvatio da patike mogu da se peru na svakih 100km, tako da sam i juče nosio mizuno vawe sky i pomalo su me zbunile jer su mi se čuli koraci kao kod onih "foot slapper"-a a to nisam primetio ranije tokom prvih kilometara.

možda sam samo trčao čudnom tehnikom, iz nekog razloga, a možda se i po kaldrmi čuju na drukčiji način.

za sada sam u plusu

da ne kažem pozitivan.

jedno je kad si pozitivan u vezi nečega, a drugo je kad si pozitivan na nešto, to sam hteo da kažem.

lepo je biti pozitivan ako se ne radi o nekoj bakteriji ili virusu.

ili trudnoći.

gledam čemu služi ovo "screen lock" na tastaturi kompjutera pa mi se ne sviđa odgovor chatGpt-a jer ako ja i stisnem to, ništa se ne dogodi, i svako može da dođe i da ga stisne opet i isključi.

tako da ne radi ništa.

nema veze.

juče je bio malo neuspešniji dan od današnjeg jer su me neobjašnjivo bolele noge i nije im se maltene uopšte trčalo pa sam napravio neku mrljavu hajk/jog kombinaciju pa sam jutros morao na popravni.

malo sam se zaleteo ali ok...

negde na pola kruga sam uzhodao jako strm uspon da se ne satrem pred posao jer imam nešto malo više da radim od uobičajenog, pa sam dalje skočno dotrčao nazad kući.

sat tempa, neloše.

stigao sam blizu kilometraže koja mi je potrebna za pola Marta kakav sam imao u 2023., tako da mi trenutno taj zadatak deluje lak, naravno ako ostane ovako lepo prolećno vreme.

uostalom do kalendarskog proleća imamo još samo desetak dana, tako da ovaj "proleće umesto zime" bonus više neće biti bonus, nego nešto uobičajeno i redovna pojava.

šta je bilo jutros u 08:00?

pa prošla je trećina meseca, 10 dana i 8 sati.

baš sam trebao pošto poto da što više pretrčim pre 8h ujutru,

štaviše mogao sam recimo 5km pre 8 i još toliko posle 8 (u prevodu da krenem na trčanje negde oko/iza pola 8) no eto, prilika je propuštena

spremio sam se za trčanje i otišao biciklom do periferije gde je obično vežem, no tu mi se učinilo da su mi se noge BAŠ lepo odmorile juče pa sam produžio biciklom dalje uzbrdo veselo dodajući gas.

kakva početnička greška!

no eto, stigao sam dalje nego što bih trčeći, 

taj argument uvek stoji i nepobediv je.

čak i onih nekoliko puta kada sam pretrčao 50 i više kilometara u cugu, mogao sam biciklom preko 150 tako da obrni okreni koliko god pretrčiš, uz isti napor možeš ihahaj više biciklom, a da se pride manje umoriš.

no ako fantaziram da i ove godine otrčim Beogradski, morao bih malo više da trčim.

prošle godine sam spasao stvar tako što sam u ponedeljak pred maraton otrčao dužinu od 31km i to mi je nekako baš pomoglo, i glede nogu i glede glave.

šta li će ispasti ove godine, videćemo.

za dve nedelje je novosadski half, da li ću ići ili ne, zavisi od koječega, kao i da li će mi se trčati 21km ili frtalj (10.5km).

dva dana odmora back to back

juče je bio kao odmor, malo bajka malo hajka

ništa trčanja, a nisam ni planirao

danas sam pak svašta planirao ali ono glavno nisam uradio

nakon tradicionalne jutarnje šetnje sa psima i pogrešne užine (nisam skuvao kafu!) sam rešio da odem na ono najlepše moguće trčanje koje kreće i završava se na 24km od kuće

čak smo pre mesec-dva kupili i e-bike da mogu da stignem na taj start/cilj trčanja bez da se satrem na mtb-u, no jutros je pak lola uzela tu biciklu da bi negde izvan grada stigla da nahrani neke ostavljene psiće objavljene u lokalnoj grupi na fejsu

tako je meni opet ostao isti onaj traktor zbog kojeg sam odustao od desetak sličnih pokušaja u azadnjih nekoliko godina jer se prosto previše umorim dok do tamo dođem pa mi više nije do trčanja

isto je bilo i danas, vetar me je toliko samleo da mi je u zadnjoj trećini odlaska po razrovanom kobajagi asfaltu prosek pao sa skoro 20 na tek malo preko 17 km/h

da mi je neko rekao da je tako sporo moguće uopšte ići biciklom, nasmejao bih se od srca

ali eto

vetar je bio toliko jak da mi je na momente delovalo kao da stojim u mestu i vozim trenažer :-)

jedino pozitivno je što u povratku nisam okrenuo pedale pošteno, e to je već delovalo kao da sam na skuteru

uz još malo levo-desno sam stigao do skoro 60km što uopšte ne deluje loše za jedan lep prolećni dan, no eto, nakon dana odmora sam zamišljao puno više

čak ni litar kole zero kupljen u prodavnici negde na 15-om kilometru nije uspeo da me "podigne" i malo mi pomogne kroz taj vetar

a šta ćeš

teku bitke teku porazi

opet mućak, kajgana od mućka

najzad jedan dan po mom ukusu!

juče popodne.

ima ta jedna kafana izvan grada, 12.5km od kuće, ušuškana u brdašca pored rečice koja vijuga, i u toj kafani obično bude dobrog pečenja.

pa rekoh, odoh ja u nabavku, biciklom ću do tamo, pa otrčim sat vremena neki krvoločan krug gore-dole, pa kupim pečenje i dozujim nazad kući.

e sad, od svega je samo trčanje ispalo kako valja, veoma sam zadovoljan.

jako težak krug ali noge poslušne kao u lipicanera, odradile posao.

bila je dobra i vožnja na tamo, jeste da je smešna bicikla s korpom ali vrtuckao sam živahno i nisam na trčanju osetio tih nešto više od pola sata rada.

osim toga, mućak. 

pečenja nije bilo pa sam uzeo neke gulaše, ajd to više manje nije katastrofa.

ali mokro sve na meni, povratak u vetar, nisam znao da li ću pre dobiti upalu pluća ili upalu mozga.

pa obučem dres dugih rukava ispod a preko njega mokru majicu pa tanak šuškavac koji baš i nije šuškavac, ne vredi, hladno.

pa obučem šuškavac do sebe pa preko njega taj dres dugih rukava pa skroz spolja tu majicu, rekoh bar nek me malo štiti od promaje a i neka se usput suši na vetru.

ne valja.

pa uzmem jednu od onih kesa u koje su mi spakovali 4 porcije gulaša, rascepim je i navučem na glavu, pa preko nje kapuljaču i preko kapuljače mokar kačket, da sve to pritisne i zaptije, a ostatak kese vežem oko vrata kao šal.

nekako tako smešno spakovan uspem da dođem do kuće, čak su mi se i šake zaledile.

gledam u korpu ispred sebe u ona 4 paketa zaleđenog gulaša pa rekoh evo i odavde me tuče hladnoća.

pa mi dođe smešno.

osmi mart, dan mladosti

dan žena mora biti dan mladosti jer ne zove se dan baba zaboga

meni je počeo tako što sam odneo cveće ali na malo čudno mesto, naime sutra su Zadušnice pa smo skoknuli do groblja da malo očistimo i operemo spomenike a usput i ostavili cveće jednoj babi dvema majkama i jednom ocu, šta će ogrebao se i on ni kriv ni dužan

obzirom da do groblja imam nepuna 4 kilometra nisam se nešto silno natrčao a doduše nisam ni trčao nego samo lagano trčkarao, A EVO I ZAŠTO

juče sam bio nezadovoljan onim polu trč polu hajk sendvičem, a uzgred i istim takvim prekjučerašnjim, pa sam popodne u pauzi posla otišao na kratak dodatak

otkaskao do pomoćnog stadiona, tamo uradio deset sprinteva po dijagonalama, malo se istezao i hladio pa opet dokaskao nazad kući

izašao mi je prosek tih dijagonala 3'14''/km, s tim da su prve bile sporije, onako "na hladno" pa mi je prosek pokazivao od 3'30'' polako prema 3'20'' i na kraju se smirio na 3'14''/km

ako mi je u poslednje dve spao sa 3'18'' na 3'14'' to bih sad mogao u excelu da izračunam lako, koliko su bile brže poslednje dve od prvih osam, ali me mrzi

jer ionako koga briga, po džombastoj travi i usto vlažnoj, i najpogrešnijim mogućim patikama jer sam mislio da ću samo trupe trupe otruptati još koji neobavezni kilometar

pa sam tako sprintao u najtežim i najglađim patikama, đonovi su im tek nešto malo manje ravni nego na patofnama

no eto, bilo je zanimljivo

idući put ću u nekim boljim patikama, baš da uporedim eto

još jedan "oće-piški-neće-piški" dan

nekako mi je oduvek bilo lako da kombinujem biciklu i nazovi-humanitarni rad

ponesem u bidonu vodu ili granule, u torbici nešto salame, svratim na neko mesto gde ima ostavljenih pasa ili štenaca, nahranim ih i produžim dalje

ič mi to ne utiče na trening zabavu provod izlet performans štagod

no kombinacija trčanja i toga mi nekako ne ide

prvo moram biciklom do negde, da ne trčim od kuće natovaren

od najdalje ravne tačke krenem u brda pa tražim prečice da što više idem po azimutu

azimut je za prave baje, izohipsa je za plačkice i sraćkice

e sad, kad je lepo vreme, još i pomoz bože, ali ovako...

na bicikli mora šuškavac, pa ga posle nosim ili u rančiću ili u ruci ako ga povremeno oblačim

danas je bilo i kišice usput

ranac stoji na leđima čvrsto, kada nosim onaj salomon, u protivnom skakuće kud on oće

pa uzbrdo toplo nizbrdo hladno

ako kombinujem hajk i trčkaranje onda je temperatura (moja) ravnomernija, uzbrdice uglavnom prošetam a nizbrdo strčim pa se nit pregrevam nit hladim naročito

problem je što na kraju sve ispadne neki čušpajz bicikle trčanja i hajka pa to treba rastumačiti na kraju, više vremena mi prođe u računanju koliko sam čime prešao nego na samoj aktivnosti

trt

nakon jučerašnjih kolko beše, 4km trčanja i 7km hajka, danas sam ubo malo bolji skor od 8km trčanja i 5km hajka, a našao sam i poslednju prečicu na tu stranu koja uopšte postoji, tajnu mi je odao seljak kojeg sam sretao nekoliko puta pa se maltene i upoznasmo

hej ovo nije ni tako loše, da je 20 puta duže ispao bi UTMB

jer kontam da i tamo ljudi pola hodaju pola trčkaraju, e jedino da je sve po danu bilo bi okej.

krenem ja sa idejom da otrčim barem malo barem u povratku barem nizbrdo, i napravim neki krug po brdašcima da se podsetim par prečica.

i lako sam ubo, jesam bio u laganoj dubiozi jednom prilikom ali sam od 4 prečice prošao kroz dve poznate, jednu sam otkrio slučajno jer je to praktično drugi deo Y ipsilon prečice a znao sam samo jedan krak, dok sam četvrtu prečicu usrao jer nije ni bila naročito prohodna, bolje bi bilo da sam se držao glavnijeg puta nego što me je zavarala neka stazica koja se ubrzo izgubila i pretvorila u šiblje i šipražje.

ceo izlet sam snimao na stravu putem telefona, a trčanja sam neovisno snimao garminom i stiskao pauzu/rec pa sam tako odmah znao koliko sam ptertčao bez da u grafikonu hajka moram po kadenci da analiziram i sabiram sto po sto metara.

pa mi je ispalo 4km trčanja i 7km hajka i stigao sam taman na posao, knap ali stigao.

mršav dan po kilometraži, čisto sumnjam da ću popodne opet poželeti da se tuširam posebno ako bude najavljene kiše, no ako ne bude moglo na biciklu ipak mi ne gine neki hajk sa trčkarajem.

mućak!

nisam pošten što sam ovaj dan nazvao Mućak jer mućak nikom ništa nije kriv, niti je njemu ko kriv, mućak je prosto mućak i ne možemo ga prozivati ni pričati loše o njemu, paaa, on prvi ne bi voleo da bude mućak.

nego sam ja zabrljao sa hoću neću i na kraju ispadoše tri vožnje u jednom danu a ništa trčanja.

doduše prva ranojutarnja juriš vožnjica bi mogla da se podvede pod ve o dva maks trening, iako je bila na smešnoj bicikli za te stvari.

mislio sam u jednom trenu da je to neloše, da ću se odmoriti za sutra pa udri opet u trč, no mućak.

pomisliš da će nešto biti lepo (recimo jaje) kad ono mućak.

mic po mic sam ipak nešto napravio u nogama i to nešto se obično zove umor, barem mu tako tepamo.

tako da će sutra opet biti pomoz bože dan, fingers crossed što bi rekli anglozi.

kad se sad nisam šlogir'ooooo

kako je moćan osećaj kad razvališ neki segment na stravi pa si sav ono u fazonu vau ja profi.

i onda skontam da je na tom nizbrdo delu puta kratkom par minuta rekord bio 4'12''/km, moš mislit koji je to rang rekreativca držao, mislim... n i z b r d o !!!

i onda se ja zaletim, činilo mi se da ću sebe samog petom u potiljak pogoditi koliko sam se razmlatarao.

i skontam evo kod kuće da segment jesam oborio i da sam ludovao dobrih 3'35''/km pa se setim da sam trčao hiljadarke ispod 3' i to više puta, i uopšte se nisam ovoliko trudio :-)

a evo piše mi i da sam oborio rekord na 400m koji sada iznosi neverovatnih i naučno-fantastičnih 1'26'' pa se i tu setim da sam jedne zime na Divčibarama trčao po snegom pokrivenom, blago nagnutom putu dvadeset 400-stotki i da sam prstom u sneg upisivao ono preko minuta tipa 24, pa na drugom kraju 12, pa na gornjoj tački 25, pa na donjoj 11, i tako par sekundi gore-dole mi je još uvek prosek bio ispod 1'20''.

no dobro, brzine se menjaju, nekad smo sve mlađi a nekad sve stariji, nekad sve lakši a nekad sve teži, sve to ide u rok službe, ali da sam se ovoliko založio da bih ugledao 3'35''/km tokom ta dva minuta, prosto mi je još uvek smešno.

al dobro, smeh je kažu lekovit :-)

ps

za sve koji žale za nekim toplijim krajevima i zimskim pripremama, 

izgleda da je kod nas ubedljivo najlepše vreme

opet prečice

nakon dana polu-odmora u kojem sam dvaput izašao city-bikeom a da ni sâm ne znam zašto, jutros sam logično bio odmorniji nego uobičajeno pa sam to iskoristio za jednu avanturicu.

naime kad si umoran, nema ništa gore od toga kad probaš da prođeš nekom prečicom pa ne uspeš, pa onda treba iz neke rupe izaći nazad u život što je poprilično teško kad si umoran, onda ti je i motivacija nikakva pa se takva razočarenja pretvore u agoniju hajka i samosažaljenja.

a kad si ko zapeta puška, ništa ti ne smeta, možeš deset puta strčati u potok i istrčati nazad na breg i ništa ti ne smeta, čak ti bude pomalo i zanimljiv taj mazohizam.

umesto da se razočaraš, ti si opet zadovoljan eto jer si skontao kuda NE može da se prođe.

i tako sam "ubo" jednu prečicu koju sam oduvek merkao, spojio sam dva puteljka preko dve livade nizbrdo pa uzbrdo i bile su povezane nekakvim mostićem tojest preko velike cevi je navučena zemlja pa ni ne primetiš da si prešao potok.

molto zadovoljan, da ne kažem veoma soddisfatto.

eto nakon 10 još 11km u martu, ovo ide na dobro.

obzirom da sam u januaru i februaru imao 171 i 172km, u martu bih mogao 173, he he.

prošle godine sam pretrčao samo 149km, šta li sam radio celog marta bog bi ga znao.

možda je to bilo ono kada je kraj zime bio lep, a posle toga opalila kiša pa proleće nije došlo do jula.

veliki mislilac Antiša Zjec

mislio sam da sam umoran pa nisam ni ostavio biciklu na jednom od standardnih mesta gde to radim, nego sam samo produžio dalje umesto da trčim.

i napravio city bike-om krug od 20-ak km po bregama oko grada, i da vidiš čuda izgleda da nisam bio naročito umoran jer sam bez po muke uzišao i gde sam mislio da neće moći, pa sam izgleda morao i da trčim.

ali nisam.

subotom nemamo pauzu na poslu jer radimo kraće, a dan se valjda dovoljno produžio jer ako garmin kaže da sunce zalazi u 17:27 to bi trebalo da znači da će u sunčanim danima da se lepo vidi negde do 18h, što je već ihahaj produženi dan u odnosu na prosečan zimski.

ovo februarsko leto je bogom dano za treniranje pa bi i to trebalo iskoristiti.

nisam ni stigao da pogledam koliki mi je cilj za mart, ko zna koliko li sam pretrčao prošle godine.

znam da sam u aprilu pretrčao nešto mnogo, i toga se već pomalo plašim :-)
ovo "cilj" za mart zvuči smešno kao u lidl aplikaciji, vaši ciljevi haha, nakon 10 hiljada dobijete bavarsku perecu za 1 dinar, a nakon 15 čokoladu sa karamelom ili sok od breskve.

hrvatski bog Mars

Mars je planeta koja u astrologiji predstavlja početak, entuzijazam, energiju, fizičku snagu, vitalnost, ponos, hrabrost, žestinu, strast, želju, akciju, agresivnost, bes... Mars ukazuje i na preduzimljivost i na preuzimanje inicijative kako bi stvari krenule da se dešavaju.

tako sam ja utrčao u mart kao da sam pao s Marsa, divljački moćno i ubitačno.

new balance minimus koje sam kupio samo zato jer je Krupicka trčao u njima, pa ko velim vidla žaba da se konji jašu pa i ona stavila sedlo na leđa.

ovo je bilo drugo od trčanja "kao u starim danima" gde trčim apsolutno SVE, bez obzira na nagib i podlogu.

i uz njive i niz livade i niz šumu i uz kamenjare, prečicama kuda nema puteva nego samo po azimutu od tačke a do tačke đ i rokaj.

izašlo mi je malo preko 10km i prosek oko šestice, da sam pet kila lakši bio bi i prosek bliže onom "u starim danima" no šta je tu je, pivo je izgleda preveliki izazov kojem je teško odupreti se.

a uz pivo može i malo pečenja jelte.

na jedvite jade

šta je to jedvit Jad, i da li je dvit jad dvostruko veći?

što bi rekli englezi yadda yadda, ili crnogorci viđu jada

ukratko stvari stoje ovako

juče popodne sam uspeo da premašim i sebe i februar 2023. tako što sam na yedvitte yadde pretrčao nekih 5.6km koje sam upisao kao 6 jelte, i tako sam stigao do 167, što znači da je cilj iz 2023. premašen (tada sam imao 165)

no tih 165 je prošle godine značilo 165/28=5.893 km po danu,

a sada bi ako danas ne otrčim ništa ovih 166.6/29 bilo 5.745 km po danu, što mu opet dođe nekakav poraz

tako da danas MORAM pretrčat još koliko mi fali, 4km, da bih tako stigao do 171/29=5.896 km 

yesssssssssss
čitavih 3m po danu više

mali korak za čovečanstvo

doduše moram 4.4km da bih nadoknadio onu krađu od juče kada sam lagodno zaokružio

štaviše kad već izađem napolje (za 5 minuta) kontam da će mi se ambicije uvećati, možda stignem i do 6.4, ko će ga znati

APDEJT APDEJT ČUJTE I POČUJTE

ipak je ispalo 5.4km, 

dok sam prolazio pored stadiona dunulo mi je da uradim neku dijagonalicu pa sam nekako "odradio" dvadesetak a prosek od 3'50''/km po džombastoj travi u ravnim patikama koje se klizaju ne govori mnogo više od hiljadu reči

tako sam u februaru 2024. pretrčao 38 metara po danu više nego 2023.

šarene pilule za li lu le

hteo sam naslov DVE PILULE ali mislim da sam ga već prečesto rabio

juče mi na tastaturi nisu radili ertz, a danas mi ne rade uiop

pa sad imam dve tastature, staru veličine teretnog voza koja klopara kao da se sapliće na svakom koraku, i ovu noviju nemu, tihu, ali zaboravnu

eto

juče je ipak ispalo kao u najavi, ali puno bolje

iz lidla juriš najbližom uzbrdicom koja je prvo ulica pa je posle par km lep širok makadam kroz šumu i na kraju se pretvori u kolski strm i grbav put kojim i traktori jedva prolaze, naročito kada uraste u korov pa se suzi na pola metra

no ja sam samo pičio do vrha tog pristojnog puta, svo vreme začuđen kako mi tako dobro ide jer sam držao tek nešto malo preko petice po km

u jednom trenu sam hteo da zastanem jer mi je bilo pomalo poteško no rekoh napraviću segment na stravi pa da se ne obrukam

gore navr brda ima jedan napušteni kućerak i pored njega klupa i sto od dasaka, sa pogledom na šabački magistralni put koji ide po paralelnom brdu

tu sam malo zastao, tj zaseo, pa napravio pauzu

nakon toga se sjurio nazad ka lidlu gde mi je bila bicikla, 

kao što sam uzbrdo držao malo preko petice, nizbrdo sam malo preko četvorke

uzeo sam one mizuno wave sky, mekane su i one, ne mogu se požaliti

    

jutros opet u njima, 

sada 9km a juče sam imao 8km (4 up i 4 down)

danas sam pak imao 4.5 + 4.5km, A EVO I ZAŠTO

naime negde u najdaljoj tački sam zastao da se istegnem i u trenu izgubio svaku motivaciju da više trčim

rekoh ajd vratiću se kući prugom pored ind. zone, lagano pjehe od pravca beograda

i nakon parsto metara spazim neke silne radove i skontam da je cela ex-fabrika Srbijanka isparcelisana i tu se pravi desetak raznih firmi i pogona

malo sam zavirivao malo protrčavao, i kroz jedno od naselja zatvorio krug, tako da mi se motivacija nenadano vratila pa sam ipak nakupio pristojan broj km za jedan bezvoljan trening