vredi se ponekad i žrtvovati

skratio  sam vožnju pa sam se umesto u devet i malko vratio u osam i malko (50km umesto 60km, hajd neću sa plakati) samo da bih stigao do lidla

jer mi je u app pisalo da imam manje od 24h da iskoristim kupon -10% i šta ću jadan, to je taj mučenički život koji vodim

usput gledam kad je maraton na olimpijadi ali nije skoro, skroz je tamo negde

a lola našla kada je biciklizam, eto super

mislim do bi gledao biciklizam sad kad je PodGaćar odustao od olimpiksa ali ajd

već će neki luzer da se okiti njegovim perjem

no pre lidla ipak sam stigao da odmotam nekih 50ak kilometara, tu po lokalnim brdašcima

kao i pre neki dan kada sam brinuo da ne idem uvek istim putem u istom pravcu, e baš tako danas nisam brinuo pa sam istim putevima u sreći i zadovoljstvu prošao po ko zna koji put, s tim da to nisu magistrale nego skroz neki tamo zabucani puteljci

ali na karti piše da ima asfalta

pa ako piše onda mora da je tako

ne umem to da ukucam

ima ona aplikacija vejz ways putevi ali se zove waze

e tu sam ukucao kud je neprohodno

no većina koristi gugl mapse i onda se svašta događa

prošlog vikenda dve žene iz kanjiže zapucale od oglađenovca ka koceljevi i usred prašine i kamenja me pitaju da li ima dalje puta

rekoh kud vas vodi tuda će vas i odvesti, samo što ćete morati da operete auto, a i da ste išle OKOLO stigle bi sat ranije, ali eto, ovuda piše da je bliže pa možda je zaista i bliže, nekih pet metara

ali nakon pet kilometara kroz prašinu

sunceti kako smo bili pametni dok nisu počeli da nam prodaju pamet u pakovanju telefona na 24 rate

day off onn off onnnn offffff

nakon onog leptir vozikanja gde sam sim tam amo tamo zig zac cicken macken krivudao i napravio pet osmica, prosto mi nije ni bilo do nekog TRENIRANJA

pa sam se utešio šopingom

prvo sam sa drugom iz starih dana koji sad ima bici klub i servis, ugovorio dostavu deset unutrašnjih guma 29 inča ali onih ultralajt koje su samo par grama lakše ali zato duplo skuplje od mesnatije braće

plus sam ga pitao gde se nabavljaju one sokačarske čobanske čarape do pola lista kao što voze svi moderni čobani i sokačarci, jer imam na dva mesta iznad skočnog zglova po jednu malu kvržicu za koju sumnjam da je proširena unutrašnja vena, pa ko velim za svaki slučaj

imamo mi dogovor s njim da on pošalje predračun pa onda lola to uplati sa računa od firme i tako ja bez troškova samo sačekam kurira i preuzmem pošiljku, baš mi je težak život moram priznati, svaki čas izlazim na ulicu

u međuvremenu mi je stoti put crkla ili pricrkla tastatura jer neće da mi se otkuca pola gornjeg reda u smislu qwer pa se otkuca tzu pa onda neće iopšđž i nekoliko puta sam je već oživljavao i čistio i ugasi upali istakni kabel utakni i evo malopre sam skoknijo tu čitavih 30 metara do prodavnice komp opreme i uzeo sam ovu novu bežičnu membransku tihu i seksi, prosto kao da si je izvadio iz lapa topa pa je tako abortiranu spustio pod moje

ma poezija čitava

još samo da imam trčaćih avantura za napisati a ne samo ovih šopingovskih

da da da između svega sam prvo ujutru 20 pa popodne 22km e-bićikletom prozujao po brdašcima oko grada, onako fino nežno lagodno i mirišljavo, da sam i gore i dole, a noge da me ne bole, eto i stiha

istra vs. plitvice

baš sam pre neki dan zamišljao kako sam u istri jer mi je neki predeo delovao slično, a danas sam više bio na plitvicama jer upadoh u krajolik sa pogledom na neke maglovičaste kotline

u gradu svanulo +23, najavili kišu, krenuo sam sa idejom, tačnije jedinom idejom, da pratim pojavu eventualnih oblaka i sa koje strane stižu, i da se nešto mnogo ne izglupiram jer opet imam onako solidno da radim na poslu pa ne bi trebalo da se upropastim na vožnji

druga ideja, ništa manje važna, bila je da napravim takav krug da ne idem stalno istim putevima u istom pravcu, recimo da se vratim nekud kuda obično odem iz grada, ili obrnuto

obzirom da sam sve planirao u hodu to jest u vožnji, još i nije loše ispalo

nekako mi je fino išlo, mislim da sam pozadi kad pogledam one zupčanike uglavnom vozio na jednom bržem od uobičajenog i samo sam na jednom usponu stavio na najveći zupčanik no pokazivalo mi je 15-16% tako da se to više manje ionako podrazumevalo

napravio sam nešto malo preko 800m uspona (nije ni malo, piše 824) na 61.7km puta a ni prosek od 21.7 nije loš za mtb sa širokim gumama, štaviše malo su me i zatezali listovi i još ponešto nakon povratka kući no ništa što dobra užina ne bi mogla da uteši

prosto da ne poveruješ da sam opet zadovoljan

najveći "uspeh" mi je bio što sam pronašao jednu prečicu od nekih 3-4km kojom sam samo jednom u životu prošao ali nizbrdo, i sada sam eto skontao koliko je to strmo kada ideš uzbrdo, heh, ko bi rekao

kakva dubioza

ili će pre biti plitkoza

vrtim unazad na euroasportu i tražim najveći broj

etapa broj 21, 20, 21, 20, 21, ... ,

izgleda da je ova 21 poslednja?

pustim, kad ono hronometar

ajd nema veze, pomalo je to dosadno ako nema malih razlika pa da neko nekog ugrozi, ovde je sve već rešeno i nameračili smo se da gledamo sprint i to poznato tradicionalno ludilo poslednje etape jelte

u nekom trenu mi sine da upalim na telefonu cyclingnews i da pogledam gde je nestala ta poslednja etapa u parizu

kad ono cvrc, piše da se završava hronometrom jer je pariz zauzet zbog olimpijade

tako je ispalo da smo gledali pretposlednju etapu koja je ustvari bila poslednja

sutra bože zdravlja opet na biciklu, najavili su kišu ali tek kad stignem kući oko 9-10h, valjda me neće "uhvatiti"

inače sa onim trčanjem kroz vrbake i kuruze sam izašao na 30:4 km kada uporedim sa prethodnim julijusom

pitam se zašto me ovoliko bole noge, a bolje da se pitam koliko li su me bolele prethodne godine

a tek avgust?

haha

zabave nikad manjka na ovom kanalu

oče, griješio sam, trčao sam, spasi me

otkud ovaj bol u nogama

kao da nisam sto godina trčao

a nisam dvesta

tu negde

sigurno dobijam prošlu godinu kad sam ono kako beše u letnjim mesecima 74 47 7 4km, stoput sam se hvalio pa opet zaboravio

ovaj avgustus je pokidao

danas čitavih osam kilometara

trčanja, hej!

nego ovako

morao sam da završim taj zid gde je montiran novi bojler

pa prvo treba nalepiti trake one uske da boja ostane u pravcu

pa treba umotati bojler u najlon onaj molerski

pa treba prekrečiti zod levi zid desni i plafon iznad

pa treba poskidati trake i očistiti sve

usput sam i oribao merdevine, naravno NAKON svih radova a ne pre nego što sam ih onako buđave uopšte uneo u kupatilo (smajli koji prevrće oči)

eee nakon toga sam imao premalo vremena za vožnju i rekoh idem peške tojes delimično trkom da nahranim one psiće

ponikom prva 3km iz grada pa odatle kâsom

usput mi je sve delovalo lako

ali kad sam se otušnuo (douche') i stigao na posao

kuku lele

sve boli

bruks jedne bruks druge

stigao mi kao vernom kupcu kod -30% kod jednog sportskog prodavca, i krenem da gledam čega ima

kačketa nema da valjaju, šorceva takođe, pogledam patike mada ih imam i viška a ne manjka

odaberem po izgledu neke bruks hyperion tempo, pa nakon čitanja recenzije skontam da mi takve ne trebaju, iako su prelagane ali piše da su i preravne

onda pogledam neke hyperion max ali one nisu onoliko džabe jer i nakon koda i popusta izađu na 85 evra dok su one tempo bile ispod 60 ojra

da su ove bolje onoliko jeftine ne bih ni razmišljao, tek koliko da ih isprobam i napišem stručnu reportažu i utiske, no nekako mi se na tih dvocifreno hiljada dinara lomi piroćanska genetika

plus me nervira što mi nešto tamo smuljaju kada uđem u Korpu

nakon što dodam patike od 15,000 oni mi prikažu 14,200 jer imam neke poene od ranije

a nakon što ukucam kod za 30% popusta oni mi prikažu 15,000 - 4,500 = 10,500, A GDE MI JE ONIH OSAMSTO DINARA SA KARTICE

eto tačno toliko mi fali, da su 9,700 uzeo bih ih bez previše oklevanja obzirom da koštaju duplo toliko u amerikama

valjda ću danas odgledati manje pogrešnu etapu

malo sam zbrzio malo skarabudžio neki treningštajn jutros, od svega po malo

prvo sam pojurio magistralom pa ugledao munju i čuo grom negde levo, pa sam zbrisao desno gde je bilo plavo nebo

iz prve varošice nakon 20km sam otišao jednim obilaskom koji je više nego težak sa delovima od 15% uspona, gde sam na usponu od 2080m napravio segment

kasnije je neko to preuzeo trkačkom biciklom pa je stigao 3 km/h brže od mene

danas sam se opet malo potrudio no koliko god se trudio 15 kila je 15 kila mtb-a tako da sam prepolovio taj zaostatak ali ga nisam naravno dostigao

fali mi nešto malo više od 1 km/h proseka, no imajući u vidu da je cestovna lakša 5 kila i brža 3-4 km/h, očito je da mi ne bi bilo problem da se okitim tom "krunom"

možda je ovako zanimljivije haha

nakon toga sam uz potok malo po asfaltiću malo po makadamu došao podno još jednog uspončića, videću ima li tu segment UP jer se samo sećam da sam napravio DOWN prošle godine

mada mi se tu već nije jurcalo jer sam iovako jedva izašao, mislim da sam na mestima video i 16%

guzim tako uzbrdo i razmišljam kako je nizbrdo delovalo puuuuno kraće, samo neke vratolomne tesne krivine i dok trepneš već gotov spust

nakon još nekoliko goredoliranja u polukrug da bih još malo produžio vožnju, bio sam spreman za posao i bogme kao što sam se i nadao, umorih se u prva tri sata solidno, nisam bio glup što sam se na vožnji malo prištedeo

sad čekamo to nevreme koje kažu stiže iz slovenije

19.07. u 19:07

evo jednog divnog bloga 19.07. u 19:07

nakon onolikih bicikliranja i kilometara uspona, rekoh ništa mi neće faliti da se malo proluftiram

prvo jedna lagana rikaveri vožnjica pa skok do Lidla gde sam pokupio bukvalno sve što je ostalo od konzervi mačije hrane na akciji "1+1", mislim da sam doneo pedesetak komada

prosto sam bio ponosniji nego na sva ona 3-4 zadnja bici treninga

popodne opet odjurih bajkom do nekih kučića da ih nahranim, ovaj put nije bilo TOLIKO blata, rekoh danas ni sve ide po planu

kao po loju, što bi rekli

mada nemam pojma šta bi to trebalo da znači, ne bih po loju nit trčao maraton nit bih vozio biciklu

uspeo sam da odgledam i pogrešnu etapu Tura, ne onu o kojoj sam čitao u novostima nego neku prethodnu

kaže Armstrong da Pogačar malo preteruje, da ne mora baš toliko da juriša na svaku pobedu svaku etapu svaku sekundu svaki poen, može da postane sumnjivo

ako neko zna šta znači sumnjivo, zna Lens

da je englez, bio bi Lans ali ovako pošto je amer onda je Lens

sočivo iliti leća

a Pogačar pak reče da je ipak red biti skroman i ne porediti njegova vremena naspram generacije Armstronga a posebno Rominger-Induraina jer su bicikle suviše napredovale a posebno poslednjih nekoliko godina tako da se rekordi više ne vezuju za vozača nego za komplet vozač+bicikl(a)

vidim u zadnje vreme da su i prodavci počeli da koriste izraz bicikl, sve više, iako je zadnjih stotinak godina ovde bilo uobičajeno da se kaže bicikla, biciklica, bicikletina, uvek u ženskom rodu

valjda je logičnije ako nešto jašeš, da bude žensko, ali sada se to sve menja naopačke, dugine boje bojine duge

nemoj ginuti a nemoj ni brinuti

pa ne mora da se "gine" baš na svakom treningu, jel tako

jutros sam ustao JOŠ ranije

tojest, probudio sam se kao i svakog drugog jutra negde između 3 i 4

samo što nisam gledao vesti ko je koga ubio i zapalio nego sam odmah skočio i počeo da spremam doručak

Lola je malo gunđala jer ko normalan doručkuje u 4, što je barem par sati pre nego što uopšte stigneš da ogladniš

ali eto

izašao sam na ulicu u 4:57  a piše da sunce izlazi u 5:13 no to bi bilo da je zemlja ravna ploča a kad sam malo zamakao u brežuljke bogme sam morao da sačekam skroz do 5:40 da bih ga pri put ugledao onako rozikastocveklastog

prošao sam kroz dva mraka

prvi mrak u gradu, još sam stavio naočari za sunce jer ispod imam onaj uložak za dioptriju, pa nisam video belu mačku među zgradama

nadao sam se da ovi iz vozila vide malo bolje jer nisam bio ničim osvetljen, ko bi se još i toga setio, da navučem dve one male zvrčke LED napred belu pozadi crvenu

drugi mrak je nastao kada sam nakon izlaska iz grada ušao na običan put koji vodi ka bosni no tu ima toliko drveća i krivina da je delovalo da sam povremeno u nekakvom tunelu

potrajalo je to više od pola sata dok nisam napokon skontao DA JE IPAK DAN

od prevelike vlage sam se nenormalno znojio i cedio iako se temp. kretala oko 23-25°, u gradu sam ostavio toplih 26° ali svejedno mi je najveća muka bila ona traka za glavu koja je propuštala vodu nizvodno u naočari

hteo sam malo veći krug pa sam shvatio da zvuči megalomanski, a i izašlo bi mi preko 2000m uspona, to je ipak nešto za Nedelju a ne za običan radni dan, pred posao

čim sam odlučio da ću umesto 99km preći 72km, mirno sam seo na prevoj (1050m), povadio čokoladice iz lidla, iscedio rukavice, tu traku za glavu, dres (!) iz kojeg je takođe izašlo barem 100ml i u džepu kojeg mi je telefon bio skroz mokar kao iz bare da sam ga izvukao

sedeo sam tako i posmatrao planine na kojima se razilazila jutarnja izmaglica, još malo se osušio i sjurio se nazad u grad

izašlo je preko 1300m uspona, za razliku od onih brežuljaka gde praktično nigde nemaš BRDO ali po sitnim gore dole nakupiš i 1000m uspona, ovde se bogme osetilo BRDO jer sam skoro sve ispeo u samo dva dugačka uspona

tako da eto, nisam nešto naročito ginuo, bilo mi je bitno samo da se provozam i na tu stranu, a nisam ni brinuo, naprotiv, štaviše zadnjih 15km sam vrlo lagano odvezao već u nekom rikaveri fazonu

savršeno neplaniran dan

danas sam se probudio isto kao i juče

negde između 3 i 4

pogledao vesti

prognozu

rekoh uh ala bi bila fora da krenem na vožnju pre 5

da mi piše ono 4

pa iks minuta, makar 59

ali opet, isto kao i juče, pomazi jedno mače drugo mače

jedno drugo treće kuče

i ode opet časovnik maltene gde i juče

valjda sam POBEDIO juče sa 5:12 naspram 5:18

trt

prvi sat neobavezan, pustim kolovozom jer ko normalan ustaje tako rano

dalje se odlučio za neku varijantu oronuli asfalt / makadam

baš sam fino zaprašio bajk

kao da ima buve

pa ga zaprašio, kapirate

danas 71, juče 81km

danas 915m uspona, juče 1255m

pa dosta sam visoko leteo

a opet nisko pao, nazad na 180 nadmorske đe mi je kuća

savršeno običan dan

tako je predivna frendica nina romić nazvala pesmu

da oooo da

savršen a običan, običan a ipak savršen

pa šta sam ja to zaboga uradio?

pojačao sam ventilator na trojku, da bih mogao da kucam na poslu...

krenuo u planine

pardon

ima i uvod pre uvoda

probudio se u 4

psi levo mačke lijevo svi ti ukradu po koji minut

pa doručak pa spremanje za trening pa seri prvi put pa seri drugi put

klasika

gde ću u planine

u leve ili u desne?

jok

idem u srednje

pravo preko Sedla, tj prevoja, pa se sjurio u izmaglicu

tamo +21, a kući sam pre dva sata ostavio +25

celzija

i onda nekim sporednim puteljkom uz prugu

pa kroz neko ludačko selo krvničko manijačko

gore pa dole pa gore pa dole pa

vratim se na magistralu koja vodi ka moru, pa nazad kuda sam i došao

jedina česma koja ne "piška" je srećom bila slobodna

natočio Loli puna dva bidona

izvorske

sveti petar u blatu

bogme baš sam sa zebnjom krenuo jutros da nahranim one divlje pekinezerčiće jer je sinoć grmelo sevalo i pljuštalo (ne tim redosledom naravno) pa sam pretpostavljao da će biti blata do j@j@

usput je gde god je bilo zemlje pored puta delovalo suvo, ali sam znao da je ono blato pored reke specifično gnjecavo muljavo i glineno

no bitno je iz svega lošeg izvući nešto dobro, pa sam nakon što sam ostavio hranu pokislim ućebanim divljacima produžio parsto metara uzvodno i pronašao ono mesto gde su napravili najnoviji "gaz" tj prelaz kroz plićak

zanimalo me šta ima na toj uzvisini nekoliko metara iznad reke i ispostavilo se da tu stalno ravnaju novu zemlju koju dovlače, i sada taj plato ima već veličinu 2-3 fudbalska igrališta, sa tendencijom da bude još duplo veći

valjda će tuda ići novi deo Obilaznice uz koju će nastaviti da se načičkavaju parcele industrijske zone tojest buduće fabričice

napravio sam bogme solidan krug totalno neopterećen time što su mi noge stalno u blatu i mulju, jer sam tamo na kraju poslednje ulice ostavio pored bicikle svoje patike u kojima sam došao a obukao one neke stare koje sam umesto na đubre odneo na to mesto i služe mi samo za to

pa ih malo ugnjecam da ih više ni ne vidiš od blata pa pređem reku pa deluju čiste kao iz prodavnice, i tako nekoliko puta sve do poslednje bare na par metara od bicikle gde sam ih takođe malo probućkao i ostavio na ivičnjaku da se suše a ja iz flaše oprao noge i vratio se u onaj čisti par koji vraćam kući

ništa na stravi ali bogme natrpan dan

opće zakašnjenje

dok shvatim da sam propustio csi miami prođe tur d frans, dok se setim tur d fransa prođe tenis

naravno da ne gledam tenis, to nisam ni rekao, nego prođe

dok prođe tenis shvatim da je prošao i fudbal, i tako u krug

olakšavajuća okolnost je što postoji gledanje kablovske do 7 dana unazad, a postoji i jutjub pa odgledaš sve ako si pri telefonu (npr probudiš se usred noći) a ne pri teveu

tu sam primetio jednu stvar

ljudi sklapaju reportaže sa mobilnih telefona

jedni drugima šalju snimke recimo gola za engleze pa gola za špance, onda to nalepe u jedan klipić od 4-5 minuta pa napišu bogzna zvaničnim rečnikom FINALE TO I TO, PRODUŽENI SAŽETAK

i onda pustiš kad ono čitava papazjanija u kojoj se ništa ne vidi

srećom strpljenje je iz jaja izašlo pa pipneš jedan sažetak pa drugi i na kraju ipak pronađeš nešto što je isečeno iz teve prenosa pa makar bilo na arapskom ili jemenskom jeziku

konkretno ovo što sam noćas pogledao nisam ni skontao iz koje je države i na kojem je jeziku teve stanica

nekoliko kraćih aktivnosti i par poslovanja po kući i prođe nedelja

napokon sam izmalterisao rupu iznad bojlera i sutra bih mogao još malo da je dogletujem pa bože zdravlja u utorak da to okrečim ovom nekom fensi disperzijom

sveti petar u planini

jutros jedan planinski trening, sa ranim ustajanjem

a juče sam mogao nazvati blog Sveti Petar u kukuruzima

jer u Istri postoji selo Sveti Petar u šumi

fora

krenuo oko pola 6 iliti oko 5 i pol što bi rekla zapadna braća

mislio da ću stići na jedan malo veći krug (93km) no to sam mislio samo zato jer nisam mislio

već na izlasku iz grada sam počeo da računam i preračunavam te sam zaključio da bih mogao da skratim taj krug (ima puno opcija) da bih se vratio na vreme za posao jer smo danas upisali "predčas" pa krećemo ranije

nisam žurio, nisam se lomio ni patio, osim po loše asfaltu po kojem sam se doslovno JEDVA spustio sa 600 na 200 nadmorske, mislim da je to bukvalno najgori put u kraju

kolika je to vukojebina gora od grčkih sela iza Olimpa, pokazuje činjenica da sam u samo desetak kilometara sreo PET neregistrovanih auta koji tu ordiniraju do najbliže prodavnice ili nečije njive

čak je i onom jednom kombiju sa tablicama verovatno istekla registracija obzirom da je maltene skrenuo kroz livadu da bi me izbegao u širokom luku

naravoučenije, najpažljiviji vozači su oni iz sela Lopatanj, barem u prepodnevnim časovima

sveukupno 79km, 700m uspona, noge se ne žale na jučerašnje trčanje kroz njive

sveti petar

danas je onaj kod kojeg idemo "na istinu", barem tako kažu vicevi na fejsu

otišao mujo kod svetog petra, tako nekako

pa mu kaže, a ovaj njemu kaže

pa zaplet pa rasplet pa naravoučenije

mislio sam da ću bit umoran, bit bit bit

rekoh ništa od bicikle, dve planine i jedne brege u tri dana vezano etapno

nezasita moja ćud

i rekoh danas je crveno slovo neću na biciklu

da me ne bi onaj odozgo portir rajski nešto prekorio

nego ću na trčanje (?)

seo na bicikl pony (što ga...) i otišao 6km od kuće

u salomon prsluk ubacio granule, pa otrčao kroz livade 3km do onih kerića

juče su bila samo 4 pa sam morao da proverim, jutros je svih 5

sve pet što bi rekli rvati

vratio se sve kroz njive stazama koje sam prošle godine provalio, 

nešto mi se baš sviđaju te njive

imam i na par brda oko grada neke livade koje isto volim

skroz neka nova dimenzija, nigde nema puta a opet ima puta

već je danima suša tako da nigde nije bilo blata

napravio 7km, samo, 

ali sa 6+6 biciklom jer sam se morao i vratiti na posao ispade da sam prešao 20

gotovo Ultra

izvukoh ga nekako!

mislim na trening, a ne na nešto drugo bože oprosti

krenuo sam u 5:40, i vidi čuda, odjednom gužva

pre dva jutra sam krenuo u 6 i grad je bio totalno pust

eto i zašto, svi ti što su u 6 bili na poslu, jutros su u 5:40 bili u automobilima

a ja se ponadao...

noge su mi bile još umornije nego juče!

ništa se nisam odmorio!

no nisam hteo da se pokolebam.

imao sam vremena, jedino je problem što patnja dugo traje.

nisam popio nikakav brufen rapten tralala a možda sam i mogao

pođoh da napišem ili aspirin ali nije bilo prevruće

naime pratim na garminu merenje u realnom vremenu, zadnja dva dana je bilo +22-23 kada krenem od kuće, dalje usput bude par stepeni manje nego u gradu, čim zamaknem u prvi šumarak ili pored najbliže rečice, i posle sat vremena bude +25 gde god da sam, i dalje raste prema +30 kako se vraćam kući i kako se bliži posao u 10h

danas sam pak sa +22 stigao tek na +23 kada sam se popeo otvorenim putem na prvo brdo 300m iznad grada ali kako sam se spustio u klisuru gde se spajaju planinske rečice koje se udruže i stvore Gradac, sišlo je do minimalnih +17.7

bogme u jednom trenutku čak pomislih i da je "friško"

odatle je krenuo uspon od 14km na vrhu kojeg sam se na 1050 nadmorske zadržao na vidikovcu, srećom bilo je prerano za instagramdžije i ostale andžije

spust je bio fin, trudim se da popravim prolazak kroz desne krivine, leve mi nekako bolje idu

godinama već vozim samo po brežuljcima a ovi dugi planinski usponi traže kontinuitet i stalno održavanje veštine

kontra krug od onog prekjuče, 74 umesto 73km i samo malo manji prosek mada sam mislio da se puno lošije osećam

kažu da je bila dobra etapa

 gledaću je sutra na odloženo, šta ću

malo sam gledao horejšija kejna i divio se našoj frizuri made by vjetar, zamjeo ga razdjeljak

dan odmora i dan neodmora večita dilema da li je prvo jaje ili odmor, jer kako će umoran sneti jaje, odnosno kako jaje da ispili odmornog ako ga je umoran sneo jer umoran i odmoran se smenjuju od danas do sutra i onda jaje ne može da čeka

hteo sam malo veći od srednje kratkog kruga, ali je ipak ispao samo srednje kratak krug

pokušao sam da ga što više izmenim nekim alternativnim puteljcima jer kad idem stoti put uz isti beskrajan uspon koji mi se već 50 puta smučio (ostalih 50 puta mi je bolje išlo pa mi je bilo zabavno) nije mi baš neki užitak i onda mi dođe muka od same ideje da sam tuda krenuo umoran

no ajd

UGLAVNOM sam prošao kuda sam hteo, možda sam zbog manjka snage i/ili vremena izbacio najteži deo ali sam tek drugi put u životu prošao jednim alt putićem, pa ni to nije za bacanje

sutra moram krenuti JOŠ ranije, jel tako, tako je!

deveti sedmog

... prijavio sudijama da je skratio krivinu, a možda i da je pobegao pre starta na stazu i tako stekao protivpravnu dobit

evo uzeo sam poslednju žvaku iz kutijice (iz lidla) da proteram između zuba ostatke miomirisa one mantije sa mesom (iz lidla) i sad se pitam kako li se mantije zovu u hrvatskoj, odnosno zašto se ovde uopšte tako zovu

jutros je bio dobar dan

doooobar dan, što bi rekao đoković

mnuuuugo duuuubar dan

baš sam se zabavljao čitajući vesti

probudio se već oko 4, i iako sam nekako pred 5 mislio da ću ubrzanije krenuti, pošao sam tek pred 6

baš bezveze

mislim, ionako sam pokušavao da "žurim" no sada nisam ni imao izbora da li ću žuriti ili neću, ako sam hteo ceo krug na divčibare i da stignem na posao, moralo je to da se gazi, a ne da se vozika kao na izletu

pa onako

moglo je to da bude još malo brže da bih ja bio još zadovoljniji ali ne smem ni ovim biti nezadovoljan

skratio sam 77km na 73km jer sam išao jednom strmom (14%) prečicom i stigoh tesno u nadoknadi tačno pod tuš pa na posao

izašlo mi je skoro kilometar i po uspona, bogme solidno

još da vidimo da li će noge da plaču nakon ovoga, i koliko dana

dan odmora na tur d fransu

a i šire

kad mogu oni da odmaraju zašto i ja ne bih mogao

makar su oni zaslužili svoj odmor a ja svoj baš i nisam

tako je onaj proslavljeni bosanski maratonac đuro kodžo znao da kaže - umoran sam ti prijatelju, umoran

ovako kad napišem zvuči kao tekst nekog narodnjaka, mada ni ja ne zvučim bolje

blogovi su mi neki turbo folk, a noge su mi fado

baš čudna kombinacija

pohitao sam do lidla pa se setio da treba na groblju da polijem onaj beton pa sam tako krenuo na zapad-severozapad a završio na jug-jugoistoku

da li se kaže zapad severozapad, ili severozapad zapad?

i u čemu je razlika?

nakon groblja ipak do lidla, tu sam snimio klipić poput onih popularnih reels-a koje raja gleda od jutra do mraka

naime spazio sam kerića koji spava ispod onih korpi, izvadio jednu od osam pašteta kupljenih jer su na akciji (to razmutim tj pomešam sa vodom i hlebom pa hranim lutalice) i onako kao gel počeo da mu istiskujem ispred nosa

posle pet sekundi nosić počinje da se mrda, sve brže, i kerić odjednom skoči kao da se upravo pita - sunac ti žarki da li ja ovo sanjam ili mi je zaista ispred nosa

skupio sam desetak lajkova, nije loše

posle posla juriš e-bajkom da potrošim još par tih pašteta na one dve lokacije sa 3+5 pasa, usput sam nabrao nekoliko kukuruza da vidim kakvi su i bogme već mogu da se kuvaju

nakon pasta partija, tojest kuruz partija, mislim da ću sutra pokušati da nadoknadim propušteno u nedelju i to što ranije ujutru da bih mogao da ostanem što duže na vožnji

čudni su putevi Gospodnji

prvo sam mislio da će biti nedelja kao i svaka nedelja, poluPropala

no nekako smo se ubrzali, skratili šetnju sa psima i sve je delovalo da bih mogao da ne krenem prekasno na vožnju

u jednom trenu sam se ozbiljno pokolebao jer sam poželeo neki krug sa dosta off-road-a, a na velikom bajku su mi ćelavi kramponi

maltene sam stigao do semi slick šare

onda razmišljam kolika mi je tlaka da premeštam nosača za garmina sa njega na manji bajk, onaj karbonski sa 26'' točkovima, pa sam odustao

bitnije mi je bilo da krenem par desetina minuta ranije, jer nije samo do nosača, ta bicikla nije vožena pola godine i trebalo bi svašta oko nje uraditi

nekako ću već svuda proći, nema veze

nakon 7km naiđem na udarenu mačku

lepa trobojka, omanja, možda do godinu dana stara

oko vrata crvena ogrlica, tu je iz nekog domaćinstva očigledno ali tu nema kuća na 500m ni u jednom pravcu

premestim je sa puta u korov i pokrijem lišćem, skinem joj ogrlicu i okačim na biciklu napred

neka putuje sa mnom

kad već maca nije mogla da stigne gde je htela, neka barem njena ogrlica pređe što više kilometara

nakon 17km u krivini začujem kako je nešto na tren zacvilelo

zastanem, tajac

nakon minut opet kratak jauk, krenem da se probijam kroz korov

nađem žutog štenca koji je prvo bio udaren, nešto mu je prešlo preko obe zadnje noge i ima velike oderotine

koje su muve upljuvale i sve je prepuno crva

takođe iz guze mu izlaze crvi, dakle već su krenuli da ga jedu iznutra, srećom je već sav mlitav i neće se još dugo mučiti

pokrio sam i njega sa puno trave i cveća, ima ispod vazduha ali barem roj muva više ne može da mu priđe, plus je ovako u još većem hladu

ionako je svo vreme pokušavao da se zabije što dublje u žbunje, bežeći od tog roja muva, i od tog bola, naravno bezuspešno

delimično potišten zbog svega toga sam skratio vožnju, u povratku zastao na istom mestu i našao ga kako više ne diše

kao što je i njemu laknulo da se oslobodi bola, laknulo je i meni

svi puitevi vode na groblje

ajd rekoh da budem malo koristan, a sutra je crveno slovo i ne radi se ništa u polju, to je taj ivanjdan kada se uvek išlo na more, kako bi Lola rekla

njoj je rođendan 1.7. a tati je bio 5.7. i onda kada sve to isproslavljaju spakuju se na godišnji i u škodi sa kamp prikolicom pravac zelena laguna

no ja nisam baš krenuo na more nego na groblje

našao starog cementa koji se zgrudvao od stajanja, poneo toga punu kofu i čekić da na groblju to opet usitnim u prah i napravim malter

prvo sam kod moje majke popravio sa strane gde se okrunilo, a onda sam kod Lolinih matoraca oplevio sav korov koji uporno raste iz onih procepa među betonskim pločama na stazama oko samog spomenika, i sve to lepo popunio malterom

utrefio sam jako vreo dan tako da dok sam završio to drugo betoniranje, već sam na prvom mestu kod majke mogao da prelijem vodom

setih se kad su ovde nešto radili majstori isto tako po sunčanom danu, rekoše da obilno zalivamo, da ceo dan "ne bude suv beton"

zbog toga sam popodne napravio opet dvokrug, prvo na groblje da polijem beton da ne ispuca (mnogo), pa do onih kućića da divljoj deponiji da ih nahranim, usput naletim na dečiji fudbalski turnir, pa polukružno s druge strane grada opet odem prekoputa na groblje i već je bilo kasno popodne kada sam to zalio poslednji put

malo fizikalisanja malo vozikanja malo dan odmora malo nije malo morgen

svemirske brzine

jutros sam se uspavao jer me je najveća keruša budila lavežom od 4 do 5 ujutru pa sam tek onda opet zaspao i jedva stigao na vreme na pijacu dok se ne rasproda paradajz.

nakon toga sam OPET imao samo sat i nešto fore pre posla pa sam seo na isti onaj MTB od juče i krenuo bez ideje i cilja, gde me već otvoreni semafori odvedu pa ću lako u hodu osmisliti neki kružić od 30-ak km.

na izlasku iz grada me je prošao neki šleper pa još jedan, i uhvatio sam lepu zavetrinu.

na trkačkoj bicikli mi bogme ne bi bilo prijatno ako upadnem u neku rupicu ili neravninu, ali na MTB-u sam otključao prednji amortizer i dosta bezbrižnije skakutao po hrapavom asfaltu čak i do 57.6 km/h, barem je garmin tako zapamtio.

no na par mesta su usporili skroz tako da nije se bilo baš toliko "letenje".

na kraju sam napravio prosek na najbližem segmentu 46.9 km/h i za samo nekoliko sekundi promašio apsolutno 3. mesto na tom segmentu, s tim da su svi ispred mene naravno vozili trkačke bicikle od nekoliko tisuća evra a čak im i prednji točak verovatno više košta od celog mog bajka :-P

možda je ovako i bolje, da se niko ne uvredi :-D

nakon toga sam napravio polukrug i nakon 30.5 km sam stigao kući raspoložen i napokon razbuđen, taman na vreme da pojedem pola dinje i istuširam se pre posla.

popodne će biti jako mala pauza tako da sam se oprostio od svih ambicija da upišem ikakvu bitnu activiti.

uostalom ni ovo jutros nije bilo za bacanje.

juriš za jurišom

dan je počeo tako što sam prvo mislio da nemam vremena ni za šta, pa sam u zadnji čas pre posla odlučio da gradskom biciklom (oblik pony ali 26'' točkovi) odjurim do onih pekinezerčića i odnesem im hranu.

ono što je smešno je da sam tom biciklom mizernog kvaliteta do tamo zahvaljujući vetru u leđa napravio 30 prosek, jer sam u prvoj polovini kroz grad išao od semafora do semafora i polako hvatao zalet, a kad sam ušao u pustu ulicu industrijske zone namazao sam sve preko 35 km/h i eto, uđoh ponikom u top pet na segmentu!

povratak je naravno bio upola sporiji, zahvaljujući istom tom vetru, crko dabogda :-P

u pauzici posla sam opet morao negde da odjurim, čisto da mi ne prođe dan bez ikakvog nazovi treninga, pa sam otišao MTB-om tu u blizini po bregićima i nazad, sveukupno sam uspeo da pređem 34km, daj šta daš.

tačno u trenutku kada sam izlazio na glavni put, ugledao sam na pravcu pred krivinom 300m ispred mene grupicu biciklista i krenuo da ih jurim :-)

majko mila koja agonija.

tri klinca iz lokalnog kluba ALI koji svi imaju neke bicikle bukvalno kakve se voze na TdF, očevi očigledno imaju velike ambicije već kad im deca napune tuce godina!

nakon par km sam ih nekako stigao, bogme ja sam onako sa kramponkama morao dobih 38-40 jer su oni držali nekih 35-36 na sat.

iza njih je bio Trener, koji je nakon što sam ih dostigao okrenuo polukrug na svoj mali dodatak treninga, a ja sam ostao da ih pričuvam poslednja 2km do gradskog parka gde su ih čekali roditelji.

probudiše trkača u meni :-)

ujutru bez promena

zašto menjati tim koji dobija, pitao bi sportski komentator

rekoh, ako mi je juče po kišici bilo okej, valjda će i jutros biti 

gde ću nakon celog dana kiše, šta ću, kako ću

hmmmm

rekoh, obzirom da je noću i jutros bilo samo +15, da odem ja na neki trč

spakujem u onaj prslukRanac kilo salame pseće, nešto malo hleba da pomešam, u dve salomon bočice po pola litra vode, i sednem na biciklu

šta će nekom ranac za mauntin raning na bicikli???

pa eto, gradskom biciklicom sam pobegao par km do industrijske zone, da izbegnem gužvu, i tek odatle krenuo na trčkaranje

klopara mi onaj teret na leđima, trčkaram lagano i trudim se da ne budem gusenica, pardon, GUSENIČAR

jer znate onu tehniku trčanja kada vuku noge bukvalno kao da gledaš buldožer koji se kreće, najekonomičniji užas rekreativnih ultraša u pokušaju, pitaš se zašto se jednostavno ne valjaju po zemlji, bila bi još ekonomičnija tehnika... trčanja...

tu sam došao do kraja asfalta, promenio patike i uzeo one koje smo ostavili tamo u korovu pre tri dana, i otpešačio kroz blato do sirotih kerića

servirao im doručak, došao nazad do svlačionice (na otvorenom), obrisao te stare patike u travi i vratio ih gde sam ih i našao, oprao noge kao paor pred spavanje, i nazad navukao čarapice i stare asics hyper tri koje sam jutros pronašao u nekom zapećku, i koje nisam nosio tamo od neke 2014-2015 kada sam u njima trčao sve Jaske Krašiće Vrbovce i slične polumaratone

osetivši se olakšan, rekoh daj da spičim nešto originalno u povratku

primetim bandere

godinu ili dve stare, nove, friške, freš-ke, glatke, sjajne

rekoh idem od bandere do bandere

ubrzanje, usporenje, ubrzanje

a bandere blizu, preblizu, možda samo 30m

nema veze, rekoh kasnije ću eksperimentirati sa drugim kombinacijama, danas idem za početak 1:1

i ne bi loše, povratak je čak bio i ispod 4'30'' po km, iako nije delovalo tako BRZO

nikada nisam niti znam da li ću ikada skontati taj odnos između prostog Tempa, i sitnih promena

koliko god bilo logično da je brže držati jednak tempo, meni uvek nekako lakše da isti prosek napravim kroz promene

ujutru za promenu

obično blog napišem predveče ili sutradan ujutru pa datum objave stavim "na juče", a sada sam evo seo pred posao da za desetak minuta saberem junske statistike i da se podsetim prošle godine u ovo vreme.

elem jutros sam po kišici pretrčkarao 9km i već sam prešišao jul 2023. kada sam imao čitavih 4km. 

baš me zanima gde je i šta to bilo, prosto da ne poveruješ, verovatno neka kombinacija sa bajkom ili hajkom.

to je bio onaj famozan niz od 74, 47, 4, 3km, tako da ako ne umrem verujem da ću i u avgustu preći više od onih 3km, čisto da nastavim niz "uvek više nego u 2023."

jun sam pak završio sa 68km što je opet bilo naravno više, od gorepomenutih 47km.

ovo jutros je bilo maltene planirano jer je ovaj topao talas i produženi vikend skroz "propo" što se tiče treninga i aktivnosti, sve je bilo nešto šanana ili šalala, zavisi koji muzički žanr više preferirate.

ono što je bilo čudno je da je posle grmuckanja i malo jače kiše sve nekako zastalo na tren, upravo dok sam ja bio na tom trčkaranju (čim sam završio na 9km već se može znati da sam zamišljao 14km ali avaj) pa mi je došlo maltene smešno, eto neće me ni da pokisnem pošteno.

ako ništa drugo barem nas za sada zaobilaze ove nepogode koje su poharale čitav region a bogme i ovde oko nas na svaku stranu sveta po neko selo osim eto samog grada, sreća u nesreći.

divan dan, divan dan

jutros prvo 4km pored reke sa psima, pa ponikama malo po gradu da kupimo parče torte pa dalje ponikama dokle god može uz reku, pa pojeli tortu i popili litar kole, sportska hrana nema šta, eh da našla se tu i jedna banana da pokvari sve.

nakon toga dva sata hajka kroz reku, sa puno prelazaka, Gradac je nešto tanak spor i mlak, što naravno više nego odgovara.

skoro celim putem u debeloj hladovini drveća, nije bilo puno mušica, nemam na šta da se požalim.

sasvim okej rođendanski provod, barem je Lola tako izabrala na + trideset i nešto, teško da se nešto bolje i moglo smisliti.

nakon toga je stigla poruka (ipak je ponedeljak iako zbog toga što smo uzeli dan off na poslu stalno mislim da je OPET nedelja) od jedne iz Udruženja da ako možemo ostavimo vodu nekim štencima na šabačkom putu, neko je dojavio da su ostavljeni, pa sam se popodne zaputio u misiju na e-bajku sa bisagama punim vode hrane i činija.

nakon toga gledanje prva dva dana tud d fransa "na odloženo" pa se u međuvremenu završila i današnja etapa pa smo i nju premotali "na odloženo", to je bukvalno najkorisnija stvar na svetu da za samo jedan evro mesečno (dodatak na pretplatu ako koristiš "odloženo") poštediš sebe svih mogućih reklama i čekanja, nema lepšeg osećaja nego kad krenu reklame stisneš ono x2, x4, x15, x30, i nakon nekoliko sekundi vratiš na normalnu brzinu i uključiš se odmah posle 7-8 minuta premotanih reklama.

dan manje

presekao sam se kad sam video da sam juče poslednji blog u mesecu napisao 29. i rekoh ko će još dva pisati do kraja i otvorim dnevnik u excelu koji me podseti da junijus ima samo 30 dana, eto i to sam počeo da previđam, valjda što već nekoliko dana razmišljam "eto Julijusa pred vratima" pa sam se virtuelno već ujulio, odnosno razjunio.

bila je nedelja i standardno sam poželeo previše u prvom delu dana, no ovaj put nisam nešto naročito zažalio.

sutra nam je dan pauze na poslu pa će tako ovaj produženi vikend imati subotu i dve nedelje, stoga sve može da se odlaže u beskonačno, pa i trening.

nedelja, pa repriza, kao repriza dočeka nove godine.

prvo treniraš da igraš na stolu a sutradan pokazuješ koliko si dobro to gradivo savladao.

nakon kraće šetnje sa psima smo otišli biciklama u posetu svim onim štencima koje sam naizmenično hranio na dve divlje deponije.

Loli je bilo baš zanimljivo da ih i ona vidi uživo, do onih daljih je bilo samo parčence makadama nakon 10km asfalta pa smo dozujali brzo, a onda smo vezali bicikle za banderu na kraju industrijske zone i otišli peške kroz bare i blato do ovih drugih.

u jednoj od bisaga smo doneli neke stare patike koje smo nakon gacanja po blatu tamo kod bandere i ostavili, pa ako ih niko ne pokupi mogu poslužiti još neki put.

mada mi je i od tih 800m preskakanja baruština i povremenog zaglibljivanja žulj već bio u izgledu, te stare patike su krute i broj manje pa jedino bez čarapa uopšte i mogu da ih navučem.

nakon svega toga sam bio polu-umoran i (opet) raspoložen jedino za e-bike da se ne bih cedio od znoja na +34 a do kraja dana je možda još malo otoplilo.

kažu da će sutra biti par stepeni prijatnije ali opet ne znam koliko ću šta stići jer prepodne imamo zakazan izlet pored reke sa dvocifrenim prelaženjem sa jedne na drugu obalu već kako se staza i reka ukrštaju, biće zanimljivo kao u dečijim danima.

nekad davno je bio neumoran, danas je neodmoran

naravno da mi svaki dan odmora ispadne ništa manje naporan od dana u kojem sam rešio da se NE odmaram

ujutru otišao pre posla e-bajkom da nahranim onih 5 štenaca, video da imam dovoljno vremena da se ne vraćam magistralom pa po bregićima napravim polukrug, ukupno 29km

posle dva sata na poslu (propala mi leđa i oči, dosta težak tretman bio) zove majstor da pogleda bojler i da proceni mogu li ja to sâm ili moramo dvojica

na kraju je ispalo da nam ni treći ne bi bio viška, jedva smo skinuli stari, a novi se nakon toga maltene sâm okačio.

sve je sa čišćenjem potrajalo od 12-15h, utom je i Lola završila posao pa sam nakon ručka otišao na drugo poluvreme e-bajka da malo proluftiram mozak

da li je od toga što je ta mrcina teška 25kg + bisage u kojima nema čega nema, tek nekako me stalno nakon bicikle nešto zaboli u kolenu, a pošto ne verujem da je meniskus pre će biti da je ACL no proći će i on jednom.

sa tih popodnevnih 21km ispade mi zbroj dana okruglih 50

cele nedelje fantaziram o nekoj turbo mega giga vožnji za vikend no toliko sam smlaćen da čisto sumnjam da ću se nešto silno navozati.

i danas su me ceo dan bolele noge od onog trčanja prekjuče kroz njive i blato, valjda sam toliko puta proklizao da je efekat isti kao nakon prvog zimskog trčanja po snegu ili ledu.

vidov dan

čiji dan?

vidov.

ko ti je taj vid?

čulo vida.

veliki praznik, kažu.

guglao ja Dogodilo se na današnji dan.

ispade taj vidovdan još najmanji praznik od svih.

kaže vikipedija rodio se ovaj onaj blać srać...

nema čega nema.

ja mrtav nakon onog trčanja juče po blatu, koje je ostavilo ustisak na moje nogice nesrećne kao ono kad nakon par godina netrčanja, kreneš da trčiš po snegu i ledu

znači cim cim strz protrz, zatrz, kliz prokliz...

neki čudni bolovi u preponama, leđima

rekoh štoe sigurno = sigurno

odmori

sednem na bicikl pony, što ga Milijana gony

odem 6km od grada

vežem ga (ju, biciklu, čuz jor džender) pored neke firme, i otisnem se u avanturu

već posle 100m sam bio sav u blatu

ako je prekjuče bilo gacanje, šljapanje, a juče veslanje, danas je bilo plivanje

znači strašno

upisao sam na stravu nepun kilometar, a dojam je kao da sam ostao dva sata

bumo vidli

sutra

statistike

raspad sistema!

auuu koliko sam se premorio jutros!

ovaj put nisam imao nikakav težak posao od ranog jutra koji bi me "pripremio" za trčanje, pa rekoh ajmo na trejl nakon što sam se juče valjda odmorio od svega tokom kišnog dana, jerbo sam biciklom okrenuo na pola puta ka oblacima i današnjoj destinaciji.

naime, imam i onih 5 štenaca kod srušenog mosta 10km nizvodno, plus ove nove koje sam našao na još divljijoj deponiji malo bliže, nekih 5-6km nizvodno.

njih mi je na drugi način žao jer ih je neki izbacio, bili su nečiji možda i desetak godina, plus imaju štene pekinezera koje sam jutros čak uspeo da pomazim dok su mu roditelji plašljivi nepoverljivi i još uvek divlji.

reče Lola NOĆAS NIJE PADALA KIŠA, BIĆE SUVLJE, i ja napravim kombinaciju da odem biciklom deo po asfaltu prvih 5km, i da odatle otrčim sim-tam do obe te lokacije sa dve one dugaške pseće salame iz lidla, u rancu tj u onom adv skin salomon prsluku.

čim sam krenuo znao sam da ću nadrljati, nije bio dovoljno suv čak ni deo po lošem asfaltu prekrivenom peskom, a kako sam ugledao prvi komad zemljanog puta, skontao sam da je duplo natopljeniji od onog pre par dana kada sam zaključio da "tuda ne može da se prođe".

ništa, šta da si otišao na neku treking ligu, sigurno ne bi seo pored puta u močvaru i zapalio cigaru, nego bi trčao "kao bela lala".

moram jednom povesti belu lalu na trčanje, da vidim šta znači ta bapska izreka.

posle kilometra patike su mi izgledale kao da imam dva đuleta na nogama, no znao sam da kada to blato očistim u travi pre izlaska na asfalt, sve će biti puno bolje.

barem sam bio lakši za taj prvi kilogram salame, pa sam mogao malo rasterećeniji da krenem u nastavak akcije.

par km makadamom preskačući bare, pa preko potoka, pa kroz njive, e tu je već bilo svega i svačega.

no taj deo puta koji ide malo kroz travu malo kroz kuruze, odavno mi je poznat pa nisam očekivao nikakva dodatna iznenađenja, preko tog da sam od početka trčao u šoku šta me snašlo.

odustao sam od ideje da produžim omču tako što bih dva puta prešao preko Kolubare i vratio se opet u one njive, taj kilometar dodatka plus natopljene patike teže za po pola kilograma bi bio bonus koji bi me dokrajčio.

vratio sam se na početnu tačku više manje istim putem, sa par malih devijacija koje sam takođe znao od ranije, s tim što sam opet zabrljao ne znajući da je par livada uraslo u korov pa sam kroz "obalu" morao da preskačem iz jedne u drugu pa nazad u kukuruze tako da sam na kraju dobio i neželjenu zapršku.

leđa su me od proklizavanja u blatu zabolela već pre okreta a do kraja ih više nisam ni osećao.

popiću rapten a pivo može da sačeka skroz do večeras tj utakmice, ako igra neko zanimljiv.

do lidla ali bez trčanja

prvo sam hteo da odem negde dalje biciklom obzirom da sam se probudio već iza 4, no ustao sam ipak tek oko 5.

čitao neke nenormalne vesti. 

i gledao na satu nešto (taman eto teme za blog)*

tu se setim da ošišam noge onim aparatom za brijanje, pa sam onda nastavio da usisavam po kući dalje od tih pločica, jer sam juče premeštao neke delove kuhinje tj izrotirao ih pa da dokrajčim posao.

tu mi je otišlo još pola sata, pita Lola jer stigao bojler i ja se setim da su juče zvali iz Gigatrona i da sam obećao da ću doći ujutru.

to mi je još 15 minuta ranije, pre posla.

pa ništa, onda ću do Lidla pa ću nešto malo otrčati i posle trčanja dofurati kući bureke sa sirom mesom i krompirom (Lola je luda za krompirom, a ja ga posolim biberom da deluje da mi je ispao u pepeljaru) i one pseće salame na akciji "1+1" (max 10 kom, šmrc) i germanskog butera.

no tu mi ona saopšti da je crkao reflektor na poslu koji je maltene glavni deo opreme tamo, i u popravljaju sam potrošio skoro sat vremena jer je skidanje teško a i popravka je bila čista improvizacija koja je na kraju ispala kao da ju je stručni servis uradio.

no nakon toga mi je ostalo samo vremena da odem do Lidla (bez trčanja) i po bojler, i čak zakasnih na posao!

*A EVO I ŠTA:

da vidimo kako će se skraćivati dan nakon gudognevice tj najdužeg dana u godini:

21.6.    4:56 - 20:27

01.7.    4:59 - 20:28 (!)

11.7.    5:06 - 20:24

21.7.    5:15 - 20:18

31.7.    5:25 - 20:07

dakle za 40 dana, svitaće 29 minuta kasnije, a smrkavaće se 20 minuta ranije.

a za 42 dana, nakon maratona, dolazi drugog avgusta onaj dan zbog kojeg su stari uvek govorili "od svetog ilije sunce sve milije".

ovu gore grešku neću ispravljati, gudognevica, to je kad rasrdiš prase.

ko još trči? (a da je normalan)

nešto se namračilo, vremena malo, gde da odem biciklom tako kratko, i zašto...

tisuću pitanja a samo jedan odgovor: nemam pojma.

od svih mogućih kombinacija, setim se da sam pre par dana na jednoj deponiji (divljoj) video ostavljene pekinezere, ofucane, matore, možda i bolesne, i rekoh idem da vidim jesu li živi.

odem biciklom pony (što je Milijana gony) tu tri kilometra od kuće da ne trčim uvek ove iste ulice, jako je psi'ološki bitno to kad kreneš sa neke druge tačke, kao da si na nekoj trci u nekom novom gradu.

odatle otrčim do njih, krenuo lagano ali odnesoše me noge sve brže i na kraju mi je čak i prosek spao ispod petice.

jeste bio pljusak preko noći ali mi nije palo na pamet da će na tom slepom putu koji prilazi reci ali se završi bukvalno nigde, biti blata.

to je jedan kružni tok prečnika 30m pa s jedne strane istovaruju šut, prekoputa zemlju, a između svakojako đubre.

pekinezeri su pak ispod nekih starih kauča i fotelja.

pokušam da očistim patike od blata, vratim se kući, ubacim sve sa sebe u veš mašinu jer iako je bilo samo 25-26 stepeni vlaga je bila nenormalna i sa mene se sve cedilo kao da sam upao u reku.

popodne sednem na istu biciklu, uzmem druge patike (najstarije, tzv. za njivu) i opet odem tamo sa jednom onom prećom salamom iz lidla, usput userem i točkove i biciklu i te patike, njih pak nisam ni prao, eno ih pred kućom kao da sam zaista i bio u njivi.

eto dodadoh bespotrebnih sedam kilometara (ostao je prosek ispod petice), prošle godine nisam bogme OVOLIKO trčao.

jutarnja kavica bez kafice

ima onaj vic

kaže Purger, 

kavica je bila TAK SLABA

da je TEK izašla iz šalice

ja bogme zapalio univerzum od rana jutra

rana je pesnički, misli se od ranog jutra

svakog jutra nešto naučite na ovom blogu

i cepnuo do veštačkog jezera, pa nazad

mauntinbajkom

gumu nisam krpio, stavio neku staru sa flekicom (zakrpom) iz lidla

jedino lanac nisam podmazao

izišlo mi jedva plus30 kilometara, ali sadržajnih

spao mi lanac nazad, dvaput

tek nakon pet godina na ovom Bajku,

skontam da mi nije ograničen zadnji menjač

nego mi upao lanac uz zadnju viljušku

i tak...

čujem lolu koja depilira nekog, kaže ajte lepo raširite guzu

pa ti bloguj mirno, nakon svih tih distrakcija

niko ne razume ovaj moj mučenički život

dabogda čuo a ne video

nedo bog nikom, ni buda ni allah

nedelja ko nedelja

oće kiša neće kiša

oće pljusak neće pljusak

oće grom neće grom

neće munja oć3 munja

oće l3d neće l3d se prospe pred žetvu al led le jel a bed je bed

nakon trista poslića levo i desno, ili je politički korektno desno i levo?

žne bih da me desno tuži jer sam prvo pobrojao levo...

nešt sam pogrešno otkucao 
ŽNE

nemam pojma šta sam htio

aha

verovatno sam umesto novi red stisnijo Ž

ne bih da me tuži

sve se uklapa

uglavnom nakon 400 poslića nije mi bilo nidočeg

ovo kao ovi moderni piši ko što govorish

seo na visokonaponski bajk

nahranio one pse, psiće

napravio naj polukrug do kuće, niskonaponski

prvi put u životu sam saranio bateriju na nulu

ali izašlo 50-ak km ladno

ubili ga nasmrt

ne postoji gluplja stvar od one da ti je sudbina u tuđim rukama, a opet svakog časa može neka budala da se u tebe zakuca na putu i da ostaneš ili povređen ili ranjen ili da te prosto više nema a da to uopšte ne znaš.

zato me je sve veća frka u saobraćaju i bukvalno kad god čujem da mi se auto približava otpozadi, ja nakratko blicnem pogledom čisto da proverim da ne ide slučajno baš na mene nego me pretiče po peesu ili barem napola peesa.

možda kupim i neki retrovizorčić za bajk, nemam pojma.

čitam malopre u vestima da su dvojica komunalaca obeležavali nešto na ulici, i nije ih video čiča od 64 godine koji je proleteo na žuto da ne bi morao da stane na crveno, tu je prekasno video oznake za radove na putu i ubio momka od 26 godina koji je tu bio na poslu.

kaže sin jedinac, oženjen, žena mu u 7. mesecu trudnoće.

blagi užas tiha jeza.

bukvalno ne postoji dovoljna kazna za takvo ubistvo, a ja ću rizikujući da ispadnem krajnji desničar izjaviti da bih za sve to davao smrtnu kaznu.

ubio si dečka ni krivog ni dužnog jer si "žurio", da li shvataš uopšte koju si štetu napravio?

ostavio to nerođeno dete bez oca, tu jadnu ženu osudio na tako nakaradan život, izvini burazeru samo bih te odveo na tu sahranu da te malo pljuju i gađaju kamenjem i odatle pravo u gasnu komoru.

ili bih ga samo zaključao negde bez hrane i vode, neka umire 15 dana i neka razmišlja šta mu je to trebalo.

zato sam jutros na rikaveri vožnjicu otišao nekim sporednim puteljcima jer je svuda bila neopisiva gužva, u povratku sam se zabavljao istražujući kuda je prošao gasovod jer još uvek postoje utabane staze koje su ostavili i koje će ubrzo zakoroviti, a počela je i da se nazire trasa nove ulice koja će da spoji ind. zonu sa brzom saobraćajnicom.

milly bože čuda velikoga

izašlo mi 920m uspona, nemam pojma otkud

jer sam na početku vožnje zaključio da mi se ne ide po brdima

ne ide mi se ni po ravnom jer je petak, velika gužva

mada nisam kao onaj pederčić sa autoceste što su ga intervjuisali, svaki petak izuzetak, dont tejk a hajvej on frajdej, šta je ovo mad max, seriously?

nego baš je bila prevelika gužva iako sam krenuo tik iza 6 ujutru

namera je bila do tog jednog prevoja na magistrali ka moru, tehnički nije samo prevoj nego sedlo

passo di sella, ima u italiji, pa jesi li passo ili si sella, ili se još uvek nisi opredelio

od sutra ćemo imati cis prevoj i cis sedlo

i skrenem u brežuljke rekoh idem tu da goredoliram naokolo pa već prema raspoloženju mogu da skratim ili produžim polukrug

jer ako odem gore ka planinama, hiljadarka uspona mi ne gine

i tako tumbe tumbe kroz seoca, neki tuheljski ugođaj, i mic po mic umalo opet uhvatih hiljadarku uspona

zaboravio telefon, skontao sam već na prvom semaforu ali me mrzelo da se vraćam

ali navika je čudo, automatizam

na svakih par kilometara proverim zadnji desni džep da li mi je tu telefončić pa se prepadnem gde li sam ga ostavio, da li sam negde zastajao, spustio ga, pa se setim da mi je kod kuće

fora je što se to sve ponovilo deset puta, i svaki put u prvom deliću sekunde pomislim what? seriously?

bambus!!!!

trening sa bambusom

zanimljivo iskustvo

vidim sinoć da je u bašti (vrtu) nikao još jedan bambus

oni se šire prosto kao korov

krenem da ga iščupam i vidim da je izašao i veliki deo korena

pozovem poznanicu koja ima kafić sa baštom pored reke, rekoh doneću ti sutra

vratim ga u zemlju i dobro zalijem, rekoh čekaj tu nigde ne mrdaj

kad ono mućak, krenuo da vene i da se suši

setila se Lola pa ga prebacila u neku posudu punu vode i delimično ga oživela

jutros ga stavim u plastičnu kesu, napunim je vodom, naravno bila je malo šuplja pa me je dva kilometra prskalo po kolenima onako iz korpe bicikle

prolazi auto saobraćajne policije, gledaju me čudno, ja onako virim kroz bambus

možda su zagledali da nije marihuana

nakon dostave odem dalje da trčim uz reku, nakon 3.5km zaustavim sat pa nastavim hajk sledećih 700m uzbrdo planinarskom stazom koja se penje 100m nadmorske

moglo bi jako sporo i da se ustrči ali bilo je puno korova, na mestima trnja, a pređoh i preko jedne zmije, doduše dobrodušne ali bolje je za sve da je ne nagazim u žurbi

odozgo sa vidikovca strčim polukružno nazad do bicikle, tu mi izađe još 5.5km

dakle ceo krug bi bio 10km ako pred kraj ne bih skratio preko pruge beograd-bar nego otišao ulicama okolo

no sačekaću da planinarsko društvo prvo trimerom malo ošiša ono trnje i korov, pa ću baš da probam ceo krug u cugu

napunio sam 1/6 godine

još dva dana proleća, proleteće brzo

kažu da leto dolazi 21.06. negde kasno uveče, zaboravio sam dal beše oko 21 ili 22h

a danas je 19. pa sam napunio dva meseca odnosno 2/12 = 1/6 godine, eto imam godina i šestinu

- koliko imaš godina?

- previše

- koliko previše?
- previše i šestinu

- auuu

jutros sam napokon uspeo ono o čemu stalno pričam

stigao da se provozam

rekoh nakon onog juriša juče, ne moram ništa trčati danas, neka taj tempo "legne" kako valja

na bicikli je ipak neka promaja, da tako kažem

nakon skoro sat vožnje ka bregama, već je bilo +27, a pričamo o temperaturi u hladovini šume, na 400m nadmorske

na trčanju bih se sav iscedio

i tako nekih dva sata gore dole, malo po razrovanom lošem putu a malo po novim predizbornim asfaltićima, baš šareno društvo

kao da neko menja kanale, deset minuta si u Istri a desetak u Avganistanu, pa jovo nanovo

ako se ukaže vremena da popodne skoknem e-bajkom do onih štenaca 10km nizvodno, prekjuče sam našao samo 5 od 9 i tačno znam koji fale jer je ovih 5 skroz identično, a ona 4 su bila svaki za svoj groš, možda malo na neki pitić fazon pa ih je neko odneo?

ajao, sutra je četvrtak!

moraću u lidl ili u neku kombinaciju šnjim...

tako to biva kad se previše sniva

klasično standardni putevi razmišljanja i pogrešnog planiranja, na zapadu ništa novo

jadna ti je zemlja kojoj smo mi zapad, šta mu to dođe, rumunija

bogme svi su ispred nas, i istok i zapad, definitivno nikome nismo zapad

a nama je bosna, jebo zapad koji bosnu nema

svi u zapad jedan je Hase

nešto mnogo duva ovaj laptop a samo je +27, moram mu uzeti ono postolje za hlađenje ili doneti neki ventilatorčić da nam kvari šiške

elem zaključim ja da ću na neku vožnju

eventualno kratka šetnja sa psima

utom kaže lola da moramo na pijacu

rekoh ajd onda pola sata s njima tek je 6 ujutru mir tišina hladovina

kaže nećemo stići

odem na kratko trčanje

bilo mi je fino, prijatno, noge skočne, samo ću pola sata i ispade mi prosek 4'45''

što bi reko radovan treći NISAM OČEKIVO

vratim se kući, pretoplo da se prošetaju psi, vidim prednja guma na bajku opet ispustila, proverim spoljnu nema nikakvih tragova, za svaki slučaj proverim i ventil znate ono pljuneš na prst pa namažeš po ventilu pa vidiš da li se pravi mehur KAD GLE ETO GA

pritisnem nekoliko puta da ispustim vazduh, nešto je verovatno upalo između, naduvam opet gumu do kraja, opet pljunem na prst pa namažem, SVE OK

tu pogledam rokovnik i skontam da počinjemo posao pola sata ranije, i da imam nepun sat za biciklu

(u međuvremenu sam očistio letnju kuhinju i ispraznio usisivač)

i ostane mi tek toliko vremena da odem bajkom da odnesem konzervu hrane štencima koje je neko bacio a mi ih hranimo tu na 10km od kuće, pored reke

brže bih cestovnom biciklom ali na njoj nemam gepek i bisage

bogme sam strepeo za svoj život tojest ono što je od njega preostalo, jer je bilo baš previše saobraćaja, opet me isekla žena sa sporednog puta, lepo me pogledala i dodala gas na par metara od mene, morao sam da kočim da je ne bih udario

to uverenje da su žene pažljivije za volanom ne važi zadnjih godina i biće sve gora situacija, ove mlađe od 30 su totalno prevažne prebitne i uvek imaju prednost, pritom su i drske i bezobrazne, posledica silnih lajkova i kompleksa više vrednosti

koštalo me skupo

ima negde taj stih kaže i sve što je srce htelo koštalo me skupo, e pa sad, nekom skupo nekom nije

nismo svi istih mogućnosti jelte

nego evo o čemu se radi

kao nisam imao previše vremena a biciklom ne mogu daleko da stignem za sat i po pre posla pa rekoh ajd na trčanje

biciklom do lidla, ostavio je vezanu, i u bisagi ostavio suvu majicu da se presvučem

no nakon 8km koliko god bili lagani, otoplilo i užarilo, seo ja na ivičnjak pored onih skulpturica u uglu za vezivanje pasa, znoj lije li lije i ostadoh možda i desetak minuta dok nisam prestao da se pušim kao parna lokomotiva

bar da sam se natrčao i umorio pa ajd ali tralala di si bijo nigdi šta si radija ništa

nema veze

bitno je gibanje, gibaj gibaj što reče dino dvornik

častio sam se neku limunadu od mandarina, ako se tako može reći, kao džip suzuki i sardina od tunjevine, i odmah ispred lidla popio deset gutljaja, poprilično bahato nakon samo osam kilometara

ako popodne stignem nešto malo biciklom neće biti loše, ali je još najbolje da se sačuvam za sutra jer nastupa jako topao period i verovatno ću pokušati da što ranije krećem na vožnje da bih se do 9:30 već vratio kući, zadovoljan onim koliko sam odvezao*

*e TU je kvaka, jer ja nikad nisam zadovoljan, i uvek se trudim da očekujem previše da ni slučajno ne bih dao sebi šansu da uspem u tim očekivanjima

Linde Linde Raja, došo čika Baja

pa pojeo jaja

setih se da sam oko podne nakon kratke šetnje i srednje-kratke vožnje (na tankom slatkom doručku) uzeo da ispržim jaja pa za kajganu ubacih pet komada

rekoh trebaće mi energije za Dužinu

žali bože jaja uludo bačenih

nešto se vukao po kući, kontam da sam umoran iako ne znam tačno od čega

izgleda da me juče onaj bajk iz dva puta umorio više nego što me odmorio, a i ova jutarnja vožnja city bikeom iako je bilo samo sat i po, duvao je vetar pa sam se mrštio više nego što sam zamišljao da je moguće

i šta ću, zašto tući mrtvog konja kako to pesnički rekoše englezi, opet uzmem e-bike i odem malo uzbrdo da uhvatim ladovine

fora je što je to jeftini gradski e-bike za ravne ulice, koji kad je hladno i oblačno vreme još i može da izađe uz uspon od par kilometara pre nego što se ugasi, ali na vrućem sunčanom danu se motor u zadnjem točku vrlo brzo ugreje i ugasi, tako da sam do 400 nadmorske imao 7 pauza od po par minuta da malo dođem(o) sebi

gore iznad nekog kamenoloma nađoh maline pa se počastih a doneo sam i Loli u flašici od LIDLimunade od 0.75l bogme skroz do čepa što bi rekli, a kako je popodne odmicalo uspeo sam čak i malo u planine da zađem na najmanjoj asistenciji, tegleći kamion od dvajspet kila umesto da on tegli mene

nestalo kajzerica rustičnih za doručak, sutra moram u Lidl

od mačeta do kučeta

jutros krenemo sa psima u šetnju kad negde sa druge strane ulice se čuje mjau mjau.

malo mače na točku auta.

skontamo da je to ono koje smo pre dva jutra videli tu u susednom bloku pa nam je pobeglo.

koja je to sudbina i splet okolnosti da od celog grada izabere da pobegne baš u našu ulicu pa tačno prekoputa kuće.

nekako smo ga uhvatili i preneli u dvorište, videćemo da li će ostati mada ne vidim razlog da ode dalje da luta i krije se po gradu ako negde oseti sigurnost.

nakon toga sam opet seo na bajk i odjurio 10km i nazad do 6 malih pasa koje sam pronašao pre par dana, odneo im hrane i vode (mada su pored reke) i dojurio nazad na posao.

dakle ništa od trčanja.

čisto sumnjam i da ću popodne trčati kad otopli mada ko ga može znati, samo neki šofer ljut što me FAPom prati.

eh da, dan je počeo tako što smo raspakovali veš mašinu i pustili je u probni rad, to je bilo između 5 i pola 6 jutros, eto jednom i ja da probudim pse a ne uvek oni mene.

bili su bogme začuđeni, moram da primetim.

evo ih laju kao ludi, nadam se da će se mače navići na svu tu galamu.

jutros samo 24km u sedlu, bolje išta nego ništa.

od kučeta do mačeta

juče sam u pauzi posla u nekom nazovi ranom popodnevu krenuo biciklom da pogledam da li su se pojavili neki kučići sa majkom bačeni tu u selu na 15-ak km istočno no na pola puta ka tamo je počelo da grmi i da paduckaju prve kapi pa sam pobegao glavom bez obzira.

kao i uvek slikao sam onaj mali ciklokompjuter da bih mogao da ga poništim a da tako kroz slike zapamtim koliko sam prešao.

no naravno da sam zaboravio da ga poništim pa sam neprimetno samo nastavio da kalemim kilometre danas, i to sam virtuozno rešio tako što sam opet slikao taj mali merač i oduzeo koliko je bilo juče, pa sam sebi poslao mejl (!) u kojem sam obračunao da je 49-16 jednako 23.

baš sad nešto gledam, MORA DA JE NEKA GREŠKA.

ova popodnevna vožnja po suncu (napokon sam prošao kuda juče nisam) bi mi baš prijala da me negde na pola puta (opet!) nije pozvao dostavljač i rekao mi da će biti u gradu za oko pola sata, sa veš mašinom u kombiju.

pa sam morao da udarim hronometar do kuće, iako sam planirao da se NE preznojim jer bih morao da se vratim na posao.

dan odmora mi je godio ali je ispao dan NEodmora kao što rekoh, bogme bolele su me noge nakon onog trčanja juče od kojeg sam se očigledno solidno odvikao.

bilo bi fino ako sutra uspem nešto malo da trčnem, ako bude hladno jutro.

pa da u nedelju budem voljan za bajk, najavljeno je baš toploooooo.

baš me podsetilo

znate one priče kada ostave psa ili mačku negde u nedođiji a oni nađu put i vrate se kući, e pa tako i ja par puta mesečno

A EVO I KAKO

jutros krenuli da prošetamo pse i pogledam na sat koliki nam je prosek (bio je oko 4.2 km/h) a Lola skonta da proveravam koliko je sati (bilo je pola osam) i upita me "da nećeš sa Goranom negde?" i tu i meni sine ideja da mogu u 8 da krenem sa rođakom koji montira satelitsku

vratimo se kući, pošaljem mu sms da ga pitam ide li igde danas obzirom da je "crveno slovo" i on mi odmah odgovori da ide, standardno u 8h, ali tu samo 7km prema Beogradu, praktično samo do predgrađa

nema veze, meni sve odgovara, eto me tačno u osam nula nula, napisah mu sms onako sa wc šolje

otrčim do njega, odvezemo se tih desetak minuta bruto, izađem iz auta i samo pređem preko velikog puta i momentalno se obrem na sporednom puteljku na kojem maltene do kuće nisam sreo nikog, prođe jedan auto po kilometru

znao sam s koje strane ću da se vratim u grad pa sam uzeo dres od starog biciklističkog kluba, koji je praktično običan dres kratkih rukava sa odštampanom biciklom, poput majice za trčanje

i kad sam strčao u širi centar svratim u servis kod čoveka koji je preuzeo taj naš stari gradski klub, jer sam znao da će mu biti zanimljivo da vidi taj predmet iz praistorije, tu ostadosmo desetak minuta u razgovoru pa sam dotrčao još samo pola kilometra do kuće

ništa specijalno ni spektakularno ali eto, svaka promenica je dobrodošla, čak mi ni prosek nije ispao previše "peške", total 11.2km

tržni centar

dan odmora nakon one vožnje na umornim nogama sam upotrebio na završavanje poslića po gradu, počev od naručivanja nove mašine za veš i bojlera

boil = kuvati, dakle bojler je kuhač, ključko, vrenjač

posle toga juriš do lidla da iskoristim popust od 500 dinara sredom, no morao sam da napravim račun od 5000 i onda sam kružio i trpao gluposti u kolica sve dok nisam nakupio dovoljno

i dođem na kasu i ispadne mi 4990, bukvalno da sam gađao ne bih uspeo iz 50 puta da pogodim

na brzaka ubacim bilo šta što mi je bilo nadohvat ruke, malo pakovanje baterija za daljinski, nakon toga mi je bio račun 4750.-

dođem kući i skontam da mi uopšte ne trebaju takve baterije i da sam trebao da ubacim žvake ali ajd, ko radi taj i greši, a greše i oni drugi

popodne u pauzi posla otišao u kišni obilazak tržnog centra u izgradnji, i procenu da li će se i tuda moći trčati kao na stadionu

već imamo jedan tržni centar na 300m od kuće, i oko njega savršen krug od 500m za trčanje, posebno kada je sneg pa je svuda led i bljuzga samo je tuda uvek očišćeno, e pa nadam se da će i oko ovog novog koji mi je na 150m biti neki slični kružić

tako ću imati na raspolaganju Istočni Tržni i Južni Kružni, na druge strane sveta su ulice i zgrade tako da će se izbor zadržati na ta dva

dok napolju grmucka

uzeo da kuckam blog u pauzi posla, tojest nismo na pauzi nego samo ja ništa ne radim pa sam sad tražio mesto za laptop obzirom da je do juče stajao na nekoj prenosnoj klimi koju mi je Lola maznula pa sam ga sad premestio u neku policu koja mi je malčice previsoka pa gledam da li će ovo ovako moći da ostane

prema planu sam jutros poranio, nisam davio sa doručkom i odustao od ideje da premeštam nosač garmina na onaj drugi MTB, mada mi je to bila ideja vodilja za danas

da vidim ima li razlike tojest kako bih doživeo razliku na istoj stazi ali sa dve različite bicikle

alu ram i 29'' točkovi naspram karbonskog rama i 26'' kotača

štaviše isplatilo bi se da sam se samo malo pomučio (naduvaj gume spusti sedište jer je trenutno na Lolinoj visini, i premesti nosač garmina, verovatno i podmaži lanac) jer sam, obzirom da sam krenuo istom biciklom kao i prošle nedelje na taj razrovani asfalt, počeo da tražim neke alternative

JERBO ŠTA ĆE MI DVE SKROZ ISTE VOŽNJE?    

tako sam stigao do odluke da umesto gore do kraja asfalta, pa nazad istim putem, okrenem par kilometara ranije kod izvora, da uštedim na vremenu potrebnom da u jednom ili drugom smeru prođem nekim alternativnim makadamima koji se uklj/isključuju sa ovog asfalta

uspeo sam da napravim dva BITNA skretanja, nije baš da je zbog toga vožnja bila frtaljEpska ali daj šta daš, plus sam se u grad vratio drugim ulicama sa najbližeg brda tako da sam se osećao poprilično ALTERNATIVNO

no tu je i bio najveći problem:

ove Varijante sam "morao" onom drugom biciklom jer na njoj imam nove kramponke, a ove 29'' su se toliko izlizale da se maltene može smatrati da krampone ni nemam, pa sam jedva prošao tim makadamima koje su putari nasipali nekim povelikim kamenčićima po kojima je svaki točak išao kuda je on hteo, ignorišući moje želje

najveća trauma je bila/bio jedan poznat uspončić od nekih 200m ali bogumi 15% (garmin potvrdio) po zemljanom putu prekrivenom kamenčićima i peskom, zbog kojeg sam počeo da gutam knedle čim sam dole ispod skrenuo na asfaltić koji kasnije prerasta u taj makadam

kad sam pred kraj video puls 158 bejah srećan što znam da je uspončić kratak, jer da je recimo potrajao ceo kilometar morao bih da tražim najzgodnije mesto da brzo otkačim noge od pedala i preguram ostatak peške, ili bih (čisto sumnjam) krenuo u ispitivanje sopstvenih granica bola i trpnje, obzirom da su mi od starta noge bile "na pola koplja"

day off

iskreno nisam ništa ni zamišljao za danas

posle one jurnjave juče ne bih nigde zapucao sa više ambicija od onih da se vratim odakle sam krenuo

ima i onih trenutaka u životu kada misliš da će "svaki dan biti petak" ali danas je bio ponedeljak pa rekoh NEMA ŠANSE da bude petak

opet

mislim kao što je juče bio

mislim onaj petak iz izreke, a inače je bila nedelja

i tako mala šetnjica sa psima pa nešto malo raspremanja i čišćenja pa posao pa u pauzi malo na e-bajk razvozavnja radi na +35°, da mi je godilo baš i nije ali opet šta ćeš, ne možeš u gips na silu

ispade mi samo 22km, opet nađoh neko kučence pa ga prenesoh do najbliže napuštene kuće i ostavih ga tamo rekoh neko će mu valjda barem vode dati iz komšiluka, samo da nije u šumi pored puta

od sutra najavili neke pljuskove pa ću nadam se malo uraniti i nešto odvozati sabajle dok je još lepo vreme

jutra su trenutno oko +20 što je dosta različito od onih +14 kada moraš da biraš neko strmo brdo uz koje da zapucaš prvih sat vremena dok ne otopli

već imam par ideja kuda bih mogao da prozujim

svašta i više od svašta (presvašta)

otišao da vidim biciklijadu

umalo da ne odem 

A EVO I ZAŠTO

imam do tamo 40km, i krenuo sam dva sata ranije mtb-om

od petog do 30-og kilometra, prošlo me 15 auta sa biciklama na krovu ili na nosaču na zadnjim vratima

11 iz beograda, niko nije svirnuo

govna na vodi, to je današnji beograd

3 iz valjeva, od čega jedan običan auto (isto govna), jedan pikap koji je pozadi vozio biciklu u onom tovarnom prostoru (?), i jedna krntija sa dve bicikle šarene tipa mtb od dva dinara, nemam pojma gde su krenuli ali to je neka teška rekreativa koja nikad nije ni imala pojma da treba da trubne

i 15, auto neki stari klio iz kraljeva, otvoreni prozori na +35 jer nemaju klimu ili neće da uključe zbog slabog akumulatora, suvozač mi je mahao kroz prozor, eto jedini od svih

zato sam i hteo da skrenem negde drugde, rekoh KOME DA SE JAVIM, KOGA DA SRETNEM?

na 5km od biciklijade spazio štene ispod kontejnera, dao mu da pije vode onako iz šake, sipao iz bidona, popilo mi svih 0.7l

ne znam kako kad snimaju one viralne videe iz australije gde tako poje male kengure, UVEK IMA NEKO DA SNIMA. 

meni u jednoj ruci bidon, iz druge pije kuče, čime da snimam, k..cem???

tako da ništa od lajkova.

posle posete biciklijadi preneo štene 5-6km do prve varošice u povratku, kupio mu burek i jogurt, pa nastavio nekim polukrugom kući

pre par nedelja spazio sa prekoputnog brda kako se vijuga crni neki novi predizborni asfaltić, i njime krenem da upoznam i tu alternativu

par km po 13%, neka hvala nije moralo, ali iziđoh nekako

još malo makadama i kamenjara istim nagibom, pregurao biciklu jer su mi ćelave gume i naduvane na 4.5 bara za asfalt, nema Š A N S E da se to vozi po kamenju

nakon toga nazad na asfalt, spust po lošem putu ali koga briga sa 29'' točkovima i prednjim amortizerom

taman na magistralu od Loznice, neko me stiže, kaže ajmo na smenu

jedan od posetilaca biciklijade

malo s njim 35-40 na sat, on na trkačkoj ja na mtb-u ali žurim kući na pivo i janjetinu

posle 6km on zastane kaže mora da sačeka ženu, nisam ni znao da je zbog mene ostavio ženu (!)

odmah zatim stignem Lepu Maju, rekoh kakav blam da te neko stigne na mtb-u!
Lepa Maja kanda u peemesu, ne reče ništa, ćuti i guta knedle

pa mi lupi kontru

pa ja njoj

pa ona meni

na ulasku u grad opet je prođem iako idemo skoro 40 km/h, 

rekoh HOĆEMO LI DA SE POMIRIMO? DA LI SI ME UOPŠTE PREPOZNALA?
jok, ledeni pogled ispred sebe, auuuu rekoh naglas (divim se jačini peemesa)

i tako

ne bi loše

šarenkasto iskustvo

malo lera neće da škodi

probudio sam se ranije nego inače, taman kad mi se najviše spavalo, što znači da se ustvari nisam baš ja probudio nego su me probudili, tačnije ona keruša najveća od svih koja zalaje kao da nam je divlji medved ušao u dvorište.

mislim, zbog pitomog medveda ne bi toliko lajala, mora da bude divlji.

i onda kao gle možda bih imao i 4 sata fore pre posla.

da odem ovde, ili onde.

krug polukrug out-and-back, šta bilo, vrtim kroz glavu mapse i tražim najbolju varijantu.

no onda sam ipak prelomio.

juče sam baš lepo vozio, bio zadovoljan, nisam siguran koliko dana mogu zaredom a da ne postanem NEzadovoljan i šta mi je najpametnije ipak.

a sutra (nedelja) ima neka mtb biciklijada 40km odavde, možda odem do tamo da vidim malo narod i da krenem sa/za njima koji kilometar, pa okrenem nazad kući nekim trećim pravcem.

i sad ako sam juče išao 60-ak km, sutra stotinak, mogu danas i nešto manje jelte.

nakon sat vremena šetnje sa psima pored reke, testirao sam koleno jer sam osećao nešto spreda i nisam znao da li je ligament ili meniskus, nešto sam nezgodno doskočio pre neki dan i tu me nešto malo kao žulja.

valjda je bolje.

i posle toga uzeo da ošišam živu ogradu onim aku makazama no tu idu i merdevine jer je to 4m visoko, pa malo iz dvorišta a malo sa parkinga, pa pomeraj merdevine metar po metar a ograde ima desetak metara, pa je trebalo sve i očistiti i odneti dva ogromna džaka do kontejnera, pa sve vratiti na svoja mesta, napuniti baterije, očistiti alat, istuširati se, i bogme ispade ne baš Dužina ali jedan jako znojav Tempo od 07 - 10h.

bogme ovoliko se ne bih umorio na bicikli sigurno, onako opšte uzev, ali opet noge nisu ništa radile pa bi uz malo e-bajka popodne mogle valjda fino da se odmore do sutra.

dani su preko 30° i odjednom se vratilo pravo leto, barem na nekoliko dana.

šes banki

žurio sam na posao pa nisam stigao ništa da zaokružujem, tako mi je vožnja ispala kao one brojke iz kauflanda, 59.49km i prosek 21.99 km/h.

a i uspona mi je kaže izašlo 929m, sve nešto na devet.

kao u onom bezobraznom filmu, ustvari i tamo je devet i po, kao moja kilometraža.

duga devetka.

blu stiiiil forti for, što bi rekao hej džo jesil šeno kud si to spištoljom kreno.

odavno sam želeo malo na južnu stranu u planine, doduše išao sam i u utorak ali ka jugozapadu u druge planine, no ovaj put mi je i tako i onako.

nekad smo ga voleli, vijuga u planine, tuda se ide i na more, dalje prema zlatiboru i tako to, može da se skrene na divčibare pa da se vrati s druge strane, peglali smo ga godinama.

onda je put propao pa smo išli uglavnom mtb-ima (kao što sam i jutros), nekako sve manje i manje baš zbog tog razrovanog asfalta.

onda sam 2012. nakon što smo gore na 700m nadmorske kod jedne česme primetili kuju sa štencima, išao bukvalno svakog drugog-trećeg dana da ih hranim, a nismo mogli da ih prenesemo u grad jer je majka bila nepoverljiva i divlja.

kad ju je u jesen neko pregazio nisam dugo tuda išao jer mi je svakog metra i svake krivine bilo više preko glave pa sam se držao nekih skroz drugih pravaca.

jutros sam nekako preživeo prvih desetak kilometara gužve dok se ne prođe poslednji kamenolom, i dalje je put bio gotovo pust, prođe neko na svaka dva kilometra i to je sve.

lola nije imala vremena da se provoza jer je htela još neke obaveze kod kuće pa sam joj na svakih desetak minuta snimao klipiće od desetak sekundi i slao joj preko vibera, da malo i ona uživa u prirodi, barem tako preko ekrana.

nije sve u sportu, nešto je i u radu

rad kao sport, tako mi se zvao diplomski kada sam sanjao da studiram Domaćinstvo i Hortikulturu.

piše da mi je spao raspoloživi prostor na hard disku (ssd) u opasnu zonu i ponudio mi laptop da oslobodim 3GB i ja kliknem yes i evo sada imam 1GB slobodan na disku od 99GB i kako je on oslobodio 3GB nije mi baš najjasnije.

nema veze, imam u kući slobodan ssd od 256GB pa ću samo u onom docku da iskopiram jedan na drugi i da zamenim.

mada bih radije uzeo novi laptop ali ni to nisam siguran šta i kako i kojeg.

ovaj je iz 2009. i tera neki Windows 7 koji ne podržava neke nove verzije aplikacija, evo čak ni chrome neće da se ažurira kaže neću pa neću.

onaj rad iz podnaslova se odnosi na raspremanje jedne od soba jer smo nešto tumbali dole kod loline mame koje više nema pa smo oslobađali prostor i poklanjali svakakve sitnice i stvarčice, pa je jedan slobodan orman stigao kod nas na sprat i tu smo slagali opremu za biciklu i trčanje, a još sam raspremao i razna mesta gde je ležala mačka tako da mi je na to otišlo glat sat i po vremena.

na kraju sam samo stigao da se provozam sat vremena e-bajkom, kao i popodne u pauzi posla.

sutra je kao i narednih dana najavljeno stabilno, sunčano vreme sa toplim jutrima, pa se nadam da ću se vratiti u onaj letnji ritam kada sam uspevao da se ujutru provozam čak i malo duže od blic izlaska.

vremenske prilike i iskustvo prognoziranja

sedim na poslu, pardon, stojim pored laptopa, slušam grmuckanje napolju nakon što sam jutros izveo dve rikaveri aktivnosti.

prvo šetnja sa psima pored reke, samo 3km, s tim da sam zaboravio da ugasim sat pa sam snimio i usisavanje šupe i podruma tokom čega mi je sat kao bajagi hvatao neke gps signale i napravio mi dodatni kilometar, a graf izgleda kao da sam preskakao sa krova na krov poput šimpanze

imam čak i taj screenshot kod kuće u kompu pa ako se setim dodaću ga ovde

posle toga e-bajkom na brzaka do obližnjeg sela gde sam juče video bačeno štene lutalicu, poneo mu konzervicu mačije hrane no nisam ga našao, otišao je negde dalje...

negoooo, hteo sam da pišem o jučerašnjem planu

svanulo je +18, nije mi palo na pamet da može ispod toga kasnije prepodne, samo prema gore

no iako sam krenuo kad se sunce već bilo podiglo, kroz grad mi je pokazalo +17 a na periferiji +16, tu sam ušao u ulicu koja ide ispod brda/šume sa severne strane, a pored je i reka

kilometar dalje kod Pivare se spustilo do samo +15 no sparina i sunce su to promenili da mi bude taman za vožnju, nikakvu svežinu nisam ni osetio

negde do pola uspona je i dalje padalo pa sam ugledao i +14 no blag vetar u leđa, uz pomenutu sparinu i sunce su učinili da mi bude čak i toplo, znoj mi se slivao niz čelo ispod ruba kačketa

do vrha je opet bilo +17, nakon spusta i drugog uspona dalje prema planinama je stiglo do +18, uz bistro nebo i jako sunce već je delovalo kao da sam usred leta

dalje prema planini sam na nekih 700m nadmorske stigao do 20.5 stepeni, da bi se na 800m ulaskom u šumu tempertura spustila na +18, a do okreta na 960m je bilo opet samo +17

mislio sam da će mi biti friško tih prvih par kilometara nizbrdo no nije, nosio sam malo puniji dres kratkih rukava i nisam osetio to što sam ispod bio sav vlažan od znoja

u spustu kilometri brzo prolaze i razmišljaš o rupama, krivinama, ne baš o temperaturi i jedino se sećam da sam na onom istom mestu video 20.5, mada je već verovatno bilo malo više no termometar na garminu malo kasni sa javljanjem, slično nagibu uspona kada na najstrmijem delu piše 8% a kada na vrhu zaravni onda mi pet sekundi stoji 13% i tako dalje

odatle sam toliko bio preokupiran rupama i krivinama da sam se tek pred završni silazak u grad setio da opet pogledam na garmina i pisalo je 23.5 stepena, tamo gde je u odlasku bilo +15

to je bila cela priča

eh setio sam se

znam gde sam juče bio no nije ni važno, malo sam odmorio nogice naokolo uživajući u sat vremena sunčane pauze na poslu

zato sam znao da ću se lepo odmoriti nakon nedeljne vožnje pa ću možda nešto lepo iskombinirati jutros

i bilo je super

sama vožnja više manje zanimljiva, tuda smo išli stotinu puta dok je još put bio u pristojnom stanju, a i to pristojno kad prevedeš na jezik u normalnim državama bi se pre moglo preimenovati u jako loš i propao, nego bilo je i lošijih pa su pomerili kriterijum

uzbrdo još i pomoz bože a nizbrdo jedva, kao video igrica

kao kad jutjuberi snimaju nindža kavasaki kako ide 300 na sat i provlači se između dve kolone na autoputu, e pa deluje mi da je i to manje rizično od spuštanja kroz nepregledne krivine, rupa do rupe, senke prave šare po tlu pa ne vidiš šta je crno a šta belo, svakog časa može odozdo da ti izleti golf dvojka ili jugić, naravno bez upaljenih farova, pa ti jedan prođe s leve a drugi z desne strane

pritom te u desnim krivinama malo ošamari dženerika po uvetu a malo ti se neko trnje zabije u šaku onako kako je držiš na guvernali jer je korov i kupine narastao kao biljke mesožderke i osim bankine su pojeli i pola desne trake, ako tu čak i u teoriji postoje dve trake, radije jedna i po

naravno da nema bele linije, smehotres tres vedno res

što jes jes na par mesta su i krpili, onako prosuli asfalt lopatom sa kamiončića i malo prešli točkovima napred nazad pa se to zgugurilo kao da put ima celulit, čak i te nazovi zakrpe je bolje izbegavati i držati se starog Titovog puta povaljanog od nekakvog krupnog šodera i betona

kad dođeš na vrh brda a do je negde oko 970m nadmorske (dalje je makadam) i okreneš nazad, naravno poželjno je da nisi ni na kakvoj drugoj bicikli osim na mtb-u jer upadom u svaku rupu bi odmah precvikao gumu ako ne i felnu/obruč/bandaš, a ako si i na mtb-u poželjno je da imaš amortizer koji moraš otključati pre spusta, a ako pritom imaš i "shadow" menjač koji se može zaključati da lanac ne udara gde stigne, onda obavezno povuci i tu polugicu

pri svemu tome naravno poželjni su i točkovi 29'' jer oni od 26'' neuporedivo više odskaču i tresu, lakše upadaju u rupe i teže iz njih izlaze i uopšte se puno više muče

eh da, ne bi bilo loše da imaš i rezervno dupe koje posle povratka kući možeš da odvrneš i ostaviš u buretu kupusa da se malo zaleči, a da nazad navrneš svoje koje si ostavio u pomadi da te čeka onako lepo glatko i mirišljavo

naknadno popunjavanje praznine

izgleda da će praznina ostati praznina

nemam pojma gde sam bio

ponedeljak treći jun

gledam jedan telefon, gledam drugi

nigde neka fotografija 

(ovo pišem dva dana kasnije, pa stavljam sa izmenjenim datumom)

gledam sms-ove, ništa

gledam viber, ništa

sećam se da smo ujutru otišli do gigatrona da pogledamo veš mašine i da se raspitamo za naručivanje, dostavu, korišćenje popusta i poena

hteo da odem negde biciklom pa odustao zbog kiše

zatim na posao

u pauzi posla sam otišao NEGDE da se provozam, 

pa sad ide ona šema algoritma koja pokazuje nazad na prvi red koji sam napisao

vidim da sam došao na posao na vreme, 

jer sam pogledao spisak i tačno se sećam ko je sedeo u čekaonici kada sam progurao biciklu

dakle praznina

bio sam NEGDE sat i po

linijom manjeg otpora

ko zna da li je ovo mogao biti bolji dan, evo nemam pojma.

od svačega zavisi, i kako si spavao i šta si radio prethodnih dana i kako se uopšte osećaš, koliko si motivisan, od čega nečim možeš da upravljaš ali nije uvek sve pod kontrolom.

ako je do starenja, možda i to može nekom samoterapijom i autohipnozom da se reši?

uglavnom ovaj put nije došlo do preterane razlike između maštanog, željenog, planiranog i ostvarenog, pa ne mogu ni biti naročito nezadovoljan.

iskombinovao sam dve vrste vožnje, onu "ajd malo alternativnim putem" i onu "ajd na neki malo teži krug", s tim da sam alternativne pravce odabrao između 18. i 32. kilometra, i posle negde od 62. do 75. kilometra.

a ispred, između, i nakon ova dva lutanja je bio onaj teži deo.

e sad, da vidimo u čemu je razlika.

road bike: trebao sam da očistim trkačku, podmažem, premestim nosač za garmina, proverim rez. delove, i da po prvi put sednem na cestovnjaka nakon skoro godinu dana, baš danas na Dužini :-/

uz to bilo je najavljeno i nešto mogućih pljuskova :-/

mislio sam jedan krug od 155km što bi izašlo na 6 sati.

ovako sam na mtb odmah seo jer je sve bilo namešteno, otišao alternativnim puteljcima na kojima mi ni pljusak ne bi smetao, nisam ništa brinuo, bio sam izvan saobraćajne gužve i pod manjim stresom oćel me ko ubit, a ostao sam na prvom delu vožnje pola sata i na drugom 4.5 što mu dođe na 5h, sa zastajanjima skoro 6h, dakle kao i vreme planirano na cesti, samo mnogo ležernijeg osećaja.

no zato ovo pak nije bio baš "trening" jer je uglavnom bilo na pola gasa, ali dobro.

sve ide u rok službe, bogme i od ovoga sam se malo umorio.

eh da, nisam menjao ni sedište, a da sam seo na cestu ko zna kako bi mi se ona upala ponašala, doktor je rekao da je operacija bespotrebna i rizična i da samo vozim i uživam, svakako će boleti :-)

prvo june

ovo je ono kada mi u nekom od kalendara piše 1. June onda mu to dođe kao prvo june

prvo šestog, tojest prvo šesto valjda, june juneta

i baš sam se prvog juneta zaletijo kao june

tačno znam kako bi išao razgovor

ja:

dobar dan, često pokvarim samom sebi dan pogrešnim nepromišljenim odlukama.

naime planirao sam malo dužu ili jaču vožnju popodne i nešto malo trčanja ujutru, da bi se što bolje iskoristio dan nakon perioda kiše i nestabilnog vremena

no ukazala mi se prilika da ujutru odem na malo duže trčanje (*) koju sam iskoristio, onda sam upao u vremenski škripac pa sam morao da žurim, i na kraju sam se umorio jer mi je trčanje ispalo i duže i jače od idealnog, pa će mi popodnevna vožnja verovatno jako trpeti zbog toga, a trebala je da mi bude glavni događaj u danu

chatGPT:
(nakon što mi je izneo detaljnu analizu i objašnjenje, završava sa savetima i preporukama)

pokušajte da napravite detaljan plan treninga i da ga se pridržavate. jasno ograničite opseg jutarnjeg trčanja i ne odstupajte bitno od svog plana, bilo da je u minutima ili kilometrima. gledajte da pri svakoj prinudnoj promeni plana što manje ugrozite glavni popodnevni trening, odnosno ako je već došlo do okolnosti zbog kojih morate promeniti plan, gledajte da uvek radije skratite nego da produžite prvobitni obim treninga.

eto, čak mi ni AI ne treba, sve bih mogao da znam samo kada bih poželeo da malo nažuljam one klikere u mozgu koji su izgleda još uvek u zimskom snu.

ispalo je 15km od kojih sam odsekao prvih 300m jer mi je gps pokazivao osam minuta po kilometru pa sam morao da "crop activity" da bi mi ukupan prosek sa 5'02'' spao na zasluženih 5'00''/km

(*) juče onaj rođak nije išao autom ni na jednu zgodnu stranu pa smo odgodili vožnju za jutros, i čak sam napravio plan gde da izađem i da nakon trasiranih 12.5km stignem na posao na vreme, no on je krenuo skroz drugim putem (!) pa sam na brzaka smislio plan BE no nisam znao napamet sve u kilometar tako da sam ubrzo shvatio da sam sebi ostavio previše koraka za premalo vremena

just another glupav izazov

ono beše sam prošle godine nakon aprila trčao jako malo, tačnije po mesecima od maja 74, 47, 7, 4km.

kao da nisam imao druge brojeve u tastaturi.

i sad ne znam napamet koliko je to tačno kad se sabere ali juče sam sabirao i skontao da mi fali u ovom maju još 8km da izjednačim zbir sva ta 4 meseca od lani.

kiša opet paducka pa prestane pa opet malo propaducka, otišao sam jutros city bikeom do onog izvora 10.5km od grada i natočio 6+0.7+1.75 litara u tri balona/flaše, ovo poslednje je od vindija izo kojeg već poodavno nemamo gde da kupimo ali poslednje flaše čuvamo s ljubavlju, kao podsećanje na najbolje od nekog prethodnog života.

nekako i dalje živim u nekom vaku(u)mu čekajući LETO, kao ono kad za nekog kažu da "ima četres leta" iz čega jasno možemo da zaključimo da se jedino leto računa vredno življenja i da je sve ostalo samo popunjavanje između jednog i drugog leta.

kažu da će za vikend biti lepo vreme, daj bože, da kao i prošlog vikenda pokuša da smandrljam nešto pristojno popodne posle posla, a da nedelju ostavim za malo promenljivije vreme i neku kombinaciju bajk/hajk ili nešto slično, da se oseti ona famozna Dužina koja nam oduvek zauzima posebno mesto u srcu, što bi rekli novinari skloni poetičnom izražaju.

između koraka

jutros sam planirao "normalan" trening no videh poruku od onog što me juče vozio autom na trčanje, da je negde pronašao bačena 4 šteneta i sad kako ću mtb-om da ponesem hranu itd, mrzim ranac, nemam gepek da na njega stavim bisage, i na kraju opet odoh e-bajkom.

kotrljam tako i razmišljam da bih možda i brže uz isti napor sve prešao trkačkom biciklom jer kad imam puno ravnog onda mi motor ništa ne pomaže jer se ne uključuje preko 25 km/h, a uz isti napor bi svaka druga bicikla išla 5 km/h brže jer je ovaj tenk potežak za vožnju bez asistencije.

najveća primetna razlika je uzbrdo gde bih se jedino i oznojio ako je malo duže i malo strmije, pa se u tom smislu "isplati" terati ovaj tenk koji ispegla te brzine pa svuda ideš uz približno strujanje vazduha, da ne kažem hlađenje.

mada mi je na mestima štaviše bilo i friško, još uvek su jutra hladna.

na kraju sam završio sa 39km što ispade skroz pristojna brojka bez obzira na biciklu.

i malopre videh na stravi da je jedan dečko vozio onako kraći tempo trening tu po ravnom ka beogradu, i napravio 37 prosek na 46km, i to je sada najbrži ovde lokalni biciklista i legenda na stravi.

pa se nešto prisećam, mi smo sa puuuno lošijim biciklama išli tih 37 prosek na duplo dužim treninzima jer nakon tog ravnog dela kreće ibarska magistrala koja na svakih par km ima neki kupser ili blagi uspon/spust, tako da je ovaj ravan deo primetno brži.

a najbrže smo imali 38.0 prosek, do ljiga na treningu od 100km, kada se izađe prvih 7km iz grada odakle smo nakon zagrevanja merili te tempo vožnje, ostane nam 84km čistog treninga.

i ako smo išli sveukupno bez odmora 38, biće da je onaj drugi deo morao biti oko 37 a ovaj prvi oko 39 jer oni kupseri ipak uspore koliko god se ti batrgao i napinjao.

da sam imao ovakvu modernu biciklu i neke turbo aero točkove išao bih preko 40 ali eto, tada toga nije bilo, no uvek možeš nekom lokalnom heroju dati staru biciklu da vidiš kako bi se izborio na istom treningu.

pod uslovom da prihvati izazov :-)

nizbrdo se i guvno kotrlja

krenemo tako mi sa psima da prošetamo tu naokolo, rekoh nećemo uz reku po travi jer je roknuo pljusak pred svitanje, nego ćemo se zadržati po trotoarima ko gospoda čoveci.

tek nakon pola kilometra spazim službeni auto od pašenoga (muž loline sestre) i sine mi ideja.

pogledam na sat, 7:20, kaže lola zovi ga odmah.

on naime svakog jutra oko 8h ide na teren da montira satelitske antene total tv.

kaže on imam posla tu tu i tu, dakle možemo da krenemo iz grada ovim ili onim ili onim putem, biraj.

ja odaberem da me nakon desetak kilometara istovari na jednoj raskrsnici na brežuljku istočno od grada, i nastavim da planiram kuda da zatvorim polukrug nazad do kuće.

izašlo mi nepunih 14km i piše da sam imao 226m uspona, nemam pojma koliko spusta, verovatno malo više jer sam krenuo sa 90m više nadmorske od ove gradske.

gnjecavo vreme uvek povuče na malo više trčanja mada mi naravno trčanje ni za šta ne treba u ovo doba godine no šta ćeš, leto još uvek nije došlo i tu pomoći nema, trči i čekaj.

reg reg reg

zeznuo me Điro talijanski.

skroz sam zaboravio da sam negde 15. u mesecu rekao da moram narednih dana svratiti da zakažem Tehnički za auto.

to je tu na dva kilometra recimo, i mogao sam više puta biciklom samo zastati, no eto.

štaviše, TOLIKO smo zaboravili da nam je na poslu cura pričala kako je promašila tehnički za čitava tri meseca i tako nemajući pojma da joj auto nije osiguran ladno ga vozila rizikujući, pa, svašta.

i ništa, slušamo mi to i smejemo se ahaha ahahahaha i ništa, ne pali se nijedna lampica.

i u nedelju kaže komšinica kojoj sam skraćivao jabuku koja se prevalila na susedni parking, da treba da registruje auto, i mi se klepimo šakama po čelu.

bar da sam mogao da pomerim na subotu, jer je bio osiguran do 24.05. pa da bude na Dan Mladosti, baš bih voleo taj datum da nosim na šoferšajbni, ali eto, ispao je 28.05.

rođendan jedne od dve svastike, tja.

imao sam neke fantazije da nakon tehničkog i registracije skoknem negde u brda na kratko trčanje no ništa od toga, bilo je pretoplo, sunčano, a morao bih i da žurim, tako da mi se nije isplatio stres.

po ovom suncu bih se do auta vratio sav mokar i smrdljiv, morao bih da se istuširam iz flaše što se direktno nadovezuje na onu priču o tušu i štoperici, ovo bi bila neka treća još brža kombinacija.

bolje je u 6 ujutru otići biciklom desetak km uzbrdo pa odatle na trčanje, vezao bih je ispred lokalne prodavnice u kojoj štaviše poznajem prodavačicu, ne bih imao brige.

a mogao bih da ostanem dva sata na trčanju.

nestalo je rustičnih kajzerica pa popodne moram biciklicom do lidla, možda opet odande odem na neki mini trč.

bolovi u leđima su prošli nakon evo puna dva dana, možda mi je pomoglo što sam se malo obuzdao da ne pogoršam situaciju.

ako se jučerašnjih 50km (iz dva puta doduše) na e-bajku mogu računati kao obuzdanost.

ps 

nabrao sam i kilo trešanja u nekom zapuštenom napuštenom dvorištu, nisam džabe išao od kuće