13 travnja 2024

nije petak al je trinesti

opet sam se predomislio kao i za prethodnu treking ligu
A EVO I ZAŠTO
naime postoji spisak razloga, što bi rekao đule van gog
prva stvar, neće svaki vikend biti ovako lep
kad je već lep vikend, da li je bolje nedelju sunčanu i toplu, bez bitnog najavljenog vetra, potrošiti na sedenje tri sata u autu i trčanje dva sata kroz prašinu...

ili organizovati neku dužu vožnju biciklom, koja bi svakako mogla da ima koristi (u smislu treninga) kao i dva sata trčanja?
uostalom mogu svakog dana otrčati isto toliko ako baš hoću, i to ujutru kad je manje ubitačno glede žeđi

drugi razlog je da ne moram prati auto, lakše je odustati, ko želi nađe izgovor, i ostale mudrosti sa fejsbuk stranice meše selimovića
kad pomenuh mešu, setih se vesti da je umro roberto kavali, čuveni dizajner, samo nisu rekli da li je umro original ili kopija iz kineske radnje

treći razlog je zajednički interes
obzirom da je Lola rekla da je umorna i kako bih joj samo džabe pakovao biciklu u gepek da se tamo provoza po mačvi dok ja trčim, nego da bi samo sedela pored jezera i odmarala se, ispalo mi je to nekako tupavo, da i ona na to potroši dan tojest ista ona tri sata u autu (1.5+1.5)

kad sam sve to zaključio i stavio točku, seo sam na bajk i provozao se tu po bregama lagano par sati čuvajući se za sutra
nije baš ni da mi je bilo do treninga u subotu popodne, otkako radimo 6/7 dana evo već punih godinu dana

12 travnja 2024

Fato, Fato, Fato, ti si moje zlato

razbolje se ljepa Fatma, jedinica uMajke
joj ko će sad prati auto od prašine
ispade da je bolje voziti ga nego da stoji u garaži
doduše, ovako je bolje za prašinu, ako već nije za auto
sačekaš da se na krov slegne prst debljine pa onda isteraš na proleće i opereš sve odjednom
ekonomično, nema šta

prijavio sam se za treking ligu u nedelju, pa ko velim jutros mi je zadnji dan za razumno trčanje
to znači da bi sutra svako trčanje bilo nerazumno, no ne mora da znači
par kilometara dole ili gore nije nikog satrlo
ali sam zato jutros "odradio" jedan od težih krugova
iskreno, u par navrata mi je došlo da prohodam na naj strminama, ali nisam

setio sam se da sam sinoć ostavio kod Vištice na instagramu komentar, gde je on držao blic kurs planinskog trčanja i objašnjavao nešto o dužini koraka i težištu
pa sam se ja umešao dodajući da volim i da variram kadencu (broj koraka u minutu) i da je maksimalno usporim samo da ne bih prohodao gde je turbo strmo
i kad sam već na internetu bio tako pametan, rekoh sebi ćuti i trpi
bole noge majko, ali ja uporan
bogme bio sam ponosam na sebe kao malo dete
mislim, tuda sam ustrčao već dosta puta ali jutros mi je bilo posebno teško
11km i jako težak krug, sa salomon prsluk-rancem, da se malo uhodamo nas dvojica
za slučaj da odem na treking, najavljeno je +26° pa ko velim...

11 travnja 2024

dvaput je dvaput, al Fatu bih triput

samo nekoliko puta sam trčao triput u jednom danu, a jedared sam trčao i četriput!
to je bio onaj januar kada sam se takmičio u Strava čelindžu i zadnjeg dana nabio 75km, sećam se da je bilo nešto ujutru, pa u podne samo valjda 8 pa popodne 25 pa uveče 21.
odatle ispade da je i ujutru bilo 21, moguće, mada mislim da je bilo 17 ili 19.
ima to u nekom blogu ali ko bi ga sad tražio.

elem juče sam imao jedan mali dodatak, skroz egzotičan.
vezao sam biciklu ispod jednog senika, štale, čega već, ozidana kućica u kojoj drže kukuruz i bale sena sa velikim tremom ispod kojeg hranimo tu kuju kojoj smo juče srećno udomili poslednje štene.

i kad sam već tu, rekoh da vežem biciklu, a nisam poneo onu najveću sajlu.
nego sam imao dva katančića, dovoljno da zavežem žice na prednjem i zadnjem točku, tačnije za zadnji točak sam zakačio ranac kojem sam kroz rajsferšlus provukao mali katančić pa je tako to bilo 2-u-1 rešenje.
jeste da tuda niko ne prolazi i da se ne vidi sa slabo prometnog puta, ali ipak e-bajk je svima privlačan jer svi znaju da "puno košta".

strčao u potok samo meni znanom prečicom, popeo se na put sa druge strane potoka, koji ide gore po grebenu kao i ovaj, pa se drugom prečicom takođe preko potoka vratio na asfalt 300m od bicikle.
jeste da je samo 2km i samo 12 minuta, no ipak mi je laknulo kad sam našao biciklu na svom mestu.
tako sam zaokružio jučerašnji dan na 10km.

april je krenuo traljavo, 
10km pa dan odmora, 
7km pa dan odmora,
13km pa dan odmora,
pa 101km biciklom pa dan odmora,
pa 9, 10, 6km koje prijavljujem evo jutros
ajd barem sam spojio tri dana u nizu 

tanušnih mršavih 55km, 
nekad sam umeo više da pretrčim u samo jednom treningu

10 travnja 2024

red loše red neloše

danas je pak krenulo nit loše nit neloše
da sam ostao na 6km bilo bi loše
opet ostavio biciklu na izlasku iz grada i popeo se 3km uzbrdo
pa vidim da sam umoran, da trčim i tromo i sporo
krenem nazad, rekoh i šest je bolje nego ništa

no kao, imam ipak desetak minuta vremena viška, kopkalo me par puteva koji vode u šumu, da li igde izađu ili samo služe lokalcima da kradu drva za loženje i prodaju

prvi puteljak je izbio u nečiji voćnjak, pa dalje nizbrdo u potok, odatle sam se vratio i ipak zapucao onim u šumu
dalje sam jedno po jedno razdvajanje ispitao pa odustao kada se pretvori u neprohodno šipražje, a onaj koji je najdalje išao, taj je takođe počeo da se pretvara u stazice i na kraju u - ništa!


no tu sam ugledao na mapsima da iznad postoji nešto što je u trenutku satelitskog snimanja delovalo kao put, pa sam krenuo u tom pravcu.
sada mi se već nije vraćalo, jer sam nakon trčanja normalnim šumskim putem, pa malo uraslim svuš svuš sa sklanjanjem grančica kao bojan križaj u slalomu, pa sam nakon peuze nastavio peške 50m, i rekoh idem napred pa štagod

i eto ga!
izađoh na još lepši put od onog kojim sam uopšte dole krenuo, i vratio se na makadam sa kojeg sam krenuo u avanturu
neloše, mada bi 9km bilo bolje od 8, a 13 još bolje, no avantura nosi pet bodova tako da smo opet stigli na lepu trinaesticu

09 travnja 2024

crtice iz prethodnih životâ

napokon 

nešto mi je iskrslo na poslu da uradim, neka sitnica, i vratio sam se za laptop i gledam u ovu reč NAPOKON i pojma nemam šta sam hteo da započnem u toj rečenici.

imam tu već pominjanu česmu odnosno izvor obzirom da nema nikakve slavine, nego mnogi takvi izvori se u okolini zovu Ovoga česma Onoga česma, pa mi se zato omaklo.
a tuda sam trčao neki, puteljcima dosta puta, ranije, i baš mi je gušt da malo "obnovim gradivo".

par puta sam išao glavnim putem pa tu na jednom mostu ostavljao biciklu, i nakon trčanja išao biciklom bonus od 2+2km do izvora.
jutros sam pak zapucao naslepo skroz do gore, nadajući se da će u toj pustoši biti nekog saobraćajnog znaka za koji bih mogao da vežem skupocenu poniku od dva dinara.

srećom nađoh znak na raskrsnici dva puteljka od kojih ne znaš koji je nižeg razreda, odmah 100m iznad česme.
a balon od 6l za vodu sam sakrio u žbunje, jer da sam ga ostavio u korpi bicikle dobio bi krila u roku od pet minuta, čim bi ga prvi domaćin spazio iz auta.
onaj lep šareni balon od destilovane vode iz Lidla, mami da ga uzmeš kao da da si video 50 evra izgubljenih na asfaltu.

uglavnom treće podsećanje na te puteljke mi je donelo dosta lepih uspomena, kao kad slušaš pesme koje si u mladosti slušao pa se opet osećaš mlad, uz Maršala Tita, junačkoga sina, nas neće ni pakao smet', mi dižemo čelo i kročimo smelo, i čvrsto mi stiskamo pest!

i tako sam u blaženom zanosu kao da nosim štafetu, požurio tih avanturističkih 9km tokom kojih mi je kroz glavu proteklo duplo više nego da sam otrčao 15km utabanim svakodnevnim stazama.
nakon trčanja sam izvukao balon iz žbunja, umio se i napio vode, i sa natočenom izvorskom vodom se sjurio nazad u grad.

08 travnja 2024

Gavrilo di, Gavrila da, obladi obladada

danas je bio rođendan drugarici iz detinjstva pa sam se najeo teletine ispod sača.
sač mu valjda dođe neki poklopac.
lepo beše ali velika porcija, pa sam pola poneo kući da pojedem sutra za doručak.
inače drugarica je jednom na izletu u neki manastir od kaluđerica dobila crkveno ime Gavrila, zato što je na današnji dan 08.04. taj neki crkveni praznik Светог Архангела Гаврила pa su joj u nedostatku bolje ideje dali ime Gavrila, naglasak nije kao u reči kamila nego kao u reči gorila.

obzirom da sam dan ranije spičio stotku na bajku, 
nisam ni znao šta da očekujem danas, da li će mi se trčati, ili ne, dobro vožnja je uvek lakša, na točkovima se i govno kotrlja.

i tako sednem ujutru malo da se provozam, pa popodne opet malo da se provozam, pa rekoh eto barem sam postavio temelje za neki eventualni sutrašnji trkački dan.
ako mi se bude trčalo, that is.

kao i par puta ranije imao sam ideje da na slične ručkove (restoran-vidikovac je na 3km iznad grada) dohajkujem ili dotrčim, ili da se eventualno nakon ručka vratim kući nekim pustolovnim akcijama, no Lola mi je kategorično zabranila slične gluparije, morao sam dva puta deset minuta da sedim u taksiju kao biljka, i da gledam kako lep sunčan dan prolazi pored mene kao pored govneta.


07 travnja 2024

rano je za ljubav, kasno je za smrta

da se zadržim na ovom drugom delu naslova, baš nešto razmišljam, sad nema povratka.
da sam umro samo malo ranije, ništa mi ne bi smetalo, ionako od tog nekog trenutka do dan danas nisam uradio ništa pametno ni vredno, a ne deluje ni da hoću.
e a sad mi se uopšte ne umire.
to je kao oni iz starih romana koji su živeli rizično i mogli umreti stotinu puta a kad su napunili dvesta godina e onda im se odjednom živiiiii.

a ovaj prvi deo naslova, rano je za dobru formu i užitke.
da sam trenirao, mogao sam danas otići negde dalje uz manje muke.
ali nisam.
a zašto nisam?
nemam pojma.
eto nije mi se dalo.
a sad bih da jezdim po planinama i da me ne bole noge, e pa NE MO ŽE.

još sam se na pijaci raspitivao kod momka koji mnogo planinari (a inače uzgaja povrće) kuda može da se prođe na ONU planinu i sve mi je lepo objasnio no kad sam stigao na pola puta, nekih 40-ak km, predomislio sam se.
nisam još uvek u tom stanju da mogu da vozim težak MTB od jutra do mraka, moram prvo malo pripremnih treninga.

izašlo mi je 101km sa 1100m uspona, ništa spektakularno, no na kraju mi je ispalo taman.
ako bude neki sledeći vikend ovako lep, pokušaću malo više.
i svaki sledeći.
možda ustvari upravo ta dva žrtvujem za trčanje, jer je za 7 dana jedna zgodna treking liga u blizini, a za 2 nedelje je Beogradski, državno.
i nakon toga kontam da opet do kraja godine neću ni guglati trekinge i polumaratone već ću svaki vikend gledati gde mogu da odem što dalje biciklom.

06 travnja 2024

netrčanje ili neNeštoDrugo?

jutros sam opet bio hoću-neću i na kraju sam pomislio da imam kao neki plan.
naime juče sam išao sa ovima iz udruženja za zaštitu životinja da im pokažem gde sam video ostavljenog matorog psa, i kada je delovalo da je propao u zemlju, ispostavilo se da je to samo donekle tačno.

naime propao je u vodu.
onako mator i gluv, pitanje je i kako mu radi centar za ravnotežu, upao je u rupu oblika levka iz koje su vadili šoder a na dnu koje se napravila bara prečnika pet metara.
nekako je sišao ili skliznuo i više nije mogao da izađe jer je pesak jako strm sa svih strana, maltene kao kornet.
dok je mogao grebao je pa je onda verovatno malo plivao malo grebao i samo uzalud odronjavao taj pesak i kamenje, da bi se na kraju udavio, možda i od hipotermije u toj bari a ne samo od umora.

tako sam taman sahranio neka dva žuta šteneta koji su uginuli pored nekog mosta, pa je posle par dana došla vest o ovom ubistvu o kojem priča ceo svet, i dva dana kasnije eto mene u istoj situaciji kao ona dvojica psihopata, zatrpavam leš na divljoj deponiji.
naime juče sam već probio termin povratka na posao za dva sata pa smo se razišli, a jutros sam se vratio na to mesto da ga prekrijem peskom da ne leži onako pod otvorenim nebom, da ga kljuju vrane i jedu muve i crvi.

tako sam nakupio ihahaj kilometara biciklom, prekjuče samo 21, za juče moram da izračunam.
bicikla kaže 59 za oba dana ali dodaje 1/20, dakle imam u totalu 56, što znači juče 35.
nije loše za rikaveryć nakon trčanja.
moram to istetovirati kao onaj u filmu Memento, da ne bih do sutra ujutru kad upalim kompjuter isto računao još pet puta.

05 travnja 2024

obojica ubojica

već drugi dan svi pričaju samo o onom dvojcu pijanih psihopata koji su ubili dete od nepune dve godine, pa je i to malo spustilo volju za trčanjem i biciklom, sve razmišljam kako li bih ja završio da me neko zakači kamionom na nekom putu.
tamo u titovo vreme onih 50ih i 60ih godina, možda i 70ih, većina bi potrčala da pomogne, priskoči, bez straha od posledica.

danas čak i žene, posebno ove mlađe, instagram generacija, odmah pobegnu, ko bi se petljao sa slomljenim biciklistima, policijom, hitnom, produži dalje i pravi se da se ništa nije dogodilo.
ne dozvoli da ti pokvari dan to što si nekog zamalo ubio, ili ubio.
a meni se baš ne završava ovo malo života što mi je ostalo tako što će neko da se vrati kamionom u rikverc da bi me još jednom pregazio, za svaki slučaj ako još uvek mrdam.

plus se promenilo za 180° to da su nekada žene važile za opreznije vozače, prosto su imale manje adrenalina, testosterona, slabije reflekse pa su bile opreznije.
danas cele selfi generacije imaju sve više i više mišljenje o sebi, narcistički poremećaj je postao pravilo a ne izuzetak, to je juče položilo i već piči predgrađem 90 na sat kroz krivudave ulice, pršti samopouzdanje na uši i šta će drugo takva guska da uradi kad joj se nešto iznenada pojavi u krivini osim da ga udari i pobegne.
totalno nesvesni sveta oko sebe, brzine, mase automobila, svojih refleksa dok negde žure i kucaju sms jer njihovo je vreme dragoceno jelte a nečiji život malo manje.

no nekako sam pretrčao 13km jutros, zadovoljan sam.
opet sam bio u fazonu "neće mi se jutros valjda opet NE trčati?" no kada sam ostavio bajs ispred Lidla i odšetao kilometar uzbrdo brojeći ko mi je šta lajkovao u zadnja dva dana, rekoh daj da probam.
i ispade neloše.

04 travnja 2024

hoće neće neće neće

čak sam i traku za puls stavio ali ništa
ne vredi, nije mi se trčalo
često mi se desi da mi se ne trči pa na kraju ispadne solidno
ali nekad se umeša i satnica
dok se nećkam i tražom pravo mesto za start, kružim gradskom biciklom po predgrađima, vreme polako teče, ostaje mi sve manje do posla, a što duže odlazim više će mi trebati i da se vratim

usput naiđem na neku divlju deponiju pa krenem u obilazak i istraživanje čega sve tu ima na hektar prostora.
iza vijuga Kolubara, na mestima gde su vadili šoder su ostala mala jezera, skoro pa savršeno za tumaranje i fotkanje
spazim i napuštenog psa od 15 godina, nagluvog i zapuštenog, krmeljavog, kako leži između nekoliko gomila zemlje koju tu dovlače kamioni sa obližnjih gradilišta

utom eto i kamiona, pitam vozača otkad je tu taj pas, kaže juče i prekjuče nije bio, noćas se pojavio očigleno
doveli ga da umre tu, da se ne potresaju kod kuće dok mu broje zadnje dane
prona5555555
(gledam čemu služi ovo num.lck dugme, možda sam već gledao, kao da isključim brojeve na tastaturi a ne pada mi na pamet zašto bih to radio, šta mi smetaju

elem
pronađ(tu sam stinuo pogrešno dugme umesto Đ)em flašu koja doduše nema čep, pa odem do reke da mu natočim vode da barem od žeđi ne ode tako mator i dezorijentisan, apatičan
u međuvremenu skontam da je sa druge strane tih gomila zemlje nekuda sišao i da leži tik uz reku
dakle ume da nađe vodu, ajd bar nešto

tu je već prošlo i više vremena koliko sam mogao da ostanem na trčanju, trčao nisam, plus kasnim na posao koliko god žurio
bar ne moram da se tuširam, ostaviću to za popodne

03 travnja 2024

u sredu sam pogodio u sridu

videh juče da je jedan sugrađanin kojeg muči koleno pa ako ne vozi biciklu onda malo šeta nizbrdo a trčkara po ravnom i uz blaže uzbrdice, prošao neki segment za koji sam odavno zaboravio da sam ga napravio.
rekoh to ću ja sutra, i došlo je to "sutra" evo upravo danas.
jel beše atomci pevali da je svako danas jučerašnje sutra?
ili je svako juče jučerašnje danas, tako nekako.

iz nekog razloga opet odlučim da odem biciklom samo taj 1.5km od kuće, da mi polazak ne bude na istom mestu, jer mi to donosi pojačani stres i ubija mi volju za životom.
zbog toga sam morao da nosim šuškavac i da ga opet zaključavam na bicikli, provučem sajlu kroz oba rukava, onda ga umotam u loptu i stavim na gepek.
ako bi neko hteo da ga odnese, morao bi svog da ga pocepa.
pa mi onda ne bi bilo žao jelte, mislim ako si ti zeznuo mene onda sam i ja tebe.

i krenem prvo malo lagano sve po trailu iz reku, ne po asfaltu nego drugom obalom preko korenja i zemlje, da se malo podsetim kako sam nekada i tuda trčao.
nije loše za koncentraciju i propriocepciju.
a i kad kreneš nekuda gde znaš da ti prosek uopšte neće biti bitan, odjednom nestane svo ono razmišljanje o tome da li je ovo dovoljno brzo da ne bude sramotno sporo.
prosto kao malo brža šetnja.

stignem podno tog segmenta, uzletim gore uzbrdo i popravim ga za maltene dva minuta.
kilometar i nešto, piše da je prosek 8%.
nekoliko ljudi je tuda prolazilo no na dva mesta imaš nenormalno strm makadam, a na par mesta imaš i zaravnjenje pa sad, treba tu proći nekoliko puta da se pohvata najbolja taktika, gde se pričuvati a gde se potrošiti.
vratim se po onim livadama od prekjuče, da još malo utvrdim gradivo.
samo 7km ali kvalitetnih, još je rano za statistike.

02 travnja 2024

nedelja u utorak

svaki neradan ili poluneradan dan mi ispadne slično.
danas je bio neki fazon da kao nemamo posla pola dana i eto prilike za nešto lepo i dugačko.
pa sam krenuo da kujem planove gde mogu stići biciklom jer je granulo drečavo lepo plavo sunce, pardon, nebo, a sunce je belo uglavnom, mada kažu da je žuto, a ustvari je mesec nekad beo nekad žut.

kad smo to raspravili, postalo je i nebo belo, ono što je u prvi čas bilo plavo.
piše na jednoj prognozi mogući pljuskovi, na drugoj kaže da je samo oblačno, nebo za sad mirno i melanholično, doduše možda se u daljini nazire neka nervozica.

krenem biciklom u šorcu pa se vratim da obučem nešto duže, pa se posle par km ispostavi da mi je po vetru hladno i gore u nekom tanjem duksu.
pa se opet vratim kući vidno razočaran što mi ništa neće ispasti potaman.
doslovno u trenu kada otključavam kapiju da uđem u dvorište, počinje pljusak.
ne sećam se ni šta sam radio narednih pola sata, tek odjednom se sve razvedrilo, opet je nebo plavo a sunce belo a oblaci bez boje, hoću reći nema ih.

sednem opet na biciklu, onu gradsku, rekoh bar da uhvatim malo boje po ušima.
napravim krug tu po okolini, i stignem taman nazad na posao, rekoh nema veze, nakon lomatanja po onim livadama juče ništa mi neće faliti ni da dan provedem ovako u aktivnom odmoru.

01 travnja 2024

Majmunijada

neki Prvi April zovu dan budala a neki drukčije.
gosn Golubić je jednom rekao - Majmunijada!
ali nije bio prvi april.
nego početak nekog festivala ili fašnika u Samoboru.
pa su tu bili uključeni i klovnovi.

ako ćemo pošteno, jeste tu bilo dosta "majmunisanja".
ali je bilo i zanimljivih stvari.
npr momak sa biciklom na jednom točku, kotaču, dva metra visokom (bicikl, ne točak) je vodio u krug po trgu dobrovoljce, koji su panično pokušavali da prežive od jedne bandere do druge, e onda je zagrle onako kao najrođenijeg.

tako sam ja jutros započeo glupi april.
poput ovog vlasnika cirkusa.
otišao biciklom samo kilometar, iz razloga da krenem na trčanje sa bilo kojeg drugog neustaljenog mesta.
pa dalje u trč.
i onda sam se setio, kontra prvog aprila.

neću da se šalim, glupiram, zayebavam prijatelje, nego ću onako svojski da se založim da im osiguram jedan baš lep poklon.
tako sam otišao na neke livade, tu odmah na periferiji, gde baš nikad nisam sreo baš nikog, i kontam da svi ovi moji lokalci uopšte nemaju pojma da samo na kilometar-dva od grada imaju tako lepe staze za šetnju.
dobro ajd, i za trčkaranje.

meni je izašlo 10km okruglo, nadam se da je dovoljno za Dan Budala.

31 ožujka 2024

inspiracija kills the cat

nije me ništa ubilo, naprotiv
kao što sam dan ranije u naletu inspiracije otrčao jedan jako mali i jako kratak kružić (kratak za nekoga ko se sprema čak i za maraton, možda) tako sam i juče nakon jutarnjeg treninga krenuo popodne biciklom...

i razmišljam, neću nigde ništa da zapinjem da bih se sačuvao za Nedelju, idem laganini da se provozikam i uživam u lepom letnjem danu, i tu negde ugledam tragove od traktora kako drsko silaze sa jednog brda i gubi im se trag.
i malo kasnije naiđem na skretanje, tako po zemlji između dve njive, negde otprilike u tom pravcu.

ajd rekoh, ako sam prekjuče tumarao po istoku, juče ujutru po zapadu, da malo protumaram i po jugu, kaj ne?
skrenem sa glavnijeg sporednog asfaltića, eto i on je doživeo da od nečeg bude glavniji, skrenem dobrih 200m nizbrdo i tek tu parkiram biciklu, zaključam dva ona mini katančića tako da rajsferšlus od ranca vežem za žice, nit možeš da otvoriš ranac nit da pomeriš biciklu, jedino da je odneseš što je malo verovatno obzirom da mi je tu na brdu skoro uvek na vidiku dok prelazim preko puta, a em je e-bike težak 25kg pa ne mogu ni da zamislim nekog kako s tim na ramenu uspeva da mi pobegne.

i sad evo sabiram kilometre, stigao sam do 193 u martu pa je moguće da će tako i ostati jer jutros nisam trčao, išli smo 4km sa psima u šetnju po olujnom vetru.
šta će biti sad, nemam pojma, vetar ne popušta, nešto mi se i ne ide na bici trening, a ne mogu baš reći ni da mi se trči.
ako ne prelomim da ću na bajk, nema mi druge nego na neki hajk/jog ili nešto malo biciklom pa odatle na jog.
eto, a taman rekoh da je moguće da ću ostati na 193!?
svašta.

30 ožujka 2024

dodatak i odbitak

juče sam popodne neplanirano dobio mali dodatak trčanja na neobičnom mestu, odmah iznad ranča drugarice koja je spasila jednog konja ili kako ona kaže Kooonju, kod njih (oca) sam ostavio biciklu pa se otisnuo u istraživanje okoline.
obrni okreni svaki istraživački poduhvat na tom terenu se završi tako što izbijem na asfaltić kod groblja, baš poučna pričica, gde drugde može da svako putovanje završi nego tamo.
he he

jutros sam pak biciklom na skroz drugu stranu sveta, ostavio je vezanu na jednom mostiću pa se uputio prvo na podsećanje nekih opskurnih stazica kojima sam davno protrčavao, da bih između dva ta "poznata istraživanja" šmeknuo i jednu prečicu koja je možda prečica a možda i nije, nisam uspeo da skontam da li iz svake livade može svukud da se izađe jer su neke ograđene, a nisam imao vremena da proveravam tako što bih prošao dalje kroz zaselak.

uostalom, ovo je bitno, ako prvo kreneš kroz nečije kuće, često će ti reći da dalje NEMA prolaska, čisto jer ne vole da im tu neko prolazi, svoj kraj doživljavaju kao da su sva brda i sve šume njihove.
ako pak sledeći put krenem odozgo sa brda, odakle sam prvi put uopšte primetio taj puteljak koji deluje kao moguća prečica u zaselak, jednom kad si već prošao i ušao u sokak između kuća, nema šta nikoga ni da pitaš. 

samo kažeš "ja krenuo odozgo puteljkom sa onog brda, da vidim gde ću izaći".
naravno umesto dobar dan uvek je poželjno u selu reći pomaže bog, to odmah omekša domaćina i osujeti svaku negativnu reakciju.

jer nakon što po peesu nekom odgovoriš sa "bog ti pomogao", kako ćeš mu nakon toga reći - ajd šta si zapucao ovuda, ne može kroz moju avliju, marš nazad istim putem na to brdo s kojeg si strčao.
bio je to besplatan čas avanturizma, nema na čemu.

mislim da sam stigao do 189.3 kilometra u martu, biće ovo dobar prebačaj u odnosu na prošlu godinu.

29 ožujka 2024

mlada jagnjetina

nakon jutarnjeg trčanja bio sam nekako siguran da ću i juče popodne "nešto malo otrčati" no nakon što sam posle posla odjurio e-bajkom do one kafane 12km od grada po pečenje, nekako mi se nije ni trčalo.
razlog je logičan, prijelo mi se pečenje, pa pivo, ihaaaaa...
i posle toga rekoh šta ima veze što će mrak, odoh do lidla.
kupio sam Loli neku bundicu od veštačkog krzna, svetlozelenu, baš je slatka onako čupava mislim da ću je i ja ponekad nositi.
mački će se sigurno svideti, tu nema dvojbe.

tako sam proveo veče pomalo snužden spoznajom da "nije svaki dan petak" no rekoh, sutra (danas) je petak, pa će i on doći.
i dođe petak i izleteh kao iz puške i tu po kvartovima su mi nekako sporo išli kilometri ali to je bilo više u glavi, doživljaj, a ustvari je to tapkalo negde oko petice ili samo malo više.
nakon što sam prešao železnički most peške nastavio sam da trčim uz reku i noge su mi se poprilično razvezale, baš mi se dopao osećaj.

nije neki bogzna krug, 10km, ali treba da dođe limar da učvrstimo vetar-lajsne na krovu pa nisam hteo da me pozove dok sam negde daleko, rekoh bolje da ga sačekam kod kuće.
da li sam podsvesno žurio ili je nešto drugo u pitanju, možda sam se malo više i odmorio, uglavnom prosek je ispao ispod petice.
jedino brdo sam ustrčao iz 4 ubrzanja sa kratkim pauzama, rekoh bolje je tako nego da puhćem duplo sporije samo da bi bilo u komadu.

valjda je dovoljno bilo i to što sam na trčanje krenuo u 6:34 što zvuči pomalo nenormalno ali dan se već i previše pomerio tako da će za dva dana ovo da se zove 7:34 i zvučaće manje nenormalno, no tada će pak sve biti prekasno i odjednom će se umesto viška, pojavljivati manjak vremena pred posao.
ko će Čoveku ugoditi...

28 ožujka 2024

moram priznati da sam uzbuđen

nisam gledao porniće, ne znam zašto je i kome to prvo palo na pamet, ali juče sam posle ko zna koliko milenijuma opet potrčao dvaput.
kriv je kebab!
naime morao sam da pojedem pola, da Lola ne bi pojela ceo, jer ipak ja brinem o njenom zdravlju, i kad sam shvatio koliko sam pojeo, rekoh idem u zadnjih pola sata pre mraka da malo protrčkaram tu po kvartovima.

izašlo mi 6km.
samo? - rekao bi neko, a ja gledam u mobitel i plače mi se koliko se sporo okreću kilometri.
nisam smeo da trčim sa garminom jer bi me opet grdio, koliko se sećam trebao sam da odmaram narednih 72h.
ovo je bilo, precizno rečeno, 5'18''/km, puls po osećaju negde 125-130.

e sad, kako me matematika uzbuđuje više od pornića (vidi naslov), odmah sam skontao da mi do kraja meseca više ne fale 42 kilometra već samo 36, da bih stigao do 200.
ranin' dida to broji po tjednima ali kod mene taj koncept nikad nije zaživio.
tako sam dakle imao 4 dana za 36km i to mi je postao novi cilj.

i naravno svaki lep dan da se maksimalno iskoristi na bicikli, posebno tu mislim na vikend, a najposebnije mislim na nedelju, ako bude lepo vreme, jer će nakon pomeranja satova sunce zalaziti skroz iza 19h.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

jutros smo pak opet skoknuli do Groblja, na današnji dan je bila sahrana pa eto, i rekoh daj da ja lepo otrčkaram još malo, sve ide u rok službe, ko će po ovom vetru ići biciklom, možda bih i sporije stigao.
tako sam neplanirano uknjižio novih 8km i sada sam stigao do 172, pa imam januar-februar-mart 171-172-172km, hehe kakav niz.
da me ne bi malograđani gledali u čudu, nisam obukao šorc (a dobro i kako ćeš u Martu na groblje u šorcu) nego onu tanku nike trenerku, a gore majica kratkih rukava, na +12° bi teoretski moglo i gore u duksu ali po ovom vrištećem suncu bogme ne, i u majici mi je bilo toplo.

27 ožujka 2024

kratka devetka

sad ću da pitam chatGPT da li postoji neki metak koji se zove kratka devetka, obzirom da mi se čini da postoji nešto što se zove duga devetka.
...
...
NEMA
devetka je kaže, kalibar, a duga znači da umesto normalnog metka onaj deo gde je barut bude produžen, i još kaže da se to zove parabellum.
... 
... 
Naziv "Parabellum" potječe iz latinskog izraza "Si vis pacem, para bellum", što znači "Ako želiš mir, pripremi se za rat".
da li da mu verujem, nemam pojma, znam nešto latinskog ali uglavnom vezano za goblene i heklanje, slabo sam se sa ratovima družio.

elem sinoć i noćas su me bolele noge od onih skoro 4 sata na bicikli, pa sam zamislio jako lagano trčanje jutros.
ostavio biciklu i Lolu u Lidlu pa produžio dalje.
mnogo mi znači kada na trčanje krećem sa nekog neuobičajenog mesta, pa makar bilo na samo kilometar od kuće.
nekako osvežava, prkosi monotoniji.

4km pretežno uzbrdo pa 5km pretežno nizbrdo, bezbolno i ugodno.
ko bi rekao da ovakvom sangviniku može prijati laganini ritam.
stigao sam do 158km u martu, fali mi još 15 do 173 (prvi plan) 
ako bih bio konzistentan mogao bih do kraja meseca da stignem i do 200km jer mi tih 42 ne bi bio problem da rasporedim u 4 jutra.
bumo vidli, inspiracija je nepredvidiva živuljka, zato je tako i nazvana.

26 ožujka 2024

prva poštena biciklijada ove godine (ako neku nisam zaboravio)

jutros prvo šetnja sa psima i to do kraja nasipa i nazad, čitavih 5.5km
pa onda biciklicama na groblje, Lolinoj mami je danas godišnjica
nismo otvarali lokal danas, pauziramo
lep sunčan dan sa najavom sve više oblaka popodne, ali kao piše suvo :-/

malo sam čistio biciklu, malo užinica ovo ono i nekako prođe par sati pa i nisam baš prerano krenuo
ali taman je otoplilo
termometar na terasi kaže +18 ali njega sunce malo ugreje i terasa je uvek mlaka, u aplikaciji piše da je +14, kome verovati?
obukao sam dugačko ipak, da se ne kuresam odmah kako je došlo proleće
ako mi bude toplo uvek mogu da usporim, ali ako bi mi bilo hladno možda ne bih imao dovoljno snage da ubrzavam 4-5 sati
plan je naime bio da navrtim oko 100-tke, a krenuo sam mtb-om koji je dosta sporiji od trkačke

ubacio sam i nešto malo makadama, neke prečice koje jesu asfaltne ali su suviše uski putevi i uvek preti da neki lokalac izleti iz krivine pa mi je sigurnije kad imam disk kočnice i široke gume kojima možeš bez problema da izletiš na bankinu
srećom prođe vožnja bez interventnih zahvata te prirode

već oko pola je krenulo da se naoblačuje i da se okreće vetar, tako da sam negde oko 50-og kilometra odlučio da odem kući najkraćim putem, umesto da mozgam neke dodatke da bih natukao do stotke
i eto, negde na 5-6km od kuće je već krenula rosulja, a kako sam ušao u kuću i seo da ručam (direkt za sto onako umoran i gladan, pre tuširanja, samo sam na stolicu prostro letak iz Lidla da ne sednem dupetom tj bickama  vlažnim od znoja) krenuo je i pljusak
ispadoh pametan što sam skratio, biće dana za stotke

25 ožujka 2024

video sam cica macu!

jedan onako pristojan dan na trčanju
pitao sam Šefa ima li šanse da ove godine Beogradski opet bude Državno, rekao mi je "trebalo bi!"
i sad ja razmišljam, ako bih malo više trčao, ne bi bilo zgoreg
pa sam nakon jučerašnjih 7 po kišici jutros otrčao deset po suncu
krenuo na zuubatih +8 u onoj "tehničkoj" duskerici za trčanje iz Lidla, rekog biće mi taman

prvih pet minuta mi je bilo malo friško, što bi rekao Vištica ako ti je prva dva kilometra malo hladno to znači da si se taman obukao, no drugih deset minuta crkoh od vrućine jer je bio vetar u leđa a sunce prži li prži
i povratku beše taman iako je otoplilo ali sam se vraćao ka vetru, glavno da sam preživeo onaj hladno-topli početak

prosek 5'18'' no nisam ništa forsirao, onako najobičniji tempić, polutempić štaviše
trčao u mizuno vawe ili wave nikako da zapamtim, sky 6 šta god to značilo
mekane su ali nekako krute, možda su bolje za kišu i još hladnije vreme
mada su bele pa i nisu baš za prljanje, nekako su mi nedokučive

stigao sam na 149km u martu što je isto kao i prošle godine, ali ako ću da teram januar 171 februar 172 mart 173 onda mi fali još 24km do kraja meseca, a imam još šest dana fore, tačnije pet jer ću sutra na biciklu
tako da ako mi se ukaže prilika, preteraću preko tih 173, bitnije mi je da se više pretrči nego da se igram brojkama

24 ožujka 2024

neki dani prođu prebrzo

imam poneku nedelju (tjedan) kad gotovo svakog dana na vreme prepišem trening, izlet, štagod, i sve ide po peesu, sve se slaže kao jesenje lišće.
a imam perioda kada odjednom skontam da osam dana nisam ništa upisao u excel i onda krene kopanje, kad sam gde bio i šta sam radio.

pa krenem od strave i popišem šta je tamo snimljeno, pa onda okrenem na fotografije pa na osnovu slika rekonstruišem gde sam bio i čime, a ako ne pomogne nijedno od ta dva onda krene kopanje po sms-viber-mesinđer da vidim da li sam loli napisao da ću se vratiti odavde ili odande ili tu i tu duva vetar odatle i onda se eventualno setim gde sam bio.

pa zapišem jelte.
tako mi je promaklo da sam nakon onog iznenadnog planinskog polumaratona trčao i ono lomatanje uz gasovod, pa kad sam konačno ukucao i to i jutrošnjih mržavih 7km po kišici i zahlađenju, ispalo je da sam već* stigao na samo 10km od martovskog zbroja 2023. što je više nego smjehuljivo.

jutros sam trčao u jako neudobnim noosa ff i nije mi jasno kako sam u njima uspeo da pretrčim hiljade kilometara ranije, imao sam CZ i ZC (jedna Zelena jedna Crvena) i mislim da sam u jednom paru prešao više od 1800km, a sada u ovom trećem paru CC prešao jedva 1100km i iako im đon ne deluje istrošen nekako su mi tvrde, neudobne.
a ne mogu ih nositi na šetnju i po gradu ovako pederski dreč crvene.

tako da sada već na stepeništu od podruma čekaju da ih bacim ili negde nabacim i mizuno shadow, i brooks ravenna, i adidas clima chill (one kao da ni od prvog dana nisu bile model "za trčanje") a moguće da ću da se ratosiljam i ovih asics noosa ff čisto da oslobodim prostor u stepeništu.
jer čim se ukaže prazan stepenik, on odmah zove da se tu posadi neki novi par, čuj mene zove, ne zove nego jeca, tiho cvili.

23 ožujka 2024

napeto je

da je prognoza malo drukčija pretpostavljam da ne bi bilo razloga da sutra odemo u Novi Sad i da otrčim polumaraton, no po kiši i +6 teško da bih se osećao normalno, naročito posle današnjeg dana kada je u najavi jako toplo vreme.

skraćen posao zbog groblja jer je godišnjica otkako je Lolina mama imala moždani udar i umrla tri dana kasnije, pa posle toga, šta stignem da uradim uradio sam, piše da sunce zalazi u 17:56, dakle lepo će se videti sve do pola 7 što je maltene duboka noć za mene koji sam navikao da najradije trčim ili vozim pre podne ili u najgorem slučaju oko podneva.

jedino se dvoumim zbog ovog nenormalnog vetra, da li sa se ipak otisnem biciklom i da ne obraćam pažnju na brzine (da ne bih pao u depresiju) nego da po nekim manjim puteljcima prekotrljam nekoliko sati, ili da direktno s groblja produžim negde na tu stranu gradskim mtb-om pa da ga vežem negde uzbrdo i produžim na hajk sa eventualnim džogiranjem.
biće verovatno stvar inspiracije.

legla nam je neka lova pa sam otvorio nekoliko sajtova da ugrabim još par preostalih sniženja, trenutno sam u lovu na dukseve za trčanje i šuškavce (wind stopper radije nego nešto baš za kišu, to imam) i eventualno još neki bolji kačket, sa onom poslednjom arudžbom čarapa imam do kraja života!

22 ožujka 2024

22.03. verski praznik Mladenci

ovo će biti onaj eksperiment o kojem sam odavno pisao 

naime u naletu narcisoidnosti sam buncao o Tome kako bi zamnom* stalno trebala da ide neka sekretarica i da vrijedno** zapisuje moje blogove 

ali Evo pojavila se ta opcija da u telefonu diktiram SMS ove pa rekoh da se upoznam sa tom opcijom 

za to je prava prilika ovo prijepodne odmora nakon onog glumatanja*** jučer 

evo i prve veće greške (ova ***) 

*Zbunilo me to što je zamnom napisano kao jedna reč 
ček da probam ne znam ne radi nizašta nipošto aha dakle to je jedina nazovi greška 

**Jezik telefona mi je podešen kao hrvatski pa se moram pomiriti sa ovom ijekavicom 

***Umjesto glumatanje trebalo je loma tanje za koju riječ telefon očigledno nikada nije čuo I evo kako je to zabeležio kao dvije riječi 

jedino je šteta što sve ovo nije moglo odjednom nego iz šest sedam SMS ova tako da zaključujem da je kucanje na računalu ipak brže

plus ovo govor u tekst ne prepoznaje točke i zareze
sekretarice, dobili ste otkaz!

21 ožujka 2024

Gas o'Vod

jel beše škoti imaju ono McNešto a irci o'Nešto?
tako i ovo Gas o'Vod može da mi bude današnje ime.
spazio za jednom odakle je došao gasovod na periferiju.
a pre toga spazio odakle će doći jer sam na 10km od grada "morao da skrenem da vidim šta se radi" čim sam primetio da se pojavio neki nenadani puteljak gde se izvode neki radovi.

i tako krenem ja od ćoška industrijske zone, odmah upadnem u neki kanal metar dubok koji sam shvatio da ću morati da prelazim još desetak puta...
pa dalje uz njivu, još nekako i pomoz bože, pa onda kroz njivu jer su ljudi nakon što su radnici postavili cevi i otišli, nanovo preorali svoje njive.

pa se lomi pa se lomataj, ko je trčao kroz tvrdo krupno uzoranu njivu (a nije verovatno niko) znaće kako mi je bilo.
i odjednom cvrc, nema više onih žutih tabli.
dođem do kuće iza koje kilometrima više nema domaćinstava, neki pulin se bacio pod mene da se mazi a domaćin je bio zadovoljan da iko naiđe pa da se ispričamo.
NESTALO IM CEVI, reče.
eh murate murate baš si sreće kurate, rekoh sebi, neću imati ucrtanu trasu jer nemam pojma kuda će se spojiti ta dva kraka koje sam već pohodio.

al polako, ko čeka dočeka.
ujedno sam saznao da je već celo to selo konvertirano iz poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, i da će se industrijska cesta produžiti upravo uz tu trasu gasovoda, biće tu zanimljivih stazica za treniranje, ako doživimo naravno.

sveukupno 11km lomatanja, mislim da me ovaj sat trčanja umorio više nego poslednji maraton koji sam istrčao, ili me sećanje slabo služi :-)

20 ožujka 2024

bolja zima od proleća

nakon deset jutara zaredom sa najnižom temperaturom od skoro desetak stepeni, na prvi dan proleća evo zamalo da nas satre neki mraz.
vratite nam zimu, lepo nas je služila.

naravno da sam morao da odmorim dan nakon planinskog trčanja od 22km, obzirom da ne pamtim kada sam zadnji put pretrčao više od desetak km.
no hajde, jutarnja lagana šetnjica pored reke sa psima, pa na posao, pa popodne rikaverić rajdić.

lepo je obilaziti svoj kraj nekim manje prometnim putevima, pred kraj sam sreo kolegu biciklistu koji mi se jadao kako nikako ne uspeva da prođe od tačke a do tačke b kroz šipražje i neprohodnu šumu iako je puno puta pokušavao, pa rekoh buraz ja bih odustao, ili bih kupio bager pa napravio put ako ti je baš stalo.

još me pitao kako se prave segmenti na stravi, rekoh mu (da obojici olakšam) samo me dodaj u taj trening pa ću ja napraviti segment, a onda ću obrisati aktivnost da mi ne stoji na profilu.
i ćao.

sutra bože zdravlja opet neko trčanjce, a kako će temperature dalje nadam se rasti, možda mi se konačno i javi želja da sednem na neku od onih bicikli na kojima se TRENIRA a ne samo ide na rikaveriće rajdiće i na foto izletiće.

19 ožujka 2024

kofein i baterije

tako se pogodilo da nam se na poslu namestio slobodan dan.
jes jes jesss!
nešto malo sunca ujutru, šetnja sa psima pored reke, pa opet u lidl.
morao sam pažljivo da proanaliziram kakva mi sajla za zaključavanje odgovara.
imali su tri u ponudi, onu potkovičastu čvrstu, zatim običan lanac uvučen u neko platno, i poe TRI ono što mi se dopalo, 80+cm dugačka sajla od nekakvih metalnih zglobova tj članaka, poput džinovske teške masivne čvrste gusenice.
(ta je ujedno najbolja za samoodbranu od nekog moguće nasrtljivog vozača)

onda sam očistio i podmazao e-bike, podesio kočnice koje su se već malo istrošile, i otišao na trčanje.
često mi se događalo da mi trčanje propadne jer se samouništim dok biciklom odem pod planinu tih 24km, posebno ako je jak vetar.
potrošim previše snage na taj odlazak pa mi se maltene i ne trči.
ovaj put se to pokazalo u potpunosti.
nenormalno jak hladan vetar, običnim mtb-om bih jedva išao 15 km/h na mestima gde je loš asfalt i malo uzbrdo.
i opet bih verovatno odustao od trčanja.

ovako, sa asistencijom na 4 ili 5, stigao sam sasvim odmoran i taman zagrejan u to selo, i novom sajlom vezao biciklu ispred prodavnice, tj 2m ispod nadzorne kamere kod ulaza.
što je sigurno, sigurno je.
trčanje sasvim ok, nenadano nenaporno.
prvi oštar i dugačak uspon sam išao sporo da sporije ne može, e sad da li je do samokontrole ili sam se udebljao, ili su oba odjednom.
nema veze, prosek sam držao oko 6'30'' i lagano trupkao sitnim koracima.

zatim ravnjikav deo, pa treća četvrtina sa kombinacijom ravnjikavih pravaca i strmih uspona i spustova, nit po azimutu nit po izohipsi.
i na kraju poslednji deo pretežno nizbrdo, zadnjih 5km po asfaltu.
poneo sam stare patike sa idejom da ih iskaljam i bacim, a u bisagama sam imao rezervne.
no sve skupa sam naišao na samo tri bare tako da mi je plan propao.
zato sam počeo da osećam kolena na spustu i jedva sišao u podnožje, proklinjući sebe zašto nisam odabrao neke dobre patike, ipak 22km nije dužina na kojoj možeš da se glupiraš.

do kraja je prosek spao na 5'43''/km što i nije naročito loše, da se radilo o polumaratonu eto izašao bi mi negde oko dva sata, odnosno da je bio treking uzeo bih garant nešto u kategoriji.
kilometraža mi se odjednom vinula nebu pod oblake, eto poslednjeg dana Zime.
povratak biciklom je bio pohladan ali sam preživeo, obzirom da sam nizvodno i s vetrom u leđa (pretežno) uglavnom išao preko 25 km/h bateriju nisam ni mogao da uključim jer ne radi na tim brzinama.

18 ožujka 2024

lidl, uraaaaaaa

ponedeljak!
Ura!
uraaaaaaaa!
biciklom do lidla, pa na trčanje tu po obližnjim bregama.
setio sam se jedne prečice pa sam pokušao da je malo izmenim jer su izorali jednu njivu pa kao baš da se ne usvinjim do koske, jer ne idem kući nego svraćam po gume.

izađem u neki voćnjak pa se jedva provučem između ograde od tog imanja i susednog groblja, baš da ne preskačem u novim pantalonama(*)(**).
btw treći par mi je doneo kurir kući jutros dok sam baš bio u lidlu.

tuto kompleto zanimljivih 9.2km no ne plašim se još uvek za Mart jer sam u prednosti bio na poluvremenu, nema veze što sam juče samo sporadično potrčao na par pravaca nizbrdo.
svratio u lidl, kupio 4x2 gume 28'' i 1x2 gume 26'', nažalost nije bilo onih 29'' koje će takođe umeti da zatrebaju letos.
ako izbušim sve, voziću onaj manji mtb :-D

(*) juče na hajku sam umalo počeo da jecam od očaja, tačnije pre hajka još dok sam biciklom išao tih defaultnih par km da izađem iz grada, vidim nešto mi vijori na nozi. na 4 mesta sve unutar linije od 6-7cm, izvučen končić koji viri možda centimetar.
onda sam to razvlačio i rastezao da se nekako vrati no naravno nema šanse da se vrati skroz kako je bilo, no uvuklo se nazad jer je rastegljiv materijal, i ostalo je da viri po 3-4-5mm recimo.
pa sam kući to spalio upaljačem pažljivo, i sada se ne vidi ama baš ništa, opravih ih odlično i baš sam odahnuo.

(**) jutros poslednja ulica nizbrdo pred silazak u ravniji deo grada, čovek nešto radi oko auta, kad mali čupavi pas kreće na mene, reži kao lud i nenormalnom brzinom se zaleće i proleće pored mene sve na 5cm od jedne ili druge nogavice.
ode trenerka, rekoh, teram kuče, kuče luduje, čovek urla na njega, nekako ga umirismo.
rekoh burazeru ne plašim se za nogu, nema šta nisam polomio u životu a ogrebotine ni ne računam, no bolje da ti ne kažem koliko sam platio trenerku, vi'š da je nova skroz.

iskreno ne znam ni odakle izvlače ove cene, sve je kao sniženo, pa da nije sniženo više od 50% znaš kad bih kupio donji deo za trčanje od 110€ ?????
rekoh braćo, da li se šalite...

17 ožujka 2024

hoće li ikada od Nedelje ispasti nešto?

svašta sam stigao kod kuće da uradim dok je još padala kiša i polako se razvedravalo, i onda sam potrošio par sati tražeći dobitnu kombinaciju između trčanja bajka i hajka, pa je opet ispao ČuŠpajZ od ničega iliti ni od čega, što u stvari nije isto.
ako je ni od čega, onda nema toga nečega od čega bi bio, a ako je od Ničega, e onda to znači da si uzeo predmet na kojem piše Ništa, kupio dve kesice od po 250 grama i spremio ČuŠpaJz.
dakle nije ni od čega.

dan se već solidno produžio, popodne bi mogao još više pa bi proleće već počelo da liči na leto, što će se i dogoditi zadnjeg dana u mesecu, ode mrak na čekanje sve do barem pola 8 uveče.
ihaaajjj, piše 31. 3. da će sunce zaći u 19:04, dakle na moj časovnički rođendan.
no zato će izlazak da se pomeri da 5:26 na 6:24, jes vala i jutros bilo malo bolesno kad sam se probudio oko 5 i već se na istoku videlo ono svetlo nebo kako je prošaralo oblake.
što je rano, prerano je.

inače jutros u vestima pročitah da Proleće dolazi 20.03. u 06:04 ujutru što znači da tada ulazimo u Ariesa pa ovnovi izvolte na neki Tempo ili hiljadarke, kreće ludilo.

16 ožujka 2024

- jesi jea? - jea sam! - jeaaaa!!!!

jedna poprilično savršena desetka jutros
jedino zbog čega nije savršena je što mi je izašlo na 9.77km umesto baš na 10, da sam znao obrnuo bih negde na 2/3 kruga par puta oko velikog kružnog toka obzirom da u industrijskoj zoni uopšte nije bilo gužve (subota)

eh da, krenulo mi je fino, prosek tek malo iznad petice ali osećaj baš onako glagodan
ovo neću menjati, ne znam ni kako sam otkucao GLAGODAN ali eto, divno zvuči
i kad sam skrenuo na 2.2km makadama (to jest 1/4 od toga je bilo po travi prečicom) valjda sam počeo da pojačavam DA MI NE BI PAO PROSEK i tako sam stigao do 4'59'' u prvih 7km

naime na satu nemam trenutnu brzinu pošto je to ionako ne-baš-pretačno jer ume da vrljne i zbuni, nego mi stoji avg pace i onda to povremeno pogledam kako se kreće, dal umirem il oživljavam
i onda sam zastao da pomerim sa puta zgaženo kučence i zaboravio da stisnem pauzu i cvrc ode prosek na 5'03''

i onda sam malo dodao gaščić da mi u zadnja dva km nekako siđe ispod petice i voila' završio sam sa 4'59''/km
isprobao sam nove čarape, neke čobanske jako visoke koje podsećaju na one kompresione ali do pola visine, no i tu sam se zeznuo jer sam izabrao veličinu 43-46 obzirom da mi je obuća 45, e ali čarape su mi malko podugačke
otkud bi mi palo na pamet da u patike 45 treba da ubacim čarape 39-42 ???
napomena, marka je Puma
a uzeo sam samo tri pakovanja po tri para, dakle postao sam ponosna tetka Devet Jugovića Čarapića pogrešne veličine, mašala

obzirom da je trčanje bilo pre podneva, ulazi u prvu polovinu meseca Marta
kako je moguće da dve polovine ne budu jednake ako se već zovu Polovine?
pa eto, polovina Februara je imala 14.5 a polovina Marta 15.5 dana

15 ožujka 2024

nisam se pretrg'o

nisam se pretrgo ni juče ni danas

kao planirao do lidla zbog one biciklističke ponude no nisam stigao, prvo sam otišao na vožnjicu odmah ujutru da malo oporavim listove od onog brdskog segmenta juče, pa popodne opet na vožnjicu i prođe svo raspoloživo slobodno vreme za juče
rekoh ajd, možda ne dođe sve u lidl odmah prvog dana pa da ne ispušim kao što je već znalo da se dogodi

i jutros napravim takav plan da odem biciklicom do izlaska iz centra na drugu stranu, tu vežem pony pa otrčim nekih pola sata pre lidla jelte
nisu me mučili listovi, možda odem na još jedno trčkaranje popodne
ugovorimo logistiku da se posle mog futinga nađemo na pravom mestu u pravom trenutku, uđemo u lidl i aktiviramo kupon 10% popusta kad prccccccc ništa od bici artikala nije došlo!

i šta ćemo jadni, uzmemo koješta drugo pa mi zafalilo još nešto u korpi jer vidim da neću celu uštedu ostvariti, i na kraju uzmem (poslednji komad na akciji -50%) onaj set sa 4 utičnice koje se daljinskim pale i gase
taman za reflektor u bašti a i za punjač od e-bike-a koji stoji u letnjikovcu, da mogu sve to iz spavaće sobe da upalim i ugasim
imam još jedan reflektor koji stoji nenamontiran već godinu dana, taman će i za njega ostati jedna utičnica a znam i gde ću da ga stavim

14 ožujka 2024

pao je brdski segment, ali ne i Kadinjača

svet je bio normalan pre Strave
sećam se da sam jednom udarao recke kao kad igraš tablića, četiri uspravne pa jedna popreko, to je 5
pa sam tako na listu sveske brojao koliko puta smo u dnevniku treninga prešli biciklama 100km, 150km...
i mislim da je samo tih od 150, tačnije 149 jer je to bila omiljena dužina do jedne česme ispod planine RUdnik, da je dakle samo njih bilo preko stotinu

nekada je duvao vetar odavde, nekad odande, nekad bočni pa nas zezne u oba pravca, ali bilo je puno puta da smo se satrli u jednom pa poludeli u drugom pravcu
pičiš i maltene nigde ne siđeš ispod 45 na sat, još kad te prođe šleper odeeeee brzina pa ceo kilometar ideš preko 50
ko zna koliko bi tu bilo segmenata, kruna i krunica, KOMova i QOMova.

danas odu na vožnju pa se odmaraju pred svaki Segment, pa raspale iz sve snage, pa im je ostatak vožnje recovery
imamo i onih koji samo zbog Segmenta izađu iz kuće, baš takvog jednog ovde u gradu
pre par dana sačekao olujni vetar s istoka, pa zaleteo obilaznicom par kilometara i eno ga sad prvog na segmentu, to mu mnogo znači
bar da je nešto išao nego 45 km/h
uz onakvu oluju bajo moj sve ispod 50 je sramota a ne da se ponosiš
a iza drugi treći četvrti isto tako nagazili sa vetrom u leđa ali se vraćali sa vožnje od 60km pa im to bilo prosto usput
voli duša da je prva na listi

i juče vidim tog Opsednutog da je merkao jedan segment koji sam ja napravio, šaljivog naslova, sa dosta strmih delova kroz šumu 
prosek uspona nije prevelik, ali je pomalo nervoznog profila a i teren je dosta tehnički sa kamenjem i korenjem na mestima
(imao sam tu rekord ali ne mogu da ga nađem, valjda mi stoji aktivnost na "private")

i odmah popodne odem biciklom do tamo, iako umoran od jučerašnjeg trčanja i bez kafe i pametne pripreme, rekoh da ja ustrčim da koliko god pomerim krunu, da mu malo zagorčam život
tako sada ispred šestorice koji imaju vreme između 12 i 13 minuta, stoji moj uspon od 10'44''
vidim na grafikonu da sam srednji deo koji je ravan i "trčljiv" išao samo po 4'40'' što je naravno više nego smešno za nekakav napad na rekord, tu bi moralo da se maže puno brže ali ne juče, nego nekog odmornijeg dana na proleće

13 ožujka 2024

bez dobrog naslova nema ni dobrog bloga

sa onom jučerašnjom jurnjavom sam stigao do 72km a prošle godine sam imao 149 u martu.
dakle dosta ću razbiti ako ovako nastavim.
jutros pa po kiši samo biciklom do lidla i to u pravom trenutku jer sam ujedno uzeo novi katalog i skontao da će od sutra biti dosta stvari za bicikle, a ujedno sam ostvario kupon od 10% popusta tako da eto na šta će da odu pare, nigde gume nisu tako jeftine kao u lidlu jer dobijem dve unutrašnje za manje nego što je komad na buvljaku ili u prodavnicama.
tako da ćemo da opet napravimo malu zalihicu.
nije loše čak ni ono sedište za 8 ojra, najuže od tri u ponudi, a posebno za te pare.

no nije sva sreća i forma u kupovini gluposti, nego se mora malo i trčat.
tako da mi popodne ne gine neko odloženo (ne)zadovoljstvo, zavisno od toga da li (ne)će padati kiša jer sam delimično i zbog prognoze pomerio trčanje sa ovog omiljenog jutarnjeg termina.
kao što sam i juče, ha!
pokisao na bicikli kao miš (zašto uvek siroti mišek pokisne u izreci???) pa sam sedeo par desetina minuta ispod pečurke kod veštačkog jezera i nakon toga se sjurio nazad u grad po ivici puteva i ulica gde se prvo donekle prosuši asfalt.

taman imam sledeće patike koje su po redu za pranje, ono otkako sam shvatio da patike mogu da se peru na svakih 100km, tako da sam i juče nosio mizuno vawe sky i pomalo su me zbunile jer su mi se čuli koraci kao kod onih "foot slapper"-a a to nisam primetio ranije tokom prvih kilometara.
možda sam samo trčao čudnom tehnikom, iz nekog razloga, a možda se i po kaldrmi čuju na drukčiji način.

12 ožujka 2024

za sada sam u plusu

da ne kažem pozitivan.
jedno je kad si pozitivan u vezi nečega, a drugo je kad si pozitivan na nešto, to sam hteo da kažem.
lepo je biti pozitivan ako se ne radi o nekoj bakteriji ili virusu.
ili trudnoći.

gledam čemu služi ovo "screen lock" na tastaturi kompjutera pa mi se ne sviđa odgovor chatGpt-a jer ako ja i stisnem to, ništa se ne dogodi, i svako može da dođe i da ga stisne opet i isključi.
tako da ne radi ništa.
nema veze.

juče je bio malo neuspešniji dan od današnjeg jer su me neobjašnjivo bolele noge i nije im se maltene uopšte trčalo pa sam napravio neku mrljavu hajk/jog kombinaciju pa sam jutros morao na popravni.
malo sam se zaleteo ali ok...
negde na pola kruga sam uzhodao jako strm uspon da se ne satrem pred posao jer imam nešto malo više da radim od uobičajenog, pa sam dalje skočno dotrčao nazad kući.
sat tempa, neloše.

stigao sam blizu kilometraže koja mi je potrebna za pola Marta kakav sam imao u 2023., tako da mi trenutno taj zadatak deluje lak, naravno ako ostane ovako lepo prolećno vreme.
uostalom do kalendarskog proleća imamo još samo desetak dana, tako da ovaj "proleće umesto zime" bonus više neće biti bonus, nego nešto uobičajeno i redovna pojava.

11 ožujka 2024

šta je bilo jutros u 08:00?

pa prošla je trećina meseca, 10 dana i 8 sati.
baš sam trebao pošto poto da što više pretrčim pre 8h ujutru,
štaviše mogao sam recimo 5km pre 8 i još toliko posle 8 (u prevodu da krenem na trčanje negde oko/iza pola 8) no eto, prilika je propuštena

spremio sam se za trčanje i otišao biciklom do periferije gde je obično vežem, no tu mi se učinilo da su mi se noge BAŠ lepo odmorile juče pa sam produžio biciklom dalje uzbrdo veselo dodajući gas.
kakva početnička greška!
no eto, stigao sam dalje nego što bih trčeći, 
taj argument uvek stoji i nepobediv je.
čak i onih nekoliko puta kada sam pretrčao 50 i više kilometara u cugu, mogao sam biciklom preko 150 tako da obrni okreni koliko god pretrčiš, uz isti napor možeš ihahaj više biciklom, a da se pride manje umoriš.

no ako fantaziram da i ove godine otrčim Beogradski, morao bih malo više da trčim.
prošle godine sam spasao stvar tako što sam u ponedeljak pred maraton otrčao dužinu od 31km i to mi je nekako baš pomoglo, i glede nogu i glede glave.
šta li će ispasti ove godine, videćemo.
za dve nedelje je novosadski half, da li ću ići ili ne, zavisi od koječega, kao i da li će mi se trčati 21km ili frtalj (10.5km).

10 ožujka 2024

dva dana odmora back to back

juče je bio kao odmor, malo bajka malo hajka
ništa trčanja, a nisam ni planirao

danas sam pak svašta planirao ali ono glavno nisam uradio
nakon tradicionalne jutarnje šetnje sa psima i pogrešne užine (nisam skuvao kafu!) sam rešio da odem na ono najlepše moguće trčanje koje kreće i završava se na 24km od kuće
čak smo pre mesec-dva kupili i e-bike da mogu da stignem na taj start/cilj trčanja bez da se satrem na mtb-u, no jutros je pak lola uzela tu biciklu da bi negde izvan grada stigla da nahrani neke ostavljene psiće objavljene u lokalnoj grupi na fejsu

tako je meni opet ostao isti onaj traktor zbog kojeg sam odustao od desetak sličnih pokušaja u azadnjih nekoliko godina jer se prosto previše umorim dok do tamo dođem pa mi više nije do trčanja
isto je bilo i danas, vetar me je toliko samleo da mi je u zadnjoj trećini odlaska po razrovanom kobajagi asfaltu prosek pao sa skoro 20 na tek malo preko 17 km/h

da mi je neko rekao da je tako sporo moguće uopšte ići biciklom, nasmejao bih se od srca
ali eto
vetar je bio toliko jak da mi je na momente delovalo kao da stojim u mestu i vozim trenažer :-)
jedino pozitivno je što u povratku nisam okrenuo pedale pošteno, e to je već delovalo kao da sam na skuteru

uz još malo levo-desno sam stigao do skoro 60km što uopšte ne deluje loše za jedan lep prolećni dan, no eto, nakon dana odmora sam zamišljao puno više
čak ni litar kole zero kupljen u prodavnici negde na 15-om kilometru nije uspeo da me "podigne" i malo mi pomogne kroz taj vetar
a šta ćeš
teku bitke teku porazi

09 ožujka 2024

opet mućak, kajgana od mućka

najzad jedan dan po mom ukusu!
juče popodne.
ima ta jedna kafana izvan grada, 12.5km od kuće, ušuškana u brdašca pored rečice koja vijuga, i u toj kafani obično bude dobrog pečenja.
pa rekoh, odoh ja u nabavku, biciklom ću do tamo, pa otrčim sat vremena neki krvoločan krug gore-dole, pa kupim pečenje i dozujim nazad kući.

e sad, od svega je samo trčanje ispalo kako valja, veoma sam zadovoljan.
jako težak krug ali noge poslušne kao u lipicanera, odradile posao.
bila je dobra i vožnja na tamo, jeste da je smešna bicikla s korpom ali vrtuckao sam živahno i nisam na trčanju osetio tih nešto više od pola sata rada.

osim toga, mućak. 
pečenja nije bilo pa sam uzeo neke gulaše, ajd to više manje nije katastrofa.
ali mokro sve na meni, povratak u vetar, nisam znao da li ću pre dobiti upalu pluća ili upalu mozga.
pa obučem dres dugih rukava ispod a preko njega mokru majicu pa tanak šuškavac koji baš i nije šuškavac, ne vredi, hladno.
pa obučem šuškavac do sebe pa preko njega taj dres dugih rukava pa skroz spolja tu majicu, rekoh bar nek me malo štiti od promaje a i neka se usput suši na vetru.
ne valja.

pa uzmem jednu od onih kesa u koje su mi spakovali 4 porcije gulaša, rascepim je i navučem na glavu, pa preko nje kapuljaču i preko kapuljače mokar kačket, da sve to pritisne i zaptije, a ostatak kese vežem oko vrata kao šal.
nekako tako smešno spakovan uspem da dođem do kuće, čak su mi se i šake zaledile.
gledam u korpu ispred sebe u ona 4 paketa zaleđenog gulaša pa rekoh evo i odavde me tuče hladnoća.
pa mi dođe smešno.


08 ožujka 2024

osmi mart, dan mladosti

dan žena mora biti dan mladosti jer ne zove se dan baba zaboga
meni je počeo tako što sam odneo cveće ali na malo čudno mesto, naime sutra su Zadušnice pa smo skoknuli do groblja da malo očistimo i operemo spomenike a usput i ostavili cveće jednoj babi dvema majkama i jednom ocu, šta će ogrebao se i on ni kriv ni dužan

obzirom da do groblja imam nepuna 4 kilometra nisam se nešto silno natrčao a doduše nisam ni trčao nego samo lagano trčkarao, A EVO I ZAŠTO

juče sam bio nezadovoljan onim polu trč polu hajk sendvičem, a uzgred i istim takvim prekjučerašnjim, pa sam popodne u pauzi posla otišao na kratak dodatak

otkaskao do pomoćnog stadiona, tamo uradio deset sprinteva po dijagonalama, malo se istezao i hladio pa opet dokaskao nazad kući
izašao mi je prosek tih dijagonala 3'14''/km, s tim da su prve bile sporije, onako "na hladno" pa mi je prosek pokazivao od 3'30'' polako prema 3'20'' i na kraju se smirio na 3'14''/km

ako mi je u poslednje dve spao sa 3'18'' na 3'14'' to bih sad mogao u excelu da izračunam lako, koliko su bile brže poslednje dve od prvih osam, ali me mrzi
jer ionako koga briga, po džombastoj travi i usto vlažnoj, i najpogrešnijim mogućim patikama jer sam mislio da ću samo trupe trupe otruptati još koji neobavezni kilometar

pa sam tako sprintao u najtežim i najglađim patikama, đonovi su im tek nešto malo manje ravni nego na patofnama
no eto, bilo je zanimljivo
idući put ću u nekim boljim patikama, baš da uporedim eto

07 ožujka 2024

još jedan "oće-piški-neće-piški" dan

nekako mi je oduvek bilo lako da kombinujem biciklu i nazovi-humanitarni rad
ponesem u bidonu vodu ili granule, u torbici nešto salame, svratim na neko mesto gde ima ostavljenih pasa ili štenaca, nahranim ih i produžim dalje
ič mi to ne utiče na trening zabavu provod izlet performans štagod

no kombinacija trčanja i toga mi nekako ne ide
prvo moram biciklom do negde, da ne trčim od kuće natovaren
od najdalje ravne tačke krenem u brda pa tražim prečice da što više idem po azimutu
azimut je za prave baje, izohipsa je za plačkice i sraćkice

e sad, kad je lepo vreme, još i pomoz bože, ali ovako...
na bicikli mora šuškavac, pa ga posle nosim ili u rančiću ili u ruci ako ga povremeno oblačim
danas je bilo i kišice usput
ranac stoji na leđima čvrsto, kada nosim onaj salomon, u protivnom skakuće kud on oće

pa uzbrdo toplo nizbrdo hladno
ako kombinujem hajk i trčkaranje onda je temperatura (moja) ravnomernija, uzbrdice uglavnom prošetam a nizbrdo strčim pa se nit pregrevam nit hladim naročito
problem je što na kraju sve ispadne neki čušpajz bicikle trčanja i hajka pa to treba rastumačiti na kraju, više vremena mi prođe u računanju koliko sam čime prešao nego na samoj aktivnosti
trt

nakon jučerašnjih kolko beše, 4km trčanja i 7km hajka, danas sam ubo malo bolji skor od 8km trčanja i 5km hajka, a našao sam i poslednju prečicu na tu stranu koja uopšte postoji, tajnu mi je odao seljak kojeg sam sretao nekoliko puta pa se maltene i upoznasmo

06 ožujka 2024

hej ovo nije ni tako loše, da je 20 puta duže ispao bi UTMB

jer kontam da i tamo ljudi pola hodaju pola trčkaraju, e jedino da je sve po danu bilo bi okej.
krenem ja sa idejom da otrčim barem malo barem u povratku barem nizbrdo, i napravim neki krug po brdašcima da se podsetim par prečica.

i lako sam ubo, jesam bio u laganoj dubiozi jednom prilikom ali sam od 4 prečice prošao kroz dve poznate, jednu sam otkrio slučajno jer je to praktično drugi deo Y ipsilon prečice a znao sam samo jedan krak, dok sam četvrtu prečicu usrao jer nije ni bila naročito prohodna, bolje bi bilo da sam se držao glavnijeg puta nego što me je zavarala neka stazica koja se ubrzo izgubila i pretvorila u šiblje i šipražje.

ceo izlet sam snimao na stravu putem telefona, a trčanja sam neovisno snimao garminom i stiskao pauzu/rec pa sam tako odmah znao koliko sam ptertčao bez da u grafikonu hajka moram po kadenci da analiziram i sabiram sto po sto metara.
pa mi je ispalo 4km trčanja i 7km hajka i stigao sam taman na posao, knap ali stigao.
mršav dan po kilometraži, čisto sumnjam da ću popodne opet poželeti da se tuširam posebno ako bude najavljene kiše, no ako ne bude moglo na biciklu ipak mi ne gine neki hajk sa trčkarajem.

05 ožujka 2024

mućak!

nisam pošten što sam ovaj dan nazvao Mućak jer mućak nikom ništa nije kriv, niti je njemu ko kriv, mućak je prosto mućak i ne možemo ga prozivati ni pričati loše o njemu, paaa, on prvi ne bi voleo da bude mućak.
nego sam ja zabrljao sa hoću neću i na kraju ispadoše tri vožnje u jednom danu a ništa trčanja.
doduše prva ranojutarnja juriš vožnjica bi mogla da se podvede pod ve o dva maks trening, iako je bila na smešnoj bicikli za te stvari.

mislio sam u jednom trenu da je to neloše, da ću se odmoriti za sutra pa udri opet u trč, no mućak.
pomisliš da će nešto biti lepo (recimo jaje) kad ono mućak.
mic po mic sam ipak nešto napravio u nogama i to nešto se obično zove umor, barem mu tako tepamo.
tako da će sutra opet biti pomoz bože dan, fingers crossed što bi rekli anglozi.

04 ožujka 2024

kad se sad nisam šlogir'ooooo

kako je moćan osećaj kad razvališ neki segment na stravi pa si sav ono u fazonu vau ja profi.
i onda skontam da je na tom nizbrdo delu puta kratkom par minuta rekord bio 4'12''/km, moš mislit koji je to rang rekreativca držao, mislim... n i z b r d o !!!

i onda se ja zaletim, činilo mi se da ću sebe samog petom u potiljak pogoditi koliko sam se razmlatarao.
i skontam evo kod kuće da segment jesam oborio i da sam ludovao dobrih 3'35''/km pa se setim da sam trčao hiljadarke ispod 3' i to više puta, i uopšte se nisam ovoliko trudio :-)

a evo piše mi i da sam oborio rekord na 400m koji sada iznosi neverovatnih i naučno-fantastičnih 1'26'' pa se i tu setim da sam jedne zime na Divčibarama trčao po snegom pokrivenom, blago nagnutom putu dvadeset 400-stotki i da sam prstom u sneg upisivao ono preko minuta tipa 24, pa na drugom kraju 12, pa na gornjoj tački 25, pa na donjoj 11, i tako par sekundi gore-dole mi je još uvek prosek bio ispod 1'20''.

no dobro, brzine se menjaju, nekad smo sve mlađi a nekad sve stariji, nekad sve lakši a nekad sve teži, sve to ide u rok službe, ali da sam se ovoliko založio da bih ugledao 3'35''/km tokom ta dva minuta, prosto mi je još uvek smešno.
al dobro, smeh je kažu lekovit :-)

ps
za sve koji žale za nekim toplijim krajevima i zimskim pripremama, 
izgleda da je kod nas ubedljivo najlepše vreme



03 ožujka 2024

opet prečice

nakon dana polu-odmora u kojem sam dvaput izašao city-bikeom a da ni sâm ne znam zašto, jutros sam logično bio odmorniji nego uobičajeno pa sam to iskoristio za jednu avanturicu.

naime kad si umoran, nema ništa gore od toga kad probaš da prođeš nekom prečicom pa ne uspeš, pa onda treba iz neke rupe izaći nazad u život što je poprilično teško kad si umoran, onda ti je i motivacija nikakva pa se takva razočarenja pretvore u agoniju hajka i samosažaljenja.

a kad si ko zapeta puška, ništa ti ne smeta, možeš deset puta strčati u potok i istrčati nazad na breg i ništa ti ne smeta, čak ti bude pomalo i zanimljiv taj mazohizam.
umesto da se razočaraš, ti si opet zadovoljan eto jer si skontao kuda NE može da se prođe.

i tako sam "ubo" jednu prečicu koju sam oduvek merkao, spojio sam dva puteljka preko dve livade nizbrdo pa uzbrdo i bile su povezane nekakvim mostićem tojest preko velike cevi je navučena zemlja pa ni ne primetiš da si prešao potok.
molto zadovoljan, da ne kažem veoma soddisfatto.

eto nakon 10 još 11km u martu, ovo ide na dobro.
obzirom da sam u januaru i februaru imao 171 i 172km, u martu bih mogao 173, he he.
prošle godine sam pretrčao samo 149km, šta li sam radio celog marta bog bi ga znao.
možda je to bilo ono kada je kraj zime bio lep, a posle toga opalila kiša pa proleće nije došlo do jula.

02 ožujka 2024

veliki mislilac Antiša Zjec

mislio sam da sam umoran pa nisam ni ostavio biciklu na jednom od standardnih mesta gde to radim, nego sam samo produžio dalje umesto da trčim.
i napravio city bike-om krug od 20-ak km po bregama oko grada, i da vidiš čuda izgleda da nisam bio naročito umoran jer sam bez po muke uzišao i gde sam mislio da neće moći, pa sam izgleda morao i da trčim.
ali nisam.

subotom nemamo pauzu na poslu jer radimo kraće, a dan se valjda dovoljno produžio jer ako garmin kaže da sunce zalazi u 17:27 to bi trebalo da znači da će u sunčanim danima da se lepo vidi negde do 18h, što je već ihahaj produženi dan u odnosu na prosečan zimski.
ovo februarsko leto je bogom dano za treniranje pa bi i to trebalo iskoristiti.

nisam ni stigao da pogledam koliki mi je cilj za mart, ko zna koliko li sam pretrčao prošle godine.
znam da sam u aprilu pretrčao nešto mnogo, i toga se već pomalo plašim :-)
ovo "cilj" za mart zvuči smešno kao u lidl aplikaciji, vaši ciljevi haha, nakon 10 hiljada dobijete bavarsku perecu za 1 dinar, a nakon 15 čokoladu sa karamelom ili sok od breskve.

01 ožujka 2024

hrvatski bog Mars

Mars je planeta koja u astrologiji predstavlja početak, entuzijazam, energiju, fizičku snagu, vitalnost, ponos, hrabrost, žestinu, strast, želju, akciju, agresivnost, bes... Mars ukazuje i na preduzimljivost i na preuzimanje inicijative kako bi stvari krenule da se dešavaju.

tako sam ja utrčao u mart kao da sam pao s Marsa, divljački moćno i ubitačno.
new balance minimus koje sam kupio samo zato jer je Krupicka trčao u njima, pa ko velim vidla žaba da se konji jašu pa i ona stavila sedlo na leđa.

ovo je bilo drugo od trčanja "kao u starim danima" gde trčim apsolutno SVE, bez obzira na nagib i podlogu.
i uz njive i niz livade i niz šumu i uz kamenjare, prečicama kuda nema puteva nego samo po azimutu od tačke a do tačke đ i rokaj.

izašlo mi je malo preko 10km i prosek oko šestice, da sam pet kila lakši bio bi i prosek bliže onom "u starim danima" no šta je tu je, pivo je izgleda preveliki izazov kojem je teško odupreti se.
a uz pivo može i malo pečenja jelte.

29 veljače 2024

na jedvite jade

šta je to jedvit Jad, i da li je dvit jad dvostruko veći?
što bi rekli englezi yadda yadda, ili crnogorci viđu jada

ukratko stvari stoje ovako
juče popodne sam uspeo da premašim i sebe i februar 2023. tako što sam na yedvitte yadde pretrčao nekih 5.6km koje sam upisao kao 6 jelte, i tako sam stigao do 167, što znači da je cilj iz 2023. premašen (tada sam imao 165)

no tih 165 je prošle godine značilo 165/28=5.893 km po danu,
a sada bi ako danas ne otrčim ništa ovih 166.6/29 bilo 5.745 km po danu, što mu opet dođe nekakav poraz
tako da danas MORAM pretrčat još koliko mi fali, 4km, da bih tako stigao do 171/29=5.896 km 

yesssssssssss
čitavih 3m po danu više
mali korak za čovečanstvo
doduše moram 4.4km da bih nadoknadio onu krađu od juče kada sam lagodno zaokružio
štaviše kad već izađem napolje (za 5 minuta) kontam da će mi se ambicije uvećati, možda stignem i do 6.4, ko će ga znati

APDEJT APDEJT ČUJTE I POČUJTE

ipak je ispalo 5.4km, 
dok sam prolazio pored stadiona dunulo mi je da uradim neku dijagonalicu pa sam nekako "odradio" dvadesetak a prosek od 3'50''/km po džombastoj travi u ravnim patikama koje se klizaju ne govori mnogo više od hiljadu reči

tako sam u februaru 2024. pretrčao 38 metara po danu više nego 2023.

28 veljače 2024

šarene pilule za li lu le

hteo sam naslov DVE PILULE ali mislim da sam ga već prečesto rabio
juče mi na tastaturi nisu radili ertz, a danas mi ne rade uiop
pa sad imam dve tastature, staru veličine teretnog voza koja klopara kao da se sapliće na svakom koraku, i ovu noviju nemu, tihu, ali zaboravnu

eto
juče je ipak ispalo kao u najavi, ali puno bolje
iz lidla juriš najbližom uzbrdicom koja je prvo ulica pa je posle par km lep širok makadam kroz šumu i na kraju se pretvori u kolski strm i grbav put kojim i traktori jedva prolaze, naročito kada uraste u korov pa se suzi na pola metra

no ja sam samo pičio do vrha tog pristojnog puta, svo vreme začuđen kako mi tako dobro ide jer sam držao tek nešto malo preko petice po km
u jednom trenu sam hteo da zastanem jer mi je bilo pomalo poteško no rekoh napraviću segment na stravi pa da se ne obrukam

gore navr brda ima jedan napušteni kućerak i pored njega klupa i sto od dasaka, sa pogledom na šabački magistralni put koji ide po paralelnom brdu
tu sam malo zastao, tj zaseo, pa napravio pauzu

nakon toga se sjurio nazad ka lidlu gde mi je bila bicikla, 
kao što sam uzbrdo držao malo preko petice, nizbrdo sam malo preko četvorke
uzeo sam one mizuno wave sky, mekane su i one, ne mogu se požaliti
    
jutros opet u njima, 
sada 9km a juče sam imao 8km (4 up i 4 down)
danas sam pak imao 4.5 + 4.5km, A EVO I ZAŠTO

naime negde u najdaljoj tački sam zastao da se istegnem i u trenu izgubio svaku motivaciju da više trčim
rekoh ajd vratiću se kući prugom pored ind. zone, lagano pjehe od pravca beograda
i nakon parsto metara spazim neke silne radove i skontam da je cela ex-fabrika Srbijanka isparcelisana i tu se pravi desetak raznih firmi i pogona

malo sam zavirivao malo protrčavao, i kroz jedno od naselja zatvorio krug, tako da mi se motivacija nenadano vratila pa sam ipak nakupio pristojan broj km za jedan bezvoljan trening

27 veljače 2024

utrčati u dan, kakav opak plan

noćas je bio pun mesec, ili tu negde 95%, nisam baš zagledao
primetio sam ga slučajno jer me je probudila alergija, pa dok sam šetao po kući da nađem na kojem radijatoru spava mačka, vidim neko čudno svetlo
došli vanzemaljci, rekoh
kad ono mesec, pun ko kufer, što bi reko miki solus

i rekoh, sad ću da odem na trčanje, ovako po mesečini
od dva do tri noću,baš bi bila fora
i toliko mi se svidelo da sam nastavio o tome još dugo da razmišljam, 
dok nisam opet zaspao
tako da je od bloga ostao samo naslov (vidi gore)

danas za promenu neću na trčanje pa sav znojav u lidl, nego ćemo zajedno do lidla, pa ćemo da kupimo šta treba i onda će lola to, pola u korpi pola u bisagama, da dopelja kući, a ja ću tek onda na trčanje
mislim da je to bolja kombinacija

štaviše možda ni ne odem biciklom do/od lidla nego otrčim tih 1300m do tamo jer se neću od tolicno pregrejati, pa mi se tako otvaraju neke mogućnosti da odem na severno brdo (od grada) i napravim neki krug sa kojeg bih se direktno spustio kući a ne opet pred lidl

nisam rekao da sam juče trčao sa slušalicama, eto za promenu
pustim sa bandcamp-a neki album i udri
kad naiđe pesma sa dobrim brojem beats/min onda dignem kadencu na 186 i tako trčim tri minuta dok traje i ritam, pa malo predahnem
posle sam nakon post-rocka pustio neki dream pop jer mi je postala vrućina
trčao u hokama clifton, mekane su i na nizbrdici možeš da bodeš petama u asfalt koliko hoćeš, čak je i užitak

februar je stigao do 144 a treba mi 166, imam tri dana za 22km, valjda uspem
uz ovakve brojke nije ni čudo što mi kilaža stoji na onih 250kg viška

26 veljače 2024

oče, oprosti, trčao sam

bogme gusto
kao agregatno stanje, imaš tečno, imaš gusto, imaš čvrsto
ko o čemu ja o govnima, ali dobro, guglaćemo odakle to dolazi
kažu kad sanjaš govna da govna znače pare, i tako ja celog života sanjao govna pa ništa
ništa jahta ništa vila u monte karlu ništa gibson ništa harli dejvidson, ništa bato

ne smem ni da sabiram, juče sam pisao ali sam srećom zaboravio pa tako nemam pojma koliko su ovih jutrošnjih 11km optimistični glede mesečnog bilansa
mislim da popodne neću trčat u pauzi posla, najavili +20 kao i juče, ubilo se za biciklu

čak sam i jutros kad sam krenuo na +9 mislio da sam se dobro obukao, i nakon 8km kad sam stigao do male akumulacije gore u bregama, rekoh ladno bih se skinuo go i tako trčao nazad kući
pa sam otišao lagaaaano peške uspon na brdo iza kojeg me je opet čekao grad u smogu
pa sam odozgo strčao, e nizbrdo mi nije bilo pretoplo

na žel. stanici naiđem na ovog druga koji oganizuje te trekinge po brdima, čeka voz za jug da bi tamo opalio neki hajk
utom na razglasu kažu da voz kasni 80 minuta (!) pa je dotrčao sa mnom nazad u grad
ionako je bio u jakni, rekoh ovo ti je dar sa neba, što je voz negde zalutao, inače bi umro gore na suncu na +20 tako obučen u debelim pantalonama
jel ispod imaš neke lepe bokserice, usput sam ga pitao, pa rekoh možda ipak da sačekaš voz, a meni daj jaknu i pantalone da odnesem kući

25 veljače 2024

nešto je ispalo! (a nije govance)

pitao sam se šta će ispasti od jučerašnjeg dana i eto šta je ispalo, ruska trojka.
gde se ne misli na jednog rusa i dve ruskinje, ni obrnuto, nego na onu čuvenu zapregu koja se tako zove a izgleda tako da tri konja vuku kočiju.
ili Moskviča, svejedno.
doduše skuteri od 50ccm uglavnom imaju tu negde oko "tri konja" što je dakle triput više od profesionalnog bici sprintera.
kada ne bih ispravljao typkaće greške, ovo bi bilo puno zanimljivije.
probaću prvom prilikom.
to jest drugom.

eto nakon 24 + 19 = 43... +27 = 70, toliko kilometara sam prešao biciklom
nakon dve vožnje po bregama, za promenu sam odvezao treću vožnju, takođe po bregama.
i sve tri e-bikeom, mislim da je to dovoljno za testiranje i da mogu da ga vratim Loli.
ovo treće sam na gepeku nosio balon od 5l pa ga napunio vodom sa izvora, koji je negde ispod vikendice proslavljene olimpijke ane subotić tako da sam iskoristio i da svratim do njih, gore na brdu iznad.

e sad o eBajku.
uzbrdo ti pomaže itekako (dok traje baterija*), po ravnom nikako jer asistencija traje do 25 km/h a obzirom da je mrcina 25kg teška onda pri recimo 28km/h ulažem napor kojim bih na svakoj drugoj bicikli išao dosta brže, nizbrdo je slično jer je mrcina antiaerodinamična a i delovi su loši, točkovi, glave, gume, sve je mnogo lošije od svake "prave" bicikle i jedino što u njemu vredi ($$$) je ta baterija, motor, i elektronika.

*obzirom da je težak kao tenk, ne dao ti bog da ostaneš sa praznom baterijom, jer su prenosi dosta krupni pošto je namenjen za gradsku vožnju, tako da bi ga uz oštro brdo i pokojni Pantani gurao.

zato sam danas otkotrljao 58km na pravom mtb-u i podsetio se tačno u čemu je razlika.
baš juče pričamo tu sa komšijom koji je vodeći stručnjak za vantelesnu oplodnju i klinika mu se graniči sa našim dvorištem, a inače je i hobby mtb vozač, kaže da je čuo da ko jednom sedne na e-bike, više se ne vrati na ovaj human powered.
pa kod mene je kontra, vožnja na e-bikeu me samo "naloži" da pokušam da toliko brzo idem kad ispred sebe ugledam nagib bilo kojeg procenta, i ništa više.
po ravnom svakako idem brže, bogu hvala.

dakle u dva dana nula km trčanja, vreme je da proverim excel...

auuuuu, imam (osim tonu bicikle) samo 133km u februaru a treba mi 166 da bih premašio onaj lanjski.
biće čupavo.
najavljeni su lepi topli dani tako da mi jedino preostaju jutra za trčanje, popodnevne pauze ću svakako koristiti za nešto malo bicikle.
sutra verovatno opet od-do lidla, heh

24 veljače 2024

šta li će ispasti od ovog dana?

da li da idem na trčanje, kad je već plus 15, ili da skoknem biciklom da obiđem ono neko štene (napušteno) koje sam preneo iz tačke C u tačku F?
i zaletim se biciklom, završim pola od planiranog posla pa se vratim nazad na Posao, vidiš ti to moram uvesti "posao i Posao" da ne bude svaki posao = Posao.
jer samo jedan je Posao, uan end onli.
ovo drugo su poslići.

i nakon par sati na Poslu kaže lola idi opet biciklom završi onaj posao, pardon, poslić, do kraja, i odem opet biciklom i (posle jutarnjih 24) nakon još 19km preko sedam brega evo me opet na Poslu.
srećom subotom je malo skraćen.
dakle ukupno 43km kao što je bio plitvički maraton dok ga nisu premerili kako valja.
btw mojih 2h56' su bili na toj dužoj stazi.

e sad šta li može da se desi u trećem poluvremenu, nemam pojma.
koliko li će mi ostati snage tojest volje, bumo vidli.
u krajnjem slučaju ne moram mnogo ni trčat danas, 
a mogu, a ne moram, a opet mogu, a opet ni ne moram.
pa ako budem mogo, imaću u vidu da ne moram.

23 veljače 2024

ko bi reko, još pet sam ušteko

oću stići neću stići oću stići oću
rekoh od svega pomalo
malo biciklom do lidla, nestalo kajzerica rustičnih
još nešto nakupovao na brzaka, iskoristio par kupona
uzeo sam još jednu aku lampicu, neku malo manju i zgodnu za poneti
bum je testiral po tunelima letos

e a kad sam vezao bicikl pony (što ga Milijana gony) ispred lidla,
rekoh tri dana sam džandžio, pa može i neka promena.
da jednom i meni zapadne kraći i mekši.
trening, mislio sam naravno

no di ću šta ću svuda mi dosadno pa opet odem uzbrdo i napravim neku osmicu
ispadne mi 5km, jer toliko sam negde i imao slobodnog vremena
pa juriš u kupovinu i juriš biciklom kući
pošto sam u zadnjih par dana oprao dva para patika, rekoh daj neke sledeće
pa uzmem mizuno one bele i mekane

IMA TA FORA S PATIKAMA
dok su nove, a nove zovem sve do 800-1000km, sve ih nekako štedim
ne bi ih prao, ne znam ni zašto
kao nešto će im se desiti
i operem ih po pravilu (svake patike) možda dva ili tri puta u tom prvom periodu
e kad jednom pomislim da "više nisu nove", onda krenem da ih rabim
pa po kiši pa po blatu, bljuzga, hajk 'n' run, i slično
i onda ih u sledećih 300km operem deset puta
I NIŠTA IM SE NE DOGODI
namerno ih sušim na vrelom radijatoru da bi se razlepile, ma jok
sve bih da ih bacim, i nikako

i onda se pitam, ako ama baš svake patike mogu da izdže minimum 20 pranja, a ako mogu 20 mogu sigurno i 50, zašto ih onda čuvam od te opasnosti pa ih za vreme najboljih dana operem samo par puta???
i tako praktično celog života trčim ili u novim ali prljavim patikama, ili u starim a čistim :-)
dobro je da sam to primetio dok još nije kasno.
tek sam pretrčao nekih 70-ak hiljada km u životu, a planiram još uvr glave desetak
eto vidiš da je na vreme

22 veljače 2024

hARD tIME & eMINA aRAPOVIĆ

ima ta jedna stvar RADOSTAN DAN 
pa je se setih jer mi je danas bio radostan dan.
ali ne što sam raskinuo sa curom, 
jer curu ni nemam, jbg žena mi ne dozvoljava.
to je taj mučenički život koji vodim,
uvek neke žrtve, neka odricanja...

nego sam išao da tražim neke kučiće bačene.
uzmuvale se gradske zaštitarke pa rekoh da se pridružim akciji.
pa ujutru peške, a popodne biciklom.

zadržaću se na ovom jutarnjem activitiju.
ponikom do izlaska iz grada, pa odatle na hard core trail.
krenuo lagano, da ne može lakše.
samo sebi govorim NEMOJ PUĆI, moraš sve trčat.

i trčao ja makar bilo 7 km/h, ali sam trčao, barem je tako izgledalo.
valjda.
strmo pa kamenje pa strmo pa blato pa strmo.
a ja stoički trpim i brojim korake.
bio sam bliže sedmici no šestici ali nisam gubio nadu.
i da vidiš čuda, kad sam krenuo nazad, skinuo majicu dugih rukava.
prvi put u životu nosio onaj salomon ranac/prsluk.
zadovoljan.
prezadovoljan.

i valjda sam se zagrejao, spori start se isplatio.
i gas gas gas gas, i do kraja vidi čuda.
spao mi prosek na 5'59"/km.
đihaaaa!
a'pćihaaaaaa (opet krenula fakin alergija)

21 veljače 2024

riba ribi grize rebro

zašto me niko nije upozorio da smo 19.2. prešli iz vodolije u ribe?
doduše nemam pojma kako bih upotrebio tu informaciju, iako su neke promene više nego primetne.
naime juče i danas dva lepa brdska tempića, mašala.

dunuo nas je neki pljusak između 5 i 7 jutros, taman da proguram još jedan dan bez tabletice protiv alergije.
mislim da sam spojio već 4 dana sada, a možda je i ta neka travuljaga prestala da cveta pa je i to razlog što samo povremeno kinem i iscedim nos.
bože oprosti, da mi je neko rekao da ću da se obradujem* kiši, kao neki psihopata, ne bih mu nikada poverovao.
srećom pada samo par sati dnevno, više nego dovoljno.

odjurio biciklom samo par km na drugi kraj grada, odatle par km iz reku pa 4km uzbrdo pa dole-gore spust u grad da bih napravio krug ali puno nervoznijim profilom sa par "kontrakupsera".

*doduše jednom sam se radovao kiši, kada je maraton trebao da se trči sredinom decembra pa sam se rukovodio logikom da je "bolje da bude što gore" pa smo tako crkavali na samo +6 stepeni i na severnom vetru, dobar broj ovih iz top 10 se raspao i na kraju se moja prognoza obistinila (da ću bolje od proseka podneti nevreme) pa sam završio na drugom mestu.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

chatGPT dodatak za one kojima je blog bio prekratak:

Oboje Vodolija i Ribe su povezani sa različitim delovima godine, i njihov uticaj na sportske aktivnosti poput trčanja i vožnje bicikla može varirati u zavisnosti od individualnih preferencija i astroloških interpretacija. 

Vodolija, koja pada između 20. januara i 18. februara, često se povezuje sa inovacijama, nezavisnošću i ljubavlju prema nekonvencionalnim aktivnostima. Ovaj znak može preferirati jedinstvene ili grupne sportske aktivnosti, poput timskih sportova ili aktivnosti koje uključuju tehnologiju, poput časova unutrašnjeg biciklizma. 

Ribe, koje padaju između 19. februara i 20. marta, povezuju se sa osećajnošću, intuicijom i fluidnošću. Ribe bi mogle uživati u meditativnijim ili ritmičkim aktivnostima poput trčanja na duge staze ili vožnje bicikla, gde se mogu povezati s prirodom ili svojim unutrašnjim bićem. 

Na kraju, najbolje vreme za sportske aktivnosti zavisi od individualnih preferencija, fizičkog stanja i drugih faktora, a ne samo od astroloških znakova.

20 veljače 2024

creva i gliste

nisam dobio gliste u crevima nego sam iz lidla doneo one trake za vežbanje, dve tanke a dugačke i dve malo kraće i dosta jače, pa sad to kad na poslu imam pauzu, umesto da gledam šta ima novo na društvenim mrežama (NIŠTA!) ja to malo razvlačim kao crevca.
a trake zovem siva glista plava glista roza glista i tako.
možda ojačam pa kad mi iz ramena i lakta krene jači zamah, i noge će se brže okretati.

jutros malo jače i duže trčanje no opet sam zakasnio na posao.
biciklom do lidla pa šuškavac u bisagu pa zaključao biciklu tako što proturim sajlu preko bisage i gepeka, pa odmah sa starta dupke uzbrdo.
prema vetru a dalje od smoga kojeg i nije bilo naročito mnogo ali i od toga je puno bolje NIMALO.

nakon prevoja ka zapadu sam se sjurio u rupčagu i ustrčao uz jedan od najstrmijih puteljaka u kraju, moram i tu napraviti segment na stravi.
za onaj neki dan kada se vratim trčanju pa i na stravi postanem bilo šta više od Ničeg.
devet km i malko, pa striptiz pred lidlom pored bicikle, skini majicu dugih rukava, skini ispod nje onu znojavu, pa obuci ovu koja je bila spolja, pa preko nje šuškavac.
usput prebacivanje aktivnosti na telefon dok sa čela kaplje znoj, pa nakon par minuta kad se malo ohladim svečani ulazak u lidl.

sprint biciklom po gradu sa prepunom korpom i bisagom na gepeku, jer nema ništa uzbudljivije od vožnje po vetru dok su ti gaće i sve na tebi vlažno i u trenu ledeno.
pa šta, i pola redklif je posle trčanja ležala u kadi punoj ledene vode.
samo da od toga ne počnem "kljucati" kao i ona.

19 veljače 2024

đavoli i vrazi

nakon tumaruckanja po parku i naokolo sam okrenuo nazad kući, rekoh imam oko 4km pa ću lako nadoknaditi oko tržnog centra ako mi pofali do 8km.
tu preko puta Doma Kulture primetim da mi na satu piše 6.66km pa rekoh sad ću ja ovo da slikam, kao da imam 13 godina pa me takve stvari oduševljavaju.
no prvo krenem da se istežem malo, da se razgibavam, već postaje toplo jer kad kreneš na +2 onda ti nakon pola sata trčanja i sunčanih +5 deluje pretoplo.
nastavim da posmatram neke pse lutalice koji se igraju pored reke, krenem preko pijace pa ću rekoh kad izađem sa druge strane da nastavim trčanje.
utom me pozove Lola od zubara i kaže da stiže kući, ja pak skontam da sam već na 700m od kuće i obračunam da mi je to taman minuta da mi se telo malo rashladi posle trčanja da ne uletim u kuću zaduvan i zapuhan.
prebacim ацтивити sa sata na telefon, zaboravio da slikam onih 6.66 i kad je sa garmina preskočilo na stravu, piše 6.65km.
ETO TI GA SAD.
stigao mi je i treći kačket puma koji uopšte ne izgleda kao na slici no šta je tu je, barem su ona dva nike odlična.
i uz kačket su mi stigle i žute hoke u kojima upravo stojim na poslu pored laptopa kao za šankom i divim im se ovako sa visine.

18 veljače 2024

nepoznati gradovi

ide jedna opasna jungovska psihološka analiza.
naime ne pamtim da sam sanjao kako idem poznatim ulicama, trgovima, zgradama, doslovno svi snovi su mi po sasvim izmišljenim gradovima od kojih se neki detalji ponavljaju a novi redovno iskaču niodakle.
i noćas sam se probudio usred istog takvog sna i javilo mi se ukazanje-objašnjenje:
snovi tojest podsvest samo imitiraju ono svesno u meni, tojest pokušavaju da mi kažu kako mi sopstvena glava nije Kuća.
jer i u stvarnom životu često dolazim u situacije kao da sam u nečijoj nepoznatoj glavi, situaciji, aktivnosti.
na trčanju ili bicikli do samog izlaska iz raskrsnice često ne znam na koju ću stranu skrenuti, odem levo pa se setim da sam hteo desno ali se po pravilu nikada ne vratim nego odem tako tim neplaniranim putem i nastavim da se dalje snalazim kuda ću i kako ću.
i tako me podsvest vežba i priprema na sve i svašta.
poput onoga kada sto puta sanjaš da se neko razboleo ili umro, ili da su ti ukrali bicikl ili auto, e onda ako se nekad nešto i desi, uglavnom si bar malo pripremljeniji nego da nikada nešto slično nisi ni sanjao. 
makar.
tako i moji snovi mene vode na maratone koji prolaze kroz kancelarije na sedmom spratu ili podzemne prolaze, krcate parkinge u stambenim blokovima, i umesto da se u snu odmorim kao normalan čovek, ja se dodatno izmrcvarim kao da sam prenoćio u nekom najtežem kvizu.
hvala, ne mora.

17 veljače 2024

znate li onaj vic?

evo kako izgleda moje trčanje:
juri čovek gradom i na sav glas viče PROLIV, PROLIV, pretrčava na crveno, PROLIV, obara pešake levo i desno, PROLIV, uleće u gradski wc, PROLIV (ovo sam se setio da copypaste PROLIV da ne bih tipkao svaki put), dolazi pred jedina zatvorena vrata od wc-a, viče OTVARAJ, PROLIV, a iznutra se začuje kako neko na jedvite jade uspeva da procedi "BbbbBbbbLaaaaGggGggooo TeeEeeeeeBbbBbbiiiiiiiii"

eto bicikla mi je u prolivu a trčanje u zatvoru, moram ukucati u chatGPT kako se na raznim jezicima kaže zatvor.
kao što imaš fiziološki rastvor, imaš i fiziološki zatvor.

no pet po pet, nakupljaju se polako kilometri.
jutros samo do lidla na brzaka, loli zagoreo ručak juče a dolaze gosti pa smo morali po novu turu morskih plodova.
uspela je sa bicikle da ubaci đubre u kantu da bi se ispostavilo da se na kesu sa đubretom zakačio ključ pa smo trčali nazad da prebiramo po kontejneru, srećom nađosmo ga.
mogao je neko pomisliti da iz kante vadimo svu onu smrznutu hranu.

nakon toga još jedna ekspedicija e-bikeom koji služi samo tome da ti se noge raspadnu.
naime sva ta asistencija može da posluži jedino da bi na 25kg teškoj mrcini uspeo da na usponima držiš brzinu otprilike koju bi držao na trkačkoj bicikli, dok nizbrdo on koči da bi punio bateriju, a po ravnom goni samo do 25 km/h a pošto po ravnom naravno idem preko 25 onda se živ rastočim ulažući pri 28 km/h napor kojim bih na običnom mtb-u išao 32 a na cestovnjaku 36.

tako sam ga par dana isprobavao (iako smo ga uzeli Loli) i bole me noge kao da sam bio na bici pripremama.
da te bog sačuva.
eh da, obzirom da mu je glavna namena gradska vožnja, prenosi su relativno krupni tako da na usponima preko 10% uz max asistenciju opet moraš ići u cik-cak i stiskati pedale krvnički, pa i nije čudo što imam osećaj da sam tri dana žestoko trenirao iako sam svaki put pomislio da idem na izletić rikaverić.

Evo kako se "zatvor" može reći na nekoliko svetskih jezika:
Engleski: Constipation
Španski: Estreñimiento
Francuski: Constipation
Nemački: Verstopfung
Italijanski: Stitichezza
Ruski: Запор (Zapor)
Kineski (mandarinski): 便秘 (Biànmì)
Japanski: 便秘 (Benpi)
Arapski: إمساك (Imsak)
Korejski: 변비 (Byeonbi)

ovo zadnje se najlakše pamti, Bye, on bi da kenja ali neće moći, Bye

16 veljače 2024

šta nosi dan, a šta noć???

mislim da je odgovor jednostavan, pod uslovom da ne živiš u polarnom krugu.
dan uglavnom donese svetlost, a noć donese mrak.
nakon tog prosvetljenja (jer ipak je petak prepodne) mogu da nastavim dalje u svetlost.
došlo je lepo vreme, lepo vreme me mami na biciklu, i tak.
trčanje pati.
tojest patim ja što ne trčim.
mogao bih ali eto.
stigao sam juče do 84km od 165 koliko sam imao prošlog februara.
ali prošli februar je imao 28 dana, dakle 165/28=5.9 sunce ti ni 6km dnevno
kako to zvuči malo
pa onda tih 5.9x29=171, eto koliko bih morao da pretrčim do kraja meseca.
dakle tu sam negde oko pola.
jer je pola meseca prošlo juče u podne, 14.5 + 14.5 = 29
pa ti vidi.
jutros opet alergija, nisam smeo napolje, nego usisavao po kući da smanjim količinu prašine na minimum.
u pauzi posla bumo vidli, ili na kratko trčanje ili na kratak bajk.
sunce i +13, šesnaestog u veljači.

15 veljače 2024

juriš

bio je kratak juriš, nepunih 7km, i sad mi pade na pamet da bi svaki malecki juriš mogao da se zove Jurišić. 
Veca se ne bi s tim složila, ali šta ću, vujaklija je na mojoj strani.
odmah od prvog metra sam prepoznao onaj osećaj "lakih nogu" pa je i prvi kilometar bio ispod petice, da su neka sretnija vremena bio bi ispod četvorke ali ajd, daj šta daš.

kad mi je već lepo krenulo, bilo je bolje razmisliti koliko otprilike mogu da držim sličan tempo, umesto razmišljanja da li treba da pokušavam da produžavam trčanje po cenu da iz galopa pređem u dosadni kas.

primetio sam da su jedno gradilište poravnali i učinilo mi se da se nazire stazica koja po kamenju izlazi na železničku prugu na kilometar od stanice, pa sam udario prečicu i popeo se na nasip.
nisam odavno tuda protrčao, sa istočne strane stanice, jer je popravljana pruga i menjani pragovi, pa su sve zasuli oštrim novim kamenjem iz kamenoloma koje bukvalno cepa đonove, na šta nisam bio spreman.

tako da sam prošetao prugom par stotina metara dok nisam ugledao sledeći silazak stazicom, kuda radnici obližnjih firmi koriste prečice, pa sam dalje nastavio do kuće.
fora.