toliko sam pisao ove godine da više ne moram ni pisati, što je na neki način refleksija toga da sam toliko pretrčao da ne moram više trčati.
a to je naravno varka, jer to što sam uspeo da zaustavim konstantan pad kilometraže iz godine u godinu, ne znači da nisam mogao i trebao više.
neka to bude nauk i lajtmortiv za dogodine.
greškom sam otkucao lajtmortiv i sad mi je žao da ispravljam, jer garant tu ima nešto što slučajnosti žele da mi poruče.
zašto sam nekada više trčao, vozio, manje polagao u tzv razvozavanja i vozikanja, nemam pojma.
takođe, silni kilometri na e-bajku, skoro 7000, ne znam šta reći, da li je bolje da su tu ili da nisu?
jer u protivnom, na šta li bi prošli ti lagani sati, na neke minimalne hajkove, šetnje, vozikanja city bikeom po gradu što bi izašlo jedva na trećinu kilometraže i samo par % od popetih uspona?
teško da bi to bilo po ičemu bolje.
jutros nisam nigde mrdnuo da ne prećeram nakon onih 12km juče jer ipak nisam trčao sat tempa već mesecima i nigde mi ne gori trenutno.
obrisao par prozora od gareži, oribao kadu, ledirao koleno.
kako bilo, evo pauze na poslu, pa ću do negde biciklom gde je mogu ostaviti i odatle nadam se otrčati samo par kilometara eto čisto iz štosa.
juče me po prvi put koleno nije bolelo duž prvog kilometra, odmah od početka je bio ok osećaj.
nakon malo dužeg ili malo jačeg trčanja sutradan obično zateže, dakle taman kad prestane da boli ja ću završiti trčanje :-D
trenutno je kao što sam već izračunao 180:186
Nema komentara:
Objavi komentar