jutros odbrambenih 6km čisto da održim razmak
ledeni vetar, u jednom smeru se raskopčaš a u drugom drhtiš
koleno tako-tako, pa sam se držao minimalnih ambicija
mogao sam i 4-5km krckajući ušteđevinu ali...
nakon par km se malo zagrejalo i rekoh neću skraćivati
kad već ne moram jelte
istovremeno sam i zadovoljan što sam se vratio tamo negde...
pre desetak dana
kada sam mogao nakon početnih pet minuta žuljanja ispod čašice da nastavim sa bezbrižnijim trčanjem, no opet, krivo mi je što od tog stanja pre sedam ili deset dana nisam bitno napredovao
štaviše, nisam uopšte :-D
baš juče razmišljam, hej, pa ja znam kada će me proći koleno!
nakon što tamo negde u aprilu sastavim deset dana na bicikli pa par dana na hajku pa još deset na bicikli, e tek onda kada pokušam da trčim odjednom mi ništa neće faliti
dakle treba samo biti strpljiv
kako ono beše, juče smo bili na 120:128,
danas smo na 126:134km,
čak bi mi i dan pauze sačuvao prednost od 2km ali neka,
nemojmo u apatiju pre vremena
Nema komentara:
Objavi komentar