hodam po stanu, doručkujem, osluškujem koleno
ne čuje se iz njega ništa, nego mu osluškujem raspoloženje
i bogme bilo je i razloga za zabrinutost
negde spolja ispod čašice neki bol, hmm, onako, tinjajući
malo leda, potrošio uobičajene tri kockice jednu za drugom
pa je to kao malo prošlo
rekoh krenuću, uzeću šuškavčić za slučaj da ne mogu da trčim pa da se ne zeznem da sam samo u dukserici jer onda ne bih mogao da šetam, bilo bi mi zima
tako opremljen "obaveznom zimskom opremom" krećem i opet ne mogu da procenim, po ko zna koji put zaredom
da li me tu nešto boli, žulja, više nego inače ili je to onaj uobičajeni blagi bol koji umine za kilometar-dva
ipak se smirio pa sam nastavio da trčim
rekoh, ili ću uopšte moći, ili ne, nema između
ako budem mogao da trčim, probao bih 7km
tek da premašim onih obaveznih 6
bitno je naći ieku stazu gde neću misliti o kilometrima
jer onda umeju da se otegnu
malo uz reku malo niz reku, uvek isti ljudi šetaju ovako ujutru
ovaj put samo dvojica peške i jedan biciklom, taj pak obilazi kontejnere
šta li oni misle kada mene sretnu, bog bi ga znao
uglavnom ovih 7km su doneli prvi put prednost gostujuće momčadi
juče 48:48
danas 54:55
Nema komentara:
Objavi komentar