zašto se sve mora definirati, utrpati u ladicu ili kadicu
ili maglicu, zamagliti, omagliti, jutros beše i magle naime
naime "naime" mi je omiljena reč u zadnje vreme
moraš s nečim započeti rečenicu
naime, uglavnom, doduše, no bez obzira na to, altro che
logika je bila prosta
nisam bio nešto naročito motiviran, rekoh otrčaću nešto malo i to je to
i sad razmišljam koliki je minimum, a da se ne osećam glupo
što bih trčao kilometar, recimo?
obuci se svuci se, otiđi do ulice i od ulice do kuće, otvori kapiju zatvori kapiju, uzmi ključ vrati ključ, uhvati satelite, stisni start stisni stop, otvori stravu promjeni vidljivost sa "samo ja" na "pratioci" što u prevodu znači samo ja, dodaj neku sličicu u magli tojest iz magle, i tako daljeeeeee
sve to traje koliko dva kilometra trčanja
i sad zamisli da "dva kilometra vremena" potrošiš na pre i posle, zbog jednog kilometra TRČANJA između
pa glupo jelda
i tako razmišljajući, dođem do sumornog zaključka
pretrčaću 6km
nije mi se išlo dalje od 3-4km ali šta ćeš
nije život med i mleko,
nego je sutlijaš bez cimeta,
hot dog bez senfa,
pica bez kečapa i majoneza,
i ostale svakodnevne gadosti
jeste bedna taktika, znam
on šest, jer on ne može više a ne ume manje,
ja šest, da zadržim +7 prednosti
status kvo, nepromenjen kurs
juče 84:91
danas 90:97
koleno manje-više ok
sutra u podne je sredina decembra
Nema komentara:
Objavi komentar