6:0
12:6
18:15
24:24
ako ovo iznad shvatimo kao sliku, mogli bi reći da slika govori više od 1000 reči tako ako sam već krenuo da pišem morao bih da teram do iljadu i po
minimum
što bi englezi rekli the struggle continues
prvi kilometar, koleno boli više nego juče, odmah se pali neka lampica u glavi
nakon lampice u kolenu
rekoh šta je tu je, ako moram skratiću ili prekinuti, ali prvo da mu dadnem šansu da se malo zagreje
jer obično prvih kilometar-dva bude povuci potegni
pa negde oko petog km bude najbolje, i onda nastaje bitka između ambicija i zdravog razuma, dokle terati a ne preterati
i dobro, popustilo je, pa sam nastavio
e kad sam stigao do 5-6km onda je nastala druga dilema
da li da stanem na 6 i zadržim status kvo, ili da pokušam da smaknem još koji komadić
da li će mi biti previše?
noga radi, koleno uživa, ja ipak nespokojan
zadnji put kad sam pretrčao 7 pa 8, morao sam da odmorim sledeći dan
da li bi mi sada bilo previše 9 pa 7, 9 pa 8...
i u razmišljanju mi prođe taj osmi i uđem u deveti i cvrc
završim sa 9.130 i pomislim e sad pomoz bože
jesam izjednačio i stigao na željenu kvotu,
ali da li ću sutra nešto vraćati sa kamatom, bumo vidli
Nema komentara:
Objavi komentar