prava vaterpolo utakmica!
sinoć ipak ništa ne potrčah jer me je na bicikli malo bolelo koleno (!) i rekoh ništa rizik nigde ne silazi nikud ne potrčavaj.
jutros je stoga domaći tim (Plan) izjednačio na 186:186km,
a ja sam pojurio biciklom do Lidla, bez rukavica na -2C.
nasuprot vetru mi se prsti oduzeše za tih 6-7 minuta i čak sam razmišljao da ni ne odem na trčanje nego da ga ostavim za popodne, no nakon par minuta većanja (lijeva hemisfjera mojzga protivu dijesne) sam odlučio da pokušam.
potrčaću po parkingu 20-30 metara pa ako ništa ne zateže, odoh dalje.
i ništa ga ne zategnuše, i on ode dalje, i bi trčanje.
da li da idem krugove po kvartu, jedan bi bio nekih 500m, dva bi mi bila dovoljna.
no iza ugla primetim osunčanu ulicu koja se tako namestila tojest nije se namestila jer tu stoji godinama nego se sunce tako namestilo, tojest nije se ni sunce namestilo jer ono tu stoji još duže od ulice, tek eto NEŠTO SE NAMESTILO.
neki zaokret, neka rotacija, nešto neopipljivo.
i odoh ja na neki krug tamo pa nazad, malo s jedne strane malo s druge strane reke, most na okretu takoreći.
i vidim izaći će mi 4km, a meni nit hladno nit vruće, skinuo šuškavac i onako u duksu.
ponegde poledilo.
odem u park na dodatak, malo gore malo dole, sretnem neku TV ekipu koja nešto snima, napravim polukrug na drugoj strani od početna 4km i završim sa totalom od 7km.
tako sam onih 186:186 promenio u 186:193km,
a godina mi je u odnosu na prošlu dosegla 1403:1410.
e to mi je bilo posebno drago jer mi je Taštin rođendan (bio) 14.10. i posvete nikada dosta obzirom da sam sve svoje kilometre u životu pretrčao njenom zaslugom i podrškom.
ovo stavlja novi izazov pred 2025.
Nema komentara:
Objavi komentar