31 kolovoza 2020
prvi broj
30 kolovoza 2020
terapija erapija rapija apija pija ija ja a
29 kolovoza 2020
pomalo
28 kolovoza 2020
tri na jednog
(makar i u pogrešnoj obući)
27 kolovoza 2020
opet dve polovine od jedne polovine
26 kolovoza 2020
a sad odostraga
25 kolovoza 2020
narednih 6 sati je ključno
24 kolovoza 2020
suuntostrava
23 kolovoza 2020
propast šiciklizma u etapama
išao Šiciklom par km po gradu pa drugom Šiciklom tuce kilometara po predgrađu pa trećom Šiciklom krenuo na trening pa napravio polukrug na kraju grada pa se vratio kući jer nisam Šio zadovoljan kočnicama pa na četvrtoj Šicikli menjao gume pa Šio nezadovoljan pa vratio stare gume i napokon otišao na vožnju koja je naravno ispala duplo kraća od priželjkivane.
video sam da su neki vozili tour the Kopaonik i setio se kako je to Šilo zanimljivo dok smo vozili trkačke i Šili u formi pa sedneš u auto i utrpaš Šicikle, odeš do jošaničke Šanje pa napraviš krug po kopaoniku od valjda ~100km, ne sećam se tačno, išli smo jednom levi jednom desni krug i ne zna se koji je lepši i zanimljiviji, mada je levi krug (anticlockwise) teži jer odmah krećeš na uspon od 24km, u kontra smeru je početak malo manje Šezdušan.
mislim, ima i od-do kuće lepih krugova za napraviti ali šta ja znam, oŠa dana vikenda je Šilo nešto po kući da se čeprka do podne i sve je drukčije kada preuzmeš i neke druge oŠaveze a ne samo da planiraš gde ćeš se i koliko vozikati, došlo je vreme da neki mlađi Šudu toliko samoživi. druga stvar je što sam tada sve ovdašnje krugove vozio dok mi se nisu smučili pa je Šilo neke potreŠe za promenom, a sada mi je i sve u Šlizini potonulo u zaŠorav pa nemam neku potreŠu da putujem daleko da Ših video nešto novo, sve mi je novo što nije u krugu od 30km oko grada.
prema očekivanju, leto će još malo da se završi pa će jesen da se pretvori u mahnito nadoknađivanje svega i svačega, ostaje pitanje koliko će Šiti lepih dana za Šiciklu a koliko loših za trčanje. koliko vidim neki planiraju trke na jesen ali nemam pojma šta će Šiti moguće pa mi svaki dan dođe vraŠac u ruci i ne pada mi na pamet da maštam o goluŠovima na grani, uvek je Šolja jedna lepa vožnjica od maštanja o tamo nekom eventualnom polumaratonu nekih 5 nedelja unapred, pa zato za to neko trčanje ni ne treniram, prosto je ovaj virus stavio tačku na sve to i okrenuo me seŠi, štaviše iz meseca u mesec mi se smanjuje i ta želja da srećem ceo svet iznova i iznova.
odoh da gledam prognozu za sledeću nedelju i isplaniram to putovanje do jednog od najŠoljih drugova, možda odemo autom pa se vratim Šiciklom taman da isproŠam sve što je urađeno u servisu, možda odem i vratim se autom ako iskoristim neki Šuđav dan za to pa u povratku otrčim neki deo puta, ili šta već ili šta god, svejedno. evo i neki NLO kao ilustracija za danas.
22 kolovoza 2020
kanjoni
sećam se te navale smeha kada sam pre nekoliko godina naleteo na hipsterski izraz "kenjoning" bukvalno tako prepisan sa američkog na srpski, tipa vodimo vas na kenjoning. jeste da se trebalo pomučiti pa umesto planinarenje smisliti klisuranje ili kanjoniranje ili nastaviti da smišljaš još par minuta dok ne dođeš do nečeg još smislenijeg i privlačnijeg, ali svakako bi bilo koja druga reč bila bolja od "kenjoning". poput mojih patika Li Ning eto na taj izlet bi moglo da se ide u nekim Kenjo Ning, gde si bio Ninže šta si radio, eto malo kenjo, ma super.
to što je subota na papiru neradan dan nije značilo ništa jer sam se upustio u jedan projekt koji me je namučio bogme duplo preko očekivanja pa sam umesto sa 1/4 umornim leđima i nogama nakon posla radnim danima danas krenuo na vožnju u isto vreme kao i radnim danima ali sa 5/8 umrtvljenim organizmom čije sam stanje umesto standardno voćnom užinom pokušao da popravim kafom i kuglofom kao da je februar a ne avgust.
kad rekoh Avgust, muzičar istog pseudonima je napravio eksperiment i pustolovao na izvoru Kupe 72 sata u nekoj brvnari na drvetu bez hrane i uz izvorsku vodu kao jedino sredstvo preživljavanja, kaže da mu je najteže bilo između 24-30 sati a nakon toga više nije bio ni gladan i činilo mu se da bi tako mogao zavuek. videćemo narednih dana da li će mu se creva uvezati u čvor jer kontam da je veći eksperiment ovo što će da sledi a ne to samovanje. verovatno je izgubio i 30% mišića tako sedeći na drvetu no za sviranje klavira mu i nije potrebno nešto mnogo mišića, ako ih je uopšte i imao do pre 3 dana.
nije ni meni smetala izvorska voda ali sam umesto sedenja na drvetu radije ostatak dana radije proveo na bicikli, neke velike planove sam naravno morao da ostavim za nedelju jer već i sâm polazak iz grada u vrelo popodne na +33 nije neki obećavajući početak treninga ili izleta, ipak je bolje popeti se što više po hladovini pa od podne nadalje gledati s kojom ćeš se planinom družiti.
disk pločice su mi se stanjile na pola milimetra od silnih kočenja niz kamenjare a iz zadnje kočnice mi je neposredno nakon kupovine iscurio jedan deo ulja (a ja nisam čak detaljno ni zavirio nego kontao da je to kabl od menjača pa nisam ni obraćao pažnju!) tako da ću ta dva problema morati uporedo da rešim. kontam da ću jednog lepog dana otići biciklom (tu ~70km i nazad) do ovog druga preko čijeg Kluba sam i kupio bajk pa da u servisu uživo vidim kako on to menja/dosipa i da nakon te laboratorijske vežbe kao na faksu dalje nastavim sâm da to održavam. sva sreća da imam 3 bajka i za svaki točkove sa različitim kramponkama pa sam obezbeđen da uvek imam neku rezervu ako mi se baš ne ide po asfaltu.
21 kolovoza 2020
petak
hoću neću na trčanje i na kraju odoh na neki skeč od trčanja potpuno suprotan zdravom razumu. logično bi bilo da se ne znojiš pred posao ako ne želiš da deo vremena utrošiš i na tuširanje, i u tom smislu kratka vožnja biciklom nije rizična jer je ujutru nekih 18-20 stepeni pa zaista nema šanse da se oznojiš, a svako trčanje povlači za sobom tuširanje iz čega opet sledi drugi tom logike koji kaže da ako već trčiš i tuširaš se potrudi se da to bude barem neko pristojno trčanje a ne samo da se oznojiš i tačka. i upravo tako, odem ponikom do reke, otrčim 2km, tamo se malo istegnem i pokvasim ruke noge i vrat ledenom vodom, okrenem nazad i strčim istim putićem do bicikle pa pravac pod tuš. zbog čitava 4km trčkaranja odnosno 22 minuta. najskuplja 22 minuta ovog leta. pobeda patika nad mozgom.
nakon toga malo svratili kod drugarice ali nismo pili ništa ceđeno mislim stvarno posle 22 minuta trčanja ko bi pio išta i zašto, osim ovih što po gradu nosaju flašice da im se ne smežura koža do 125. godine jer su pročitali da mora da se srkuće po gutljaj na svakih 10 minuta inače se za sedam dana izboraš ko baba sa kavkaza. ona priča koliko pređe na poslu jer joj na kraju dana posle samo 7km trčanja statistika pokazala 37,000 koraka, ja pričao kako ti telefoni i narukvice brljaju pa ništa nisi siguran, jednom mi pokazalo puls nula ja zvao hitnu oni me oterali u materinu. i tako.
pa posao pa posle posla nešto čeprkao po kući i rekoh ajd da nalepim još jedan dan odmora, ovo će još malo da se zove godišnji koliko (ne) treniram. odem jednim putem iz grada pa pređem preko brda pa se vratim iz skroz drugog pravca, da nisam isto uradio već milion puta mogao bih da se oduševim kao dete ali ovako nemam pojma zašto se i dalje oduševljavam tim "čudima".
i tu sam imao još jedan od "okršaja", nakon izlaska na još veći put rekoh daj opet da napravim onaj Trening vožnje na najkrupnijem prenosu bez šaltanja, bez obzira na kupsere i ostalo, i tako kotrljajući na pola puta me stigne momak na trkačkoj i ja 30 na kramponkama zujim ko šleper on bešumno pored mene zdravo zdravo i ja samo malo pojačam pritisak na pedale i nastavim tako za njim na neinvazivnoj udaljenosti od desetak metara. primetim kako nizbrdo ide solidno a na kupserima malo "trokira", sačekam par minuta da uđem u njegov ritam i na jednom kupseru mu rekoh "ajmo malo zaprške za kraj", on reče cepaj cepaj i još neko vreme sam čuo kako mu cakće jedna pedala, nešto mu je tu razlabavljeno, no kad-tad je morao odustati jer sam ja bio full zagrejan i odmoran (ipak) pa sam verovatno terao i do 40 km/h pa sam mu zapečatio svaku nadu da će me gledati do ulaska u grad. eno vam snimak u mom story-ju na fejsu, morao sam da ga skratim na 26 sekundi jer je to max za story ali taman se sve vidi.
20 kolovoza 2020
dan pred petak
nakon onog uzbudljivog putovanja i trčanja u sredu bi teško šta moglo da ponovi silinu doživljaja i uzburka osjetila pa sam svestan toga odabrao opciju da se odmorim za petak i vikend, pa je ovaj četvrtak prošao u vidu jedne kraće vožnje od sat vremena i jedne malo duže od par sati popodne, sreća je očigledna iako nisam primetio da sam u pobedničkom slavlju napravio mini kolonu.
nešto ranije sretoh starog druga i kolegu koji takođe voli da se provoza biciklom a još nam je zajedničko što smo obojica general-pronalazači ostavljenih životinja s tim da ih ja uglavnom spazim na trčanju ili sa bicikle a on na poslu dok službenim autom obilazi okolna sela, malo smo išli zajedno i razmenili info o poslednjim događajima kako na zemlji tako na nebu (internet tj fejs).
ovih zadnjih par dana horoskopskog lava sam nešto slabo i posećivao tzv mreže jedino sam se na tviteru duže zadržavao a svoj fejs sam skroz preoblikovao pa sad skoro ništa ne stavljam na profil niti gledam šta kod koga ima, a sve zanimljivo ili stavim u story ili pošaljem porukama određenim ljudima već prema zajedničkim afinitetima. to je zanimljiva stvar, u neku ruku bi bilo logično da se zbog manje okupljanja i druženja ljudi prebace na mreže ali koliko vidim mnogi su se skroz suprotno od očekivanja distancirali i od fejsa i to bi otprilike moglo biti nešto najbolje što je donela korona, da ljudi shvate da im ni samima sa sobom nije tako loše kako su ranije smatrali i da im za preživljavanje nije potrebna šarena laža 24/7, odnosno da se bolje živi sa par najboljih prijatelja nego sa 500 polupoznanika i neznanaca.
eto dakle izguglah "22.avgust 17:45 Sunce ulazi u Devicu" imamo još jedan dan do najbesmislenijeg i najbespotrebnijeg znaka u horoskopu.19 kolovoza 2020
proporcije
kad se onih 90-60-90 prevede u inče to mu dođe 36-24-36, kao što je jutros datum 20-08-20 i sad računam šta to ima dimenzije 50-20-50, možda čivava ili neka debela mačka, a znamo da je whole lotta Rosie imala 42-39-56 što je baš onako pozamašno, ta bi me sravnila kao parni valjak ostao bih bez treće dimenzije kuku
dalje na temu brojeva na današnji dan i praznik crkveni Preobraženje eto preobrazio sam se iz murakamija u polupamatonca (šta otkucah oči ne videše) jer sam neplanirano pretrčao 21km u nekom udaljenom selu, a sve se dogodilo na moj 1/3 rođendan kada sam napunio .3333 godine jer je 19 datum rođenja pre 4 meseca u onom prethodnom vatrenom znaku
pred-plan je bio da otrčim 19km i da prošetam zadnja dva da ne dolazim u goste znojav no obzirom da sam krenuo 2km ispred polazne tačke od kraja maja kada sam osmislio ovu stazu, ispalo je da do istog cilja moram da pretrčim 21km, pa dobro, što se mora duplo je teško tim veći izazov. vetar me je doslovno ukopao u mestu, samo mi je kačket virio iz rupa na rošavom asfaltu, a ionako je sve došlo iznenada pa sam krenuo umoran i do kraja mi je prosek bio okruglo pola minuta/km sporiji nego prethodni put, a i tada me je vetar sahranio, nije da nije, samo sam krenuo sa puno više ambicija. koga briga, dan je bio prijatan a pošto je bilo popodne bilo je i dosta hladovine pa mi je vetar odnosio vlagu pre nego što se nakupila na opremi i na cilj sam dotrčao maltene suv.
htedoh da upload-ujem neku sliku ekrana gde se vidi staza no sinhronizacija je tek počela a nemam vremena da na drugi način to prenosim pa evo jedne koja je već u svim photo galerijama jer sam je nabačio na instagram.
umesto slike
(nema ovde ničeg, pet minuta izgubih i još sebi samom šaljem sliku kao idiot pa je na kompjuteru sačuvam i opet nešto kotrlja minut i neće da se ubaci, nakn zadnjeg ažuriranja windowsa se sve 5x usporilo i ovo već postaje frustrirajuće, treba da uzmem godišnji da bi napisao blog ladno)
evo nakon 24 sata jeeeeeeee
s tim da sad umesto one sa instagrama mogu i ovu o 'ladovini
18 kolovoza 2020
Preobrakami
opet sve i ništa, ili ništa i ništa, jer kad sabereš stotinu Ništa i kad te neko pita šta si radio zadnjih stotinu dana a ti kažeš ništa, to znači da ti je SVE to bilo jedno produženo Ništa i eto kako sve i ništa mogu imati isti smisao. slušam neki grčki stoner rock sa etno elementima i baš su zabavni makar jedan % zvuči i debilno ali ipak je procenat mali, da je u ljudima samo 1% nepravilnosti svi bismo bili savršeni a uglavnom smo radije nedovršeni. plus što postoji ta kvaka da oni koji su savršeni sebi uglavnom nisu previše dopadljivi drugima, a pitanje je koliko ih ima koji se zaista osećaju savršeni jer kad se osvrneš previše ih je na tabletama i alkoholu pa se sve pretvara u drugo pitanje, ko je ljudima oduzeo čekiće ako važi izreka da je svako kovač svoje sreće? sada mi je to palo na pamet kao fora za rođendanski poklon, vežeš na čekić mašnu i umotaš ga u šareni papir i kažeš evo srećan ti rođendan i da budeš kovač svoje sreće. ček da izguglam, to je sigurno puno jeftinije od svega drugog i moja piroćanska priroda prvo to mora da proveri:
evo ga, ssedam i po evra, nemaš bolji poklon ni za 30€ a kamoli za ovoliko, plus imaš i za 4€ da biraš ovakve lepe sjajne crvene šarene umesto običnih drvenih, oduševljen sam!
setio sam se i kad mi je kolega maratonac a inače lekar specijalista pričao kako je najbolji poklon koji je ikada dobio = produžni kabl :-)
kome treba hiljadu bombonjera i slatkiša, kaže došao čovek i kaže veliko vam hvala izlečili ste mi višegodišnji problem i kao znak zahvalnosti a da ne bude ništa banalno nego kad već nešto kupujem neka barem bude univerzalno korisno, evo kupio sam Vam produžni. meni nekako bilo malo da odnesem produžni pa kad me je jedan od ortopeda onako dobro "opravio" i još me preko reda tri puta zvao na kontrole, uzeo sam mu onu meteo stanicu na baterije što osim sata pokazuje temperaturu pritisak i trend promene vremena.
inače sutra je Preobraženje, praznik za koji kažu da nakon njega neće biti moguće kupanje u rekama jer nakon tog dana više neće biti pretoplih dana, a nakon današnje popodnevne grmljavine i pljuska niz koji sam se biciklom spustio sa brda u grad kao u onoj izreci "kao poplava da ga je izbacila" to mi se nekako i uklapa u planove jer sam se doslovno kupao u reci koliko su me polivali točkovi bez blatobrana :-)
drugi deo naslova je zbog one opsesivno kompulsivne navike da se treninzi zaokružuju na lepe cifre pa iako uglavnom na to ne obraćam pažnju nego 12.7km zapamtim kao "nešto manje od 13" pa se sutradan zaustavim nakon 9.3km smatrajući da sam namirio jučerašnji manjak i tako nemam osećaj da nešto "kradem" u dnevniku. doduše ovi što uvek koriste istu aplikaciju tipa garmin uvek imaju tačan iznos i nemaju potrebu da previše pamte, e sad da li je to plus ili minus teško ćemo se dogovoriti.
tako sam nakon nekih ~8km produžio nekim polukrugom ka kući jer sam imao desetak minuta viška pa sam skontao da ću da stignem do murakamijevih 10km a čak ni toliko nisam morao jer sam od zadnjih par dana pamtio "višak" od nekih 200m pa sam mogao pretrčati i 9.6 ili 9.7 i zapamtiti stotinak metara manjka za sutra, no greškom sam nešto stisnuo na 9.3 pa mi se zadnjih 500-tinak metara do kuće nije ni ucrtalo. čudna mi čuda, nikom ne polažem račune niti merim kilometre za platu ili dnevnicu tako da sam čiste savesti upisao 10km.
17 kolovoza 2020
tralala
16 kolovoza 2020
tko trano trani
elem.
onda sam stao da izvadim telefon pa ga nosio u ruci i snimao filmić od skoro minut, s tim da mi je taj neko odmakao pa se napravilo 200m fore i nisam ga zbog krivine video, no do kraja filmića sam mu prišao na 10m i tiho se zaustavio da me ne čuje, pa prekinuo snimanje koje imate na mom fejsu od sinoć.
15 kolovoza 2020
jabuka
15. avgusta je valjda neki praznik u hrvatskoj i nešto mi se kroz sećanje javlja da je tada uvek bila trka u banji Topusko (terme) i čini mi se da je trka bila neke netipične dužine tipa 15km ali mi nikada nije prelomilo ono "ma ajmo!" zbog toga što je u špicu turističke sezone i kontao sam da bi bio žestoki štres da sedim satima u autu na granici i da se nerviram, ili nemam pojma da se ide preko bosne ili preko šida ili otkud znam. i taman kad su to pretprošle godine valjda promenili da bude standardna trka na 21km (poklopilo se sa Kanjižom) e onda je prošle godine valjda nije ni bilo i ove naravno da su putovanja nemoguća itd itd
jednom prilikom smo prošli autom tuda, otprilike je to bila jedna od prečica kada se prvog vikenda juna standardno ide na plitvički maraton pa smo zadnjih 5-6 godina izvodili besne gliste kao daj da prođemo svim mogućim putevima i jednom od tih prilika videh i one divne šume i brežuljke u kojima je ugniježđeno topusko.
inače jutros nisam trčao jer sam pre najavljenih pljuskova hteo da završim jedan onako srednje veliki posao a to je potpuno uklanjanje stabla trule jabuke iz dvorišta. pre par godina je počela da se suši, onda su je napali crvi i mravi i skroz je oglodali odmah iznad korena pa je izgledala kao ikebana i počela da se ljulja, zbog čega sam je gurtnama vezao za samonikli dud koji je pre nekoliko godina nikao odmah uz nju. kao da je znao da će joj trebati neki naslednik zbog hladovine. rekoh ako će već da krcne u toku neke oluje, bar nek ostane da visi nakrivljena umesto da mlatne i polomi sve ispod sebe. ove godine je rodila dovoljno za tri kese narendanih jabuka za pitu koje će u zamrzivaču sačekati zimu i poslužiti kao afrodizijak pred neke Dužine kroz bljuzgu.
tako smo to Živka i ja nekako obalili i sekiricom još nacepkali koren na čačkalice da ne štrči iznad zemlje i odgurali kolicima sva ova drva do obližnjih zgrada jer dosta penzionera još uvek koristi peć i kupuju drva pa ako nešto može da se iskoristi neka im, eto zime iza ugla.
vidim gore da mi u tab-u gde mi otvoren čami fb piše (4) a nisam dva dana imao nikakvih aktivnosti tamo, verovatno je opet ono vikend dosađivanje tipa "cica ceca i caca idu na događaje koji bi vas mogli zanimati" pa me ni ne zanima šta iskače. čekam da prođe ovaj drugi pljusak za danas pa da se ponadam da će pre trećeg biti opet par sati fore pa da odem na neko trčanjce čisto da ne presedim ceo dan, stiže zima (treći put je već prizivam u istom blogu) pa će doći novi gripovi i bronhitisi pa će se ležati dva meseca u ćebetu i što bih onda usred leta propustio da se negde proluftiram, pa makar dan bio ovako buđav kao današnji?
14 kolovoza 2020
untitled
kad ne staviš naslov bloga onda blogger automatski prvih nekoliko reči prenese kao naslov pa to ne liči ni na šta, bolje je ovako da sâm staviš "bezimen" nego da te neki robot prca u zdrav (?) mozak. pride što zamišljam kako taj robot od krvi i mesa odnosno aluminijuma i kablova sedi u nekom podrumu u silikonskoj dolini i lično preuzima stvar u svoje ruke kad god ja zaboravim da stavim naslov.
čitao sam lakićevićkin putopis i nekako mi je čudan, vidiš kao na dlanu kako mi koji volimo planetu i osećamo se delom nje, gledamo na sasvim drugi način i na šume i na betone, i na jezera i na napuštene fabrike, nasuprot tim nekim otuđenim ljudima iz stambenih blokova čija fascinacija svim i svačim ima korene upravo u toj nesrođenosti sa onim što ti oko ugleda. nama je sve ok, sve je na svom mestu, sve prihvatamo, ničeg se ne plašimo, a njima je sve čudno, sve ih fascinira, letovanje im je kao neki hadžiluk kroz koji ih vode nepoznate sile pa onda mora i nekim fenserskim rečnikom da se opiše da bi se dodatno od svega distanciralo. odnosno da je parafraziram, i meni je krindž svaki put kad bilo ko upotrebi tu reč.
između ostalih novosti, mada ovo pripada onom drugom životinjskom blogu, uspeo sam da nađem kod koga je završilo ono psetance koje je doživelo milion šerovanja i oko kojeg se prošle jeseni podigla cela zaštitarska mahala, staviću slike "pre i posle" pa eto, mislim da je nakon onog užasa u kojem se obrela uveliko zaslužila preokret i ovakvo drugo poluvreme života.
13 kolovoza 2020
jutarnje trčanje nije bilo dugačko, nepun sat vremena i ne pamtim kada sam baš toliko sporo trčao, prosto kao da mi je neko vezao dva tega za noge i rekao "ajd polako". usput sam se setio one jedne godine kada sam bio toliko naložen na "treniranje" da sam kupio dva tega (kad smo već kod tegova jelte) od po 1.0kg marke energetics, pesak ušiven u tkaninu pa se to na čičak prikači na valjda ruke (?) dok se nešto vežba a ja sam to prikačio na noge tamo gde se nose nanogice i još sam u nekim cipeletinama za planinarenje otišao da po snegu trčim 21km u brdima, kuku budale, sva sreća nisam se povredio samo mi je tokom celog trčanja bilo "malo čudno". mislim da posle toga nijednom te tegove nisam uzeo u ruke, do pre minut kada sam ih izvukao na svetlost da bih video da li su po 0.5 ili 1.0kg, prosto mi je kilogram delovao previše. al eto.
i tako, po taktu đonija štulića (lavina kotrljajućih tegova, na nogamaaa) nekako otruptah tih 9km preko brdašceta pa nazad u grad, nažalost tamo gde sam ostavio biciklu nisam popio planiranu ceđenu pomorandžu jer drugarica radi drugu smenu pa sam ostao uskraćen za tih desetak minuta "bleje".
no život je rešio da me veže za to mesto jer mi je posle posla drug javio da dođem po daske za pseću kućicu a drug radi bukvalno preko ulice od te ceđene pomorandže i onda sam ja tvrdoglavo odbijajući da zbog takve gluposti isterujem auto (i zatvaram pse u šupu) seo na bicikl pony (što ga Milijana gony) i poneo nekoliko tregera, pa sam te panele spustio na pedalu i vezao tregerima da miruju te sam zatim jelte tako dogurao biciklu 1.5km do kuće. kad bude gotovo biće i slike, za sad nema ništa pretpremijerno.
tako osoljen od popodnevnog sunca sam opet zakasnio na vožnju no nije ispalo loše, malo zvrnd levo zvrnd desno i valjda sam uspeo da odmorim noge za sutra tojest danas. imam dva sata do posla a od toga sat za aerobik pa ću da vidim šta će da ispadne. imam čitavih 66km trčanja u avgustu, smeši mi se još jedan anti-rekord :-)
12 kolovoza 2020
saplitač
no čim sam popodne stigao da se provozam to valjda podrazumeva da ujutru nisam poginuo pa eto razloga da možda manje brinem u budućnosti i nastavim sa tim nepromišljenim ciki-ciki.
jedina stvar vredna pomena je što sam primetio nešto na toj vožnji, A U NASTAVKU ĆETE SAZNATI I ŠTA!
naime već možda 5-6-ti put sam se spuštao istim puteljcima po makadamu koji više nije makadam nego pljusak spere kamenčiće sa puta u podnožje i najdonjih dvadesetak metara više liče na neko stovarište šodera nego na put. i primetio sam solidnu razliku u brzini i samopouzdanju u odnosu na prva dva recimo puta kada sam se tuda spuštao. i tu sam malo vratio film unazad pa sam shvatio da i na drugim putevima vozim slično, pa je zaključak sasvim suprotan od onoga koji mi je prvobitno pao na pamet.
naime, prvo mi se učinilo kako sam uvežbao određeni spust, upoznao ga, pa sam dakle zbog toga opušteniji i samopouzdaniji. ali ne. možeš svakog dana voziti isti kružić od par desetina kilometara i terati uzbrdo-nizbrdo po blagim i oštrim krivinama, i to će te utrenirati za sve ostale makadame i kamenjare, prosto gledaš ispred sebe i nije bitno koje su gps koordinate određene krivine i da li si je već prošao jednom ili stotinu puta, kočiš ili ne, usporavaš ili ne, paziš više ili manje ili ne paziš uopšte, samo prođeš.
kao i na trčanju. naravno da nikada nisam trenirao da stazi nekog planinskog maratona ali iako sam uglavnom na trail treninzima išao uglavnom istim stazama koje su mi odgovarale zbog udaljenosti ili toga što nema drugih šetača, svejedno sam po nepoznatim puteljcima sljemena ili peštera ili tare trčao isto kao i kod kuće, sa istom tehnikom, opuštenošću, brzinom, kadencom, samopouzdanjem. kakve veze ima što na određeni kamen stajem prvi put. eto.
a našao sam i jednog koji je "upecao" struju.
11 kolovoza 2020
avant-toure
Kao što sam i najavio juče sam (dok ste vi držali lenjire) obavio jedno od mnogih obližnjih istraživanja pa iako nije sve prošlo kako bi bilo idealno svejedno sam zadovoljan jer sam IPAK prošao kuda sam hteo. Mali hajd da kažem "problem" je što tu ustvari nema puta nego kroz nečije imanje prolaziš tako što otvoriš kapiju pa uđeš u voćnjak pa iznad voćnjaka ideš stotinak metara kroz kupine (e tu rekoh sad će me neko dvocevkom) pa odatle kroz drugu kapiju ulaziš ljudima direktno u dvorište negde otpozadi i dalje ti je otvorena kapija ka putu kojim oni dolaze kući.
Mislim to je više-manje uobičajena stvar po selima da se tako zagradi/odgradi pa sam bio spreman da pitam jel ne smeta što sam prošao ali nije bilo nikog a na moje iznenađenje čak nijednog psa nisam video, ili ga samo nisam probudio :-)
Tako sam shvatio da taj krak "izbija" na jedan malo glavniji puteljak kojim sam već prolazio, nekad davno biciklom a nedavno i protrčao, i dalje kroz to selo znam još DVA sledeća puta koji se takođe nekako spajaju u vidu svojevrsnog slova Y, i dalje od toga iz ogromnog lonca u kojem se selo krčka postoji još barem 5-6 puteva koji izlaze na obližnja brda pa polako, daće bog i sreća junačka da do kraja leta/jeseni/sezone ispletem celu mrežu od lonca do poklopca.
Jutros sam po ladovini peške omlatio nekih 12km takođe putevima u blizini a do starta/cilja trčanja sam prvo otišao biciklom pony (što je Milijana gony) neka 4km da mi trčanje ne bi ispalo predugačko za pred posao. Na poniki su mi noge delovale skroz ok, rekoh mogu i na Vršič, no kad sam krenuo da trčim izgledalo mi je da ću jedva spustiti brzinu ispod 7'/km. Srećom je do kraja prosek spao ispod 6min iako je gro trčanja bilo po kamenju koje ovde velikodišno zovu makadam. Nakon što obavim ostale manje zadatke po kući verovatno ću se otisnuti na još jednu sličnu avant-tour-ističku vožnju jer nakon trčanja sigurno neću praviti neke samoubilačke planove u istom danu.
10 kolovoza 2020
odmor nije
"Najnovija studija je utvrdila da prosečna dužina penisa tokom erekcije iznosi 13,1 centimetra, dok je u "opuštenom" stanju ta brojka 9,2 cm.
Što se tiče obima, prosečnom vrednošću se smatra polni organ debljine 11,7 cm kad je u erekciji, a 9,3 cm kada je u "opuštenom" stanju."
09 kolovoza 2020
brickovanje
pitam burazera šta planira za vikend, jer vidim da je trčao u petak pa kapiram da u subotu neće trčati Dužinu, a burazer kaže da danas ide "brick" što je triatlonski naziv za lepljenje jednog treninga na drugi, konkretno danas ima poluDužinu na bicikli i odmah za njom poluDužinicu na trčanju. tako da se nismo ništa dogovorili, verovatno će morati da sačeka mrak za trčanje da se ne bi spalio u ovakvom vrućem danu a ja mogu i ranije nešto da izmislim.
prvo "ranije" je takođe bio svojevrstan "brick" jer sam imao 2km bicikle kroz grad do prve uzbrdice pa sam odatle trčao 6km uzbrdo pa odatle planinario 2.5km nizbrdo do reke Gradac i opet uzbrdo nazad do vrha brda, pa sam strčao 6km do grada i na kraju biciklom 2km do kuće. ukratko 2+6+5+6+2 :-)
drugo ranije će biti oko 14h što i nije puno "ranije" jer su oko 16 već najavili moguće pljuskove no to su sve oblaci koji prelete pre nego što ih primetiš a na ovoj vrućini se ne bih nigde ni sklanjao nego bih stajao u mestu i uživao u tuširanju. evo upravo mi se javio burazer da kreće na trčanje iz svojeg "brick"-a a ja bih biciklom da se malo promuvam kroz neke radove na putu i proverim dokle su stigli.
usput počinje i da grmi tamo negde od planinâ a evo šta kažu vesti:
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
09.08.2020.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog Pantelejmona (svetog Panteliju).
Pantelejmon znači svemilostivi. Veruje se da je zaštitnik svih koji mnogo putuju, odnosno onih kojima je "drum drugi dom".
Sveti Pantelejmon rodom je iz Nikomidije, današnji grad Izmitu u Turskoj, od majke hrišćanke i oca neznabošca. Majka mu se zvala Evula, a otac Evstorgije.
Narod veruje da je sveti Pantelija brat svetog Ilije. Ako planirate započinjanje nekog posla, danas je pravi dan za to. Veruje se da će svaki rad sveti Pantelija blagosiljati i učiniti uspešnim, a valja se da se danas krene i na veliki put.
U Srbiji mali broj ljudi ovog slavi svetog Panteliju kao krsnu slavu. Ako se danas dva nepoznata čoveka sretnu u crkvi sa slavskim kolačem u rukama, trebalo bi da se izljube i čestitaju jedan drugom slavu, jer se veruje da su sigurno rod. (jebo koronu?)
Spada u ognjene svece, kao i Sveti Ilija i Ognjena Marija. Zato na današnji dan nije dobro raditi u poljima, oko klasja… "Gromom bije gromovnik Ilija, vatrom pali Ognjena Marija, potpiruje Sveti Pantelija"
08 kolovoza 2020
uneventful
danas me na bicikli nervirala jedna stvar ali me onako retro-nervirala A SAZNAĆETE I KOJA
naime pre puno godina sam prilikom jednog od prenosa biciklističke trke na eurosportu čuo taj izraz "false flat" i poput ovih novih bezmozgaša koji samo izgovaraju engleske reči bez pokušaja da se sete iste takve domaće, preveo je bukvalno kao "lažno ravno".
da sam imao bar pola klikera u glavi setio bih se "naizgled ravno" ili "prividno ravno" što se odnosi na sve one puteve koje računaš u ravne dok voziš auto ali na bicikli primetiš da ideš u jednom pravcu 29 a u drugom 34 km/h recimo.
sama vožnja je bila neizbežna ako sam hteo van kuće jer sam osećao blaga zatezuckanja u obe one žile iza oba kolena (tetive zadnje lože) što je više nego jasan signal tela da ubuduće moram više trčati ako želim da mi ta aktivnost prolazi bezbolno.
na vožnji sam skontao da je dan nakon pljuska idealan za makadame jer su putevi tek onoliko ne-suvi koliko da nema prašine, sve je naravno suvo ali ta vlaga koja se zadržala u zemlji je doprinela da možeš da se sjuriš niz svaki makadam bez uobičajenog potapanja lanca u prašinu pa na kraju izgleda kao bečka šnicla ili knedla sa šljivama uvaljana u prezle (krušne mrvice hah!)
u jednom selu smo vadili kučence iz kanala koji je do pola napunjen vodom i nije mi bilo jasno kako se ta želja za preživljavanjem očitana u cijukanju zavijanju i dozivanju odjednom pretvori u samoubilačke nagone jer kad smo pokušali da ga izvadimo ono je polu odgegalo polu otplivalo dalje u cev koja prakrivena zemljom predstavlja prelaz preko kanala u neku njivu. srećom se pojavio domaćin sa dva klinca koji su takva dva šteneta nekud nosali i prenosili pa se nadam da će koliko-toliko nastaviti i o ovom preostalom da brinu, drugo je kažu negde odlutalo. evo kako je izgledalo kada smo ga malo prosušili i pripitomili.
07 kolovoza 2020
cvajmal
jedan običan dan pretvorila si uneo bičan, ide neka pesma tako nekako
zbog najavljene posete tj ugošćavanja sam nešto ispretumbao pa sam "na silu" odjurio na trčanje ujutru što po pravilu volim da izbegnem pred posao, no računao sam da je bolje da bilo šta uradim nego da zbog nemogućnosti planiranja ispušim ceo dan
plan je bio malo ambiciozniji no na kraju sam se zadovoljio sa 10km koji su na kraju ispali 11 i 1/3, a umesto tih 10km tempa sam otrčao 9km tempa + pola sata istezanja i blejanja na mostu + 2.33km trčkaranja do kuće
bio sam kao dete oduševljen idejom što ću umesto klasičnog ručka imati pred sobom onu porodičnu pizzu od metar prečnika pa sam sa klinačkim entuzijaznom navalio na istu i najeo se kao stoka što je značilo da do kraja dana neće biti šanse da potrčim nego da eventualno negde odzujim biciklom
nebo je imalo druge planove i zagrmelo je tačno u trenutku kada sam planirao taj drugi treningić koji se naravno poklopio sa odlaskom drage nam gošće, pa sam se opet predomislio i biciklu kroz gromove zamenio trčanjem sa punim stomakom, hmm
u torbicu sam spakovao šuškavac a na glavu zalepio nepromočLJivi kačket i seo na mesto suvozača, da bi me ova cura istovarila negde gore iznad grada na putu za novi sad
levo su bili crni oblaci i prštale munje, a desno beli oblaci prošarani nebom i pokojom tanušnom zavesicom od kišice, ništa strašno, taman je isključila brisače na mestu gde sam planirao da izađem iz auta. ćao - ćao, korona pozdrav pesnica o pesnicu i odoh u neizvesnost
drvenkaste noge su mi se razvezale nakon već pola kilometra i sasvim lepo sam strčao nazad u grad za ovaj put nešto manje od 11km što sam sa onih 1/3km od ujutru taman "prebio" pa imam dva trčanja od 11km što mi je puno veći uspeh nego da sam se samo još jednom provozao
naime bio sam ubeđen da mi je trčanje u totalnom raspadu a sada sam odjednom shvatio da mi 2x11km nije ništa veći zamor od prosečnog lomatanja mtb-om po kamenjarima što je prijatno i lepo znati za slučaj da se vreme iz toplog leta histerično promeni u neku bipolarnu jesen krcatu nestabilnim danima
06 kolovoza 2020
dok jednom ne smrkne
05 kolovoza 2020
novi put
neki "domaćin" je iskopao kamenu oznaku ex-yu magistrale M-4 (broj na crvenom vrhu) i taj 592. kilometar preparkirao ispred svoje ograde na sporednom sokaku :-)
obzirom da se 606. km nalazi tačno prekoputa moje ulice u paralelnoj "magistrali", lako je izračunati da je ovo maznuto i preneto negde sa bankine 14km odavde odnosno 13km od centra odnosno na par kilometara od Pričevića, što se poprilično uklapa sa lokacijom na koju je nakalemljen.
za sredu je najavljena kiša što se vidi po tome što sedim kod kuće i pišem blog mozgajući šta može da se smisli za popodne, opa bato, smješi mi se blato. ili obzirom da sam ovim novim putem upravo protrčao po suvom i spustio se biciklom, za triatlon mi je potrebno i plivanje pa možda popodne otrčim kontra-krug uzvodno kroz najavljene pljuskove, taman da tu u blizini probam da uhvatim jedno ostavljeno mače koje mi je juče umaklo u šiblje.
04 kolovoza 2020
očaran
ne možeš napamet znati nešto što nikada nisi video, otkud znam, nekako sam zamišljao da će taj deo kada zađeš planinama iza leđa biti nekako puno divljiji a opet prokrvljen putevima, no za razliku od severozapadnog ćoška iste planine, ovaj jugozapadni mi je ispao pomalo bljak.
jeste, duboke su klisure ali nepristupačne, sa brda se nešto naročito ni ne vidi, a planinsko selo od desetina kvadratnih kilometara je totalno bezlično sa širokim prašnjavim putevima na kojima na mestima imaš i pedalj sitnog peska kroz koji treba proći, kao u nekoj pustinji ili peščari.
tim "glavnim" prašnjavim putem povremeno prolaze neki moderni terenci od dve tone sa zatvorenim prozorima i uključenom klimom, bogataši umišljaju nekakav pariz-dakar u balkanskoj verziji ali za gospodu, onako 25 km/h, bez mučenja mašine koju su ionako kupili za autocestu pa ovde više deluju zalutali.
sporedni putevi su najblaže rečeno katastrofa sa dubokim izlokanim tragovima punim kamenja i osipljivom zemljom po ivicama, ne znaš da li je teže šlajfovati uzbrdo ili rizičnije pokušavati da se bez pada spustiš nizbrdo sa prelascima iz kanala u kanal i povremenim potpunim gubitkom kontrole nad točkovima uz mantranje "jbt neću valjda pasti".
očigledno je da je za svaki izlet u te udaljenije poludivlje predele potrebno proći puno više ovim prašnjavim putem, da bi se onda došlo do nekih još neprohodnijih staza, što doduše treba da bude i očekivano, da najlepša divlja priroda bude nepristupačna. no u tom slučaju su barem ovih prvih 10-ak km kroz planinska sela mogli i asfaltirati, ja sam recimo naleteo na tri klinca na mtb/bmx koji se tu vozikaju gore-dole i jedan je "potpisao" i zamalo pao popreko na metar ispred mene u tom bazenu od peska između dva kupsera. to što sam viknuo "pazi!" nije imalo nekog smisla jer je ionako došlo prekasno.
tako da, nemam pojma, ima još par varijanti ali dve najbliže sam isprobao, prva je kao da ideš kroz neki urbani kamenolom a druga može da prođe pod šifrom planinskog trčanja koje bi bilo i brže od pokušaja biciklom po onim razrovanim strminama, s tim da opet treba do polazne tačke otići biciklom a to je 40+40km planinske vožnje sa 1500m uspona i samo po sebi već dovoljan "trening".
ono što mi se svidelo je da sam nakon te vožnje odmah sutradan delovao sebi dovoljno raspoložen za jedno kratko jurcanje i izletanje uz kratke uspončiće na velikoj šajbni pa sam bio zadovoljan činjenicom da sam dočekao i taj trenutak koji obično dođe već u Maju, onaj osećaj da si ušao u nekakvu formu i da ti je odjednom na bicikli sve "lako".
fora je što nakon takvog Maja dođe celo leto da tu formu i iskoristiš, a ja sam već pola leta izgubio na prolanaženje dotične (forme) pa će mi ostatak godine biti malo zbijen što se tiče ambicija, dok trepneš doći će dani prikladniji trčanju a ne bicikli. 2020.
03 kolovoza 2020
ribica
02 kolovoza 2020
historija
No zato je godina izašla na 6002km bicikle što odjednom ne deluje tako bedno, a samo u julu 1745km, e to je već nešto.
To se sve vrti negde između 300 i 400km nedeljno što opet nije toliko loše obzirom da nisam ni imao neke kilometarski dugačke vožnje, samo one duge u satima jer sam skoro sve kilometre ove godine prevezao na mtb-u.
Imam samo jednu vožnju na trkačkoj i nešto sitno na city bike-u koji inače ne računam u "trening" osim kada negde baš na juriš moram da obavim nešto i onda ga zgazim kao da je prâva bicikla.
Na ove statistike treba dodati i jednu misterioznu vožnju od 01.08. koju sam negde na pola zaustavio pa moram u mapsima to dodati i dokucati kilometražu nakon što obeležim pređene puteve.
U novim Brooks-icama sam pretrčao 42km a u novim Mizuno sam samo jednom trčao, dva para zelenih i crvenih Noosa poznatih pod imenima ZC i CZ su uveliko prešle sve granice za kantu no još uvek povremeno otrčim nešto nebitno u njima, pa pretpostavljam da će jesenas definitivno doći do generalnog raščišćavanja stepeništa.
Smisliću neka ritualna poslednja trčanja za svaki par ponaosob sa sve paganskim obredima spaljivanja dranja klanja i puštanja niz reku u kartonskim čamcima a vidiš, nijedne do sad nisam stavio na prugu da ih prepolovi voz, no zbog toga bi me možda optužili da imam neke autodestruktivne ili kastracione komplekse pa ne znam da li baš toliko da se igram ili ne, bumo vidli.