juče sam pisao blog unapred, nakon kojeg sam otišao u sat i malko šetnje pred posao, usput svratio u banku pa na pijacu da se počastim organskim paradajzom :-)
nakon posla sam planirao neku mikro akcijicu koja bi mi bila i zanimljiva i odmarajuća za dušu pa sam se setio da mesecima nisam išao u šetnju prugom, imate na fejsu album sa nekoliko sličica obrađenih u instagramu. sledi blog unazad, kakav valjda i treba da bude, da ne kažem umjetnički - osvrt. OCBPT, latinično na ćirilicu.
prvo 2km biciklom do reke, pa 2km trčanja uz reku, pa 4km šetnje kroz tunele i preko mostova jer se pruga probija kroz za saobraćaj apsolutno nepristupačnu klisuru reke Gradac.
nije mi naišao nijedan vlakić da bi foto album dobio na dramatičnosti, koja je skroz prividna jer ovuda vozovi kloparaju 30 km/h i čuješ ih na kilometar pa je skroz nemoguće da te neki "iznenadi" osim ako recimo trčiš sa slušalicama odvrnutim do daske, mada mislim da bi i tada čuo onu sirenu od 120 decibela.
opet pod uslovom da te ne stiže u nekom tunelu koji je u krivini, e tu bi već bilo malo frka da napraviš tih nekoliko koraka u stranu ako ti svirne sa 15m blizine jer te ranije nije video.
zato sam na trčanjima uvek išao po sredini na otvorenoj pruzi, a kroz tunele uz spoljni zid krivine gde je dovoljno samo se prilepiti pa može i TGV da naiđe uvek imaš toliko vremena.
nakon foto sešna sam uzplaninario na neki prevoj pa odatle opet strčao nazad do bicikle, bilo mi je svejedno i koliko ću ukupno pretrčati i kojim prosekom, mentalno sam bio u Danu Odmora a trčanje nizbrdo je možebitno i lakše od pešačenja uzbrdo tako da...
zato sam se jutros probudio odmoran, otrčao pola polumaratona po lokalnim brdima a od čega pola zajedno sa kolegom iz lokalne maratonske viber grupe, kojeg sam slučajno sreo.
a sreo sam ga u totalno sumanutom trenutku jer on dotrčava do jednog pešačkog mosta na koji se penje preko nekih 20-ak stepenika (vidiš, nisam ih nijednom prebrojao???, kakvo sramotno zakazivanje jednog svetski poznatog OCD-a) a ja stojim ispod mosta i skrolam po fejsu (!).
radi se o tome da sam naišao na jednog nemačkog ovčara koji je bio oglašen na lokalnoj fejs stranici, pa sam tražio neki kontakt i u nedostatku telefona samo ostavio sliku i komentar ne znajući da li je to sigurno baš taj pas. sat kasnije se ispostavilo da ipak jeste i da su došli po njega, nagradu niko nije nudio pa je nisam ni odbio ni prihvatio :-)
nakon toga smo otrčali jedan polukrug gde sam ja opet bio turistički vodič jer momak kaže da uvek trči istim ulicama i ne poznaje te okolne puteve i puteljke a ja mislim da ako bi crtali kartu svih mojih trčanja, da bi ona pokrila apsolutno sve ulice i puteljke ucrtane u njoj, PLUS na desetine prečica kojih u karti grada i okoline čak ni nema. eto bar neke koristi, meni trening a njemu korona-turizam što je sad popularan naziv za ovo "ajd da negde putujemo, gde nikad nismo bili, kad već ne možemo u Grčku na more".
kontam da ću popodne opet na pola polumaratona iako je lep dan jer mi se za sutra smeši neka lepa biciklistička tura.
Nema komentara:
Objavi komentar