petak

 hoću neću na trčanje i na kraju odoh na neki skeč od trčanja potpuno suprotan zdravom razumu. logično bi bilo da se ne znojiš pred posao ako ne želiš da deo vremena utrošiš i na tuširanje, i u tom smislu kratka vožnja biciklom nije rizična jer je ujutru nekih 18-20 stepeni pa zaista nema šanse da se oznojiš, a svako trčanje povlači za sobom tuširanje iz čega opet sledi drugi tom logike koji kaže da ako već trčiš i tuširaš se potrudi se da to bude barem neko pristojno trčanje a ne samo da se oznojiš i tačka. i upravo tako, odem ponikom do reke, otrčim 2km, tamo se malo istegnem i pokvasim ruke noge i vrat ledenom vodom, okrenem nazad i strčim istim putićem do bicikle pa pravac pod tuš. zbog čitava 4km trčkaranja odnosno 22 minuta. najskuplja 22 minuta ovog leta. pobeda patika nad mozgom.

nakon toga malo svratili kod drugarice ali nismo pili ništa ceđeno mislim stvarno posle 22 minuta trčanja ko bi pio išta i zašto, osim ovih što po gradu nosaju flašice da im se ne smežura koža do 125. godine jer su pročitali da mora da se srkuće po gutljaj na svakih 10 minuta inače se za sedam dana izboraš ko baba sa kavkaza. ona priča koliko pređe na poslu jer joj na kraju dana posle samo 7km trčanja statistika pokazala 37,000 koraka, ja pričao kako ti telefoni i narukvice brljaju pa ništa nisi siguran, jednom mi pokazalo puls nula ja zvao hitnu oni me oterali u materinu. i tako.

pa posao pa posle posla nešto čeprkao po kući i rekoh ajd da nalepim još jedan dan odmora, ovo će još malo da se zove godišnji koliko (ne) treniram. odem jednim putem iz grada pa pređem preko brda pa se vratim iz skroz drugog pravca, da nisam isto uradio već milion puta mogao bih da se oduševim kao dete ali ovako nemam pojma zašto se i dalje oduševljavam tim "čudima". 

i tu sam imao još jedan od "okršaja", nakon izlaska na još veći put rekoh daj opet da napravim onaj Trening vožnje na najkrupnijem prenosu bez šaltanja, bez obzira na kupsere i ostalo, i tako kotrljajući na pola puta me stigne momak na trkačkoj i ja 30 na kramponkama zujim ko šleper on bešumno pored mene zdravo zdravo i ja samo malo pojačam pritisak na pedale i nastavim tako za njim na neinvazivnoj udaljenosti od desetak metara. primetim kako nizbrdo ide solidno a na kupserima malo "trokira", sačekam par minuta da uđem u njegov ritam i na jednom kupseru mu rekoh "ajmo malo zaprške za kraj", on reče cepaj cepaj i još neko vreme sam čuo kako mu cakće jedna pedala, nešto mu je tu razlabavljeno, no kad-tad je morao odustati jer sam ja bio full zagrejan i odmoran (ipak) pa sam verovatno terao i do 40 km/h pa sam mu zapečatio svaku nadu da će me gledati do ulaska u grad. eno vam snimak u mom story-ju na fejsu, morao sam da ga skratim na 26 sekundi jer je to max za story ali taman se sve vidi.