tko trano trani

ne znam da li je još neko čitao priču slavenke drakulić o koroni? verovatno je nekima koji znaju njen rad unapred dobro ili loše, već prema tom mišljenju kakva je ona, a ja je ne znam pa sam čitao neutralno i ostao fasciniran. krene kao proljeća ivana galeba pa se nastavi poput murakamijeve knjige o trčanju s tim da je taj njegov dnevnik podignut na viši nivo jer svaki prizor dobija dubinu i ostavi poruku, nije samo puko nabrajanje sleda događaja, A EVO I LINKA:

prica-slavenke-drakulic

dan je osvanuo čudnjikav, na sve strane je nebo a preko sunca uporno stoji neki oblačić i kad si u sobi deluje da je oblačno a kad pogledaš kroz prozor svuda je nebo i sad čekam da se ti pogledi dogovore pa da shvatim kakav je ovo ustvari dan. opet u jednoj rečenici ja i ti i čas sam u prvom čas virim iz trećeg lica moram guglati kako se zove taj književni poremećaj odnosno stilska figurica.

sad ću da vam zumiram gumu na ovim kolicima (četkom farbano! - sa zgražavanjem bi rekao Pobratim) da vidite šta piše, a piše da točkić nije predviđen za autoput. a ja baš planirao da autoputem otrčim maraton gurajući mačku u kolicima, i šta sad?

primetio sam jednu stvar A SAZNAĆETE I KOJU. naime kada sednem za komp ujutru, onda uglavnom pišem o nekim drugim glupostima a sport pomenem ili ne (sport, sport, sport, eto) a kad pišem posle trčanja ili bicikle onda mi je to tema, i ko bi rekao zašto je to tako? možda sada ne mogu da pišem o trčanju jer još uvek nisam trčao? hm. čim se nebo usaglasi samo sa sobom razmotriću poluplan obzirom da je nedelja pa se može izvesti i jedna duža ili dve ne naročito kratke aktivnosti, s tim da bi trčanje išlo prvo.

eh da, trening.

pa juče nisam pisao???

trening trening trening.

(ovo na tastaturi deluje kao vežba iz birotehnike, to smo imali u drugom srednje, majko kad u kabinetu krene da lupa 30 kucaćih mašina, kao u bravarskoj radionici da se nalaziš)
elem.

juče posle pljuska opet odem malo biciklom pa napravim neki polukrug trčeći pa se vratim do bicikle i utom je prošla kišica koja mi ništa nije smetala i rekoh sad ću da se popnem tu uz jedan od najlepših uspona (5km) ponikom! tj nije baš ponika nego je "kontraš" a kao je nekad bila ponika ona veća sa točkovima 26'' mtb ali ženska sa dve cevi napred nisko i jednom za sedište, e onda sam tu gornju od prednje dve odsekao i navario gore i sad je kako muški city bike sa blatobranima ali bez svetala i korpe, samo imam gepek. 

i jednu brzinu.

s tim da sam menjao zipčanik pozadi i jedino je normalno kad voziš preko 20 na sat, u protivnom deluje "teško". e krenuo ja tako uzbrdo, i posle kilometar i po počeo da stižem nekog na bicikli (???) :-P
onda sam stao da izvadim telefon pa ga nosio u ruci i snimao filmić od skoro minut, s tim da mi je taj neko odmakao pa se napravilo 200m fore i nisam ga zbog krivine video, no do kraja filmića sam mu prišao na 10m i tiho se zaustavio da me ne čuje, pa prekinuo snimanje koje imate na mom fejsu od sinoć.

gde je taj krenuo i kako uopšte uspeva da balansira vozeći onako sporo, nemam pojma. ajd bolje je i to nego da se drogira, šta da kažem. jedino se pitam šta će biti ako na poniku namontiram ovaj točak za autoput, perje će da leti.