četvrtak, 31. prosinca 2020.

rep je sve duži

Tako ide sa danima još od ravnodnev(n)ice, jutro je čak i zakasnilo za dodatnih par minuta a večeri su se produžavale i pre neki dan se jutro zacementiralo na 07:16 i drži tu poziciju. Uporno i rovovski, skroz do pred pravoslavni božić kada će se napokon mrdnuti na 07:15, mislim kao da će to neko primetiti ali ajd. S druge strane zalasci uporno klize minut po minut pa će od prekjučerašnjih 16:08 stići skroz do 16:18 u ovom periodu Uspavanog Jutra. Njuška dana se zavukla u jutro kao popino prase (onaj korov sa krljuštima) ali joj zato rep nepokolebljivo raste. 


Elem danas je poslednji dan godine a što je još važnije decembra a što je najvažnije distans čelindža na Stravi a ja evo ne trčim. Zašto ne trčim nego sedim koTkuće? Zato što je jutro bilo kišovito, na poslu nije bilo ništa zakazano pa nisam nigde morao da žurim, i zato što računam da onako "za kraj" mogu da otrčim i jedan malo duži trening umesto dva nit kratka nit dugačka. Usput sam usisao jedan ar stana ako sa stepeništem nije izašlo i više, mislim da sam na ulicu izneo mačijih dlaka glat za jedan pončo. 

U onom malom distans čelindžu sam na 98. mestu a u velikom sam 101. što je naravno dobro pred početak trčanja, vidiš mogao bih da skrinujem taj deo rang liste pa da sutra uporedim i vidim koliko su ljudi imali snage za završni udarac 2020-oj. Juče sam se sa onih 33km definitivno uglavio iznad stotog mesta i sve preko 30km danas bi trebalo da me zacementira tamo gde sam poželeo da budem, osim naravno ako me negde usput u nekom selu ne ubiju petardama ili nedajbože nekakvom raketom. 


... ili me ne pregazi neko obzirom koliko su svi zaboravili da gledaju kuda voze pa su čak i taksisti počeli da se sudaraju.
Ajmo kofein karnitin efedrin amfetamin i malo sterEoida, ili eventualno dve prženice i kafa u nedostatku ovog pobrojanog, pa na noge lagane kao dve ćuskije. 

srijeda, 30. prosinca 2020.

nad morem

Pre neki dan sam nehotice propratio raspravu dvojice kolega iz HR koji nisu mogli da se usaglase treba li da piše m.n.v. ili m.n.m. pri čemu je prvo metara nadmorske visine a drugo "metara nad morem". Viđao sam obe skraćenice na kartama i tablama kraj puta. Danas sam pak na trčanju imao 183m uspona po Garminu a 182m po Stravi, a to je ujedno nadmorska visina mesta gde upravo sada sedim i pišem ovo. Ako imamo Everesting, možemo imati i Home-ing, popeti se od nule (mora) do kuće. Svakom njegov personalizovani trening.

Isto tako i oni što Everest-uju ne krenu od mora, o toj temi sam ovde odavno pisao jer se ne penješ na Everest od okeana nego od zadnjeg kampa koji je na 5364m ili 5150m zavisno s koje strane krećeš, pa tako prâvi uspon na Everest iznosi nekih "samo" 3500-3700 metara. A i na tolicno penjanja ostaneš bez pola prstiju i ušiju, dok ovamo gone ljude da trče ili voze 8848m uspona u jednom treningu, svejedno da li po mesečini tople letnje noći ili već šta ti je lepše. Još nisam čuo da je neko umro ili nestao na "Everestingu" od posledica surove klime, tako da ipak puno više cenim onih "samo" 3500m uspona od ovih prizemnih 8848 gore-dole oko nekog krtičnjaka.

Nekad davno je neki pračovek shvatio da mu je lakše da prekotrlja kamen do zida koji pokušava da napravi, umesto da ga iz reke nosi dvesta metara uzbrdo u rukama, pa je tako ne znajući "izmislio" točak milion godina pre pronalaska točka. A ja sam danas evo izmislio Kućing, popeo se od mora do stana. Usput sam slikao naoblačenje koje polako guta ove naše planine sleva na desno.


Juče sam sastavljao sve moguće "-ing"e po Srbiji i ne zna se koji rogobatnije zvuči, možda i jer je to -ing engleski sufiks, ne kažemo planining nego planinarenje. Avaling je još najbolje prošao. Penjanje na visinu Medvednika (1247m) bi moglo da bude i Meding jer mu mnogi tepaju, kao i što fenseri Kopaonik zovu Kop (2017m) pa bismo imali Kopanje, Kopkanje, hmm Koprcanje je već malo previše dvosmisleno a ako bi hteo da uzmeš dobre pare za startninu ionako bi morao na majice da napišeš KOPing. Jači dolar od dinara, američki se danas bolje prodaje od maternjeg.

No sve dok ne shvatite koliko je napora (i vremena!!) potrebno da se na trčanju skupi 1000m uspona i isto toliko spusta, daleko ste od ideje koliko treba za 3x ili 9x više. U životu sam samo jednom trčao vertikalni kilometar u sopstvenoj režiji, direktno iz Brzeća do Pančićevog vrha tako što sam spajao ski staze i iako mi tada pre 3 godine nije bio problem da sve ustrčim, ipak sam bio zadovoljan što ne moram da strčavam celim putem nazad, nego samo do najbližeg parkinga :-) 

utorak, 29. prosinca 2020.

tandara mandara broć

sećate li se ovih brojeva od pre mesec dana, otprilike?
broj umrlih od korone, na milion stanovnika?

makedonija          569
crna gora             567
bih                      520
slovenija              310
hrvatska              218
srbija                  107

tada smo svi iz regiona bili negde oko proseka za sve zemlje sveta, neko iznad neko ispod,
juče sam se slučajno setio da proverim opet, i bogme, dominiramo kao i uvek u ekipnim sportovima, u ovome treba olimpijada da se napravi :-) 

evo kako stoje stvari pred novu godinu:
slovenija              310 -> 1234, TREĆE MESTO NA SVETU, APSOLUTNO
bih                      520 -> 1209, ČETVRTO MESTO NA SVETU
makedonija          569 -> 1190, ŠESTO MESTO OD CELOG SVETA!
crna gora             567 -> 1060, DESETO MESTO APSOLUTNO
hrvatska              218 ->   897, 20-to mesto na svetu
srbija                  107 ->   347, 59-to mesto na svetu
svetski prosek je 227/milion, i iznad toga su 73 države, a ispod ih je 146

što se mojih brojeva tiče, juče sam se uglavio u top 100 na oba čelindža (onaj od 100km i onaj od 300km) mada su uglavnom isti ljudi prijavljeni na oba, pa kad si u jednom plasmanu 95. u drugom si tipa 96. i slično.
naravno da sam morao proći među prvih 100 kada sam pretrčao 12 ujutru i 25 popodne, ipak se 37km ne trči svakog dana.


jutros sam pak započeo sa 15.5km (sa preprekama! vidi sliku) i računam da me sve preko nekog današnjeg zbira od 26-27 može samo učvrstiti na toj listi, tako da par dana mogu malo da se igram mačke i miša i da vidim kako se drži konkurencija, a ako zatreba u četvrtak (31.12.) mogu da odem i triput na trčanje ako treba i da dodam 45km, ionako ću posle toga par dana sve 4 u vis :-) 

svake godine mi je to bilo simpatično, kako 01.01. ljudi KREĆU od nečeg i hvale se kako su pretrčali 5km mamurni i tromi, a ja siroma prošetao kerove dva puta po 3km pa mi je čak i to bilo previše.
jer kao od Prvog mora da se krene.
da se uđe u novu godinu što jače.
to je kao kad na startu beogradskog maratona odšrafe do daske neki r'n'r preko razglasa i onda svima bude prvi kilometar najbrži od 42 pretrčana, a još je start blago uzbrdo i u gužvi :-) 

ponedjeljak, 28. prosinca 2020.

naučno istraživanje

 trči na trčanje trči na posao trči na trčanje i između toga nešto zapišem na blog i onda mi se smuči kada nakon tri dana treba da ukucam u excel sve brojke a nemam baš tako odmah u glavi u kojim sam patikama koji trening trčao i onda upalim photos pa prebiram dok se ne setim... ФУЦК...

3170 imam pretrčanih do sada u 2020. i baš gledam koliko je ovo dana ostalo, tri i po dana.
možda namaknem još nekih stotinak kilometara, nemam pojma. 
poziciji u prvih 100 na Strava čelindžu se približavam nekim stepenasto penjućim grafikonom a kad sam uspeo da se poboljšam preko vikenda kada je neko možda otrčao i trku ili barem grupni trening Dužine, kontam da će danas-sutra to biti još lakše.


a eksperiment iliti istraživanje se odnosi na upravo tu Stravu koja je dugo bila dva-u-jedan, aplikacija za praćenje aktivnosti i društvena mreža, a sada se to donekle razdvojilo pa je nekima jedno nekima drugo, a nekima ništa od toga. otprilike imaš tri grube gomile ljudi:

1) oni koji snimaju telefonom direktno u aplikaciji pa su uvek "prisutni" i kada drugi nešto snimaju, lajkuju, komentarišu, zahvaljuju se, i tako dalje, to je onaj old school fazon kako je i bilo zamišljeno
2) skroz nasuprot njima imaš ljude koji su povezali nalog na stravi sa nalogom na garminu ili nekoj trećoj platformi i oni nemaju pojma šta se događa na Stravi na koju ni ne svraćaju više, istovare fajlove na recimo garmin connect, tamo isto imaš i klubove i rang liste i sve ostalo, a ovo im samo onako stoji kao rezervni točak u gepeku automobila
3) imaš i "one između", koji nisu toliko ludi za još jednom društvenom mrežom, sporadično se pojave na stravi pa ostave trag a inače ih nema ni svećom da ih tražiš, a nisu nešto naloženi ni na treniranje pa snimali nekim pametnim satićem ili narukvicom, ili samom aplikacijom u telefonu, niti ih je briga koliko su prepešačili ni koliko je neko drugi prešao biciklom, i iako neki prate 500 ljudi a neki samo 20, ne možeš da pohvataš koji su od njih zaista zainteresovani za tuđe aktivnosti a koji su više nego površni i kroz stravu lete kao i kroz sve ostalo, na jedno oko uđe na drugo uvo izađe.

sad sam u cilju tog istraživanja malo prošarao pogledom kroz rang liste, sortirao prema državi, pogledao ko se "redovno" gde pojavljuje, pa izaslao desetak onih ponuda da se "pratimo" i gledam koliko kome treba da skonta da ga je neko fb rečnikom bocnuo/la.
nakon toga sam umesto trkača sa rang liste pročešljao planinare i bicikliste sa kojima imam neke zajedničke kontakte tamo, pa sa stisnuo i njima follow iliti u prevodu "hajde da se volimo" pa ću i tu čekati izvesno vreme da vidim da li i koliko stoje iza samih sebe po tim društvenim mrežama ili su im ovi profili samo dubleri.


možda na kraju napravim i neki sažetak, neku statistikicu ako stignem mada kako ide nova godina verujem da ću imati previše tih statističkih ideja u odnosu na raspoloživo vreme. već sada vidim da "nije sve kao nekad" i da je ta površnost i prezasićenost klikovima progutala podosta od onog entuzijazma za druženje kojim smo se dugo hvalili na balkanu, sve je izbledelo i okrunilo se i ljudi u svim tim aplikacijama i mrežama gledaju prvo sebe kao u ogledalcetu, pa tek onda bace pogled na druge, ako im ostane vremena.

nedjelja, 27. prosinca 2020.

uzbuđenje

 ne znam zašto bih jutros bio izbuđeniji nego bilo kojeg drugog jutra no eto, čim vidim da sam ovako rano seo da napišem blog očigledno se nešto dešava. sipali mi kafu u doping. 

što se tiče Čelindža, ovako stoje stvari:
50-plasirani je stigao do 769km,
100-ti je jutros na 685km,
a ja sam na 663km što je trenutno 22km iza top 100 jer sam jutros pretrčao samo 11km.
poziciju više ni ne gledam jer je sasvim svejedno da li si 115. ili 125., bitan je jedino zaostatak.

obzirom da je nedelja računam da ću se tek nakupiti kilometara, a možda i neću jer obično kada imamo najviše vremena odemo na neko pešačenje pa prođe puno sati a ja potrčim samo par puta po par minuta i na kraju iako piše "run" to ispadne pokratka aktivnost u miljama.

vidiš fora je sa tim miljama jer sve traje "kraće", polumaraton brojiš samo do 13 a ne do 21 kao kada su kilometri u pitanju, možda to u glavi prođe na neki način brže. tamo negde kada prilaziš zadnjoj trećini, mora da je lakši osećaj kad do cilja imaš još pet nečega, a ne osam?

no zato kada si umoran i kreneš na neko otaljavanje, prođe pola sata a ti si pretrčao tek TRI milje, to je tako depresivno, ~5 km deluje iole podnošljivo. tako da i tu postoji trade off kao i svugde drugde svukud drugud kojekud.

da završim sa temom "skupljanja kilometara", ipak je ovo sa čelindžima neki dodatak na motivaciju, koliko god bilo virtuelno. umesto da otrčiš 15km i posle toga sediš kod kuće i nešto grickaš i pustiš teve, ti otrčiš 11km da bi ostavio što više volje za drugo trčanje popodne, i da bi se što više pomerio u Izazovu.
a ustvari tako praviš bolju zimsku bazu.
s tim da mi je recimo i ovih do sada 600+km sasvim dovoljna baza i da bih evo od juče mogao da se odmorim koji dan i da zatim krenem sa kvalitetnijim treninzima od ovoga trup-trup ali eto, nekad je privlačno poigrati se još koji dan.

sva tri zadnja trčanja (po kiši, po bljuzgi, po mokrim ulicama) sam otrčao u onim Li-Ning patikama koje sam pre 7 godina kupio nakon cenera u Karlovcu kada su imali promociju. obzirom da su stigle na koju desetinu km pred raspad i da ih već neko vreme nosim samo po kiši*, juče i noćas sam ih ladno sušio NA radijatoru da bih što pre mogao opet da ih zlostavljam. u najgorem slučaju mogu samo da im ubrzam raspadanje što će biti pozitivna stvar jer je verovatno zdravije za stopala da ih više nemam, umesto što ih održavam na aparatima :-)


(*) u njima sam otrčao i nekoliko trka po lošem vremenu, poslednja je bio Reciklažni Maraton u NS 2018 koji sam po kiši i onom ledenom vetru završio kao drugi apsolutno, što znači da i one mogu da se sahrane u aleji velikana :-P

subota, 26. prosinca 2020.

ko koga juri ovde?

mnogo mi se dopao završetak ovog teksta na temu komercijalizacije uspona na K2, i mogućnosti da se tolike mase željne pozornosti gore zaista i popnu.
"kao i svake godine, planina će mnoge odbiti i vratiti nazad u podnožje, ali nadajmo se da usput neće oduzeti i previše života..."

https://adventureblog.net/2020/12/winter-expeditions-have-turned-k2-into-a-circus.html

što se tiče čelindža, u podne 26. decembra je stanje:
- 50-ti ima   736km (28.3/dan)
- 100-ti ima 656km (25.2/dan)
ja imam 638km (18km zaostatka)

dosta će da se iskristališe danas i sutra, i onda ću tačno imati predstavu šta treba da se uradi u 4 poslednja dana godine. trebalo bi da opet dođe do laganog povećanja prosečne kilometraže u svim kategorijama trkača jer ipak svako vikendom ima više slobodnog vremena a i energije. pa tako mislim da ako preko vikenda uspeš da se primakneš cilju za bilo koliko, onda će onaj ostatak zaostatka (?) da se puno lakše namiri u nekoliko preostalih radnih dana.

u međuvremenu sam negde ostavljao neke komentare koji su sadržavali "s jedne strane" i "a sa druge strane..." i sada sam pošao da napišem 
A SA TREĆE STRANE...
i gledam šta je bilo na prve dve strane i nema ničeg.
uglavnom s te strane bez broja, najznačajniji faktor je taj da meni ovo nije PRAVI izazov, nego se od početka meseca igram mačke i miša i malo dajem izazovu fore pa ga onda jurim i tako već tri puta u krug.


jer mi tih 25km dnevno nije ništa nedostižno, naprotiv, trčkarati 10 ujutru i trčati 15 popodne je bukvalno "ništa", nešto malo preko toga tek počinje da bude "nešto" i sad odatle dalje, svaki maratonac ima tačku na kojoj se "lomi"...
pre tri zime sam se lomio tek negde oko 35-37km dnevno, naravno uglavnom iz dvaput, i sve mi se svodilo na matematiku koja doduše često promeni sopstveni smisao a evo i kako.

recimo ako bih sada pravio "plan", evo jutros sam pretrčao 16km i ako popodne odem 14km to mi je već 30, i onda ako u nedelju odem ujutru kraće tipa 10-ak km pa na pijacu pase najedem pite od jabuka pa odem na dužinu ili poluDužinu, to bi izašlo oko 10+25=35, i očigledno je da iz dana u dan grickam taj zaostatak koji imam za ovima koji drže 26 dnevno.

no tada pre tri godine se pokazalo da ovakvi "planovi" nemaju blage veze sa stanjem na terenu, jer mi se čas učini da sam trom i umoran pa 16 skratim na 12, ali zato sutra umesto 13+17 odem 23+19 i ispadne da sam nadoknadio više nego duplo. 
matematika je jedno a organizam je puno hirovitiji i od dana do dana nemaš pojma šta može da mu dune i kako će se osećati sutra, kako ćeš se naspavati, kakav obrok koliko vremena pred trčanje može da deluje slično istom takvom obroku pre pet dana a koliko može da se desi da umesto skočan budeš kilav i kljoknut, i onda tražiš rešenje na nekoj trećoj strani, nije spavanje nije umor nije hrana pa šta je onda?

sve u svemu nije tako lako ni terati ovih istih (lupam) 10+16km svakog dana kao što neki teraju, jer svakog dana svaki trening deluje drukčije.
a da ne pominjem ovo što smo iz plus dvocifrenog upali u susnežicu vodurinu i hladnoću, bukvalno nebo i zemlja u odnosu na dosadašnju klimu.

petak, 25. prosinca 2020.

krismas

Došla je i ta zima, ili barem njena prethodnica. Nakon jeseni koja se otegla unedogled, bezmalo do nove godine, jugo je doneo prvo kišu a kažu da će za vikend biti i malo susnežice. Pa bože moj, bilo bi joj i vreme, mada će nakon toga izgleda opet otopliti pa će doček proći po mlakom vremenu. Lično nisam nikada povezivao novu godinu i sneg, prosto mi je ovo prvo bilo samo datum, a drugo tek trenutna (ne)mogućnost da nešto napada ili ne napada, pa mi je oduvek bilo smešno kada ljudi očajavaju i jecaju "KAKVA MI JE TO NOVA GODINA BEZ SNEGA" :-D Valjda se užive u one božićne čestitke i shvate te idilične bele prizore zdravo za gotovo i kao nešto zagarantovano i podrazumevano. I onda u fazonu I GDE JE SAD ONO SA RAZGLEDNICE???

Sada bih otprilike bilo najbolje da blog napišem u vidu grafikona, pa na iks osi da ređam kilometre ili minute, a na ipsilon osi da vučem crtu kako sam se osećao, pa da tako slikovito objasnim jutarnje trčanje. Krenuo sam skoro isto kao i juče, mrtvački, ali za nijansu nemrtvačkije, tek koliko da mogu da kontrolišem da li ću malo ubrzati kadencu ili neću, nisam bio ograničen na slou moušn. Hej pa ovo nije loše, odmah sam pomislio. Uvek ali baš uvek je bolje biti polumrtav nego mrtav. Da parafraziram Plavi Orkestar, bolje polumrtav nego star.

Nakon tih prvih i uvodnih pola sata nekako su mi se noge razvezale pa sam umesto polu-umoran nastavio da trčim kao frtalj-umoran, i kada sam skrenuo sa velikog puta na sporedni i na uspončić od oko kilometar, nisam nešto naročito primetio da trokiram. Obično ono kad si koma, mrc, čabar, spontano ti dođe ma daj da ja ovo lepo prehodam pa ću nizbrdo opet trčati, "gde piše da ja nešto moram?". No za divno čudo uzcupkao sam to brdašce i stisnuo LAP na okruglo 10km, a na satu sam imao 63 minuta jer sam doduše bio i nekih 150m iznad grada.


Odatle sam se spustio makadamom 2km do drugog glavnog puta i polako prešao prvo u Tempić pa onda u Tempo. U nekom času sam skontao da mi fali ovoliko km za onoliko minuta, pa sam se nešto zaračunao, pa preračunao, jer sam u kombinaciju ubacivao dva sata za 20km, i dva sata za 21km, i tako sam u bunilu menjao kanale a da nisam to ni primetio, bila mi je puna glava brojeva ali mi nije bilo najjasnije šta znače. Sve dok nisam stigao do 15km za sat i po, tu sam shvatio da sam popravio prosek od one prve desetke, i da mi je ostalo još pola sata za 6km ako zaista hoću to što hoću.

(čekam da se devojci primi boja na obrvama pa imam još desetak minuta fore da piskaram, dok mi teče radni staž)

Utom je kiša malo popustila, telefon je već bio mokar u džepu od nekog adidas prsluka koji je ustvari vetrovka sa koje se rajsferšlusom skidaju rukavi, što sam slikao slikao sam, više nema ni poziva ni sms-ova ni fotki, kaputt. Do kraja sam trčao s jedne strane oduševljen što mogu tako da pružim korak, živahno bez bolova i napora, a s druge strane razočaran što ću pretrčati samo 21km a imao sam vremena za barem 27-28, pošto baš i nisam planirao drugo trčanje predveče kada se pojača kiša i dodatno opadne temperatura.

Još kratak bac pogleda (bacanje) na čelindž, dakle
- za u prvih 50 treba imati 710km (EDIT uveče 718km)
što mu dođe 28.4km dnevno
- za prvih 100 treba imati 629km (EDIT uveče 645km!!)
za šta se moralo prelaziti 25.2km dnevno,
- a ja imam 622km, što znači da sam sa onih 30km pa 20km zaostatka, stigao na jednocifren broj manjka iza ovih top100, a nešto mi se čini kao da SVI popuštaju ka kraju meseca i da su ove brojke 28-25 (dnevno) manje od onih u prvom kvartalu meseca.
(EDIT uveče sam opet na 23km manjka)

Tojest kao da sam ja upravo te brojke pominjao u blogu kada sam se uključio u izazov, a da sam posle napisao auuuu ljudi ipak trče više.
Izgleda da ljudi "trče više" samo kad mesec počne, a onda se malo proredi žito od kukolja pa nekog dočeka sneg, nekog vrućine (dole ispod ekvatora je ipak leto) a nekog sahrane kilometri u prvoj polovini meseca.
Čelindž počinje da dobija neko novo, žuće svetlo :-D
Što bi rekla generacija 5, najjači samo ostaju.

četvrtak, 24. prosinca 2020.

dan odmora, možda, ne

 imam dva uknjiženja za danas, jedno pravo i jedno lažno:
prvi nazovi trening je bio ujutru, tu lokalnim puteljcima do jednog jezerceta i nazad u grad. 
nisam mogao da nosim helanke ni trofrtaljke jer sam usput svraćao u poštu pa sam uzeo trenerku. 


onda sam nakon toga poskidao sve sa sebe osim jelte trenerke jer mi se nije baš trčalo u gaćama, čuj trčalo, trčkaralo, jedva sam i 9 na sat prosek napravio.
mnogo mi se sviđa ova nakaradna slika, ispao sam trtast iako sam izgubio par kilograma od jeseni, ispala mi je majica pocepana jer se na ramenu nešto presijava, e dobro jedino se vidi da sam spor jer sam bio spor, mogao sam za ovakav prosek i da se šetkam.


no sve to je bilo najobičnije eksperimentisanje "koliko mogu mrc noge da izdrže", i priprema za dan odmora, kontam da sam ja jedini koji se zagreva za dan odmora...
nakon pola posla tj prve smene smo seli u auto i odjurili tu par desetina km ka planinama, odakle sam osmislio malu turističku ekskurziju kanjonom jedne rečice koja je preko godine uglavnom suva, pa zato i nosi ime Sušica.

(treba je razlikovati od Suvaje koja nije na isti način suva nego je ponornica pa ispod površine toka stalno prolazi voda koja nizvodno čini tok reke Gradac, a samo kada se prepuni taj podzemni prolaz onda i Suvaja dobije površinski tok, plus stiže sa skroz druge strane sveta)


zašto sam rekao da je ovo bilo lažno uknjiženje?
pa zato što smo možda samo nekoliko km trčali a sve ostalo smo naravno preplaninarili, obzirom da po ovim stenčugama veličine šporeta teško može baš da se trči a da ne polomiš barem pola raspoloživih koščica.

koga briga, ujutru sam dodao 12km na strava čelindž a popodne 20km, tako da sam uprkos jučerašnjem žrtvovanju lepog dana u korist bicikle, ipak uspeo da održim korak na rang listama oba čelindža (distance, i endurance) za decembar
sada mi naime fali samo 23km do top100 što je zaista mačiji kašalj ako se zainatiš
ostaje jedino pitanje da li ću da se inatim, hmm

srijeda, 23. prosinca 2020.

dva tri jedan dva

 kad pomisliš, ovaj datum 23-12 može da bude kaseta na trkačkoj bicikli, najklasičniji devetofaz iz najboljih dana, 12-13-14-15-16-17-19-21-23
tada je bilo pretenciozno stavljati zupčanik 11, a sa druge strane 25 je bio samo za tetkice i penzionere, tako da ih nismo nešto ozbiljno ni razmatrali

elem
danas sam polu-odustao od Čelindža
a šta ćeš
najavili dva dana sa +15, brt usred zime i pred novu godinu, ta se prilika ne propušta osim ako si manični manijak a ja naravno nisam, odavno sam odustao od horoskopa i oprostio se od Ovna koji bi uvek da pobedi na Olimpijadi Najupornijih, neka hvala

čak je i jutarnje trčanje od 12km bilo bespotrebno u tom contextu ali sam ga ipak uknjižio
samo zbog promene
zaista, ali stvarno
jer kad kreneš na "kraće trčanje" tako ti se podesi organizam da duplo kraće od uobičajenog može da bude i jače i brže od proseka, i onda sam tako malo trčao punijim zamahom i baš mi je bilo lepo
plus sam žurio da se što pre vratim kući da bih što pre krenuo na biciklu

tako sam nakon dva dana od 19+19, i 20+20km, danas dodao samo 12km i j-eb-i-ga verovatno sam se baš srozao u čelindžu
evo upravo je za prvih pedeset potrebno 659km,
za prvih 100 je potrebno (pogrebno?) 597km,
hmm, to mu dođe okruglo 26km na dan, 
a ja tavorim sa 567km negde oko 130-og mesta

da se vratim na onu homogenizovanu statistiku, 
fali mi 32km da uđem u prvih stotinu, 
a taman sam im prišao na petnaestak, buahuhuhuuuu
ko zna šta će biti sutra, sledi još jedan, poslednji +15 dan
i nakon toga bi trebala da stigne Prava Zima
pas mater


elem nakon toga, skokić u auto i 70km ka zapadu,
pa jedan nenormalan krug preko brda pa pored Drine pa preko brda nazad
1500m uspona!!!


onaj deo gde je najšira, desetak kilometara uzvodno od Zvornika, bukvalno izgleda kao Boka Kotorska, nisam imao dovoljno reči da se zahvalim životu na tom poklonu
kamenje, četinari, široka voda, toplota krajem decembra, samo su mimoze falile pa da utripujem da sam zaista u CG

nažalost sutra ništa slično neće moći da se ponovi, jer je ima nešto i zakazanog posla, pa će mi prostor za zvrndanje amo-tamo biti dosta suženiji od ovog
ali šta ima veze, već je i sve ovo u jesen/decembru bilo dovoljno da ovu godinu zapamtim kao jednu od najlepših i najneobičnijih

utorak, 22. prosinca 2020.

dan armije

možda sam bio oko 160-170-og mesta jutros ali nisam ni stigao da proverim, pa gledam sad nakon jutarnjeg trčanja gde bih bio sa tom noćašnjom kilometražom, kad oduzmem ovih ranoranilačkih 23km.

trenutno poluvremeno stanje kaže:
salašnjak zauzima 112. mesto sa 538km
za top 100 danas treba 559km
za top 50 je potrebno 628km (!)

dakle prva strana plasmana mi beži čitavih 90km, 
da bih to nadoknadio morao bih u preostalih 9 dana da dodam po 10km na onih prosečnih 26 ako ne i više
a druga strana tj top 100 mi beže samo 21km
no dok odem i vratim se sa drugog trčanja, naravno da će mnogi u međuvremenu dodati sebi po koji kilometar tako da danas sigurno neću primirisati u tih top 100 mada im sve jače dahćem za vrat.


ajd baš da vidimo.
otoplilo je na +9 pa može da se ode i biciklom kroz grad i da se trčanje započne sa periferije, iz puno manje gužve, nije ni to loše a i takva šema podseća na leto

ponedjeljak, 21. prosinca 2020.

zima???

"21.decembar 11:03 Sunce ulazi u Jarca (zima)"
pre par minuta sam video na fejsu fotku od frenda mtb-ikera koji je slikao sneg iznad 1200m i napisao da je došla zima pa sam brže-bolje proverio neki astrološki sajt koji to kolateralno prati i dobio potvrdu da smo evo pre četvrt ure zaista ušli u zimu.
NEOČEKIVANO :-)
mislio sam da je tamo 22-og ili 23-eg, zaboravio sam da je ovo bila prestupna godina i da se sve malo pomerilo ka napred, inače bi danas bio 22. a ne 21. decembar.

nadam se da neće biti nekih silnih preokreta zbog toga, 
evo šta su stavili u wiki citat dana:
"The tide has turned! The light will come again! 
 In a new dawn, in a new day, The sun is rising! 
 Io! Evohe! Blessed Be!"
--Starhawk

evo poluvremena* na čelindžu:
za top 50 treba 604km
za top 100 treba 533km
ja imam 496km i tek treba da odem na drugo* trčanje
dodaću PS tj apdejt na ovaj blog predveče


dosta rano jutros sam uknjižio 20km tu po bregama u magli, 
ali iznad smoga barem.
lepo je kad stigneš na posao 10 minuta pre otvaranja ali pola sata je još bolje.
sretoh u povratku kolegu trkača, 
"vidimo se na Stravi" je bio baš smešan pozdrav, 
ja sam odgovorio sa "e odlično da nisam jedini ludak!" :-D

PS

i evo ga i drugo poluvrijeme
za top 50 je potrebno 611km, samo 7km više nego jutros
za top 100 treba 545km, samo 12km više nego jutros
ja imam pretrčanih 515km, 19 više nego jutros
nakon jučerašnjeg "opuštanja", vratio sam se na 30km od Prve Lige
hm hm hmmm hmmmmmm
doduše nakon 20+19km u jednom danu, nemaš gde nego napred
moje suze teku prema gore, što reče Desanka Ražnjatović

nedjelja, 20. prosinca 2020.

dan odmora, i više od toga

da odmah otarasim ovo
nakon izleta, bio sam na 163. mestu sa 476km 

za top 100. trebalo je 515km = 26km/dan, fali mi 39km
za top 50. trebalo bi mi 582km = 29km/dan, fali 106km!!!

ako hoću u top 100, moram do kraja meseca da nadoknadim 40km, usput trčeći 26km dnevno, što za ovih još 11 dana znači da mi treba oko 30km na dan
nema tu puno neizvesnosti, sve je prosta i surova matematika, postoji tačan broj nečega koji će te nepogrešivo dovesti do određenog mesta
tačka

danas sam pak upisao 19km, samo, jer sam prepodne proveo u radnji iako je nedelja, naime trebalo je orezati drvo ispred i sve počistiti, oprati oluke, a i auto je bio prljav pa me je nakon izleta čekalo i to
jeste pranje samo 3€ ali potrošio bih isto vremena plus mi je lepše da me kučići ližu dok sa crevom obilazim oko auta, umesto da stojim pored praonice kao biljka i čekam 15 minuta
a i svaki ušteđeni dinar može lepše da se iskoristi


evo kako to izgleda otprilike, grad je desno preko ovog brda, brdo je visoko oko 900m, magla je negde oko 600m, auto je u podnožju parkiran na 450m nadmorske, levo nema magle uopšte pa smo tako iz auta otišli skroz levo, a vratili se iz ovog pravca
što znači da smo zadnjih 20 minuta sišli u maglu, ali to barem nije bio gradski smog i ona smrdljiva kancerogena magla već lepa čista planinska magla, bože moj

nakon jučerašnjeg i današnjeg planinarenja sam se poprilično odmorio pa bih narednih dana mogao malo da udarim po kilometrima, obzirom da je mlako vreme najavljeno još samo nekoliko dana, i da će pred sledeći vikend konačno da zagudi i da nam zapapri kraj godine
šta je tu je

subota, 19. prosinca 2020.

jer ja sam skitnica, planine me vuku

odmah dok ne zaboravim brojeve, u istom trenutku (kao i juče, posle večere) kada svodim rang liste, danas mi fali 488-457=32km da uđem u top stotinu.
to je taj broj koji sam rekao da ćemo pratiti do kraja godine.
e sad koliko mi je falilo juče nemam pojma ali još sutra je vikend pa će mnogi divljati glede kilometraže a nakon toga ćemo mi što divljamo svakog dana da im opalimo kontru.
jao koliko me sad svrbi da proverim blog od juče ali ne mogu da izađem iz ovog windouwa i moram da ispišem sve do kraja pa će to mikro-saznanje da sačeka još desetak minuta.

elem(čić), to je mali elem, jutros nisam imao ni najmutniju predstavu kako bi dan mogao da mi izgleda, obzirom da su nam zatvorili biznis preko vikenda pa se pojavila i ova subota "viška".
ujutru sam otrčkarao nekih 15-ak km i vratio se kući da na neki simboličan način obeležimo onog porodičnog Sveca koji pravoslavci koriste da se ožderu i opiju, s tim da sam se ja samo najeo nakon prvog treninga, sa merkanjem krajičkom oka onog drugog, takođe treninga, ili više manje izleta, to mu dođe ovih dana na isto.

tačnije i najtačnije, glavni izlet bi trebao da se dogodi sutra, ovo je bila samo generalna proba. recimo. i zaista je mnogo toga prošlo idealno. na Stravi imate tuce slika, prvi sat sunčanja, drugi sat istraživačke ekspedicije i lagani ulazak u maglu, treći sat totalnog avanturizma i bauljanja na slepo ali sa upaljenim mapama u telefonu, baš je zabavno kada od magle ne vidiš ni deset metara a karta ti kaže gde treba da dođeš nakon dva kilometra :-) 

ali ne bi mi bili nuklearni junaci ako se ne bi snašli čak i u toj "ni prst pred okom" situaciji, i sve ovo što vidite ovde zapamtite da se u stvarnosti uopšte nije videlo. evo ilustracije:



da, upravo ovako u prirodi izgleda ono lepo divno osunčano drvce na mapsima iznad.
ali prošli smo dalje i opet pronašli sunce, ono je srećom uvek na istom mestu u određeno doba dana, tako da je nemoguće da te iznenadi, ako ga očekuješ sa prave strane, ha.


nakon tog trećeg sata bauljanja nekako smo uspeli da se probijemo do vrha planine i odatle bi trebalo da bude najlakše ali naprotiv, odatle je iz zasede vrebao najgori spust pod ručnom i kroz šipražje i gotovo okomit sve dok se nismo dokopali "one livade" koju sam ja zapamtio kada sam se pre desetak godina tuda spuštao sa sve biciklom na ramenu. kao što se vidi iz Lola Komaneči gimnastičkog položaja na gredi, sišli smo skroz odozgo sleva, a umetnički dojam nam je u rangu nula koma pet :-P





za one koji nemaju Stravu prekopiraću par slika i ovde, a i ne samo za njih, prosto je i meni potrebno da ih pogledam još koji put da bih se uverio da smo zaista ovoliko daleko pobegli od magle i smoga, i da smo se baš ovako dobro proveli. ajd što je Loli sve bilo novo kao da je uplatila safari u podnožju Kilimandžara, nego sam čak i ja po prvi put prošao nekim skroz novim stazama i usput zaključio kako nema lepšeg mesta od ovog, za letnje brdske Dužine.

već godinama me "muči" ovaj deo između dve planine, i nakon što smo u par meseci evo već tri puta tuda prošpartali, polako sam povezao glavne prolaske i otvorio mi se jedan skroz novi mali svet, zovite me Alisa.

petak, 18. prosinca 2020.

buuuummmmm

evo na Limunov rođendan sam otrčao neku poluDužinu i tako sam i prošao, ko mi je kriv, kao da sam naručio kilo piva a dobio kilo limuna pa izvolte žvaćite. plan je bio da nema plana nego da izađem iz grada i odem u pravcu najtanje magle, pa sam nekako tako i uradio. obzirom da nije bilo plana mogao sam da završim na svakoj od strana sveta, a opet sam na kraju otrčao sve po planu jer sam ubo ćošak sa najmanje magle. moguće i nemoguće, dva u jedan. 


još jedno dva-u-jedan je naravno ono da sam istovremeno i umoran i neumoran, i to je jedna od dva-u-jedan konstanti koje se provlače kroz dnevnik treninga već desetinama godina a ne samo od početka decembra ili čelindža ili čega već. 

recimo juče sam imao jedan, kako ga nazvati, napad bola u leđima, negde kada sam nakon približno 8-9km uspona krenuo nizbrdo, i učinilo mi se da ću se prelomiti na pola kao vazdušna puška. ostatak treninga je prošao oke. isto danas, nekako je sve išlo više manje normalno i u jednom trenu sam pomislio da će mi otkazati kičma ili bubrezi ili neki čip kojeg sam neprimećenog uneo u organizam i sada mi se tu usadio i koprca se jer mu treba tišina da bi radio u miru a ja skakućem i remetim mu koncentraciju.

doduše, koncentracija bi trebala da ostane kao naziv za procenat sadržaja jedne tvari u drugoj, tipa visoka koncentracija kancerogenih čestica u zraku, a za ovo na šta sam ja mislio bi trebalo da se uvede izraz skoncentracija. pa da se ta dva razlikuju jelte. izašla mi slika kako neko dvoje gaze jureći neki rezultat vredan sećanja a ja za njima nategao da cirkam neko pićence usred maratona i sad mi je to toliko smešno da moram da podelim ovde.


sviđa mi se i kako su oni ovde lepo utegnuti i zategnuti kao bračna posteljina a ja u nekoj odrpanoj dukserici u kojoj se niko normalan ne bi pojavio u blizini fotoaparata ali, je bi ga šta ćeš, nisam nikada mislio o tim stvarima. za sto godina će neki novi ljudi pregledati slike s početka dvajes prvog veka i govoriti gle bio je neki klošar i trčao maratone uvek u blizini ovih vodećih, nekoliko puta i pobedio, mora da je skraćivao stazu. 

a i ove noosa 10, bukvalno u njima ako istrčiš maraton do kraja već si car sam po sebi, a od svakog rezultata treba oduzeti bar deset minuta, ovo je kao u patofnama da trčiš pa još u nekim sa tvrdim đonom. klompe i patofne dva u jedan, izgleda da je ovaj dan sav u tom znaku.

i tako, nakon jučerašnjeg premiranja pa ipak preživljavanja, danas sam krenuo živahno pa se opet pokolebao da mi ne ispadne predugačko tj prenaporno, pa sam u jednom trenu zaključio da sam definitivno preterao i nakon toga još pola sata sasvim bezbrižno trčkao nazad do mesta gde sam ostavio biciklu. neloše. 

štos tiče čelindža, skrasio sam se oko 150. mesta, dakle na dnu treće strane, sa trenutnih 427km. i od sada ću do kraja meseca uvesti novi reper a to je koliko sam udaljen od top 100, pa evo, na današnji dan mi begaju za 28km. i taj podatak će biti najlakše pratiti do nove godine, u paketu sa plasmanom.

četvrtak, 17. prosinca 2020.

reset reset ručna ručna ručnaaa

znate onog malog kad u šestom čulu kaže brusu vilisu "vidim mrtve ljude", a ovaj ga ne doživljava kao anđela koji mu pokazuje put nego kao samo još jednog pacijenta. ne shvatajući da, ako ga mali vidi, to podrazumeva da je mrtav. to što si mali i beznačajan i ničiji, ne znači da tvoje reči ne mogu da imaju smisla. upravo tako kako brus vilis gleda nekog smešnog predškolca, gledam i ja ovog garmina koji već mesecima pokušava da mi nešto saopšti, a ja sam uporno u fazonu - ma daaaaajjjj breeee...

doduše ima tu jedna kvaka, a to je da sam ga nekoliko puta nosio bez trake za puls, a očitavanje sa Wočnog zgloba ume da pogreši, i dosta je da na svakih deset minuta imam minut pulseva 170 i on odmah konta da ja radim neke divljačke intervale. u teoriji, mogao bi na osnovu brzine, promene nadmorske, da nekim algoritmom shvati da se radi o greškama. ali nisu se inžinjeri baš toliko trudili. pustili su ga da bude glavni da bude faca, da komanduje. 

i onda kada mi piše aaaaaaaaaaaa faza pretreniranja, aaaaaaaaaaa kukuuuuuu tu mač ludovanja, ja mu kažem iza kuće čeka merry, ja joj kažem ajd ne serry. no izgleda da ipak. šta ipak? pa ipak. možda. nemam pojma. da, možda ne. 

evo priče:

pre puno godina kada smo stigli na kopaonik na zimske pripreme, futing nam je bio 4+4km planinskog trčanja do jednog prevoja, i tu smo uz izlazak sunca radili gimnastiku nekih 15 minuta, pre nego što smo trčali nazad u planinski dom. na doručak. futing je bio samo onaj okidač da ti se prisere pre doručka, da te razbudi kao šamarčina. kada su nakon dve nedelje došli neki fudbaleri i oni što trče na skijama, pitali nas ŠTAAA, TRČITE DO SREBRNCA??? a trener je ponosno izjavio HA! TO NAM JE FUTING!

ono što je drugima bio veoma zahtevan trening, nama je tek bio nadražaj da se proseremo. pa posle doručka na vežbe, pa na prvi trening, pa ručak, pa drugi trening, pa večera, pa u teretanu na valjke i na sprave. e taj trener, zato ovo pišem, umeo je nekima koji su onako malo kilavili i zabušavali, da kaže DOŠAO SI NESPREMAN NA PRIPREME. jer pre priprema moraš da se malo dovedeš u red, ne može svaki dan pečenje torta ležanje spavanje i kao ajd idem na pripreme. jok burazeru, pripreme je trebalo preživeti, nije to bilo predškolsko i vrtić, nego prve dve godine faksa.

e evo sad zašto to pominjem? zato što sam očigledno morao da trčim barem 400km mesečno da bih mogao onako neprimetno i bez ikakvih problema da prođem kroz ovaj Čelindž, naravno pod uslovom da ga shvatim ozbiljno i da zalegnem na tih nekih lupam 800km za mesec dana. a ja sam zaista cele godine zabušavao, luftirao, i sada mi je prosto sva ta ambicioznost na neki način, hm, neću reći previše ali onako, poviše. zahtevna. 


čas sam neispavan, čas su trome noge, čas bole leđa, nekako sve ide previše "na mišiće", nema tog niza, toka, kad prosto trčiš i ne razmišljaš previše o tome da li ti je još par kilometara moguće ili previše. zato sam danas bio pomalo pokoleban, da li da priznam da sam "zinuo više nego što mogu da progutam" ili da ipak samo malo smanjim doživljaj, stanem na loptu, pa nastavim gde sam stao ali sa 85 ili 95 posto ambicija. nemam pojma.

kao i uvek sačekaću sutra, i videti kako se osećam. ako budem JOŠ umorniji verovatno ću povući mrsku mi ručnu, ako mi bude delovalo da sam se na dnevnom nivou oporavio, neću ni razmišljati o mesečnom nivou. tako je prosto, a toliko sam ga zakomplikovao. 

srijeda, 16. prosinca 2020.

paradoksimoron

da vidiš čuda, više guglanja je dočekao blog sa brojevima u naslovu, od onog sa čipevima i vakcinama. juče sam nakon drugog trčanja došao na 124. mesto a jutros nakon današnjeg prvog trčanja "samo" na 130. iz čega zaključujem da se tokom evropske noći više zakuvava na rang listama, a da kasnije dođe do zatišja, to je bila prva ideja, ali kad malo razmislim, NIJE tako nego između popodneva i prepodneva prođe 18 sati pa je logično da ću više "pasti" na listi, a kada nakon što završim prvo trčanje (jutros u 09:50, tik pred posao) nakon nekih samo 7 sati završim i drugo, logično je da će pomak biti još više ka napred. dakle objašnjeno. evo sad kad proverim, juče pre podne sam bio 155. i to se skroz uklapa u teoriju, a mogao sam i prvo da proverim pa tek onda da pišem?


ono što se odmah primećuje je da više ne pominjem top 500 i top 200, jerbo sam se uglavio odmah na treću stranu plasmana (3 x 50), a kad izbaciš ovo nešto ludih ženturača koje trče stotine kilometara možda sam koji put opasno prišao i top 100. što je bilo pomalo neočekivano nakon što sam prvi vikend decembra potrošio na biciklu i dva dana nisam potrčao ni metra. ali rekao sam već i tada da će da usledi jurnjava i dostizanje, i da sam upravo zato tako nonšalantno krenuo u decembar, da bi mi izazov bio veći kako mesec odmiče.

kao što sam i najavio evo blog pišem 16.12. oko podneva, dakle 15.5 dana od početka meseca i 15.5 dana do Nove godine. ovako na aritmetičkoj sredini imam pretrčanih 346km, s tim da strava i čelindž pokazuju više jer sam u mnoga trčanja ubacio male (ili u par navrata manje male) delove pešačenja ili planinarenja, a to je sve otišlo zbirno u čelindž kao "pređeni kilometri" zavedeni pod Run. neki prehodaju sve što tamo prijave pa tako ni mojih 5% nije za uzbunu, a što se tiče toga ionako ne postoje pravila pa je sve pređeno bez pomagala skroz pošteno prijavljeno. 

utorak, 15. prosinca 2020.

ono što najviše mrzite, brojevi, numbers, števila, zahlen, numeri

Fali mi 50km da mi decembar ima najviše kilometara od svih meseci ove godine, odnosno fali mi 120km da dođem do 3000km u 2020-oj, odnosno fali mi preko tih 120km još 8km da preteknem 2008-mu (3008km) ili još jedan polumaraton da nadmašim 2017-tu (3021km) odnosno još 165km da dostignem 2010-tu (3165km) i na kraju mi fali dodatnih 282km da na rang listi smaknem i 2005-tu (3282km) što znači da mi za pomeranje za 4 mesta ka gore fali tih 282 preko 120km a to mu dođe 402km za preostalih 16 dana.

To s jedne strane zvuči mnogo, a opet u odnosu na dosadašnjih 335km i nije nešto bogzna kako nemoguće. 402/16 je samo 25.1km dnevno, a do sada sam trčao 335/15 = 22.3km dnevno. Tu sad postoje dva putića od izvora, a evo i koja: prvi putić bi bilo mic po mic sve više posla na poslu jer ide nova godina, sve više akumuliranog zamora i sve manja mogućnost da se održi ovaj volumen treninga, a drugi od izvora putić bi bio da je 15 dana već dovoljno da se telo adaptira na povećani trening i da sada iz dana postane sve lakše trčati 25, 30, 35km dnevno, i onda ti se otvore skroz novi horizonti i novi brojevi. Ko je probao zna o čemu pričam, mada ne znam ima li uopšte takvih ekstremista među pratiocima ovog bloga. Nekako želim da verujem da ste ipak bar malo normalniji.


Ko bi čekao tri dana dok drugi ne čekaju i ne proveravaju ekran Garmina, ode konkurencija ka nebu a ja ostadoh pod zemljom. Doduše sa ovim virusom, možda je bolje ostati pod zemljom dok se ne stiša, inače ode ti na nebo brzim sa tarifom putničkog. 
Kako god, dok sam ovo napisao već sam sve brojeve zaboravio pa više nemam pojma šta tačno treba da radim narednih 16 dana da bih se proslavio, samo znam da bih otprilike trebao da trčim najmanje dvaput više nego što mi se bude trčalo.

Imam još par oluka da očistim od lišća, a ove nedelje je najavljeno nešto malo sunca pa su to otprilike poslednji prigodni dani za akciju, ili sve ostade da truli do sledeće godine. Niti mi se stoji na merdevinama nakon jutarnjeg trčanja, a još manje bi mi se trčalo nakon par sati stajanja na merdevinama i šetanja po zaleđenom limu. Baš zanimljiv izbor.

korona lockdown policijski sat vakcina

 stavio sam takav naslov da bih pratio broj poseta blogu na osnovu google-anja, ne pada mi na pamet da pišem o nečemu od čega ionako ne možeš živeti na društvenim mrežama.
meni treba skroz drukčija vakcina, da se izmisli neka ždrepčeva krv u inekcijama i da mi se to ubrizgava pred spavanje da bih se lepo odmorio tokom noći.

sinoć sam pomislio da mi se spava jer svi znamo taj osećaj i nismo ludi da odemo u krevet kad nam se ne spava, no nakon toga sam ostao budan skoro par sati.
dalje odatle se ničeg ne sećam sve do buđenja kada je nešto tresnulo na parkingu, psi su se razlajali, pogledao sam ka prozoru i bio je mrak.
verovatno će sad 7 pa će svanuti, pomislio sam i pogledao na telefon koji je rekao 05:40. 
pa divno, spavao sam čitavih pet sati.

i naravno odmah skontao da će mi dan biti "kesa", to je u zemunskom žargonu nešto bljak.
postojao je i bend "žene kese" mada nemam pojma ko su i šta pevaju i kako izgledaju, samo sam za to čuo par puta pre puno godina. 
tako sam jutros u odnosu na jučerašnji voljno spor futing od 10km otrčao nevoljno spor futing od 14km, naime razlika je u tome da ni juče ni danas nisam imao volju za iole brže trčanje no juče sam bio umoran i zadovoljan svakakvim tempom a danas sam trebao da budem odmorniji ali nisam bio i taj osećaj podosta liči na neko nezadovoljstvo.

ali sam zato evo već tri puta doručkovao, to je onaj poznati mehanizam kada telo povećanjem šećera u krvi pokušava da se odbrani od uspavljivanja.


trčkaranje sam završio na poslu, malo se istuširao i nešto sitno uradio, i sad pravim planove za dalje jer ću izgleda sav posao završiti za samo dva-tri sata.
ako je nešto prednost ovoga, to je trudničko radno vreme, ponavljam to već godinama.
imam u mapMyRun najmanje pedeset trasiranih mogućih putanja (routes) pa ću za popodne odabrati jednu za popodne, koja je ovde najbliže gradu.
samo da užinam još 3-4 puta pa ću moći da nastavim dalje u život.

ponedjeljak, 14. prosinca 2020.

takoe

 naravno da sam bio u pravu, niko ne čita brojeve i oni su samo mala govanca na trotoaru koja svako pokušava da preskoči. doduše Lola ima izgovor ili opravdanje da je blog čitala usred noći kada se probudila pa na desetak minuta upalila mobilni, kaže nije skontala ništa. a ja eksperimentalno napravio proračun kako decembar ima 13+13+13+2 dana da bih došao do cifre od hiljadu kilometara trčanja, to je kao kada bi maraton bio 15km dugačak onda bi ga svako pretrčao za ta famozna tri sata. pa ako mesec potraje 41, ili još bolje 91 dan, onda bi svako mogao da pretrči hiljadu km. ajd nema veze.

elem nakon onih 36km juče morao sam malo da odmorim. ali baš i nisam. veče nakon Dužine sam se po kući kretao korakčićima od jedva pedalj, no malo bolji san od uobičajenog mi je vratio nešto svežine na koju ujutru baš i nisam naviknut. nakon doručka sam se odlučio za nešto malo drukčije, umesto običnog tapa-tapa trčanja ujutru pa uveče, odabrao sam klasičan futingić od sat vremena najsporijeg mogućeg truptanja. 

i desila se revolucija, nakon toga sam se na neku foru aktivirao i u narednih nekoliko sati postigao sve što sam planirao da završim do nove godine. nakon užine sam otišao na ono pravo trčanje koje sam štaviše produžio za 20% u odnosu na planiranih 14km pa sam tako uspeo da se probijem daleko u top 200 na čelindžu. što mi i nije bilo toliko važno doduše. bilo mi je super što se osećam vraćen u život i energiju, donekle neočekivano lako.


ostaje nam još 15.12. i onaj sledeći dan do podne kada ćemo stati na liniju koja označava tačno sredinu decembra. biće i to zanimljiv trenutak da se izvedu neke statistike i projekcije, kome je do igre. onima drugima ću spremiti neku anegdotu, a imate i kod mene na fejsu danas neko razmatranje koje za sada nailazi na velike odjeke, pa izvol'te.

nedjelja, 13. prosinca 2020.

jučerašnje sutra

Sada mi deluje nemoguće da sam juče na jubilaran datum 12-12-20-20 zaboravio da tim brojevima nađem neko vudu značenje ali eto dogodilo se. Ko ne plati 12-og platiće na ćupriji ali ja neću ništa nadoknađivati, za sve je kriv Strš Ljuti Krš koji mi je podario inspiraciju da zaboravim na sve ostalo. 

(iskočila mi je reklama za bicikl bez viljuške, točak se okreće preko nekog kuglagera u jednoj tački, a fora je da su tokom tih pola minuta stalno protrčavali ljudi u suprotnom smeru)


Juče je mogao da bude jedan baš onako super dan ali nije bio, nego je svoju superičnost prebacio na sutra, to jest Danas. Nakon jutarnjeg trčanja sam onako sav euforičan odstupio od uobičajene Čelindž Satnice i otišao da nešto poslujemu radnji, pa je jedan posao povukao drugi a taj drugi se iskomplikovao jer se nešto slomilo i eto belaja, sat-dva bonusa za leđa i dok trepneš već je bilo kasno popodne što u ovim kratkim danima znači samo sat do mraka.

Nakon ručka mi se kao jedina mogućnost ukazala ona da pokušam da otpešačim negde iznad grada, i sa mrakom okrenem nazad i strčim kući, no za tih sat i po i nekih 10km mi se zaista nije toliko maltretiralo jer sam dovoljno pametan valjda, da bih znao da će mi to samo uništiti sledeći dan.

(evo i nekog kenijca koji trči brže od ovog špekastog manekena na bicikli)


Nisam bio dovoljno naložen da sad idem po gradu da trčim kružiće dok namaknem na 40, koga boli uvo za takve gluposti. Ionako odavno nisam trčao nešto mnogo odjednom, pa je i ovih 3+ sata verovatno bila više nego dovoljna dužina.

Odavde će lako biti i 40 i 42 i 50, naročito kada noge budu odmorne, jer ipak stalno u nekom kutu sećanja čuvam tu napomenu da sam juče odmarao SAMO POPODNE a ne celodnevno, a i onih 15.5km ujutru sa nekoliko km tempa su bili daleko od odmora ili "laganog dana".


Naravno da niko na Stravi ne gleda kada je završio Čelindž koji se zvao endurance 300km, to je samo izgovor da se do kraja meseca nastavi mlaćenje po kilometrima. Ja sam sa 307km završio na 161. mestu što bi nakon još 13 i još 13 dana nekog tamo 29.12. bilo 921km, i još dva dana do kraja meseca/godine nekih 50-ak km (kao i prosek) i dakle ovim ritmom bih stigao negde do 970km u decembru.

S tim da se kod mene naravno ništa ne zna, od svega mogu da se predomislim i domislim nekoliko puta, kao i uvek presudiće inspiracija i par skroz slučajnih okolnosti.
Baš me zanima kako će da izgleda sutrašnje trčanje, jer nekih 13+14 dnevno su jedno a 36 su skroz drugo i nemam pojma šta će noge ujutru reći.

PS
zaboravio sam i na PROLJEĆE, 13-OG U DECEMBRU
podsetila me jedna književnica ili kako to zovu u HR, spisateljica
a ni o tome neću sutra, 14-og

subota, 12. prosinca 2020.

dnevni avaz

 današnji dan ću zapamtiti po jednom smehu i jednoj grimasi.
negde u drugoj polovini trčanja, nailazimo na nekog psića.
stoji ispred svoje kuće, kapije, na putu.
kako ja dotrčavam on se malo pomera, ali ne deluje da hvata zalet da bi lajao ili kidisao, više se onako, sklanja.
što smo mu bliže, sve je jasnije da je jako čupav, raščupan.
ne znam otkud mi dođu razni izrazi za nešto, ovaj put mi je tema bila "strš".
da li što recimo u hrvatskoj za štrči kažu da nešto strši, ili nešto drugo, nemam pojma.
sa stršljenom nema nikakve veze mada mi je i u podsvesti stršljen nešto čupavo.
na par koraka od psića shvatam da je još triput raščupaniji nego na prvi pogled iz daljine, glava mu je duplo manja a sve okolo je neka raščupana dlaka.
u trenu mi je izletelo - GDE SI STRŠU, LJUTI KRŠU!!!!!
momentalno je i Lola prasnula u smeh vozeći biciklu pored, a psić nas je pogledao na tako smešan način da ne znam ni da li da počnem da to opisujem.
neka kombinacija zapitanosti, zbunjenosti, kao da samo što nije progovorio i pitao nas zašto mu se tačno smejemo i šta je to baš toliko urnebesno u njegovoj pojavi.
ostao je tako začuđen, a mi smo otišli dalje ponavljajući ahahaha, ljuti kršu, ahaha, gde si stršu, kakav je to bio strš, ahahahah, ljuti krš.
naime jedan od vidikovaca iliti kamenjara na Divčibarama se zove ljuti krš i to ne znači da je besan ni nervozan nego ljut kao kada zanatlija za neki teško obradiv čelik kaže da je "ljut materijal".
e pa tako je i ona kudrava dlaka na psićevoj glavi bila ljuta, a ujedno i krš. 
a i strš.



petak, 11. prosinca 2020.

pa eto ništa

evo ja se vratio u top200
prvih 100 u čelindžu imaju 281km ili više, ja imam 256km
u samo par dana sam preskočio sa prosečnih 21 na prosečnih 23 dnevno
sve dalje odavde je najobičnija matematika
mislim sve dalje od onog što sam juče objasnio

ništa lakše nego videti koliko ti do kraja meseca treba da bi ušao u top100, ništa lakše nego izračunati koliko kilometara treba da pretrčiš u preostalih 20 dana decembra, sve je prosto kao pasulj, mada iskreno nikada nisam shvatio tu izreku
možda kao "gledanje u pasulj", baciš šaku pasulja na sto pa izmišljaš šta se tamo vidi i uzmeš nekom 10 evra za proricanje sudbine, što jes jes, prosto ko pasulj

s tim da tu ima još nekih divljačkih kombinacija, tipa kada je meni trebalo da se pomerim sa drugog na prvo mesto, pre tri godine, pretrčao sam 75km u jednom danu, doduše iz 4 trčanja ali šta ima veze.
ko nije čitao blog te zime, mislim da sam ujutru išao 20-ak km, pa sam onda trčao do groblja 8km jer je bio nekom neki jubilej, pa sam posle toga još 15-ak km, pa sam uveče još 20-ak km, ček ček kad ovo sabiram nešto je puno malo, ipak sam išao na PET trčanja a ne na 4...
ali jednom kad prokineš, bukvalno ti je to svejedno

mogao sam i nakon večere i tuširanja da odem na još 25km i zaokružim na stotku, prosto kao da nisu tvoje noge, kao da je motor, ili auto, sedneš i voziš a ono ide i ide...
možda zvuči kao naučna fantastika ali tako zvuči samo onome ko nije ni probao.
kao kada nekom ko je uvek imao keca iz fizike objašnjavaš da je logika neke jednačine sasvim materijalna, zamisliš masu i zamisliš ubrzanje i sve ti je očigledno, a on te gleda kao tele u maglu i nema pojma o čemu pričaš.


nakon današnjih 16+16km bih najradije da se NADAM da sam se vratio u ono stanje iz one zime kada sam mogao da mlatim 16+23, 21+19, 15+27, i tako unedogled, ali naravno da je to nadanje neosnovano i isto kao kad bih se NADAO da sutra mogu da skočim 9m u dalj i oborim svetski rekord.
neke stvari prosto idu svojim ritmom.
treba izgurati nekoliko meseci upornog treninga, zaobići povrede (gulp!), i doći u to stanje kada možeš sve, plus to SVE možeš kako hoćeš, i uzduž i popreko
od nadanja je slaba vajda
mogu samo da se nadam da će mi nadanje što duže trajati i da ga neka nepredviđena okolnost neće sy..ati

četvrtak, 10. prosinca 2020.

i evo ga

prošlo je 10 dana
 toliko je jednostavno da čak neću ništa ni računati jer valjda svako ume da podeli sa 10
osim onog službenika u katastru koji je na digitronu računao "broj x 10"
a i jedna kasirka je Loli isto tako "računala" koliko košta deset nečega
pošto kad je nešto na akciji Lola ne ume da kupi manje od 10 komada jelte
uglavnom stvari stoje ovako, kad napišem top50 misli se na pedesetog na listi, odnosno koliko je km potrebno da se upadne u kriterij

top50   - 292 km
top100 - 258 km
top150 - 240 km
top200 - 231 km
top300 - 217 km
top500 - 201 km

ako ste trčali 21.1km dnevno danas imate 211 km i to je dovoljno za plasman od 360-371. mesta, ja imam 223 km jer sam popodne išao u neko istraživanje i lomatanje po klisuri reke Gradac koju od milošte zovemo KANJON mada doduše na mestima i jeste kanjončić ali nije baš neki naročito okomit, e zato sam nešto malo i preplaninario ali generalno sam dosta više trčao pa nisam mnogo ni ukrao, SAMO NEKOLIKO KILOMETARA :-D

vidiš ovih 223km bi mi do kraja meseca bilo 691km s tim da nemam pojma kojim ću ritmom da nastavim, koliko ću dodati pešačenja po brdima a koliko neću, kao i (najvažnije) koliko ću ozbiljno shvatiti Čelindž i koliko ću zdušno za sebe navijati kako mesec odmiče


spremio sam nekih smešnih slika za blog, možda ih imam čak i do kraja meseca, pa ću ovako pokušati da proberem koja je prigodna kojem danu.
ova bi bila dobra za juče kada me je stigao umor pa sam U RASKORAKU između dva treninga shvatio da za drugi neću ni imati snage, što je ispalo sasvim ok, fino sam se odmorio za danas
sutra je novi dan, nakon ovih par dana u kojima sam se izvukao sa samo par sati na poslu mislim da ću sutra zaginuti malo više ali ništa ne smeta, valja i zaraditi za paprike i mandarine, tojest oporavak

zanimljivo je i da bih sa ovih 223km bio 42. na listi žena, brate 41 žena je pretrčala više od 22km dnevno, ima li to decu, kuva li to ručak, cepa li drva, neguje li staramajku, ima li drugarice, ide li u provod, opija li se drogira li se, plete li, hekla li, igra li tetris, klikere, piše li blog, gleda li Zadrugu, bože kakvog sve sveta ima, kukavna im dnk

srijeda, 9. prosinca 2020.

bliži se dan

 sutra će biti veliki dan jer će na datum 10. i slovima deseti moći da se najlakše izračuna koliko to dnevno trče oni koji su na prvoj strani Čelindža, top50, koliko je dnevno potrebno za top100, top200, top500. trenutno sam nakon odustajanja od Drugog Trčanja na nekom "ni tamo ni vamo" 343. mestu što ne znači gotovo ništa, osim, čekaj da izračunam, u koliko je to promila od cele Stravične planete: 
146,000 ljudi se prijavilo na endurance challenge 
od toga je 122,000 ljudi na rang listama, 
što znači da 24000 njih nije potrčalo ni metra (???)
odavde je prosto, ako su u prvih 1220 onda su u top 1%
ako si kao ja negde oko 366-og mesta (kao što ću se srozati do ujutru) to znači da si u TOP TRI PROMILA
baš me hoće, tri promila hoću jaaaa, neću jedan neću dvaaaaa
trenutno 100-ti ima 230km što je 40 više od mene, što pak dalje znači da za top100 treba trčati samo 26km dnevno, a ja u ovih 9 dana imam u proseku 21.1km na dan 
HEJ TEK SADA SAM SKONTAO, 
21.1 x 9 = 189.9km jeeeeeeee

i eto šta nestrpljenje učini od čoveka, lepo sam najavio da ću sutra sve napisati jer će biti lakše a sve sam ipak napisao danas.
nekad dođem u iskušenje da ovako sačuvam skicu pa da se osiguram da ću imati blog za sutra, ali toliko puta sam tako iznenadio sebe i u međuvremenu napisao 4 skice i na kraju se pitao kog sam đavola išta čuvao kad ovo samo izleće, kao bebina govanca.

u ostatku dana sam nastavio da fantaziram (ili možda ne) o nekim ultra dužinama, prisećajući se one zime od pre 3-4 godine kada sam u januaru pretrčao 1170km i nako par meseci odmora svaki čas trčao na treningu 42-43-44km, i nekoliko puta 56, 59, 54, a ono što je fascinantno je da sam se SKROZ ISTO OSEĆAO na svim tim ultra-dužinama* kao i na svakom drugom trčanju. 

znaš ono, kreneš na 15km, otrčiš 15km, kreneš na 30, otrčiš 30, mislim zašto ne bi, i tako sam jednom krenuo na 27km do jednog prevoja i 27 nazad i bukvalno sam se u povratku osećao kao da mi je to jedini trening u toku dana, da treba da strčim tih 27km u grad i to je sve. 
dotrčao kući, popio litar kefira i seo da pišem blog.


nešto poput onoga kada smo skontali da nakon 100 i 150km na bicikli smemo da se okušamo i na 200, pa smo kod table Čačak igrali kolo i slikali se nekim starim fotoaparatom jer tada nije bilo mobilnih telefona a ja sam u rancu nosio pumpu i flašurinu vode i set za krpljenje gume i nekog Canona sa crno-belim filmom za 36 fotografija.

dobro, par godina kasnije smo postali polu-profiji i imali prave bicikle i svakog meseca išli na Dužinu a to je podrazumevalo svakakve egzibicije sa Zlatiborom i Tarom i pređenih 230, 240, 270km sa samo par kratkih pauza da se kupi kola i keks.
ali je svaki put povratak i dolazak kući bio jednako na kraju snaga, ali ujedno u okviru mogućnosti, baš kao i ova trčanja koja sam pominjao ranije.
najteže je ustvari krenuti, verovati da je to nešto moguće i realno, nakon toga noge same idu.

palačinke

 evo ovako je to bilo. ustanem doručkujem i rekoh sad ću što pre da odem na trčanje da bih posle imao što više vremena da se odmorim pred ono drugo popodnevno trčanje i blabla jel tako. i krenem biciklom da malo izađem iz grada no duvao neki leden vetar i ne izađem onoliko koliko sam planirao nego ni upola od toga. eeeee ali zato mi je do mesta dokle sam trebao da dotrčim ostalo skoro 10km brisanog prostora a ja sam planirao 7+7km.

i pravo da vam kažem, odlično sam planirao, jer sam taman za toliko otprilike imao snage. povratak je bio na mestima ukrućen na mestima bolan na mestima bezvoljan pa sam u par navrata zastao po pola minuta da se malo istegnem, pre nego što nastavim dalje. negde na 2km od bicikle su mi noge delovale toliko prazne i umorne da sam se uplašio da ću se saplesti i samo tako ljosnuti na asfalt. kao onaj pisac što je ljosnuo, Salio Antas Ljosa. 

i čudna mi čuda obukao nazad na leđa vetrovku i došetao dva kilometra do bicikle, kao oni što umru pred kraj maratona pa šetaju ilicama. jedino nisam zasprintao zadnjih sto metara za publiku jer me je čekala samo bicikla i nije imala nameru da aplaudira. 

nakon toga sam uradio šta, uradio sam sledeće. A ONDA JE URADIO OVO. uzeo sam onu flašu sa smesom za palačinke iz Lidla, dosuo prema uputstvu 400ml mleka, promućkao, ispržio prvu, pa nisam bio zadovoljan mirisom, onda sam uzeo jedno jaje i bućnuo da u flašu, opet promućkao, i nastavio sa spremanjem. bez obzira na jaje viška ispalo je tačno sedam komada baš kao što i piše na pakovanju. umutio sam i šlag, prineo i krem sa lešnikom i krem u dve boje i pekmez od šljiva i marmeladu od šipurka i najeo se kao svinja, no izgleda prekasno.

bilo bi puno bolje da sam to sve pojeo PRE trčanja, ovako mi verovatno hoće pomoći u oporavku tj dopuni glikogena za sutra no noge su mi još uvek koma pa nešto sumnjam da ću se silovati na još jedno trčanje. čak i 17km dnevno nije loše a da ne pominjem 21+13 prekjuče i 32 na nogama juče, kontam da je pametnije sutrašnji dan dočekati odmorniji od uobičajenog za ove poslednje. 

nikada nisam video ni ovakav bilans spavanja, obično bude par faza dubokog sna i par REM faza više manje lepo raspoređenih ali ovoliko naseckanih kao ruska salata vidim evo prvi put u životu.


što se tiče čelindža pomerio sam se od juče ujutru sa 1400 i nekog mesta negde na ~280. što je i za očekivati nakon pedeset dodatih kilometara za manje od 24h, evo sad sam škicnuo i piše mi 306. mesto sa 190km. neki toliko ne pretrče za mesec dana, ja sam imao i nedelje oko 300km ono kada sam bio najluđi i najnapaljeniji i trčao više od maratona dnevno, naravno uglavnom iz dva ili tri puta a dosta ređe u cugu. 

mogao bih malo da pišem i o tome, koliko ovakve nedelje sa puno kilometara donose sposobnost da se nakon odmora otrči zaista mnogo u jednom danu, voleo bih da mi se taj scenario ponovi još koji put, zaista nema uzbuđenja ravnog onom kada na treningu pretrčiš 50-ak km ili više.

utorak, 8. prosinca 2020.

the Dužina umesto odmora

nakon dva trčanja od čega jedno više nego vrlo dobro, morao sam "nešto da smislim". i smislio sam da sednem na voz i odem par stanica ka planinama i da izađem tu na 25km od kuće i preko brda kao da planinarim i pred kraj malo da potrčim, tek koliko da imam opravdanje zašto sam sve snimio kao RUN, i onda fino sve to da dodam na raniju kvotu unutar Decembarskog Izazova.

i tu negde neko reče kako bi moglo da se ode i autom jer u vozu nikad ne znaš da li si šta pipnuo i zaradio neku bakteriju ili nešto još gore, pu pu, a kad sabereš autom uglavnom izađe najjeftinije kad uračunaš i sve pogodnosti koje on donosi. tipa staneš baš gde hoćeš, poneseš više stvari koje mogu da zatrebaju, odela hrane svega. i tako to.

i u trenu se prešaltam sa razmišljanja o vozu na razmišljanje o autu i skrojim neku skroz ludu kombinaciju koja kreće i završava se na samo 24km od kuće. odatle do realizacije nije trebalo ni sat vremena, a ideja je bila da se pređe što više kilometara i planina, gde god je prestrmo može i da se malo prošeta, ne mora sve da se trči, totalno neobavezan izlet ekspedicija. dobro, da ne bude zabune, sa što više trčanja jer zašto bih šetao gde god je lako trčati, ali bez ikakvih obavezivanja da nešto mora ili treba ili je poželjno ili štagod. 

na kraju je ispalo da sam nešto loše izračunao jer sam kao izmerio krug od 33km a negde oko 25 sam video da imam puno više od toga do kraja pa sam Lolu poslao glavnim putem kuda je mogla da se sjuri mtb-om a ja sam pokušao da se prisetim neke prečice koja kroz šumu po azimutu uleće u selo dole u potoku. beše malo povuci-potegni, malo sam i neke kapije preskakao jer je put okolo zarastao pa ga nisam prepoznao i ispalo je da sam protrčao ljudima kroz dvorište.


od ukupnih 32.3km ću u excel upisati nekih 28 trčanja i ostatak pešačenja po kamenjarima, koliko je otprilike i Lola prepešačila gurajući biciklu. ona čak ni nema bajk za takav teren pa sam mislio da će puno više morati da se gura i nosi no na ovih nekoliko poslednjih tura/izleta je podosta savladala trail veštine pa se snalazi čak i bez ijednog amortizera i sa letnjim ćelavim gumama. no u par navrata sam ipak mogao malo da prilegnem dok ona savlada neke tehničke delove staze, srećom se svaki put pojavila živa na horizontu :-D

ponedjeljak, 7. prosinca 2020.

tell me why I don't like mondays (2)

 više kao izazov nego kao žalopojka, u smislu e baš neka mi neko kaže zašto bih morao da ne volim ponedeljke.
ponedeljke sam zavoleo nakon što sam shvatio da te u ponedeljak odlično drži adrenalin od trke koja je bila u nedelju, i tako sam baš često ponedeljkom mazao i jurišao dok mi se u glavi premotavaju sveža sećanja na trku i po pravilu bi me umor stizao tek u utorak.

ovaj put pak ponedeljak nije bio u znaku hormona puštenih s lanca, nego u znaku onog fenomena da si nekad jako raspoložen za trening iako bi po svakom pravilu trebao da malo odmoriš od istog (*), samo zato jer se radi o multi-sport treningu pa sam recimo nakon dva dana na bicikli izgleda bio skroz raspoložen za trčanje.

*čak mi je i sat neposredno nakon uključivanja prikazao dobronamernu preporuku da se odmorim u vidu 34 minuta kaskanja po 6'30''/km.
na putu sam da spravu dovedem u neki oblik depresije i sumnje u stručnu kvalifikaciju za taj oblik savetništva.

elem nakon doticanja dna života sa onim jučerašnjim srozavanjem na ~1500. mesto na Stravi jutros nisam stigao ni da pogledam koji sam jer me je čekalo da duvalicom sameljem pun kamion lišća ispred radnje, a nakon toga sam samo skinuo trenerku i nastavio na trčanje.


baš odavno nisam ovako vozio po brdima dva dana pa se nakon toga zaleteo na trčanje i nisam znao kakve noge da očekujem no nadao sam se da "neće biti loše". 
krenuo sam na 1000/1000 laganog/srednjeg tempa, a takve promene možeš uvek u hodu (igra reči heh) da podešavaš pa da lagano prebaciš u još laganije i tako dalje, uglavnom na tako proizvoljnom treningu ne možeš da pukneš, to je najbitnije.


nakon nekoliko km sam čak skinuo dugi dres i ostao u kratkom.
ukratko, krenulo je fino, završilo još finije, s tim da je vetar delovao puno hladniji prilikom povratka pa sam postavio Lolu da vozi biciklu ispred mene a ja sam kao Kipčoge trčao u zavetrini i komandovao koliko treba da ubrza odnosno uspori.
krenuo sam sa 1km lagano i završio sa 1km lagano, a između tih 11 laganih sam otrčao 10 bržih i sveukupno mi je izašao prosek ispod pet minuta/km, nemam razlog da budem nezadovoljan.
nakon dva dana sa nula km trčanjam, umesto u top 50 sam se vratio u top 1000 ali daj šta daš :-) 


APDEJT POLA DANA KASNIJE
mislio sam da ću se više pomeriti nakon drugog trčanja danas, no izgleda da sam džabe lomio noge i leđa preko sat vremena, dodatnih 13km me poguralo samo 200 i nešto mesta na gore.
zašto se tako brzo padne sa vrha merdevina a zašto se tako polako penje, oooohhh, zaštoooo


ubiću se, malopre sam bio 498. i nisam skrinovao i dok sam ovo napisao i pošao da dodam i sliku već sam 503., ubiću seeee...
ma neću se ubiti, boli me dupe, daj bože da do sutra ostanem u top 1000 :-P