ponedjeljak, 17. siječnja 2022.

jedan dan života da ostane meni i njega bih blože poklonio tebi

zaboravio sam sve časove programiranja iz škole i sad gledam da li je do mene ili do njih kad mi ovde nude html naspram compose view, mislim svaki je valjda compose bez obzira na formu, ja sam jedan KOMPOZITOR BLOGOVA!

jutros sam potrčo jedan kilometar i tako mi se poluaktivni odmor tojest bolovanje poluzavršilo nakon tri dana. ja sam uporno tvrdio da sam prehlađen, pola poznanika je vikalo KORONA  a druga polovina je vikala TO TI JE MALO običan GRIP MALO KORONA, testirao se nisam jer mi je bilo glupo da paranoišem zbog prehlade, jedino je ostala misterija kako sam usred masovnog zaražavanja omicronom jedino ja uspeo da prođem sa trodnevnim epsilonom. #alfabeta


da napravim sažetak ovde na poslu sa ovog malog laptopičića tabletičića koji mi trenira ping pong meč između muške i ženske polovine mozga (??? nemam valjda obe??? fuj) jer nemam miša a oduvek mi je bio glupav ovaj touchpad...
pa tipkam kao na laptopu a kad mi zatreba miš onda pipkam po ekranu, podosta bipolarno zamišljeno sa ciljem da nam poveća stres i umanji pokretljivost spermatozoida i istrebi nas kao rasu #štanamrade

dakle 10.10. sam trčao hronometar uz onih par km kroz sneg-i-pod-njim-blato i nekih 200m uspona, tada sam osetio onaj lepi krvav miris iz bronhija kao na prvoj trci u martu (biciklističkoj) kada posle svi kašljemo i odrobijamo 5 dana temperature i aspirina. no ništa, stojički podneto, nosio sam hrm traku da ne bude zabune i zaista sam doterao puls do 168 što mi se nije desilo ni na trkama zadnjih nekoliko godina #nijesedesilo

štaviše popodne sam dodao još 5-6km i to je bilo to. 11.10. je naravno trebalo odmoriti se malo ali ne previše pa sam na pomoćnom stadionu utabao dijagonale i probio se 40 puta kroz 100m snega do članaka koji se nije dao ugaziti nego se samo komešao pod nogama. i tu sam popodne dodao 7km trčanja, dakle onaj prvi prolećni bronhitis me je zaobišao jer taj ne čeka, stigne te već do večere i tu #nemapardona

12.10. sam trčao po ledu 10km i skroz se razbio glede pripoja svega na sve, od silnog proklizavanja nije ostala nijedna ne-bolna tačka ispod ušiju, no i to me je zabavilo i još uvek nije bilo razloga za brigu bilo koje vrste. popodne opet 5-6km sa ustrčavanjem na vrh gradskog parka ali sam zato nizbrdo morao peške jer su ulice bile poput bob staze na trebeviću, mogao si uz ivicu da se držiš za tarabe i da se rožeš dupetom po ledu ali da trčiš jok. dakle i taj dan oke. 

13.10. opet ujutru 11km po ledu još većem jer je bilo hladnije jutro, pa malo po snegu, pa uspešačio uz nešto malo leda pa se dokopao suvog puta i sleteo nazad u grad, jedan bingo, bingčina od treninga, baš ono seljobersko glasno yahoo. popodne još 4km kao 2+2 do parka i nazad (izlet sa posla) i ni tu mi ništa nije falilo osim snega i leda jer sam se opet našlajfovao i iscimao, ali i to je #oke

14-15-16.01. su bila hajkovanja, tačnije petak samo jedna brza šetnja opet sa/iz posla i nazad, pa kući na juhicu, subota je bio full lagani penzionerski hajkić a nedelja onako polupenzionerski i dva sata umesto jednog, jedina je šteta što su upravo subota i nedelja bila dva ubedljivo najlepša dana u januaru sa suncem i +5˚ ali #štaćeš

još jedna noć, ovaj put bez znojenja i čak sam spavao i otkriven, i jutros sam svečano potrčao, nakon sat hajka strčavanje u grad sa dojmom da sam mogao ČAK I PO RAVNOM. ne znam koliko, ali sam mogao. e sad koja je to korona od tri dana nije ni bitno ali kao što kaže stara izreka svakoj koroni trećeg dana zvono zvoni tako da doviđenja lepo smo se družili iliti nismo se đaba triput čipovali #ajdćao

posle posla možda pokušam malo više od kilometra, opet nizbrdo ili barem nizvodno, ne bih da doćeravam puls onako visoko, štaviše ja bih da trčim sa pulsem ispod 100 ali to baš i neće moći pa ću tek da vidim šta će moći #nećemoći

nedjelja, 16. siječnja 2022.

laki luzer

PAZI SAD

"Prema pravilima ATP-a, prvi laki-luzer zameniće Novaka Đokovića na Austalijan openu. To će biti 150. igrač sveta Salvatore Karuzo. On će biti protivnik Miomira Kecmanovića u prvom kolu AO. Od srpskih tenisera na teren će prvog dana i Laslo Đere."

Prvi put čujem za Miomira Kecmanovića ali eto, umesto da ga Prvi Zemljak sveta ispraši u prvom kolu, sada će cela Srbija da se trese u žaru krvne osvete jer moramo da izudaramo tog koji je došo na Nolino mesto. 
A tek za Lasla Đeru ne čujem ni prvi, nego nulti put; da li je teniser iz srbije ili srpski teniser razjasniće nam njegov majka i njena muž.

Baš me zabavljalo ovo nadigravanje balkanskog ravnozemljaša i ujedno prvog lakta Sveta, sa nekom iole civilizovanijom administracijom. Neki to zovu "sindrom treće godine života", to je ono kad se valjaju po trotoaru i vrište jer nećeš da im kupiš sve igračke iz izloga, *tada* se uči da nije ceo svet tvoja ponjava pa da je gaziš kako oćeš, a ne na šezdeset sedmom grend slemu.

A zabavilo me i teoretisanje zavere kako je "svet protiv nas" jer smo najbolji i trt mrt. A zabavilo me i ono lupetanje kako je Đoković uplatio 25000 dolara nakon požara u Australiji A POGLEDAJTE KAKO MU VRAĆAJU. Tih $25k njemu znače u cent jednako kao kada mi na pijaci obračunaju 96 dinara za bundevu a ja dam 100 i kažem u redu je. Dakle proporcionalno sam jednako darežljiv kao i idol serbzki, a etički i više jer bi se pet po pet dinara za čas posla skupilo za jedan obrok za mačku, a niko njegov neće gladovati zbog tih $25k.

Inače sam i sâm često pokušavao da negde prođem "na lepe oči" i često mi je i uspevalo, ali nikada nisam pravio dramu ako me vrate u red međ ostalu raju. Doduše nekada sam potezao za timom advokata i uručivao žalbe, kao onomad u Slavonskoj Požegi kada smo iz Srbije krenuli pola dana kasnije da bismo doneli medalje za polumaraton. Pozdravim se srdačno sa Organizatorom, uručim mu paket, krenem ka stolu za prijave i pitam ga gde se uplaćuje startnina naravno očekujući da će mi reći "to je rešeno" a on mi ladno odgovori "curama na Prijavama". E tu mi je pukao film, nisam ti ja morao pet sati na autobuskoj stanici čekati medalje jer si mi dao pogrešan red vožnje, nego lepo odem na Prijave i uprem prstom u momka 20m niže "dobardan, reko je Onaj da su startnine rešene, mi smo oni što su doneli medalje" i fino uzmem dva broja i dve majice, dakle ništa bez dobrog advokatskog tima. Još je na kraju on meni osto dužan za taj tečaj finog vaspitanja i poslovne taktike.

Elem stanje nije preloše, malo kijam, malo hunjam, malo hinjim da mi ništ ne fali, jer da mi ne fali ošo bi na trčanje ali opet ću verovatno na hajk ako i na to, samo da ovo čudo prođe, dakle opet supa opet čaj opet će mi bit pregorko pivo, ko u onom songu bestebe je gorko pivooo, neće tugu da mi blaži.

Nisam zapamtio songrajtera, sad kad pogledam spot liči mi na neku kombinaciju Dodika predsednika Srpske, Zdravka Čolića, i jednog lepotana, školskog iz srednje:

Tekst - Federiko Garsija Lorka
Muzika i Aranžman - Glenn Hughes


PESMA PIVU

"Sad kad nisi sa mnom sporo teku sati
Čini mi se, kazaljke ce stati
Potajno se pitam, šta mi zivot vrijedi
Svake noći sam za stolom sjedim.

Bez tebe je gorko vino
Neće tugu da mi blaži
I ja ne mogu da se smirim
Srce samo tebe traži."

subota, 15. siječnja 2022.

a šta ću

otoplilo, ali đaba.
malo biciklom pony do lidla, pa malo sa psima u šetnju, pa opet malo biciklom do izletišta i dalje na brdsko-šumski hajk od 2km koji je kroz sneg i blato potrajao preko sat vremena, opet malo kijanja pa pod vruć tuš pa dve epizode c.s.i. i eto.

malopre sam na minut otvorio vrata od balkona da pogledam šta se čuje ali nije bio mali mačor koji poput slepog miša tu doleće sa drveta ili sa garaže, i u momentu sam 4 puta kinuo, što je pouzdani test da se radi o kijavici.
guglao sam i na više mesta diferencijalne dijagnoze korona/grip/prehlada i otprilike imam 1/1/12 u korist ovog zadnjeg pa ako se pojača bilo koji nagoveštaj onog prvog mogu i otići na testiranje mada ne vidim smisla ako nemam simptome.

oprez je oprez, zato sam se triput i čipovao, ali ne bih da dozvolim da to pređe u paranoju, znam neke koji se testiraju svake nedelje jbt to je osamsto evra godišnje, i to ne na neko lečenje koje bi bilo besplatno, nego na radoznalost ili anksioznost, ili nešto između.

nekad smo za treniranje imali pravilo da ako je problem "iznad grla" onda se može lagano treniruckati i nije potrebna preventivna pauza ili odmor, a samo ako se osećaju problemi niže od grla, dakle bronhije i pluća, onda je bila preporučena pauza do nestanka simptoma.

na stranu što nas je boleo lakat da poštujemo to "lagano" treniranje nego smo vozili trenažer sa pulsem 160 da bi se što više preznojili i temperaturom rasterali virus.
vrhunac bezumlja je dosegla Lola koja je sa temperaturom 37.3 vozila biciklu do Rudnika i nazad što je bilo nekih 160km, jer zašto da propadne lep i sunčan dan.

i tak.
čaj i supa.
pivo mi je gorkoooo 😭
bože, daj mi neki znak!



petak, 14. siječnja 2022.

reč dvije o splićanki

"O Splićanki, čiji identitet nije objavljen zbog tajnosti istrage i poštovanja njene privatnosti, novinari Večernjeg saznali su da je vlasnica kompanije koja se bavi nautičkim turizmom u Podstrani nadomak Splita te da je vlasnica plovila kojim leti za turiste organizuje izlete po Jadranu. Pohađala je privatnu gimnaziju u Splitu te je studirala u Zagrebu na privatnom fakultetu, navodi list. Novinari Večernjeg su je kontaktirali, ali neposredno nakon poziva deaktivirala je društvene mreže."

Mislim da bi i moja baba na osnovu ovoliko podataka mogla da na internetu u par minuta izgugla o kome se radi, moš misliti koliko postoji osoba koje odgovaraju napisanom. Privatna gimnazija plus privatni fakultet, to je kao da sam trčao na privatnom maratonu i sebi izdao privatni sertifikat o obaranju svetskog rekorda, pametnom dovoljno.

No u istom tonu mogu da formiram i ovaj mikro-blog koji bi glasio "o bolesti, čije simptome i posledice neću objaviti zbog tajnosti i zaštite osobnih podataka, mogu reći samo da uključuje kijavicu iliti hunjavicu, slinavicu ili ti šlajmalicu, povremeno preznojavanje i iskašljavanje nedozvoljenih supstanci". Koliko vidim imam sve simptome suprotne koroni od prvog do poslednjeg, umesto povišene imam nisku temperaturu 35.5, umesto suvog imam produktivni kašalj sa nešto sekreta navr' bronhija, umesto glavobolje imam napade kijanja i uopšte taj osećaj prehlađenosti, što možda opet ne znači da nemam neki novi oblik korone koji još uvek nije prozvan u medijima. Zovite me Sale Epsilon.

Tako sam mesec dana pred svetog Valentina i Trifuna propustio trčanje i samo prošetao sat vremena pred mrak, tek koliko da udahnem i malo čistog zraka. Još sam mlad, biće godina za trčanje, ne bih da napravim neki pogrešan korak pa da mi se žuti mačak smrzava ovako usred Januara. 



četvrtak, 13. siječnja 2022.

ajde januare pohitaj

biće fino ako ovako bude kao u najavi, još danas nešto zime i sutra ujutru najveći minus, pa dalje čak i mlakušno za ovo doba godine. januar je bio sasvim lepuškast u početku ali je malo pokazao zube, nadam se da će ovo odbrojavanje dana kao u vojsci da prođe što bezbolnije i da ćemo proleće dočekati lepi i netaknuti.


inače sam se preračunao kada sam dva dana zaredom krenuo tek oprane kose pod kapom na posao pa mi se pomalo oduzela glava od hladnoće. dok svi muku muče sa koronom ja sam prvo jedan dan negde iz nepca isterao bordo ugrušak nekog egzotičnog izšmrka pa sam onda negde iz grla hrrrkkkk i nešto malo kijao drugog dana, da bi me trećeg dana bolela glava kao da sam je bućnuo u kofu leda pa otišao na sankanje. 

elem evo tog trećeg dana sam prvo otišao ujutru pored zaleđene reke po zaleđenom puteljku, dotrčao do planinarske staze pod snegom i popeo se na morsku magistralu pa odozgo po suvom asfaltu strčao nazad u grad. iz nekog razloga sam zapamtio da mi stare salomonke imaju 996km pa sam popodne sa posla otrčao do gradskog parka i tamo napravio krug i po da bih dodao 4km ali su patike imale 997 kao što sam i napisao i tako sam sada stigao na 1001, kao u bajci.

zbog ove mild glavobolje mi je jedino pametno da sutra preskočim jutarnje trčanje iako će biti lepo iznad grada po krckavom snegu obasjanom suncem, no eto, potrošio sam džokere na glupiranje pa ću pauzirati kada je najlepše. malo supe malo čaja i tako to, da ugrejem ovu glavu, mislim da ću i na poslu nositi zimsku kapu.

srijeda, 12. siječnja 2022.

al dvaput je dvaput

to je ono kada nešto ne možeš da stigneš izjednom pa moraš iz dva puta. tako nam je i žan pjer govorio da se na bicikli Dužina vozi iz dva dela jer tempo može da bude malo viši. to je bilo na onom seminaru za biciklističke trenere pod okriljem mok-a i čika samaranča, a nešto se baš i ne sećam da sam ikada to primenio na bicikli prosto što nisam imao vremena. ko će voziti dva puta po tri sata u toku samo jednog dana i šta raditi između ako nisi profi koji može da leži na masaži, PLUS ima ta jedna jako važna komponenta lepog zdravog života a to je da za 6 sati možeš biciklom stići zaista daleko i donekle je gubitnički pristati na to da vrtiš dva kruga oko grada ako možeš da stigneš SKROZ DONDE.

protivno tomu pak, ovih dana sam uhvatio ritam sa nešto malo trčanja ujutru i nešto predveče, čak sam dva puta direktno sa posla otišao na trčanje obzirom da imamo i suteren zgodan za presvlačenje sa sve kupatilom i tako to. kad na posao ideš biciklom skroz je lakše i brže a ovako po snegu i ledu doteturati kući pa se presvlačiti pa kretati na trčanje, ode pola sata života a dan je ionako par sati prekratak za sve.

jedina briga mi je da popamtim kada sam nosio koje salomonke jer sam ubacio i žute u kombinaciju i sada sam već čvrsto rešen da se ove zime ratosiljam i ta dva para koja u soba kupljena u neko predhistorijsko vreme početaka trčanja, one jedne sam već lepio a druge se za sada drže i deluju polunove no uz ovo svakodnevno rabljenje kvašenje i sušenje možda ni one ne dožive neke velike godine, da ne kažem kilometre. 

evo sada sam ukucao sve u excel i stare lepljene xr mission imaju 997km, yikes, sutra ujutru će premašiti tisućku, a xa pro 3d imaju 444km, još jedna čudna cifra koja se možda promeni popodne ako se ne ubaci neki neplanirani događaj. sinoć sam na obližnjem uspončiću malo stajao pored puta i divio se majstorima sa letnjim gumama, revija genijalaca. ulica se penje zdesna na levo a tragovi su popreko jer su gume tako htele, čisto da rastumačim herojglif.





utorak, 11. siječnja 2022.

up, up, up, AP, AP, AP!

radi se o tome da se up na američkom izgovara kao ap na balkanskom i nema tu dalje filozofije ni alhemije. nikad nisam saznao šta je to alhemija, okej hemija iz toga sam imao dvojku i predavala mi komšinica iz bloka/kvarta i bila jedna jako kul teta ali ja sam bio sitan i nedozreo i to sam skontao tek kad je crknila, rip teta kemičarka ex komšinica.

tražim neki klinački premoderan način da napišem UGLAVNOM, i sad ne znam da li da odaberem uglić, ili ugly, ili da guglam neku nebulozu ali odustaću pre nego što kontaminiram neurončiće ili kako se to već zove znate ono u dubini duše što treba da ostane nezagađeno.


ODMAH DA KAŽEM, ovo jutros je bilo laserski precizno dijagoniranje, dakle ovaj nagnuti vizual desigual moderne aplikacije bolje da ode na doškolovavanje, umesto da nam ovako zagađuje teoretske rasprave. 

krenuo na trčanje pa bio umoran pa rekoh šta da se premaram pre posla, idem da se prošetam negde prugom andrenalinčić pogončić i samo sam prešao mostom (od željeznice) preko reke i rekoh ma daj da trčim, i saskočim na POMOĆNI. (fudbalski stadion)
i tu krenem kroz pedalj snega da poskakujem i polako se utabala staza, ajd ne se baš utabala ali vidi se, lepo se vidi da je tu neko trčao.

izmerim i skontam da je krug tj osmica ravno 300m, valjda je dijagonala 100 a pored gola peške 50m.
a to sam pak skužio tek negde blizu pola celokupnog activitija.
tako mi je za popodne ostala samo sudijska nadoknada.
odem direkt s posla (presvlačenje, ranac pun opreme, ali ajd) i zaletim se jednim pravcem iz centra, pa dođem do pod brdo, pa preko brda do druge udoline, i odatle dotrčim do hausa još koliko mi je trebalo da dodam na jutarnjih 4km, da prebacimo cenera.

elem, ako je dijagonala 100m a iza gola 50m, to lepo poručuje (ko oće da sluša) da je odnos trčanja i hodanja 2:1 i da od ukupnih 6km nažalost imam samo 4km trčanja (40 dijagonala) i 2km prćenja snega pored gola, severnog pa južnog.
sa večernjim poluvremenom sam skupio 11km za excel, idemoooooo

ponedjeljak, 10. siječnja 2022.

spolja gladac

znate ono kad ispod šminke i pudera stoji talog od bubuljica, e takav vam je i ovaj trenutni sneg. temperatura je oko nule, napadalo je 3-5cm već ovisno o tome da li je sve prošlo do tla ili je nešto ostalo po drveću, a ispod snega, jadac. tamo gde je beton i asfalt, kako gde, od čvrste do mljackave vodice, a po trailovima pak zavisno da li je ispod makadam, tamo je oke, a gde je zemlja tu je opet mljaccc blato. pa još ako je nagib 15% onda pomalo i šlajfuješ. ako imaš sreće da staza nema i bočni pad, a ako je recimo sva nagnuta ka desno, osim što je uzbrdo, onda to šlajfovanje poprima neke neprijateljske vektore koji ti odvlače noge svuda osim tamo gde bi ti to želeo. al dobro, tu su kramponi, pa se umesto 20cm otklizaš samo 15.

juče sam nekih 6.5km upisao kao 7km jer sam prekjuče imao nesnimljenih 600 metara koje sam čuvao kao džokera, ali sam jutros to vratio na 6km da bih ovih snežnih 10.5km upisao kao 11km. nekako mi lepše izgleda 11+6 nego 10+7, kaiznam. valjda onih 11 deluje kao nešto izvan rekreativnog dometa, kuiš, rekreativci odu 10 i to im je high, 11 je već viša klasa. a recimo i 9+8 mi deluje bolje nego 10+7, jer 9+8 odaje neku konzistenciju, ono 7 mi dođe isto kao 6, nema u tom 7 ama baš ništa čime bi se ponosilo. jedva je i od 5 veće. ma i od 4. tu se lomi, do 3 je malo, i od 4 do 7 je srednje, tek od 8 kreću brojke vredne beleženja.

a na ovih jutarnjih (između dva jutarnja light lopatanja) 10.5km sam se odlučio jer sam juče za vreme hajk porcije izleta video kolegu koji je trčao makadamom, dok sam ja bio nasred livade. nešto protrča, rekoh srna, ma tamno je za srnu, i malo kasnije skužim da je kolega. nije prošlo 10 sekundi, prešao je u brzi hod. tzv planinski hod, ono kao na trkama kada skontaš da oko tebe svi džabe trče uzbrdo ako možeš to da pratiš dugim hodajućim koracima, tako je puno ekonomičnije. to je ujedno najkorisnija stvar utrka, da prateći ritam konkurencije, pronađeš najefikasniju tehniku kojom držati taj tempo.

i tako je kolega otpešačio dalje uzbrdo, a ja sam se setio kako u njegovim godinama NIGDE i NIKADA nisam šetao na treningu, trčao sam i uz 25% nagibe i stepenice upravo zato jer sam bio NA TRENINGU. trening služi da se utreniraš. da postaneš trkač, a ne šetač. e sad ako na trci pratiš neke jače pa malo napukneš, dozvoljeno je i prohodati koji metar, u svrsi preživljavanja. ali na treningu imaš više izbora, niko ti neće zamaći za krivinu, neće ti grupa nestati sa horizonta, biraj najoptimalniji tempo na određenom segmentu (TM* strava).

tako sam malopre izmerio od tačke gde se on uključio na taj segment, pa do vrha, i uporedio sa svojim prolaskom kroz puno više snega i podaci kažu da je on išao od 27'00'' do 34'00'' svog treninga, a ja od 30'30'' do 38'10'' što znači da je njemu trebalo 7' a meni 7'40''. uz dve napomene, 1) mislim da bih dosta uštedeo da nisam pošto-poto trčao jer je na mestima zaista bilo previše klizavo ispod novog sloja snega, i 2) ja sam do mesta gde smo došli do ukrštanja putanja došao nakon najstrmijeg i najklizavijeg dela segmenta, a on je dotrčao popreko po ravnoj livadi tako da se negde nakon prve trećine segmenta uključio maltene odmoran. 

naravno da je sve bila čista radoznalost i da se ovoliko varijabli ne može ni nagurati u jednu jedinu jednačinu, između ostalog ja sam ponešto trčao svakog dana a kolega trči nešto ređe i svako trčanje mu je trening "na štopericu", ja sam tu napadačku taktiku gotovo zaboravio :-)

no vidiš, povremeno možda nije loše malo potegnit, iako sam danas u$rao garminov algoritam jer će mi proračunati sunovrat vo2max obzirom da sam završio sa prosekom 6'35''/km jer niz sneg nisam leteo puno brže nego uz sneg :-)  

nedjelja, 9. siječnja 2022.

dan republike spruske

nikad nisam saznao da li je onaj neki mirotvorni general (oksimoron) namerno izgovarao pogrešno ili je prosto tako prvi put skontao i zauvek mu u glavi ostala republika SPRUSKA.
tako su i neko dvoje austrijanaca s kojima smo iz Samobora išli na planinarenje uporno umesto Oštrc izgovarali Ostrč i morao sam desetinama puta da ih ispravljam.
(12+ dodatak anegdoti glasi da mi je austrijanka omamljenim pogledom rekla "štrrrccccc, kako lepa reč", ali sam se napravio gospodin i nisam je zloupotrebio demonstracijom materijalizacije)

elem u novostima piše da je danas dan republike spruske a za to me zabole koliko i za đokovića i za karleušu zajedno; ne znam otkud nas je bespovratno zajahao taj trend da su vesti pune selebritija i da nemamo više pojma ni gde su poplave ni gde se izgradio most preko najveće reke ni zašto nafta poskupljuje ni kako je neko prešao biciklom preko kilimanđara.

ima ona izreka da mali ljudi pričaju o drugim ljudima, prosečni ljudi pričaju o događajima, a veliki ljudi pričaju o idejama. koliko primećujem, štampa i portali su ceo svet pretvorili u male ljude, tojest ono što se nekad zvalo žuta štampa danas se zove novosti. ali ko sam ja da se bunim, moj blog je prvenstveno o meni i mojim događajima, a ako se provuče neka ideja to je verovatno slučajno.

elem ovako stoje stvari, neočekivano ali na prijatan način. krenuo sam juče na bolnim nogama da teturam prema izlasku iz užeg centra samo da pobegnem od grada, i rekoh posle ću da prebacim automatski menjač na hajk, eventualno možda s nekog brda malo strčkaram nazad ali neobavezno. no nakon prvog kilometra sam nastavio da trčkaram srećan što me pri 6'30''/km ništa ne boli. bio sam ubeđen da će da me boli i šetnja. efekti detraininga u punoj svetlosti. 

i tako trup trup pretrčkaram skoro 4 kilometra i dođem do kraja puta, pa skrenem u snegom načete livade. popnem se nekih 200 nadmorske, nisam ulovio nijednu srnu, ne mislim puškom nego kamerom. i onda opet malo trč pa malo hajk i mic po mic mi se nakupilo preko 10km! možda ulazim u formu :-/ 


nekad sam uz ovu livadu i trčao, kada sam osmislio "najteži mogući trening" koji je kretao iz podnožja pa je umesto makadamom koji ide sa strane, išao pravo posred 5 livada koje se kaskadno nadovezuju jedna na drugu, onda se spuštao sa druge strane brda opet nazad na reku koja vijuga i podvlači se levo-desno pod vidikovce. zatim strmi spust pored manastira i onda opet neki loop da se vratim na ovo mesto sa slike, pa strčavanje na početnu tačku pazeći da se ne sapletem i napasem trave kao ovca pod ručnom. 

ako nekad smršam jedno 30-40kg možda opet pokušam taj najteži planinski trening u okolini, no srećom noćas nisam ništa smršao pa mogu na sasvim obično nedeljno trčanje.

subota, 8. siječnja 2022.

slovenci srbi i kinezi

otarasili smo božić i srpski božić i novu godinu i sad ćemo srpsku novu godinu i s tim ćemo valjda zaključiti sva bombardovanja jer se srećom srbi nisu i kineza setili.
pa gugl kaže: "Chinese New Year will take place on 1 February 2022"
što znači da će biti mnogo lako za računanje jer su isti datumi, samo drugi mesec,
dakle 24.01. će biti kinesko badnje veče,
pa onda ide 25.01. kineski božić,
pa nakon toga 07.02. srpski kineski božić
i napokon 14.02. srpska kineska nova godina.
da rezervišem hotel sa đakuzijem za 2022 osobe, tojest ko zna koja je u kini godina, ne bi me čudilo da zafali smeštaja.

ja sam nakon jučerašnjih promjena 500/500 završio na poluintenzivnoj i evo uzimam buster dozu kafe da bih mogao da nastavim gde sam stao sa usisivačem, obavio sam nekih 50 kvadrata i ostalo mi je još 40 gde je uključeno i stepenište a do tog drugog poluvremena sam na bolovanju.

nakon toga bih na hajk sa fantaziranjem da ću negde možda pred kraj strčati nekih 3-6km i tako dodati još malo na zbirić, jer ovo do sada se ne može zvati zbir, kako sam završio staru godinu tako sam započeo i novu i opet sam ispod proseka od 10km po danu. šmrc. barem je sneg dosta sitan pa ne miriši na lopatanje, mada ovih +2 sa sitnim snegom i onih juče +2 sa žarkim suncem naravno nemaju baš nikakve veze, prosto dođe čoveku da trgne termometar za kragnu i da ga pita KOGA TI ZA.......ŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ


rešili smo se još jednih patika iz kuće, ovako su Loline puna trail fox ili nekakvog sličnog naziva ostale još jedino za njivu a kako nemamo njivu nismo uspeli da im nađemo bilo kakvu namenu. bilo je "još jedan hajk pa ih neću ni prati", pa još jedan, pa još jedan, i bome su izdržale još čitav mesec na aparatima. 


kao što se vidi na spoju đona, na njima sam isprobavao pištolj za vruće lepljenje i donekle je držalo no raspalo se sa druge strane. takav je život, krivudav i pun iznenađenja, uvek ti zađe sa one strane gde si spustio gard.
pa, da vidimo odakle će me danas napasti, za sad sam se od usisivača uspešno branio :-)

petak, 7. siječnja 2022.

na božićno jutro zubato i kruto

tako ide naslov onog songa od onog benda što je prvo bio bend pa je posle bio isti taj bend ali drugi bend, nešto poput ovoga što sam ja bivši maratonac, e pa tako je i taj bend bio bivši onaj bend ali ustvari isti bend.
vagao sam vagao sam dragu čitav dan, ma ne, nemam toliku vagu, nego sam vagao na koju stranu otići i na kraju sam kukavički odabrao najravniju raspoloživu čestu koja putuje niz Kolubaru desnom obalom kroz sela, i istovremeno sa tim odabirom sam prenebregnuo činjenicu da meni MANJE odgovara najravnija raspoloživa staza i da mi puno lakše "padne" kada trčim istu dužinu po valovitom ili čak kupserastom terenu.
(ispričavam se što nisam napisao *manje* onako po kulturnoengleskom džem uz čaj u pet nego sam velikim slovima eto jer me mrzelo a onda ljudi kažu kad pišeš velikim slovima to je kao da vičeš a opet ne znam ni šta bi tome falilo, nikom ne držim koncert na uvce uz džem uz čaj u pet što bi rekla emina arapović hard rok pjevačica iz splita DAJ MI DA VIČEM moj je blog moje je more moji su vjetrovi capslock i oluje)

nakon dva kilometra sam skinio vetrovku onu šuškavu tanku dečiju a nakon 4-5km sam skontao da logika "uzmi sa čiviluka šta je već nošeno" nije uvek savršena jer sam te tanke helanke/tajice nosio pre neki dan na +11 a sada je bilo +3, eno na slikanoj stranici iz app-a sam nacrtao zube ajkule sa sve očnjacima da bih poručio kako je bilo samo +3 a i to ZUBATIH a ne nekakvih letnjih +15 kako to app zamišlja.
da stvar bude još tužnija na jednoj stolici mi visi šorc za trčanje/slobodno vreme iz lidla onaj od pet evra ali mnogo dobar za pet evra, u rangu onih nike od 40 evra, samo što ne piše nike i tako sam uštedijo 35 evra, ali mozga nisam uštedijo jer da sam ga ubacio Loli u ranac mogao sam ga onako preko patika navući da mi se ne mrzne guzica i zadnje lože i onaj vrh loža na koji se pripaja guzica, to se verovatno zove trtični pripoj ili pripjev kakogod, ali kako god se zvalo to mi se smrzlo ili što bi rekli A EVO I ŠTA MU SE SMRZLO (parental advisory +12yr content)


deset kilometara blago nizvodno, prvih 500m lagano pa 500m žustrije, i tako kroz iste promene ceo trening, i do pola je fino išlo iako je bilo dosta vetra, imao sam debele rukavice i svuda mi je bilo fino mlako osim po dupetu.
jedanaesti okretni km je bio po nekom makadamu do srušenog mosta i naravno najsporiji a čim sam okrenuo gravitacija mi je zalepila ono smrznuto dupe za zemlju pa su se koraci valjda skratili, i tako sam nazad uzvodno počeo polagano da se mrštim od nezadovoljstva, NEĆETE VEROVATI ŠTA MU SE DOGODILO bilo mu je teže trčat uzvodno no nizvodno!

pulsevi niski, ništa nisam smršao :-(
negde od 13-16km je već sve postajala agonija, praktično sam kad se uračuna taj neznatan spust/uspon držao isti napor i brzinu ali osećaj je bio #nedaobog i srećom smo negde u 18-om km zastali da mazimo neko kuče koje čuva napušteno stovarište i kome nosimo koske svaki put kada idemo na tu stranu, pa sam tako malo predahnuo i nekako se nakon toga dokotrljao živ do kuće. nekima božić a meni uskrs, mislim nakon tog 17-og km.

i tak, ovo je sad već postalo ozbiljno treniranje, kao i svake sezone možda opet napravim na stravi novogodišnji profil "saša 2022" jer na huveju nemam stravu pošto huvej nema gugl a strava ne radi bez gugla nećete verovati ali je tako iako kad otvoriš u stravi mapse dole piše nešto "mapbox" dakle nisu gugl mapsi ali iz nekog drugog razloga nemoš skinit stravu na huveja osim iz guglovih plej storsa i tako sam gledo neki šjaomi ili da se vratim na ajfona ali prvo moram naručit patike našao sam neke...

 AHAHAHAHAH otvaram tu stranicu i pojavljuju se neke champion (?) patike (??) za trčanje (???) na sniženju 51% + novogodišnjih 20% i sad mi nije toliko smešno što patike koštaju 22€ nego što vidim da su navodno koštale 60€, podosta ambiČiozno moram priznat. ali su u lepim bojama, šerpa plava i tak. mnogo je smešan život u varošici u kojoj nemaš gde da probaš obuću jer nijedna radnja ne drži UA ili NB ili Hoka pa moram da biram Asics entry level modele za pulene iz škole trčanja.

četvrtak, 6. siječnja 2022.

šta nam rade...

ubačeni strani diverzanti su opet u akciji i napravili su plan da nam zagorčaju život pa će tako, usred ovog proleća u kojem smo do juče uživali, da nas zaskoče zimskim temperaturama i padavinama!
ovo pošten čovek ne bi uradio poštenom komšiji, ovo može samo srbin srbinu da smesti, možda i nisu strani plaćenici hm?


koliko vidim danas će možda kiša malo da "uspori" i letucaće nekakva susnežica koja se neće zadržavati na betonu pa će me tih par stupnjeva razlike od ništice poštedeti lopatanja.
petak je 25.12. po kalendaru ortodoks črč pa se to zove božić i to je dan kada po tradiciji "valja započeti" od svega pomalo, pa tako i trčanje, bicikla, akvatlon, lopatanje, dakle moram malo lopatati čak ako i ne bude snega.
kao što imaš air guitar, može i olimpijska disciplina air shoveling.

danas se ne bi trebalo previše koprcati jer je sutra u najavi lepši dan i gde ćeš lepše prilike nego da baš na božić otrčiš neki promo trening ulaska u novu sezonu na velika vrata.
ne znam ni zašto se to tako kaže, valjda izgledaš manji kada ulaziš kroz velika vrata, a u malim vratima svako izgleda ko međed i king kong, dakle efektniji je ulazak "na mala vrata" odnosno kroz mala vrata, ono kad kažu "vratio se na velika vrata" zvuči kao golf trojka kome su 4 kom. bočnih zamenili sa 2 kom. ali većih da bi se moglo lakše na zadnja sedišta.

sad bih malo fantazirao o nekom polumaratonu sutra ali o tom potom, nije mi problem pretrčati 21km ali mi je problem trčati brzo, a kad trčiš sporo onda ti sat i po bude dovoljno a to je puno manje od 21km, naročito ako odeš u brda.

imam i neke skrinšotse sa garmina, uspeo sam skor spavanja da doteram do 14/100, 12/100, i 9/100 :-O







srijeda, 5. siječnja 2022.

stotkice stotkice zvone celu noć


evo stigla je nova godinai do mene, no nisam poslednji sa poremećenim kalendarom, tek čekamo ortodoksnu crkvu da se probudi a kineze bolje da ni ne pominjem, oni su u debelom zimskom snu.
ideja je kao i uvek na pomoćnom stadionu bila da trčim dijagonale kao "strides", dakle ne sprintevi nego onako lepa ubrzanja sa najvažnijim obraćanjem pažnje na tehniku.
škola trčanja.
svestan si kako ti stoje kukovi, ramena, kolena, vrat, povremeno već prema jačini vetra menjaš tehniku pa ideš sa malo višom kadencom ili se prepustiš vetru pa malo opustiš rad rukama a naglasiš dužinu koraka kad te već nosi val proleća.
ne znam koliki je tačno pomoćni stadion a ne kupuje mi se laserski daljinomer u Lidlu, mada vidiš, u svrhu bloga to bi mogla biti zanimljiva investicija.
otprilike bude 100-tinak metara dijagonala od/do zamišljene korner zastavice kojih naravno nema, i dok malo usporim pre nego što pređem u hod do sledećeg ugla, ispadne to i 110m trčanja.
jedan krug tojest osmica je nekako uvek ispadala oko trećine kilometra, već prema tome koliko se oštro vratiš nazad odnosno zagrabiš inercijom u daljinu.
tako sa u kilometru bude 6 dijagonala, u 10km ih naravno bude 60, pa sa onim zaletanjem i usporavanjem neka to bude 7 kilometara trčanja i 3km šetuckanja iza golova, da ne kažem u opsajdu.
naravno da popodne moram još malo negde otrčati da popravim skor jer je od sutra najavljeno smakSvetovsko vreme za rosuljanjem kapljucanjem i temp. oko nule, pa će mi očigledno do svega biti (drago) samo ne do trčanja.

utorak, 4. siječnja 2022.

i po i ipo

falilo mi i po kilometara i krenem popodne da nadoknadim i odmah sa starta tojest mesta starta zaletim i otrčim petsto metara i to mi ostane sve trčanja zabeleženog u nadoknadi.
a imao sam i jednu ideju, baš onako sehzy.
ima neki voćnjak i rekoh sad ću ja oko njega tj voćkica da trčim i da gps-om napišem 2022 i prekinem na pola da premestim ranac sa vrha voćnjaka jer tuda ide staza i ko velim može neko naići i ranac ćao bela ćao ćao ćao.
i kad sam nastavio pronađem pravo mesto odakle da crtam 22 nakon 20 i app mi povuče neku sumanutu crtu preko sredine svega i to je automatski odatle postalo nemoguće obrisati, i šta ću, ja anuliram sve.
vidim da su neki preuzeli te moje fore crtanja gps-om pa se sad kite originalnošću i kreativnošću, hehe, ma koga briga, neka im mojih virtuoznih jajašaca neka im do kraja života oplođuju ganglije.
u žaru priče o nadoknadi ne napisah da sam jutros otrčao veoma živahnih i skočnih 13.5km tojest 14km i da sada imam 24km za 4 dana, dakle opet sam krenuo autohendikepirajuće u novi mesec a bome i godinu.
imam na desetine zgodnih fotčica ali nijednu u kompjuteru, kad god neki blog ostane bez fotčice jedan aligator ostane gladan u mariborskom zoo vrtu.


za kraj još jedna vest i još jedan izum.
nakon što smo decu oslobodili učenja i omogućili im da ostanu glupi, sada radimo na tome da ih oslobodimo svakog pokreta i od njih već u ranoj mladosti napravimo invalide, bravo!

ponedjeljak, 3. siječnja 2022.

tužić pužić

jao sve mi ide loše, sve naopako, ja bih da sam svakog dana par kila lakši a izgleda da sam svakog jutra 20 grama teži, i tako unedogled, u nedo gled, u nedogle d, u nedo gled.
javio mi se drug iz italije, onaj što se dopisujemo već 25 godina, trenutno je kod tašte u mestu bari, znate ono trajekt bar-bari, e pa tamo, i piše kako lepo trči i toplo mu je i uživa i malo ide pored mora malo pored nekog jezera u zaleđu, naravno drug ima auto pa se odveze do starta/cilja i sve to samo da bi meni vadio mast.

moj avanturizam se smanjio jer se razvarila neka šipka na ogradi pa sam hteo da varim pa shvatio da bih progoreo ogradu jer je sva od starih i tankih šipkica ili kako god se to već zove cevi cevčica i onda sam probušio par rupa i provrteo neke žice i to zategao i sada će se držati još par godina a nakon toga koga briga, kada ni mene više neće biti.

pričao sam sa lepšom polovicom o patikama i podržala je moju ideju da prestanem da mesecima tražim najjeftinije ako u onlajn radnjama postoje proverene veličine proverenih brendova gde ne moram da igram na sreću da li ću naručiti pravi broj.
mislim ja mogu to svakog dana da naručim ali ne volim da delujem sebičan i bahat nego volim da plačem kako mi ponestaje patika i onda čekam da mi neko kaže pa naruči, imaš para, i onda ja stucam 4x više para i prosto mi dođe lakše da se od istih para oprostim, večnaja pamjat.

danas sam nakon tog zavarivanja i lemljenja odhajkovao desetak km i strčao još zadnja 3km u grad opet u istim onim natrully salomonkama i tako ih dodatno približio smrtonosnoj cifri od 1000km, mašallah.



nedjelja, 2. siječnja 2022.

prvi drugog prvog

drugog prvog se pojavio prvi, ali ne prvi prvog nego prvi kukurek ili kako se to već zove u EU, morate skoknit na gugl.
ene prvi kukurek, reče lola, ene drugog prvog kad pre, rekoh ja, i tako ostade prvi (kukurek) drugog (prvog), to je barem jasno.
revoltirani oblacima i vetrom smo drugog dana mini-praznika krenuli pjehe naoružani ručnim/priručnim alatom za krčenje granja i oslobodili prolazak duž planinarske staze u dužini od 2.5km.
bilo je tu borbe sa palim drvećem, bršljanom i šipkovima/šipcima i pripadajućim trnjem, a dobra stvar u tome što sa sobom nosiš ona klešta za rezanje grančica je da odmah možeš da odsečeš dva lepa štapa da bi lakše prošao kroz blato i po kamenju gde treba da se pregazi brzak.


nakon što sam odvrteo biciklom uzduž i popreko po gradu ostavio sam je na ulasku u rečnu ulicu i otrčao prva 3km do starta pomenutog hajka, zatim odhajkovao sledećih nekoliko km u raznim pravcima i na kraju strčao još nekoliko km nazad u grad.
eto da ne bude da nisam trčao.
ovim ritmom ću do kraja godine nakupiti jedva 1000km no nadam se da i ritam može da se promeni.
još jednom sam trčao u onim poluraspadnutim salomonkama 2-u-1 za road/trail i postoje realni izgledi da ih doteram i do 1000km, vrlo smo blizu mada nam je budućnost na staklenim nogama

subota, 1. siječnja 2022.

prvi prvog

prvi prvog je prošao na bicikli ali ne baš prema prognozi.
u najavi su bila 4 sunčana dana i poprilično sam se obradovao, no u lokalnim novinama su nacrtali tri oblaka za petak subotu i nedelju pa me je to malo pripremilo za nadolazeće nestabilnosti.
naravno kao i ostatak života, i prvi prvog je morao da prođe po nekom nepisanom marfijevom zakonu pa je na bicikli osim divljeg vetra bilo i previše oblaka koji su se razlišli tj pomerili ka istoku tek pred kraj vožnje kada smo bili na 6km od kuće.
tako sam uspeo u istom danu da se snuždim i zbog vetra i zbog oblaka i zbog vrućine i zbog nezanimljivog uvek istog puta koji je jedini bio normalan izbor na potezu između gužve po ravnom i previše mokrog asfalta u brdima.
biće bolje, neko viče.