31 prosinca 2022

do poslednjeg daha

juče sam uspeo da pokleknem po drugi put ali sam se podigao samo jednom.
nakon jutarnje bezvolje sam nenadano otrčao skroz lep tempo, a nakon popodnevne bezvolje nisam skoro ništa. 
samo dva kilometra.
tako sam se sa 2000 popeo na 2002 totala u godini, pa mi za zacrtani cilj fali još 20.
imam neke ideje za danas ali ne znam koliko ću uspeti da ostvarim tj postignem.
dan se stidljivo produžio pa na satu piše vreme zalaska 16:09 što je još uvek neprimetno sve dok se ne približi brojci 17h, e onda će se već imati malo više dnevnog vremena posle posla i užine.

ovaj plan koji bi mi bio SARVŠEN za kraj godine zahteva dobrih pet sati lufta a nekako potesno možda imam baš toliko, no napeto je to rođače, napeto.
stoga sam odlučio da se ne preopterećujem, posebno jer sam imao i jedan drugi plančić a to je da se zadnjeg dana prijavim na ХАЛФМАРАТХОН цхалленге no onda bih morao da pretrčim 21km, a onda bih pak izbio na 2023km i sad ne znam koliko to ima smisla odnosno ima li više besmisla nego smisla.
bio neki šahista prezivao se Smislov, zamisli da je postojao i neki Besmislov pa igraju brzopoteznu partiju i udaraju po onom satu čvang čvang i onda Smislovu padne zastavica.

uglavnom šta bude biti će pa ću u novoj godini sjesti da saberem utiske i dojmove, prepišem ovogodišnju kilometražu u excelovu tabelu _trening2023 i prekopiram koliko su koje patike "prešle", te stidljivo otvorim još nekoliko polja za eventualne nove kupnje, heh heh.
svima želim manje rata i više seksa u sledećoj godini, da imate sve manje kuna a sve više evra, a gde su seks i pare tu će biti više i zdravlja a manje depresije, jelte.

30 prosinca 2022

sint sint dvehiljadejedan

 optima modriča, tako je išla reklama za ulje sint 2001
sintetičko, očigledno
zadnji put sam sipao sintetičko u merivu i ništa se nije dogodilo mada je majstor rekao da ću možda morati da dosipam jer brže isparava od mineralnog
ima se može se
već je valjda prošlo 7000km otad, još malo pa opet na mali servis fuj
nego nisam stigao do 2001 ali sam stigao do 2000 sasvim slučajno

kao nije mi se trčalo
a nakon jučerašnjih 7km popodne falilo mi je do kraja godine još 31km
da dopunim do 2022km
i rekoh, nema veze, jutros odmaram, pa ću popodne nešto malo, i sutra ću sav ostatak pa kud puklo da puklo
no posle 6km vožnje na mtb-u nam je postalo prohladno, rekoh a što ja ne bih trčao
jer sam svakako pošao u patikama za trčanje

i parkiram biciklu ispred čarapane, kod lola u korpu ubacim jaknu, otrčim 4.5km do kraja ravnog dela uz kolubaru, i nazad
i tako neplanirano dodam 9km
čak sam trčao brže nego što sam mislio da mogu, valjda zbog te hladnoće pa da se zagrejem
i tako izbijem na 2000km ove godine, eto lepog jubileja za nekog ko skoro uopšte nije ni trčao

tako mi je ostalo još samo 22km manjka, 
ako popodne ubodem koji kilometrić sutra će mi biti lak posao

29 prosinca 2022

da mi je biti morski pas

onda ne bih morao da trčim.
mislim, ne moram ni ovako, ali moramo naći neko opravdanje za utrošak kiseonika, i pomalo smoga.
bila je neka serija na hrvatskoj televiziji sa imenom Smogovci ali se ničeg ne sećam o čemu se radilo, najverovatnije zato što je nisam ni gledao.
jučanji (?) dan mi se završio u turbo režimu ali u pogrešnom turbo režimu, ali kako da vam kažem, turbo režimu se u zube ne gleda, i zbog toga sam turbo režim pomenuo tri puta u istoj rečenici, a eto i četvrtog.

naime bilo bi bolje da se turbo odnosilo na kvalitet, tipa da sam spičio neka ubrzanja, nešto što doprinosi brzini, tehnici, a ne da se turbo odnosilo na povećanje kilometraže ili majlaže.
ako trupćeš samo lagane majlse, ništa od tebe, mora se malo i pružiti korak.
tako daaaa....

to ne bi tako trebalo da ostane zauvek, jer u cilju postizanja cilja, ili sa ciljem dostizanja cilja, i dok trepneš pet puta kažeš cilj u istoj rečenici, nisam imao druge no da tek "sakupljam kilometre" jer ovaj čelindž iliti mini-pripreme neće trajati doveka nego samo dok se malo uhodam u trčanje, a posle ćemo lako.
intervalsi temposi i ostali štrumfovi iz zemlje čuda.

elem long stori šort-ish, nakon jutarnjih 14 sam narokao još 9 popodne dok je lola kupovala mačije kalendare u lidlu, i tako mi je sinoć za preostala tri dana 2022. ostalo u zadatku da pretrčim SAMO 50km.

jutros sam od toga načeo 12km, rekoh da ne bude ni premalo pa kao da nisam ni trčao, a da ne bude ni previše jer će mi na poslu biti onak agonično.
preostaje mi da se igram pozitivno-negativnog šibenika (splita) i da raspoređujem ostatak od 38km tako da mi do kraja godine svaki kilometar bude istrčan na najlakši način.
skupljači perja.

28 prosinca 2022

srednje jutro

tupavo je što se sreda zove sreda jer je sredina tjedna u četvrtak u podne.
izgleda da je kapitalizam vladao puno ranije nego što mislimo pa smo sredu stavili kao sredinu radne nedelje, barem za ove koji vikendom lade lakat.
uglavnom u srednje jutro upisujem trčanja u excel i piše mi 1949 što znači da sam odjednom dosta nadoknadio i da mi fali 51 do 2000, i još 22 ako je to neki pametan cilj.
više motivacija nego cilj, trčao sam u godini i triput više od ovoga.

jedne od novih patika, one crne skuplje i teže (?) su mi tako stigle do 99km što je eto takođe fin jubilej, jer to ujedno znači da neke bolje NISU pretrčale još 99km, pa su tako pošteđene za neke bolje dane.
sad da me ubiješ ne mogu napamet da izračunam šta mu to dođe 73km i kako se to trči u 4 dana, no nekako će se valjda istrčati.

ALI! (dva sata kasnije:)
nakon jutarnjih 14km sve odjednom deluje puno vedrije.
odlučio sam da podelim kilometre na dva poluvremena da se ne bih previše umarao pred posao, dvosatno trčanje ume pomalo da "ubije" noge i onda ostatak dana budem umoran.
popodne svakako moram opet jer Lola svakog dana nađe nešto u Lidlu, evo danas moramo da idemo po neki "MAČIJI KALENDAR" tako da ću standardno do tamo biciklom pa posle negde malo na trčić.

što znači da sam stigao do 1963km ove godine, i popodne će se formirati ta završna slika šta mi preostaje za poslednja tri dana.
još danas je u najavi 9°C maksimalna, i onda idu tri dana po 13 stupnjeva, woo-hoooo!

pronašli smo neke kune u fijoci i sad se pojavila ideja da pred novu godinu onog zadnjeg dana odemo do bosne da to zamenimo za marke, ili da odemo do spačve da natočimo benzina.
što tek zvuči kao pogrešna ideja jer kontam da će tog zadnjeg dana godine biti najveća gužva.
možda da odemo kolima do loznice pa biciklama do granice ako tamo ima menjačnica.
a ima i treking liga u šidu 14.01. kada je zadnji dan za plaćanje u kunama, pa dan pre toga ili tog dana pre lige da skoknemo do hervisa u osijeku.
vidiš ti to kako se život pobrine za to da ne bude dosadan.

27 prosinca 2022

cupa-opa

dosta više opa cupa opa cupa, vreme je za cupa opa.
prvo ide žensko pa muško, takav je bonton, dokle više romeo i julija, antonije i kleopatra, tito i jovanka.
došao sam ovde da se pohvalim.
nisam samo ja došao, nego je došao i dan da se pohvalim, i tako sad nas dvojica gledamo koji će prvi pa počne priču.
krenuo sam na trčanje nešto ranije da bih stigao da pretrčim više.
to je ukratko sâm početak dana.

počela je mala kišica, to je ionako bilo najavljeno, jedan dan sa dosta oblaka pa još 4 pretežno sunčana do kraja godine.
sve se urotilo protiv mene, da ne nađem izgovor za netrčanje.
imao sam u planu jedan krug, no taj sam kontra smerom trčao pre neki dan, i u naletu inspiracije sam jako naglo skrenuo na jako lep put kojim jako retko trčim.
imao sam sat i po fore, rekoh valjda mi je 16km nešto što bih mogao da natrpam unatoč što sam u prva 4km imao samo uspon i veoma jadan prosek.

nakon još par km mi se učinilo da bih umesto tamo-pa-vamo mogao da zavrnem na neki kružić, kuda sam pak prošao par puta biciklom ali se ne sećam tačno koliko je dugačka pračica.
kružić je ustvari trokut, recimo.
i kad sam se nakon kilometra šumskim putem spustio u neku rupu tojest potok, imao sam već blizu 10km i skontao da neću stići na posao ako će mi i povratak biti jednako dugačak.
nekako napamet sam (bez telefona tj mapsa) u glavi crtao putanje jer ništa nije pod pravim uglom i svaka greška može da te košta još kilometra dodatnog špica.

na kraju sam posle 17km uleteo u kuću sa istočne strane a bicikla odakle sam krenuo na trčanje mi je ostala kod Lidla kilometar zapadno.
e obzirom da sam nešto ubrzao pred kraj, imao sam i tih desetak minuta vremena da otrčim do bicikle što je bio 18. kilometar.
i popodne sam sa kratkog hajka tojest rikaveri brdske šetnje dotrčao zadnji kilometar do kuće tako da sam natrpao čitavih 19km!
ne za pam će no!

ZAŠTO MI NIKO NIJE REKAO DA SAM SE PRERAČUNAO?
90 podeljeno na 5 je 18 a ne 16, dakle umesto 16 17 16 17 16 (82)
sam trebao da napišem 18 19 18 19 18 (92) što je MNOOOOGO sablasnije.
jao!

26 prosinca 2022

kataRstrofa

naslov je na temu kako je ekipa Katara započela Svetsko
a ja sam shvatio da imam 2km manjka
jer sam jutros bio ubeđen da mi fali 105 do kraja godine, a falilo mi je 107
i jutros sam bio vredan i hteo da odradim tih 15 pa da mi ostane 90, i to bi onda bilo još pet dana puta 16, no ispostavilo se da sam jutros morao 17.
ali nisam stigao, jer sam žurio da se vratim deset minuta ranije.
da bih pre posla stigao da se na blogu pohvalim kako sam otarasio tih 15 viška.
preko pet puta 16.
no imao sam 17 manjka, a ne 15 viška, i sad sam opet u sosu.
o p e t.
O P E T.
moram popodne 2km pretrčat.
kako oh kako, biću umoran.
ili da tih 92 podelim nekako, hm, 16 17 16 17 16, e to bi bilo baš onak.
monotono kreativno.
kao neki opzezivno konpulzivni plan.
bumo vidli.
uglavnom patike one NB od 35 evra su već pretčale 42km dakle čitav maraton.
nek izdrže još tri i biću zadovoljan.

25 prosinca 2022

bio je lep i sunčan dan

znate ono kad učiteljica kaže da napišemo domaći i od 30 đaka u odeljenju njih 29 započne čitanje sa "bio je lep i sunčan dan".
a onaj trideseti od 30 zaboravio da napiše domaći, to je objašnjenje zašto nije 30/30.
a nisam nikad ni znao zašto se kaže 20/20 vision, kako se meri to po amerikama čega je to 20 maksimum dobrog očnog vida. i ušnog.

elem prema najavi danas sam se ukopao u zaostatak kao ukrajinac u rovove i nisam mrdnuo ni makac što se tiče trčanja, jer smo iskoristili topao i sunčan dan (i lep) za vožnju.
ubacio sam i malo brda i malo blata i malo visine tojest brda i svega je bilo čega je moglo biti a na mestima su me malo i noge zabolele.
iako nisam nigde žurio, nego valjda ova najgora bicikla ("kišna") koja je tako za uropašćivanje, ionako je bila spora i teška i pride sam joj stavio neku gumu sa mini krampončićima pa se to baš i ne okreće lako.

imaću do Dočeka celih šest dana da pokušam da napravim Mini Pripreme Trčanja i da vidim da li ću uspeti u produžecima da dođem do pobede nad zacrtanom godišnjom kilometražom.
sudija produži to za još devet minuta nadoknade, ako boga znaš.

24 prosinca 2022

usro motku!

sada sam već na granici, na ivici, na žiletu i na makazama sudbine.
dan je bio takav kakav je bio, a kakav je bio? nikakav.
bljato i kiša, voda i voda, dve vode kao krov kad prelomiš pa kažeš da se sliva "na dve vode".
jednom nam se neki majstor hvalio kako je napravio krov na 44 vode, e to je baš nešto čime se treba hvaliti, posebno kod mene koji volim sveden dizajn i jednostavne linije.
da me maneš sa 44 golubarnika i kućica za ptice koje vise iznad svakog metra prelomljenog oluka.

i tako sam krenuo opet u humanitarnu misiju sa par sitnog alata u rancu i zaputio se iz smoga ka planinarskoj stazi.
mislim da je ovo bio rekordni dan što se smoga tiče, doslovno dve ulice dalje nisi mogao da vidiš zgrade koliko je sve bilo tamno sivo.
u žas.

i onda sam tamo našao svog druga budaka odosno kolegu krampa pa smo se družili nekih par sati, da ne kažem baš da smo se držali za ruke.
ukopali smo jednu serpentinu koja se odronila i bogme čitav metar smo usekli u brdo i napravili nov lep ravan prolaz.
na oba đona po dve kile blata, baš je to bilo onako herojski, jer sam morao i da utabam tu zemlju koju smo iskopali, i da preko nje dovučemo lišća pa da natabamo i njega, jer bi se u protivnom neki namernik baš onako svinjski usvinjio.

prođe dan a godina nikako, da saberem u kolikom sam je manjku završio.
trebao bih od ponedeljka na neku dijetu možda.
tako se valjda kaže kada nemaš nameru da nešto uradiš, onda zacrtaš da će biti od ponedeljka, jer u protivnom bi to što želiš započeo pre nego što si uopšte pomenuo ponedeljak.
jer ko ti brani, jelda?

23 prosinca 2022

majmunijada

to je bilo u Samoboru pre desetak godina u ono vreme kada se intenzivno letelo s trke na trku, i jedne večeri nam je striček Golubić rekao da je u gradu gužva, održava se nekakva "majmunijada". 
... da bismo sutradan shvatili da je to neki cirkuski event gde na nekoliko punktova zabavljači animiraju decu i odrasle. 
klovnovi, žongleri, maskenbal, lutkarsko pozorište, a bio je i onaj bicikl visok dva metra na jednom točku pa kreneš sa nekakve skele/bine i onda pomoz bog pokušavaš stići od bandere do bandere da se malo prihvatiš dok iza tebe trči momak čija je sprava i pazi da ne tresneš na beton.
i naravno kako bi striček nazvao nešto sa toliko kerefeka na istom mestu, nego majmunijada.

još da sam malo plivao pa savršen dan.
jer sam stigao sa bicikle i simboličnih sat i po vrćkanja po samo negde vlažnom asfaltu i po neverovatnih plus 14, mašala.
pa zbog toga nisam stigao da "dopunim" trčanje i eto me dan za danom u sve većem zaostatku.
što OZBILJNIJE krenem da nadoknađujem, to se uvalim u veći sos.

ujutru sam opet nešto naokolo prema Lidlu pa napraivo krug po kvartu dok Lola uzme limun na akciji pa nazad kući na taj malo raniji početak posla.
ČAK sam stigao i da se istuširam mada sam nekako zamišljao da bi to na neku foru moglo da se zaobiđe jer se nisam nešto naročito oznojio, no nećeš ti vraga.
dotrčavam na kapiju i kažem SAMO DA MI OPET NE ISPADNE SEDAM KOMA NULA JEDAN i pogledam na sat a na njemu piše 7.03 km i eto dokaza da molitve pomažu.

sada pak imam još samo 8 dana do nove godine i fali mi 107km što inače ne bi bio nikakav problem dok sam mogao da trčim 20-ak dnevno a po potrebi i više, a sada nekako nećkavo gledam u te brojke i pitam se pitam.
za kraj jedna slika koja predstavlja moju poteru za nestalom formom:



22 prosinca 2022

traktorijada


ako vest glasi da je nastradalo 160 traktorista ti za svaki slučaj u naslovu napiši 180 jer bolje zvuči i deljivo je sa tri (godine) a dok vest izađe valjda će poginuti i tih dvadesetak manjka, takva je izgleda logika ovih što bi da unovče vesti.
zato ja ne vozim traktor.

kao onaj u pesmi - neko vozi motor neko vozi traktor a ja i moja mala motokultivator.
nezadovoljan sam sa jutrošnjih sedam kilometara ali bolje nije moglo.
opet stara priča da lepe dane treba iskoristiti da se negde skokne i biciklom i tako trčanje pati, pati, jeca i šmrca.
7km je ispalo knap da se ode biciklom do lidla, odatle krene na krug koji vodi pored pošte na brdu jer je tamo mala gužva, u pošti nešto podići pa kod Lole u korpu bicikle, pa polukružno nazad u Lidl gde je akcija 8+4 mleka po ceni 8, i onda to na gepek pa kući.

pa da svedemo statistike.
neslavno sam stigao tek do 1908 što bi mogla biti neka zanimljiva godina pa bi ostatak ove agonije mogao da se pretvori u listanje vikipedije i posvećivanje svakog trčanja određenom događaju.
ono što zabrinjava je da mi do 2022 fali još 114km a imam još samo 9 dana što mu dođe na 13-ak kilometara dnevno, e to već postaje lep zalogaj kao što sam i rekao.
sutra na posao sat ranije dakle ništa jutarnji futing, dakle popodne krećem OZBILJNO.
OZ BILJ NO.
ne zvao se ja.

21 prosinca 2022

jedanaesterac

zamisli napišeš strofu u stihu
matematički razbrojanom da je
svaki stih jak slogova jedanaest
to je u stvari pesma u penalu

nego budim se jutros i palim excel i vidim da imam 11 dana do kraja godine a da mi fali 121km do željenog cilja i skontam da mi ustvari fali 11x11 kilometara i to me baš zabavilo.
ako bih danas pretrčao polumaraton ostalo bi mi 100km za zadnjih 10 dana, to bi baš bilo kul mada nešto nisam siguran da postoji zainteresovanost među nogama za takvu veliku gestu, da te vole a da ti se dive, šta bi dao.

omašio sam blogovanje za jedan dan a omašio sam i trčanje no dan nije prošao bez activitija jer smo krenuli u jednu protuprirodnu ofanzivu.
kako to sad, reći će učiteljica, šta je to smelo biti protuprirodno, e pa eto.
uprtili smo tzv povratnu testeru iliti sabljarku iliti lisičiji rep, kako već u kojem dijalektu, par onih reznih listova, i sve od baterija što smo imali u kući, i krenuli u jednu protuprirodnu ofanzivu.
to sam već rekao ah.

malo sam ja sekao pa malo Lola no njoj je žao preseći granu koja je pala nasred planinarske staze jer je ona dupli rak u horoskopu i kako sad da ubijamo grane.
i ove što su samo pedalj od zemlje, mogu da se prekorače, kaže.
pa jes kažem ja ali ne može da se trči, moglo bi samo da se baulja stazom.
i tako smo bogme prokrčili dosta, posebno deo kod pruge koji su radnici ostavili u neredu jer su sekli veliko drveće da ne bi palo na prugu kad ga optereti mokar sneg, ali su ga zato ostavili na stazi, e tu je već bilo više posla.
uz to se nakitilo i desetak kilometara pešačenja, kud ćeš više.
ali zato statistika pati, kilometri trčanja stoje u mestu.

20 prosinca 2022

ako je zima nije leopard

sasvim prijatnih minus dva jutros na trčanju, od miline da ti krenu sline.
doduše zaista i postoji onaj osećaj kada ti se zamrznu sline, tojest unutrašnjost nosa, ali za to je potreban dvocifreni minus.
vidiš, nijednom još nisam pisao blog gde između svake dve reči stoji jedno i, to i bi i bilo i baš i zanimljivo i od i miline i da i ti i krenu i sline.
kao neki logopedski poremećaj, imali smo profesora koji je stalno govorio eee, eee antiću eee, ajde izađi na tablu eee da rešavaš ovo eee.
eee.
video sam ga letos u gradu i nakratko smo popričali, začudilo me što nema pola zuba jer to baš i ne košta toliko da nije moglo da se zaradi od profesorske plate a kasnije je radio i u dobrostojećem preduzeću.
prioriteti.
svašta.
i tako krenem ja po mrazu da trčim da bih fotografisao tablu jedne ulice na periferiji i napravim polukrug i završim taj veći deo treninga u Lidlu naravno, pa nakon kratkog grejanja između rafova nastavim još kilometar i po do kuće, Lola u korpi donela dimljenog šarana.
nisam nešto zadovoljan kilometražom ali nakon one skoro-pa-poludužine juče, sve je okej.
popodne sam napravio neki neplanirani krug biciklom jer mi se nije naročito trčalo a posebno mi se nije kupalo jer sam se ujutru lepo oribao pa rekoh lagana izlet-vožnjica je sasvim dovoljna.

ne znam da li se današnji dan računa kao poslednji jesenji ili je sutra ujedno i poslednji jesenji i prvi zimski, doduše samo taj poslednji sat od 23 do 24h.
sreda je dakle Prelazni Rok.

19 prosinca 2022

sant niklaus

13 dana nakon normalnom svetu evo i nama je stigao sveti nikolaj, nick, johnny i kako sve ne.
ja sam prepodne otrčao relativno brdskih 15.5km i upisao naravno 16 jer kontam da ću za tih 500m nekako naći snage popodne :-)
makar u nekoj sudijskoj nadoknadi nakon hajka ili čegagod.
tako mi je za preostalih (još uvek) 13 dana decembra ostalo ravno 130km za pretrčati do cilja kilometraže u godini "2022-u-2022" s tim da ovaj prvi od 13 već uveliko ističe.
pride sam nešto zeznuo i stomak pa mi sad nešto pretače i tandrče, očigledno mi posna hrana ne prija makar se radilo o prženom dimljenom šaranu, ništa bez pečenja bajo moj.

faktički je crveno slovo u kalendaru pa ne bi trebalo ništa da se radi no nešto sam malo preletao usisivačem po plafonu, a faktički je i post pa bi trebalo uzdržavati se od zadovoljstva no ja sam u pravoslavnom duhu opalio po raskalašnom hedonizmu tojest pomenutoj prženoj ribi, iz okupatorskog Lidla naravno, a evo ne odričem se ni bloga, a ni trčanja, dakle sve po peesu i istovremeno sve suprotno peesu, kad je već taj crkveni pe es tako sročen.

našao sam neki štampač na akciji kojem se ketridži otvaraju na poklopac i samo se dosipa mastilo kao u neke hranilice za papagaje, taj mi se svideo mada nam ne treba štampač jer su se već 4 u zadnjih 20 godina zakočila od nekorišćenja i završili na otpadu no sa svakim smo ipak odštampali po nekoliko nečega i sad sam u dubiozi, to jest čas u biozi čas u nebiozi, bi, ne bi, i tak.

dok sam trčao svašta mi je letelo kroz glavu pa sam se setio i da imam trimer za travu koji se gotovo ne koristi a mogao bi možda za čišćenje snega baš poput ove nove aku mini grtalice što nam je pre par dana stigla.
lepo ideš i raspršuješ sneg pred sobom i pod sobom, pa gde god odleti opet bi bilo urednije nego da ga bacam lopatom.
a sve što je tako sa nekim uređajem, aparatom, daje utisak igde i zabave, za razliku od lopate i megle, grabulja i motiku uzmi od majke a ja ću od oca pluuuuug, jer to nam je sejo mila najvećiiii duuuuuug.
pa ako i crkne zbog nečega, mada ne bi trebalo jer i trava je vlažna i to je dole valjda nekim dihtungom lepo zaštićeno, ionako stoji bezveze a prodati ga ne možeš polovnog ni za 15€ tako da je tehnički i bolje da jednom crkne i oslobodi prostor za druge sprave, poput one narodne ajde baba odmori u grobu da se ženim oslobodi sobu.

dok sam juče editovao opis profilne slike u trenu mi je ponudilo da taggujem neku stranicu i tu sam shvatio koliko su stranice "Sneg" popularne, nijedna ispod milion pratilaca.



18 prosinca 2022

umetnost samonedostajanja

to bi otprilike bio pogrešan prevod self-hendikepiranja, nešto poput onoga kada je umesto "religiozna" moja tašta rekla "nisam vam ja previše božanstvena".
elem nadoknađivanje propuštenog mi je često veći izazov od regularnog otaljavanja posla, jednako kao i unapredno odrađivanje ne bi li se stvorila zaliha.
recimo na celom spratu od 40 prozora očistim 38 i za sutra mi ostanu samo dva, gde ćeš lepše podele dva radna dana.
a sada je situacija takva da sam u dva dana baš dosta prepešačio ili prehajkovao, a nisam ništa trčao jer me je zbunio onaj nenormalan umor nakon jutarnjih 7km pa rekoh da malo sačekam da vidim da mi nedajbože nešto možda NE FALI.
na kraju se ispostavilo da će samo kilometara da mi fali.
jedino mi je važno bilo (da postanem levo krilo, malo morgen) da stignem na utakmicu i taman sam i stigao.
pa sam prvo mislio da će da bude zanimljiva, pa sam se predomislio rekavši da će da bude dosadna, pa sam zaključio da će ipak biti zanimljiva, i na kraju sam zaključio da su dve epizode Hausa bile ništa manje uzbudljive od dva produžetka.
penali su ionako đavolja rabota, to nije fudbal.
ukratko, sutra ujutru ću do nove godine imati tačno 13 dana, buuuu, i faliće mi istih 146km kao i juče što znači da sam već negde malo iznad 11km po danu, nezavidna situacija.
idemoooooooooo!!!



17 prosinca 2022

zablude i predrasude

naslov Zločin i Plazma ću ostaviti za neku drugu priliku

"Zahvalna sam na sposobnosti prirode da se obnavlja; na ohrabrenju koje mi pruža ta činjenica jer iz toga iščitavam da ću se i ja obnoviti."
nego videh u jednoj kolumni da je drugarica ovako sročila, pa sam se odmah zaleteo da joj pokvarim nadu u bolje sutra, ali sam ipak odustao.
Naime priroda se obnavlja samo ako u blizini nema Čoveka koji će to syebati na bilo koji način, pa je čoveku kao društvenom biću predodređenom da živi među drugim ljudima besmisleno nadati se da će ikada videti neko obnavljanje prirode.
Mislim obnavljaće se ona na svakih iks milenijuma ali od nule, kada Čoveka nestane, što znači da će se priroda obnoviti ali ne i ja. Ni ona.

izgleda da za preostalih 15 dana (računajući današnji) treba da pretrčim 146km, napravio sam u excelu u jednom polju =2022-____ (polje u kojem imam trenutnu kilometražu) i tako sada kao pravi nobelovac ne moram svakog dana da oduzimam nego mi odmah piše crno na belom.
ima baja kefalo.


guglao sam potencijalne kandidate za more sledećeg proleća pa sam stigao do neke Asprovalte ako se tako uopšte zove, to je na karti od Soluna desno iznad famozna tri prsta a gledao sam konkretno to mesto zato što se od Dojrana stiže za par sati plus naravno zadržavanje u usputnom Kilkisu tojest u Lidlu.
i gledam tako neku 360° fotku i zumiram da vidim kako deluju ulice, stari ili novi deo grada, i pronađem tipa koji se isteže na terasi, hebe ga išijatikus.

16 prosinca 2022

lito ide mala

samo da prođe zima i još par meseci blata i pljuskova i eto ga lito
odoh da guglam kada počinje zima tojes kada ulazimo u Jarca
21.decembar 22:49 Sunce ulazi u Jarca (zima)
🌞 🔜 
što znači da imamo od jeseni još 4 dana i 13 sati
nego da se vratimo na kilometre
nešto mi se i nije naročito trčalo nakon onog jutarnjeg poludužinskog izleta od-do lidla pa sam popodne prošetao kroz neke njive iznad groblja tek da vidim kuda se (ne) može proći i uspeo da povežem par ulica koje bi inače bile povezive da su u selu ili planini ali ovako na periferiji grada bogme ima i dosta ograđenih imanja, voćnjaka, bašti
pa ne možeš baš da preskačeš, mislim u ovim godinama jelte
mada možeš ako niko ne gleda
ali bio neki čovek ispred kuće i gledao u mom pravcu pa sam se pravio da sam geometar, gledao u telefon i zakretao ga u svim pravcima kao da odmeravam katastarske parcele, i lagano se izgubio u daljini odakle sam i došao
i posle nizbrdo strčao u grad da namirim onaj kilometar i trista što sam imao manjka ujutru
to je bilo juče a jutros sam nekako na silu pretruptao 7km i to mi je bilo više nego dovoljno
tojest dosta je ipak u glavi
kada sam video da kasnim, jer je trebao da stigne kurir sa nekom pošiljkom, onda sam zadnji kilometar i po trčao kroz ubrzanja i bogme nakon nekoliko sam se solidno zaduvao ali i zagrejao i odjednom mi ono truptanje nije bilo bolno
tačnije, ako mi je zbog nečega i nekomforno barem sam imao objašnjenje da je od brzog trčanja na koje nisam navikao
bilo bi smešno priznati da mi lagano trčkaranje teško pada



15 prosinca 2022

treća sreća

treća sreća se na balkanu zove kada ti posle dve devojčice žena napokon rodi sina i onda više ne moraš da je mrčeš unedogled, da se napokon i ona jadna jednom odmori.
meni je treća sreća ispao treći dan vraćanja u život i to ne bilo kakav treći nego treći uzastopni.
kao kad te pitaju jel ti ovo treće dete, a ti kažeš TREĆI, UZASTOPNI.
dakle ne kao onaj komšija koji je dobio tri sina iz osamnaest pokušaja pa usput ima i 15 kolateralnih ćerki, nego het trik sinova bez prečki stativa i ponovljenih penala.

juče nisam pošteno ni očekivao neka velika dela jer sam nekako bio bezvoljan, valjda zbog silnog smoga.
a i uzeo sam posle posla da onim peračem pod pritiskom operem dvorište jer se opet nakupio sloj neke prljavštine i buđe po hrapavom betonu, i onda sam tačno lepo jasno očigledno prefektno sarvšneno shvatio da bi mi bilo IDAELNO da kao i juče otrčim uveče kada padne mrak jer se ježim od gužve u gradu tojest špica.

no iz nekog razloga odoh pre mraka i upadoh u najveću gužvu koja se odvijala u najgorem smogu što je garantovalo najgori provod no nekako sam stoički prošao kroz tu nezahvalnu situaciju i pretrčao čitavih osam kilometara, na jutarnjih šest.
pred kraj je krenula kišica koja se nešto kasnije pretvorila u onu pravu TEŠKU KIŠU koja je tutnjala i tresla do pola noći, fuj.

jutros je očekivano sve bilo u magli ali četvrtkom se ide u Lidl pa nije bilo dileme šta raditi.
biciklom do tamo kilometar i po, pa na trčanje, pa u blic kupovinu, pa biciklom nazad kući.
trčanje sam mislio da će biti uobičajeno po ravnjikavom sim-tam ali je negde pred okret počelo da se nazire sunce iznad magle pa smo odlučili da napravimo krug po brdu.

obzirom da je Lola bila na nekoj bezveznoj bicikli morali smo da izguramo uz jedan strm uspon a ni ja nisam hteo tuda da trčim da se ne bih previše oznojio nego sam taman peške s njom izašao kao pravi gospodin.
pa odozgo lagano po vrhu brda, možda i najlepši deo kruga.

sada pak posle tih 11km ne znam koliko će mi se trčati popodne jer i ovo sasvim podmiruje Plan do kraja godine, već sam na 1868 pa mi u narednih 16 dana fali samo 154km do 2022.
a tek sutra u podne je polovina decembra, 15.5 dana, tek da se zna.

14 prosinca 2022

kratak je put od viška do manjka

ušao je u Lidl da kupi dva burekića sa mesom a evo šta se dogodilo 70 Evra kasnije!
šalim se, u Lidl tek sutra, danas sam samo trčao do groblja.
trebao je neki datum da se obeleži pa rekoh ko će biciklom na +2° i po rosulji koja hoće neće, nego sam lepo dodao još 6km na zbroj.
biće popodne još nešto malo valjda.
nego da izbacim prve zvanične brojke.
stigao sam do 1849 km što je jedan od rekorda (donjih) ali i cilj je nizak pa nije strašno.
ako je cilj kao što smo rekli 2022 km, ispada da mi fali još 151 do dve hiljade i još tih 22 što dakle izađe na 173 a do kraja godine imamo još 17 dana.
plus se današnji nije još završio heh.
ne mislim da ću ići da trčim 3km samo da bih napravio da sve bude savršeno zaokruženo.
a možda i hoću, ko bi ga znao.
imam par nekih poslova koje ne bih ostavljao za lepe dane prognozirane sutra i prekosutra, pa sam nešto već započeo, tipa skinuo sam onu izlizanu gumu sa bicikle i pripremio novu za montiranje.
bitno je da je prošao onaj 13. decembar i proleće i dizanje iz pepela, sad je lako.
piksla mi je ostala iza leđa, rekao bi neko neoprezan, a piksla mu se smeje i sebi u bradu šapuće - heh, heh, dečko, upašćeš ti kod mene za par desetina godina, nikom ja ne ostajem iza leđa, heh, heh.
ili pepeljara ako vam bolje zvuči.
"ashes to ashes
dust to dust
and in the hole he goes"

13 prosinca 2022

uskrs, 13-og u decembru

posle dugo vremena opet ispod petice po kilometru jeeee.
baš je dobar osećaj.
samo za taj osjećaj.
nisam nikad ni saznao ko u originalu peva tu stvar, znam je samo iz emisije a strana na hrt-u.
tamo gde peva ona balavurdija.
i tako smo umesto proleća u decembru imali uskrs.
podizanje feniksa iz pepela.
doduše ne znam iz kakvog se to pepela izdižem i uskrsavam kad ne ložimo ni ugalj ni drva ni stare novine ni plastične flaše nego smo na toplani.
ali ajd.
elem ovako je to bilo.
ujutru mi se nije trčalo jer je trebalo na posao malo ranije pa mi se ne isplati tuširanje, a popodne sam bio neodlučan, ili prostim jezikom NIJE MI SE TRČALO.
gledam onu zimu, sivilo, vetar, e vetar sam najduže gledao, onako mrko ispod oka, pa gledam gužvu, klinčadija ide u školu iz škole u pekaru iz pekare u kladionicu iz kladionice, i TAKO MI JE DOŠLA ANTIPATIČNA TA GRADSKA GUŽVA.
nema šanse da se ja guram ovde.
pa išao malo biciklom od jednog predgrađa do drugog i smrzao se i vratio se kući posle sat vremena, rekoh batali ti to, ništa od proleća.
a ni od uspinjanja.
i lepo seo da ručam, pa otvorio excel da tražim koja godina je počinjala u nedelju.
pa nađem da je to bila 2017. pa taman njen kalendar upotrebim da napravim novi dnevnik za 2023.
usput malo skrolao kroz stare podatke i prisećao se boljih vremena, ako se tako može nazvati godina u kojoj sam imao dva preloma i od ukupnih 12 proveo više od 3 meseca u zavojima i utegama.
i tak.
i posle toga skontam da sam se zagrejao i da bih mogao malo da odjurim u mrak, pred tuširanje.
i čim sam krenuo skontam da sam odmoran i tako nastavim u dobrom raspoloženju i pretrčim ČITAVA 4 KILOMETRA, auuuu.


kad feniks poleće, to je odmah druga kosmička brzina.
dvesta iz mesta.
sutra ću da prebrojavam koliko mi fali kilometara i da pravim planove do kraja godine.
samo da se bolje naspavam, navijam i za braću hrvate i za komšije argentince samo da ne bude nerešeno, nemojte mi produžetke i penale ko boga vas molim, ja bih u 22h da sam uveliko uspavan.

12 prosinca 2022

odlično


predpremijerno oživljavanje je počelo sasvim solidno, biciklom do Lidla pa na trčanje 4+4km out and back pa malo predbožićne kupovine i biciklom nazad kući.
predbožićna kupovina je mogla proći tako da me neko prijavi da nosim eksploziv sakriven negde u gaćama (pun intended) jer sam pola sata šetao između polica preznojavajući se u dukserici i brišići čelo kačketom dok su okolo tete nosile bunde i krznene jakne.
pa sam mogao izgledati kao terorista jelte.

na samoj kasi poklon bon u vidu ostavljene korpe pune artikala i pored nje na polici uz prozor otvoren novčanik pun para, no umesto da se ad hoc obogatimo pitali smo kasirku zna li ko je to zaboravio pa se ispostavilo da su se dve babe prepoznale u redu i jedna se vratila da ćaska ostaviviši penziju "na izvolte".
dobro verovatno je ionako sve pokriveno kamerama, no svakako je babi lakše da uzme sve svoje sebi nazad umesto da ide u policiju i čeka dok pronađu srećnog nalazača.

elem posle tih 8km i nešto posla na Poslu, otišao sam na kratak dodatak uz reku i na jednom mestu pogledao uz strmo brdo te otvorio mapse.
hm, kontam koje su to livade gde bih trebao da stignem, no šuma je prestrma, sneg i lišće klizavo, moje patike baš i nemaju neke šare, a ispod mene je reka tako da nije baš privlačno otklizati se guzicom u gravitaciju.
no nekako izađoh.

sve u svemu sa strčavanjem nazad u grad cirka desetak kilometara i sada mi godišnji cilj opet deluje dostižan.

11 prosinca 2022

enterprises

došla mi je u vikipedije mejlu* misao gospodina gistava flobera (Густафа Флауберта) da "nema većeg poniženja od onog kada vidimo da je neki idiot uspeo u poduhvatu u kojem smo mi podbacili", i moram vam reći rođaci moji da je čovek donekle i u pravu.
naime ne mislim da je to doslovno PONIŽENJE ali zna biti neprijatno.
no matter o kojoj se vrsti poduhvata ili izazova radilo.
znaš ono kad vidiš čoveka glupog kao tocilo koji trči maraton 2h20 pa brate mili zašto mi pametni nemamo načina da idemo 2h19 onda, ali eto ne može, možeš trenirati i dopingovati se duplim kafama i brufenima i ćorak, ni prići majstoru.

nego hteo sam da najavim da od sutra krećem ozbiljno.
tražio sam datum koji ću celog života pamtiti i setio sam se 13. decembra iz Đonijeve pesme, rešio sam kao feniks da se dignem i vinem u visine i eto taman prilike da to bude taj Prolećni Praznik, evo vidite da umem da udarim i veliko slovo.
ali neću na početku rečenice, da bih delovao ležerniji, bezbrižniji.
zbog imidža.
a i uštediš puno vremena kada ne pritiskaš SHIFT jelte.


*vikipedije mejlu poput recimo videh nešto na antića bicikli ili ostao je kod lučića ograde ili ne znam kako se zove ta pesničko dijalektička figura

i sada šta, 13. je daleko kada doneseš tako veliku odluku pa sam rešio da 12. 12. napravim uvod u podizanje feniksa iliti nekakvu predpremijeru, te ću sutra dakle krenuti sa uskrsnućem.
ozbiljno.
idem da proverim da li sam poslednji na strava čelindžu ili bože zdravlja predzadnji.

10 prosinca 2022

puče guma

ne baš puče, ali napuče
negde u Divcima se dogodio puč!
a evo i kakav!
naime na svakoj od bicikli (mtb/city) a imam ih pet, jedna guma pomalo skakuće.
e sad da li je na tom mestu flekica na unutrašnjoj, ili je guma loše "sela" u felnu, ili je neka greška u livenju spoljne, nisam vršio mikroskopske inspekcije, jedino znam da nije do točka jer njih redovno centriram i održavam u "pic" stanju.
pa jednako tako, i danas sam krenuo u poslednju vožnju ili barem još jednu od poslednjih, jer je od sutra najavljena i susnežica.
i tako vozim ja tojest vozimo mi a meni pod dupetom klikće tup tup tup tup i ne pridajem mu naročitu pažnju.
nakon sat vremena je počelo da tupće sve jače pa sam pomislio da sam nagazio na nešto što se zalepilo za gumu i bacio sam pogled, zaista je tako i izgledalo.
OVDE IMA NEKA DŽOMBA.
siđem sa bicikle, zavrtim točak, lociram mesto koje vidno odskače, zaustavim točak i imam šta da vidim.
OŠLA GUMA!


ovo je već previše jezivo izgledalo s tim da je tu postojala dobra i loša vest.
loša vest je da sigurno neću moći da se udaljim dalje u brda na krug koji sam poželeo, a dobra vest je da ću makar i na praznoj gumi nekako stići na utakmicu do 16h jer sam dovoljno rano krenuo.


čak i nakon što sam dobrano izduvao gumu deformacija je još uvek bila tu no tup tup tup se puno manje osećalo jer se očigledno na tom mestu ulegne više kada nije onako tvrda kao sveže nadrukana na 3.5 bara.
ispostavilo se da sam je previše ispuhao, kad siđoh sa brda, ja sam je napuhao, jedino što mi je pružila, bila je, gumenalna manipulacija.

i tak, stigoh na utakmicu, umesto bum tras spektakularnog završetka sezone ispalo je da sam džabe odustao od trčanja jer sam se verovatno mogao lepo provesti po predivnom jesenjem danu, mada bih celom svetu izgledao lud u kratkoj opremi usred decembra, no šta drugo da radiš na +16 a svetu svakako ne možeš ugoditi čak ako i jesi toliko glup da bi pokušavao.
enivej, sutra napokon trčanje.
obećavam.

09 prosinca 2022

radovi na cesti

umesto trčanja ili nekog bicikliranja ovaj rosuljavi dronjavi gnjecavi dan je trebalo upotrebiti za nešto egzotično tipa KOPANJE.
ne kupanje, jer mislim da slovenci za kupanje kažu kopanje, ali oni i kad trčiš kažu da tečeš, čovek krvotok ili pišotok ili kajgod treće pivotok možda
elem.
pre par godina je neko u blizini planinarske staze ostavio ili zaboravio ili kajgod tek uglavnom mi smo naišli na jedan kramp.
sad opet moram da guglam šta je kramp a šta budak, valjda je pijuk ono šiljato a šta je ono pljosnato?
nakon nešto guglanja ispada da su kramp i pijuk isto, s tim da pijuk doista JESTE i ono šiljato u solo izvedbi, a mnogi tako kažu i za kramp, koji je taj najtradicionalniji alat u obliku slova T.
no budak je budak i to je ono što sam koristio, samo pljosnati deo bez šiljatog, dakle radije L nego T.
i onda sam šta, onda sam otišao na jedno od dva mesta gde je planinarska staza osuta i gde opasno preti da otklizaš nizbrdo strmo ka reci, i preko sat vremena sam strpljivo kopao i ukopao tih desetak metara staze tj proširio je i poravnao da nije onako opasna pogotovo kad je blato ili sneg.
eto.
trčanja nula, pešačenja devet jer trebalo je do tamo doći i vratiti se, plus biciklom petnaestak do kraja asfalta, i pre toga ujutru naravno do lidla i nazad hehe


imao sam i sliku pre radova ali se na njoj ne vidi ama baš ništa, samo lišće ali ne i nagib

08 prosinca 2022

neki to vole kraće

kao u filmu gde neki vole vruće, nešto tipa vruće kuće (hot dog) ali ja to zovem topoker (top'o ker) jer mi hot dog nikad nije imalo boljeg smisla osim kad si neki dobar frajer kao kao under dog a ono bi moglo i hot dog jelte

nego o ovome sam hteo da pišem, korisno je svima kojima iole znači da treniraju po dnevnom svetlu
najkraći dan je svakako tamo negde oko zvaničnog početka zime, tih nekoliko dana oko 22.12., ali dan se ne sužava simetrično sa obe strane, od jutra i od večeri.

naime zbog načina na koji se zemlja kreće oko sunca, na konkretno ovom mestu zemljine ravne ploče gde ja živim, stvari izgledaju ovako kako sam ja to nekoć napravio grafik u excelu


najraniji sumrak je još u prvoj polovini decembra, i nakon toga sunce počinje da zalazi sve kasnije, ali se dan i dalje skraćuje jer jutro kasni duplo većom brzinom.
tako dolazimo do debilne situacije da oni kojima znači jutarnje svetlo, moraju da čekaju skroz do kraja januara da bi se jutro vratilo na isti ovaj trenutak kao recimo današnji, a u međuvremenu će mrak solidno da se produži poput talasa na plaži i da se lenjo vrati na sadašnju tačku.

no da nije sve tako crno (kao januarska jutra i decembarske večeri) pobrinuće se zalazak koji će u to vreme, u poslednjoj trećini decembra, da se pomeri skroz tamo negde do 16h45 što znači da će se videti barem do pet popodne.
naravno na ove brojke treba dodati 20-ak minuta za zapad eks jugoslavije, jer zemlji treba nešto vremena da se okrene tih pola hiljade kilometara.
(ako je obim 40-ak hiljada km to podeljeno na 24 sata daje više manje 1666 kilometara okretanja po satu)

znam da postoje psihopate koji vole zimu pa sam njima posvetio ovaj mali naučni kružok o "onima koji vole kraće" :-P 

07 prosinca 2022

i po kiši trču miši

 dobro, ako im se ne trči onda šetaju
odu na hajka, kukavna im majka
bome sam se našetao danas
ujutru kao neću da se znojim da ne bih morao da se tuširam pre posla
pošto je tuširanje štetno u preteranim količinama
kao i trčanje
kao i žderanje
i sve ostalo, neki kažu da se čak i u seksu može preterati
nakon tih sat vremena po gradu onako u mantilu i sa šeširom kao pravi gospodin Glembaj, popodne neko moroganje po kiši po brdima (kroz maglu) pa opet uz reku i močvaru
tako da trčanja nisam ni upisao nešto naročito

e sad odavde negde kreće selfhandicapping period
(valjda sam dobro napisao)
iz dana u dan srozavam rezultat čelindža sve niže da bi mi zadatak postepeno postajao sve teži i samim tim izazov sve veći
dakle ako mi je falilo "samo" 200 kilometara, ili tu negde, do cilja koji sam zacrtao, slede otprilike ovakvi koraci:

- odugovlačim i traljavo trčkaram po 3-4km dnevno da bi zaostatak postajao sve veći
kad kažem Zaostatak, mislim na onaj u odnosu na najlakši prosečni dovršetak akcije
tipa treba mi 200km, trčim 7km dnevno i nemam briga
- e tu nastaje taj manjak, jer ako malo trčim malo ne trčim, dođem u situaciju da mi sredinom meseca fali 150km i to je odjednom 10 dnevno
- pa još malo rastežem otezanje pa mi u zadnjih sedam dana fali 105km i to je 15 dnevno
- onda počnem da planiram dva maratona u zadnja dva dana za epohalan finiš godine ali umesto tih 84km otrčim 4 i završim sa manjkom od 80km i trijufalno izjavim da je izazov ionako bio glup i besmislen
- win-win!



06 prosinca 2022

dan kao svaki drugi

naizgled* nema ništa tužnije od naslova "dan kao i svaki drugi"
sve nekako mislim da život zapamtiš i svedeš na one dane koji su po nečemu bili posebni, JEL SE SEĆAŠ ONDA KAD SMO ZALUTALI U MAGLI I OD GRTALICE MISLILI DA NAS JURI MEDVED, i sada tu imam dve dileme
*naizgled sam napisao zato što možda postoji neko kome je svaki dan "za pamćenje", tipa štajaznam neki ratni hirurg, njemu je svaki dan sličan a opet ko zna na šta sve naiđe danas a na šta sutra i garant nema dva ista dana u životu ili barem karijeri
pa opet mu život nije ništa posebno, takav je i život psa čuvara, svakog dana prođe neko drugi a opet mu je svaki dan isti unatoč tim malim razlikama
tako i onome koji svakih deset dana vodi planinare na everest verovatno život teče u istom raspoloženju kao i skupljaču smeća i lišća po parkovima, rinse, repeat
dakle da bi ti neki dani bili posebni, potrebno je da ti je ostatak života dosadan
eto izveo sam jednačinu
lezi vude ili trči nude, sve je do amplitude
i pečene gude
to se uvek zapamti, dok ti među zubima krcka reš kožica ispečenog organskog praseta
dan je počeo solidno sa nekim polukrugom po predgrađu sa ciljanim završetkom u prodavnici elektro alata
zato što celu noć nismo imali struje, bio je neki kvar na kablu
kabelu
kabal kabel kabao
i obzirom da je kuća puna litijuma tojest onih baterija za aku uređaje, rekoh onda mi izađe povoljno da uzmem samo par reflektora koji rade na te iste baterije
ajme kad sam to upalio da probam
izbi oči
toliko paučine u jednom danu nisam video ni u filmovima
i nakon trčanja (simboličnih 7km) sa aku reflektorom u jednoj i aku usisivačem u drugoj ruci prošao plafone svih 200 kvadrata 
pevajući onaj hit "za sreću dosta je trideset kvadrata"
skupljajući paučine ubio sam i jedno 200 paukova, nadam se da nisu novčane kao kad ubiješ buba maru
popodne još jedan izletić hajkić džogić po kišici, ništa vredno pomena



05 prosinca 2022

ponedeonik

jednom je jedna profesorka tako "po seljački" izgovorila ponedeonik umesto ponedeljak i ne bi to verovatno nikada ni primetila da ja nisam odmah reagovao pomenuvši "utornik" i zato sam ostatak časa prestajao u ćošku.
poenta stajanja u ćošku je da gledaš u ćošak, ako povremeno proviruješ nazad u odeljenje onda kazna navodno nema smisla.
dosta otrodoksni metodi vaspitanja.
podsetilo me to na mučenja u drugom svetskom ratu, jer sam juče na vest o tome kako u nemačku stiže gas nekim brodom ostavio komentar "imala bi njemačka veće rezerve gasa da ih hitler nije onako rasipnički potrošio u aušvicu".
crnjak jelte.

elem u ponedeonik sam otišao izvan grada tojest iznad smoga, i bogme moram reći da je gore po bregama bilo puno lepše, čak nisam ni morao da uživam ZATO što je dole smog, komšiji će svakako da crkne krava likovao ja ili ne, prosto mi je bilo lepo što sam ja iznad toga i to je bilo dovoljan razlog da produžim jog/hike unedogled.


kažu da tako treba da se piše iako po vuku pišemo kako izgovaramo i meni je logičnije u nedogled ali onda bi trebalo i u vek umesto uvek itd itd, ko će se fajtati sa vetrenjačama pravopisa.
taman da završim ovaj draft (skicu) u poluvremenu utakmice trijumfalno dodajući da sam nakon tog podugog (18+ km) đog/hajk-a popodne uspeo da uglavim još par kratkih istraživačkih zvrndanja i da skontam za još pokoji puteljak "gde ide".
jedan je išao nigde tj u uraslu stazu, a drugi u bodljikavom žicom ograđeno voće no obzirom da sam već stigao na mesto odakle vidim biciklu ostavljenu pod brdom, nije mi bilo druge nego da preskačem.
i tak.
napokon se nešto događa.

04 prosinca 2022

nedelja popodne nogometni dan

juriš tamo juriš vamo i na kraju ćorak
ali nema veze
barem sam stigao na utakmicu
tojest tesno je ali evo stižem
planovi su bili kojekakvi ali je ispalo tako da ništa lepo nisam smislio
a nije mi se išlo na rutinsko dosadno trčanje
a nisam stigao da izkemijam neki bajk plus hajk ili nešto autom
malo smoga malo vetra pa i nije otoplilo prema najavama
moglo bi se zvati i DAN NAKON ZEMLJOTRESA
najkraći zemljotres u povijesti, kao da je neko tenkom zakačio ćošak od kuće i to je sve
drrrrrmmmm
kraj
eto
a hteo sam neku foru na 21km i čak sam u mapmyrun napravio rutu
biće za neki drugi put
uglavnom rešenje je bilo u hajku
i da ne poveruješ da u krugu od 5km oko grada postoji toliko nekih opskurnih predgrađskih stazica kojima se može proći
možebitno neku upotrebim zimus na trčanjima
a sutra je ponedeljak
i eto mogu da KRENEM OD PONEDELJKA
ne sa dijetom, nego sa lovom na dvehiljadedvajesdrugi cilj kilometara
a pisaću i o patikama koje su iste ali nisu, o tom po tom

03 prosinca 2022

hajk na hajk

e ovo je već bilo avanturozno.
otišao sam juče biciklom uz reku, vezao je na mostu 4km od kuće, i nastavio na hajk.
krenuo jednom obalom, pa se predomislio.
pa se spustio do reke i gledao gde preći.
odlomio veliki štap jer je tako gotovo nemoguće okliznuti se, uzeo u drugu ruku patike i čarape, podvrnuo trenerku do iznad kolena (odozdo, ne od struka) i prešao na drugu obalu.
odatle sam dalje nastavio stazom kojom nisam prošao nekoliko godina a izgleda da nije ni neko drugi jer su na vrhu sekli šumu i ostavili plastove granja pet metara visoke.
na jedvite jade sam se provukao okolo, eto, još jedna staza koje više nema.
i dalje kasom kroz livade i prečice znane.
tu sam shvatio da se sporadično potrčkavanje ne može računati kao TRČANJE jer ko zna koliko puta sam u životu pretrčao ulicu i kad bi se to sve sabralo verovatno bih u karijeri imao i nekoliko kilometara više od ubeleženog.
tja.
zatim sam imao ideju da bih mogao svakog trećeg dana da otrčim po 21km i to bi mi bilo taman i za čelindž (200km) i za lični excel kome toliko fali za ovu godinu.
no juče sam se kući vratio prečicom i bicikla mi je ostala na tom mostu 4km od grada.
pa sam jutros otrčkarao po biciklu, u odlasku se preznojio iako je bilo samo +3 celzija, tamo se skroz skinuo da što više pare izađe iz mene da ne natapam gornji deo trenerke, zatim navukao sve na sebe plus šuškavac i vratio se u grad.
dakle imam već 4km danas, čudo neviđeno!
u novim NB EVOZ onima koje su iste kao stare ali nisu iste kao stare.
bum poslikal ovih dana baš.
taj kuriozitet.
tja.

02 prosinca 2022

izazovni izazovi

kako bih drukčije počeo zahtevan izazov nego prevarom?
naime juče sam "morao" da upišem što više kilometara pa sam započeo RUN aцtiviti i nastavio sa hajkom dobrih par sati.
istraživačka delatnost.
ima jedan put za koji nisam znao da li i gde izađe, pa sam krenuo i pomoz bog negde sam stigao, ali sam se malo preračunao jer mi nešto mapsi nisu baš radili i završio sam u šumi bez izaska.
alisa u šumi čuda.
elem sada sam nekako u glavi povezao, a i u mapsima, kuda se može proći, a ovo moje je ispao bonus sa malo alpinizma uz blatnjave dine 20m visoke.
što nas ne ubije, usvinji nas.
a šta drugo očekivati od decembra.

onda sam strčao ka bicikli no problem je bio što sam biciklu ostavio na jednom mestu a ja sam automatski strčao ka drugom, par kilometara dalje uz reku, pa me je i taj deo čekao za prehodati.
tu negde sam imao 11.4 km od čega samo kilometar trčanja ali koga briga.
ionako ću u dnevnik upisati 1km, to nema veze.
no puno više veze ima koliko ću uknjižiti u distans čelindžu.
i onda sam fino seo na biciklu pony (što je Milijana gony) i dokotrljao do kuće, pazeći da onako po osećaju nigde ne idem brže od 12 km/h da bi to na grafikonu izgledalo kao trčanje.
i sada imam 13.3 km u čelindžu što je puno više nego 11.4 km jel tako tako je.

no kasnije sam razmišljao kako to ipak nije fer, pa sam ošišao (crop) aцtiviti odsekavši taj zadnji deo na bicikli, i evo nastavljam dalje pošteno čistog obraza i visoko dignutog čela!
danas je novi dan! a stari ja. 

01 prosinca 2022

a tek kakav početak kukuuuu uuuuu aaaaaa jaooooooo

suprotno blistavom kraju novembra kada sam istrčao evropski rekord u polumaratonu za skakavce u kategoriji bantam između 4 i 6 grama, jednako jakih emocija ulazim u decembar s tim što danas neću istrčati ni season's worst za muvu bez krila, jer me bole noge.

eto šta samo nekoliko godina netreniranja naprave od čoveka.
ovako formulisano zvuči kao da su godine krive, sram ih bilo!
jer naravno da ne možeš reći eto kako se čovek nakon nekoliko godina netreniranja pomokri na svoju karijeru bivšeg maratonca.
prosto ne ide.

i šta sad.
decembarski distance čelinđ je počeo, valja mi trčat da ne budem zadnji, a kako potrčat uz ove bolove, kako, oh, kako???
kako ponoviti blistavi novembar.
jer pazite sad.
od 452 hiljade prijavljenih bio sam tu negde 37 hiljada i 600-ti, računaj da sam možda i u top 35 tisuća ušao A EVO I ZAŠTO.

zato što svaki deseti ima upisanu biciklu kao run, ili neku gps grešku gde je na 500m commute-a od kuće do posla napravio hiljadu milja i osam everesta uspona, i sad bi to sve trebalo prebrojiti i videti koliko je ZAISTA ljudi bilo brže od mene na polumaratonu.
samo 35 tisuća, čudna mi čuda.
čak ni na njujorškom maratonu ne bih bio zadnji, da nas svih prvih 45 hiljada iz čelindža puste sa starta.
štaviše mislim da bih možda malo i popravio plasman, baš da je bila trka, za nekih neznatnih desetak tisuća pozicija ili slično.

decembre, udri!
ali gledaj da sve do nove godine baš ne boli kao prvog dana.

30 studenoga 2022

kakav završetak jeeee uuuuu oooooo

juče sam malo hoćkao pa se malo nećkao 
i na kraju naravno nije ispalo ništa više od hoću-nećkanja, 
sa više nećkanja nego hoćkanja
kad vas pitaju ko vam je taj antić, recite NEĆAK

i tako mi je jutros prekipjelo da sam rekao sebi SAD ILI NIKAD
naravno totalno samoubilački doručak, takozvani NIĐE VEZE S TRENINGOM,
ali nema veze, bitnije od treninga je da se ništa ne pokvari i da se pojede na vreme
pa sam sve pojeo na vreme jelte

i onda je trebalo trčat
novembar ističe, a ja sam se prijavio na polumaraton čelindž
ko će sad trčati 21km sunceti, i još moram i parsto metara duže za svaki slučaj, da ne zafali
opet sam se setio kako mi je bilo lepo na jednom pravcu ka severu U DOBRA STARA VREMENA, tada sam verovatno imao 40-ak kilograma manje i 4000 km više do novembra, ako mi je preko onog brda bilo gušt trčat

btw ili ubr (uzgred budi rečeno) 4000 Km treba da se piše 4K Km odnosno 4Mm, to tek blesavo zvuči da nekom kažeš "pretrčo sam ove godine dva ipo megametra", kao da si preskakao neki lastiš od dva metra pa ga preskočio i po puta

stigle su mi patike, strčavam s brda u grad a dole me čeka Lola sa crvenom kutijom u korpi od city bike-a, uspela je da tri patike nabije u kutiju a četvrtu u ranac
kaže malo se jurila s kurirom po gradu ali je nekako uspela da ga nađe
fora je da moj NB EVOZ nije isti kao ovaj koji sam naručio, tojest na slici su isti ali ovo što mi je stiglo nije isto što i to na slici iako se isto zove i 97.5 posto slično izgleda
videću šta će reći vaga, o tom potom

long stori šort, 21km sam pretrčo po 5'12'' što i valja i ne valja, ko će ga znati
bar imam neku polaznu tačku pred zimu, da vidim koliko je ispod nule ta Nula sa koje sam krenuo da treniram
pod uslovom da nastavim, naravno

29 studenoga 2022

brooks je brooks ali dvaput je dvaput


iskoristio sam tradicionalni crni petak da povoljno kupim par robova na pijaci jer su za razliku od ostalih ponuda ovi ZAISTA bili na dodatnom popustu, obzirom da manje više redovno pratim cene.
i rekoh evo dobitne kombinacije.
stare EVOZ imaju skoro 600km, sada ove nove treba nositi isto toliko i onda ću moći da ih uparim levu u jednoj a desnu u drugoj boji.
heh heh.
i obzirom da sam ih nazvao "najjeftinije od pristojnih patika" jedva čekam da vidim na šta liče ove JOŠ jeftinije, ispostavilo se da ne postoji dovoljno loš model koji ja ne bih kupio zbog niske cene.
bumo vidli.
ALI OVOME SE NIJE NADAO!!!!!!
...
...


kada sam stigao do trenutka naručivanja, naravno sam morao da ukucam neku veličinu, a obzirom da su NB kutije najružnije i odvratno izgledaju u predsoblju, odmah sam bacio ambalažu od starih sivo-crvenih.
na jednom jeziku sam video da je etiketa potpuno izlizana, dakle ne vidi se ništa ali ama baš ništa.
no na drugom se nešto dalo nazreti, pa sam opalio fotku i počeo da uveličavam u maniru okorelih C.S.I. stručnjaka.
i da vidiš čuda, pojavilo se 10.5 UK - 45 EU - 29 CM, voila'!
sada nastupa ono glavno uzbuđenje jer sam već dobio mejl u kojem se ograđuju da ako pošiljka sadrži više od jednog artikla, može se desiti da dođu u više navrata, pa već mogu da se kladim da će mi kurir dvaput doći na vrata.
spremio sam sitan novac, neš ti mene...

28 studenoga 2022

"tempo je divljao"...

kaže momak da "ni ostali takmičari nisu uspeli DA OSTANU MIRNI U SVOM RITMU"
zamisli takvu trku gde je kilometar nizbrdo pa kilometar uzbrdo, i ne možeš isto u sekundu otrčati svaki km za isto minuta i sekundi!
TAKVE TRKE TREBA ZABRANITI!
a i vetar bi trebao uvek da bude u leđa a ne samo u prvoj polovini trke, svašta.



Beogradski polumaraton 1:13'09".

Na kraju sezone jedna veoma zahtevna trka. Startovao sam napred u grupi sa elitnim takmičarima iz Kenije, Etiopije, Maroka, Burundija, Makedonije i našim najboljim dugoprugašima, zaista sjajan osećaj. Trka se od starta nije baš odvijala po planu jer je u prvih 4km bilo dosta nizbrdica i uzbrdica pa je i tempo divljao gore-dole što sam primetio i kod ostalih takmičara koji nisu uspeli da ostanu mirni u svom ritmu. Prvi km 3:10/km, drugi 3:06/km, prava jurnjava. Nakon veoma jakog uspona ispod Kalemegdana i Brankovog mosta jasno je bilo da se mora usporiti, polumaraton je svakako disciplina u kojoj na kraju sve dođe na naplatu. Na 10km neverovatan prolaz na 33:38, (možda čak i na granici ličnog rekorda). Nakon 15km kreće neprekidna borba sa vetrom i dosta je teško bilo ostati na tempu 3:27-3:30/km jer sam bio sam bez ikoga koga bih mogao da pratim. Veoma česti nadvožnjaci i uzbrdice su kulminirale usponom na Brankov most i samim finišom gde nisam uspeo da se "dignem" onako kako sam imao u planu.
Na kraju zvanično vreme 1:13'09".

27 studenoga 2022

kviskoteka

kao u nekoj igri slažem brojke od bižuterije i ćilibara moji su drugovi killometri rasuti po celom svetu gomelj harkov lenjingrad, to su bile tri bajage u horu koje pevaju tri pesme u isti glas.
evo idem iz ovih stopa da pritisnem prijavu na distans ćelinđ na stravi ne bi li mi doprlo do mozga da treba da ozbiljnije porazmislim o trčanju.
da se pozabavim, što bi babe rekle.

177-146=31
ovo sam računao nešto, naime u sledeću subotu se vozi brevet iz niša koji u 200km pravi krug oko suve planine, s tim da je taj krug evo izračunao sam upravo, a 31km je dodatak sim-tam da bi se napunilo do 200km potrebne dužine.
već sam planirao taj krug jednom, s tim da nisam znao da li je sve asfalt, a evo sada je stigla i potvrda pa ako se razlikuje od mog plana ništa ne smeta.
jednom (sugurno ne usred decembra!) ćemo otići do niša i odvesti taj osnovni krug, naravno bez knjižica pečata i diploma koje su mi skroz nebitne, ali eto sada tačno znam šta/koliko me čeka.
ni visinski profil ne izgleda loše, ništa spektakularno, samo treba odabrati lep i stabilan dan/prognozu.

eto opet se sve svelo na priče o brojkama.
kao oni klinci što po ceo dan leže i planiraju na šta bi potrošili pare ako bi pogodili neku kombinaciju u kladionici, pa vrte u krug malo ajfon malo putovanje u egipat malo polovni golf petica malo gitara i pojačalo pa nazad na motor ili kvad, sačuvaj bože.
e to se zove savršena investicija resursa, mislim na slobodno vreme.

juče sam opet zaglavio na planinarskoj stazi u manastirskoj klisuri i razmišljao kako bi bilo fora poneti motorku i malo sređivati ona stabla koja su se poprečila a opet niti sam ja šumarska služba niti bi moja ideja (da se potroši 300 evra na dobru aku testeru sa par jačih baterija) naišla na oduševljenje ukućana.

teoretski bi i najmanja aku testera završila posao uz dosta muke jer sam na primeru teleskopske skontao koliko se muči sa granama od 20cm prečnika, a tek sa debljima bi bila muka.
a jača testera na koju idu dve 18+18V baterije je jedino teža za tu bateriju, ostalo je skroz slične veličine, i dobro duži je tzv. mač sa lancem no on se sklapa i skida za minut, sugurno ne bih hajkovao sat vremena do tamo sa lancem koji mi iz ranca viri preko ušiju.

i tako ovi iz kladionice danima razmišljaju o kvadovima a ja o testerama, pa u čemu je ustvari razlika?

26 studenoga 2022

pripreme

stanje je ovakvo
excel kaže da imam samo 1770km u ovoj godini i krajnje je vreme za buđenje
mislim, ko se još budio u 23h uveče nakon što je ceo dan prespavao, ail dobro, ne moram biti baš toliko surov prema sebi
ipak se nešto u ovoj godini i dogodilo
no o tom potom
za sada je najvažniji ovaj trenutak
rešio sam da stignem do 2022km što znači da mi fali 230+22=252km
a to ne bi trebao da bude problem za narednih 36 dana
štaviše cilj mi izgleda čak i skroman, ali obzirom da sam dakle do sada trčao samo 160-tak km mesečno, tu negde ovako odoka, to više ne deluje tako malo
ko zna koliko je vremena potrebno da se to podigne, i koliko postepeno odnosno nepostepeno može da se ide
videćemo
svakako neću krenuti kao onda kada sam pet dana zaredom trčao 21 ujutru 21 uveče, ali nešto između 5 ujutru i 2 uveče, i 4 ujutru plus 6 uveče, mogao bih da iskombinujem
u decembru ću se prijaviti na strava distans čelindž da bih mogao da se zabavljam brojkama
to mi je uvek bila fora
elem, dakle, dunque, well, red je da se potrči
pa izvolte
nisam odavno naručio neke patike, eto izgovora dok još traje vikend crnog petka

25 studenoga 2022

dvokorak

napisao sam dvokorak i u naslovu mi se pojavilo okorak, to bi bila neka kora od bureka, ili od buhtle, koju smo kao deca zvali bufla, rekao bih.
okorak bi moglo biti i nešto kad rušiš drveće pa nešto guliš pa nekakav otpadak.
otpadnik.
nego ovako glasi izveštaj.
večeras idemo na maturu.
tj na godišnjicu mature, ali mi to zovemo Matura.
matur nešto bi značilo kada si sazreo, valjda, tako mi zvuči.
evenat je na 3km od kuće ali lepom stazom kroz grad pa uz reku, kontam da ćemo do tamo pjehe.
i nazad, taman da razbistrim mozaik, ovaj, mozak, obzirom da je piće NEOGRANIČENO.
dobro veče, donesite mi deset gajbi piva, jednu za ovde a jednu za poneti.
ho ho ho.
pa rekli ste neograničeno, samo gledam koliko može da stane u fiat doblo od frenda taksiste.
inače, danas sam štaviše nešto i potrčao.
stigao mi je mobitel sa popravke, pa sam tu izgubio par sati, svašta je trebalo da se ažurira pred ponovno pokretanje.
i tako to.
i onda bajk pa đog & hajk, opet me uhvatio mrak.
pišam ti se na svaki dan kad na satu ugledam smrkavanje tj zalazak u 16h06.
fujčina ma maksimum!

24 studenoga 2022

čupamo pa sadimo

osim mlaćenja prazne slame i trlana lana (trla baba lan da joj prođe dan) imali smo kao klinci i taj odgovor kad nas pitaju šta radimo, a obzirom da ionako ništa ne radimo onda odgovorimo "čupamo pa sadimo".

eto nakon onog obaranja stabala sam imao još par poslova od par sati.
naime trebalo je što više izvaditi jedan panj, drugi je ostao pedalj iznad zemlje kao ukras.
i trebalo je zatim posaditi novo drveće, imali smo već u saksijama jednu jelku i jedan borić.
to drugo je bio podosta fizikalan ali ipak rutinski posao, a obzirom da nisam imao traktor pa da panj vežem lancem i samo ga iščupam, morao sam da nađem način.

ko želi - pronaći će način, kažu ovi što mahnito treniraju i još poneki sa sličnom dijagnozom.
pa sam otišao u šopić alata tu u tržnom centru 300m od kuće, i kupio dve burgije za drvo, malo podugačke.
tj jednu podugačku a drugu kratku neku pljosnatu koju na kraju nisam ni upotrebio, no dve burgije za dva evra i nije neki trošak obzirom da neki fizikalac bez 20 ojrića takav posao ne bi hteo ni da pogleda.

nažalost nisam našao burgiju sa sds+ prihvatom za čekić-bušilicu nego samo običnu sa šesterokutnim prihvatom pa sam morao da bušim starom natrulom einhellicom no dok je još u životu neću se žaliti - pola delova joj fali ali sam se snašao da je rabim i bez njih, do poslednjeg daha odnosno do poslednje piruete (burgijine).

i tako sam svrdlao pa rasvrdlavao i nekako uspeo da izdubim pedalj u dubinu i da povadim sve što je od panja ostalo sa sve par korenova okolo.
biće malo veći račun za struju ali šta da se radi, to je onaj treći evro, a četvrti i peti evro troška su otišli na palačinke tj smesu za dotične koju sam uzeo u lidlu, tri pakovanja na -30% akciji.

nakon svega toga i sađenja i odnošenja viška zemlje i ravnanja i pranja celog dvorišta, ostalo je snage za neki punokrvni hajk sa nešto malo malokrvnog potrčkavanja, tek koliko da noge ne zaborave kako to izgleda.
... mada mi se na momente činilo da ih je trkaći alchajmer već dobrano načeo.
radovi su gotovi, zima dolazi, sljemenaši su juče krenuli sa Bazom, pa bih sutra mogao i ja.



23 studenoga 2022

rušenje

nije niko imao moždani pa se srušio nego sam od aerobika imao seču nekog drveća što mu dođe kao neka teretana recimo, pa je trčanje opet stradalo to jest postalo nevidljivo u dnevniku treninga.
na ža lost.
no dobro, novembar je bio netipičan, malo umor malo viruščić malo potreba da se uzme predah kao i svake godine kada medvedi odlaze na spavanje, s tim što se mi probudimo sa prvim snegom i krenemo mahnito da treniramo kao da je došlo leto, a oni nastave da spavaju još tri meseca.
- pametan je medved - svake godine negde u februaru izgovori lola dramskim glasom, misleći na sve nas koji bauljamo kroz bljuzgu umesto da sav taj horor lepo prespavamo do proleća.
ček da otvorim fotose da vidim ima li nešto ilustrativno u tehnikoloru.
naravno da nema ništa jer sam na jednom od telefona podesio da je kopiranje dozvoljeno samo preko wifi veze a na ovom glavnom kojim sve slikam imam više podataka na raspolaganju nego na kućnom wifi-ju no nisam skontao da sam tu postavku promenio za gugl račun a ne za određeni uređaj pa sad moram da čekam da se to prebaci pih.


naime tu su bile dve jelke stare nekih 40 godina koje su se sasušile, ovaj bršljan im se popeo do vrha, insekti im pojeli koru, dno stabla odmah uz zemlju je istrulilo, i bila je povelika lutrija kada će se srušiti same od sebe, na kuću ili na garažu ka kojoj su bile nagnute, ili nedajbože na parking preko komšijinog forestera.
taj vlog sa motorkom je mogao da bude baš zabavan ali kome je bilo do fotkanja, važnije je skoncentrisati se na sačuva(va)nje glave na ramenima.
no eto ko je imao desetku iz nacrtne geometrije i peticu iz fizike je uz malo jutjuba skontao kako i gde zaseći i kad je tresnuo ovaj deo viši od garaže dalje je bilo lako.
čak sam podmetnuo i delove od prve jelke dole po zemlji da se ne ošteti ovaj betonirani zidić, večni sjaj besprekornog uma je zaslepio planetu.

22 studenoga 2022

nedruštvene mreže

obzirom na količinu netrpeljivosti i psovki kojih je sve više u odnosu na normalnu komunikaciju, biće da društvene mreže sve više postaju nedruštvene.
no dobro je što su izmišljene.
da narodu brže prolazi vreme.
ne znaš gde je zanimljivije, dobro fejs je kao broj jedan, to dobiješ već za treći rođendan.
što se više glupiraš to si popularniji.
onda kreneš sa izbacivanjem slika pudlice na instagram pa te algoritmi uhvate u mrežu i onda ti na svakom koraku i svakom kliku iskaču pudlice dok te nakon par godina internet ne pretvori u jednu od njih.
onda se osetiš pametan pa otvoriš tviter da bi svoje mudrosti koje nemaš nudio drugima koje ih ne zanimaju, i tako razvijete novu mrežu koja je još samo jedno mesto za podgrevanje iluzije da smo nekome korisni, ili da je neko koristan nama, što je još veći utisak dobitka.
navodno za džabe, ali ništa nije džabe jer si u međuvremenu to platio kroz hiljede klikova na oglase i desetine šampona i odela za pudlice u šta su te srdačno ubedili da ti je neophodno.
dozale hladni dani i svom psu MORATE obezbediti sve za preživljavanje.
A EVO I ŠTA.
jedino korisno može biti ako mu za rođendan kupiš hiperbaričnu komoru, ali da bi u nju mogao da se uvučeš potrebna ti je ona za šarplaninca a ne za pudlicu, a tek onda si je već uveliko otplatio jer samo vodeni masažni krevet za šarplaninca košta kao pola yarisa.
namerno nisam hteo o telefonima i laptopovima, zadržao sam se na kućnim ljubimcima mada i oni povremeno izlaze iz kuće, baš kao i laptop koji je pak mnogima veći kućni ljubimac od pudlice.
krug je zatvoren, platio bi da izađeš ali izlaska nema, što više plaćaš sve si više okovan u njemu. ali pare su tu da se potroše, jel tako.

21 studenoga 2022

triput je triput

"opet Fata", svi prevrću očima.
ali ne, ne radi se o tome.
još uvek osećam nešto ispod kolena što silazi skroz do skočnog zgloba, neku nelagodu, i sad koliko se treba obazirati a koliko ne, ko bi ga znao.
promena vremena očito utiče na sve to, bez obzira bio klinac ili starac, baš pre neki dan nam je bila poznanica kojoj je na izlasku s parkinga auto prešao preko noge, neka vozačkinja je nije primetila i krenula silovito u rikverc.
i kaže devojka, boli je noga, taj hematom, reaguje na promenu vremena.
pa ako može nju može i mene jel?
druga stvar, nisam bio naročito odmoran, skočan, agilan, nego više onako tromkast.
kafa začudo nije pomogla, izgleda da i ona ima svoje bubice kada joj se radi a kad joj se zabušava.
trt.
i tako, otrčao sam do pod najstrmije brdo, pa se popeo uzbrdo polako presvlačeći se, pa po brdu pokušavao da se otarasim neke ovce koja je napustila stado i zapucala sa mnom u život, iliti u hajk, pa sam onda strčao u sledeću najveću rupu šokiran saznanjem da je asfalt nestao i da ga je zamenio debeli sloj tucanika.
pa opet malo peške kroz prirodu gore-dole gde je bilo dosta klizavo jer sam krenuo u street patikama a vode i blata svuda izvan asfalta.
no polako.
ipak je zdravije u prirodi nego na magistrali.
i na kraju opet strčao nazad u grad gde sam ostavio bicikl pony (što ga Milijana gony) i tako kompletirao trojac, tricu trčanja, za ukupnih (kažu aplikacije) nekih 11km trčkaranja i možda 4-5km hajka, nisam baš preprecizno sabirao.
overprecizno, na serbglishu.
ili uberprecizno na serbdojču, nemam pri ruci ono u sa dve tačkice a mrzi me da ga tražim i kopiram.
i tak.
prođe godina u leru, kao da je nije ni bilo.

20 studenoga 2022

nedelja ujutru i šta sad

kao i uvek nakon odmora, voljnog ili prinudnog*, krenem da predosećam navalu energije ali je po pravilu precenim, pa krenem da zamišljam sve i svašta.
* šta da se lažemo, uvek je prinudni!
mogao bih u planine, mogao bih na maraton, KAO U STARIM DANIMA.
zašto nikada ne radimo nešto kao što će biti U MATORIM DANIMA.
nego, nekad sam tako iz fazona znao da otrčim planinskih 42km i bude mi fino, super, i sad pomislim a zašto ne bih probao opet, da mi opet bude onako lepo.
s tim da mi naravno ne bi bilo onako lepo, jer bih se mučio 20% više a to je taman koliko da užitak postane agonija.
a recimo, za 20 godina, biće mi uspeh ako odem na pešačenje po šumi i ne stanem na svakih par minuta da dođem do zraka.
šest kilometara tri i po sata.
a i to će biti premija.
eto dakle, zašto danas ne odem negde KAO U TIM DANIMA KOJI NAILAZE.
nego bih sve nešto kao u starim danima.
svašta.
sa nosom zabodenim u daleku prošlost, nije ni čudo što u budućnost gledamo guzicom.

19 studenoga 2022

devetnaesti jedanaestog

devetnaesti je jedanaestog gledao iz daljine i opet prebrojavao koliko ih ima između.
tako sam ja uvek, dok sam relativno redovno završavao trke u prvih desetak, onda na startu prebrojim ko je sve pojurio napred, prebrojim ih 14, i gledam na primer dvojicu koji su neposredno ispred.
njih već otpišem i u sebi ponavljam - kad prođem ovu dvojicu, biću dvanaesti.
nkaon kilometar-dva, gledam u daljini desetog i jedanaestog, oni stižu devetog, nema veze, bitno mi je da od njih trojice prođem dvojicu i biću u top ten, u tom trenutku.
tu zeleni prolazi belog, crveni je i dalje iza, zeleni odlazi dalje napred negde mojom brzinom, ovih dvojica mi se polako približavaju tojest ja njima, tu sam već u mislima deseti i samo je formalnost da ih u nekom trenutku prođem.
nekad se desi da obojica zastanu na okrepi a ja protrčim dalje i odjednom se osetim prevaren, sudbina mi je oduzela tu priliku za zadovoljstvo, da ih pretičem, umaram, iscrpljujem, maltretiram.
obično se na trekinzima dogodi to sa okrepama i kontrolama, ređe na polumaratonima.
na trekingu naime izgleda da mnogi trče od tačke do tačke, od kontrole do kontrole, tu se odmaraju, pa dalje nastave intervalno u istom stilu.
par puta sam upravo tako i dobio trku, jer na svakoj kontroli prođem najbrže, unapred pripremim kartončić i dok oni džaraju po džepovima, vade karton, odmotavaju neke kesice u kojima su ga dobili, ja pritrčavam stolu pripremljen i odmah spuštam karton na sto, teta udari pečat i odmah trčim dalje.
zbog toga sam uglavnom sve trekinge trčao u biciklističkom dresu jer su oni džepovi na leđima kao stvoreni za te stvari.
par puta sam čak u nekom neobaveznom fazonu nosio i mobitelčić u desnom džepu a karton u srednjem (u levom ključ od auta naravno) pa sam pomalo škljocao tokom trke, kao onomad na papuk trailu kad sam napravio čitav album sa majom urban koja je bila čas ispred čas iza mene.
eh da, na tim trekinzima je fora što postoje razdvajanja na tri staze, i onda nemaš pojma koji si u poretku jer ne znaš ko je skrenuo gde, plus je preglednost puno manja po šumama i krivinama.
onda pitaš tete na razdvajanju srednje i velike staze, da li je neko već skrenuo na srednju, one kažu SAMO JEDAN, pogledaš unazad i nema nikog blizu, i već počinješ da cikćeš od sreće jer shvataš da ćeš u najgorem slučaju biti drugi, a to obično znači prvi u kategoriji jer teško da je neko od matorih skrenuo na srednju, oni svi vole da overe veliku.
i tako, tlapnje, ribolovačke priče.

18 studenoga 2022

ančika

na današnji dan sam doživeo jednu od najvećih pobeda, 
i jedan od najvećih poraza IKADA
naime na ovaj datum je rođena moja najjača Sparing Partnerka ikada, ever
naša olimpijka
maratonka
nego, imamo tu jednu trku u kraju
koju sam kao prejoggirao pre par nedelja
jer sam bio povređen, a još uvek sam svakako
i kad je bila ta trka pre puno godina, trčali smo je zajedno
i pogodio se datum na Njen rođendan
i ja sam je kao najbrži klupski "vukao", 
čak na par mesta gde je izrovan asfalt sam joj 
pokazivao rukom da trči po ravnijem delu puta, 
dok sam ja trčao kroz rupe
i tu je bila još jedna Reprezentativka slavnog imena
koja je upravo na tom poslednjem kupseru odustala
ja sam joj doviknuo, ma hajde završi trku, velike su novčane i za drugo mesto
na šta je ona odviknula
MA BOLE (!) ME KURAZ, ZA PARE!
brate sestro, pomislih, briga i mene, ostavi pare nekom drugom (drugoj, trećoj)
par kilometara kasnije, pored puta stoji trener iz AK Krupanj, 
on me uvek voleo, navija, viče bravo sale, ajmo gas
- trčiš 3'30'' po kilometru i ne možeš da pobediš 
prvu ženu!!! - odgovaram mu rezignirano, 
a Ana sprinta trista na sat i kida traku na cilju
ja za njom polako protrčavam kroz cilj, 
to mi je ostao nezvanični lični na deset kilometara, 
na bogme veoma valovitom asfaltu, na trci od 10.5km

17 studenoga 2022

upalica, okolo jasenje

ima neki narodnjak, sličnog teksta
klinac naokolo palac
nemam bolje ideje
lupetam
podržite umetnika u krizi inspiracije
naime upalila mi se lampica
spalila me
znate ono kad ne trenirate pa odete na krvnički trening gore-dole
naravno da ne znate, znate samo iz mojih priča
ko je još ikada bez treninga strčao sa everesta severnom stranom
svašta
i tako
bole noge, i uzbrdo i nizbrdo
pa sam kao pešačio pa kao planinario pa kao pokušao da...
t r č i m
heh heh
nisam ja Stane, šampion legenda mladoženja
ma hajte molim vas
inače bih trčao i sa bolovima u mišićima,
nakon everesta nizbrdo
jer kad jednom zaroniš uzbrdo, zaboraviš na bolove nizbrdo
ko razume shvatiće
Trickeri imaju prednost

16 studenoga 2022

naopačke


pojavila mi se slika upside down pa sam je umesto da je zarotiram 180° samo okrenuo jer je sasvim svejedno da li ovu nareckanu nadmorsku visinu gledam sleva ili zdesna, svakako je jednako nareckana.
obzirom da sat pokazuje poslednja 4 sata kretanja, iz ovoga se vidi da sam se vratio kući oko 14h30 a da sam krenuo na trčanje negde sat i po kasnije od početka grafika što je negde oko 11 plus 1.5 jednako 12h30.
što znači da sam radio trudnički malo prepodne malo popodne, sa podužom pauzom usred dana kada je najtoplije.
uspeo sam da nakrcam 970m uspona jer sam išao nekim krvoločnim krugom gore-dole, s tim da sam strčavao asfaltnim puteljkom a penjao se stepenicama iznad manastira.
to je onih čuvenih 930 stepenika kojima se savlada 130m nadmorske u samo 490m dužine.
što znači da sam se uzbrdo šetao dva po dva stepenika, onako tempo-šetnja :-)
a nizbrdo pun gas, da popravim prosek :-)
koji je na kraju ispao jedva preko 8 km/h, zahvaljujući lišću na stazi dok sam do tamo došao, pa je bilo klizavo i nestabilno i uzbrdo i nizbrdo, a tih pet uspona stepenicama sigurno nisu doprineli BRZINI.
no eto, dugo sam zabušavao pa rekoh ajd malo i da treniram.
zatrebaće mi forma ako za novu godinu budem na dočeku igrao kolo.

15 studenoga 2022

bablje leto, ili dedlje

poslednji dan prve polovine Novembra
miholjsko leto se nastavlja, hvala mu

bablje ljeto, indian summer, i ko zna kako ga švabe zovu
idem guglat!

evo i na ukrajinskom i na ruskom je takođe bablje leto!
valjda jer mu se babe najviše raduju :-)
upsssss... :-P
kao u onoj turbo folk pesmi
"jer ti si zmiiii-jaaa, a ja sam baba, baba"

na španskom je Veranillo
na portugalskom Veranico (?)
na francuskom takođe indijansko leto
u holandiji Nazomer (!)
u bugarskoj Cigansko Ljeto
u italiji Leto Svetog Martina (taj nije u šumi, kao Sveti Petar)
nemaštoviti slovenčeki takođe kažu Indijansko poletje
i šveđanke kažu isto