rušenje

nije niko imao moždani pa se srušio nego sam od aerobika imao seču nekog drveća što mu dođe kao neka teretana recimo, pa je trčanje opet stradalo to jest postalo nevidljivo u dnevniku treninga.

na ža lost.

no dobro, novembar je bio netipičan, malo umor malo viruščić malo potreba da se uzme predah kao i svake godine kada medvedi odlaze na spavanje, s tim što se mi probudimo sa prvim snegom i krenemo mahnito da treniramo kao da je došlo leto, a oni nastave da spavaju još tri meseca.

- pametan je medved - svake godine negde u februaru izgovori lola dramskim glasom, misleći na sve nas koji bauljamo kroz bljuzgu umesto da sav taj horor lepo prespavamo do proleća.

ček da otvorim fotose da vidim ima li nešto ilustrativno u tehnikoloru.

naravno da nema ništa jer sam na jednom od telefona podesio da je kopiranje dozvoljeno samo preko wifi veze a na ovom glavnom kojim sve slikam imam više podataka na raspolaganju nego na kućnom wifi-ju no nisam skontao da sam tu postavku promenio za gugl račun a ne za određeni uređaj pa sad moram da čekam da se to prebaci pih.

naime tu su bile dve jelke stare nekih 40 godina koje su se sasušile, ovaj bršljan im se popeo do vrha, insekti im pojeli koru, dno stabla odmah uz zemlju je istrulilo, i bila je povelika lutrija kada će se srušiti same od sebe, na kuću ili na garažu ka kojoj su bile nagnute, ili nedajbože na parking preko komšijinog forestera.

taj vlog sa motorkom je mogao da bude baš zabavan ali kome je bilo do fotkanja, važnije je skoncentrisati se na sačuva(va)nje glave na ramenima.

no eto ko je imao desetku iz nacrtne geometrije i peticu iz fizike je uz malo jutjuba skontao kako i gde zaseći i kad je tresnuo ovaj deo viši od garaže dalje je bilo lako.

čak sam podmetnuo i delove od prve jelke dole po zemlji da se ne ošteti ovaj betonirani zidić, večni sjaj besprekornog uma je zaslepio planetu.