* šta da se lažemo, uvek je prinudni!
mogao bih u planine, mogao bih na maraton, KAO U STARIM DANIMA.
zašto nikada ne radimo nešto kao što će biti U MATORIM DANIMA.
nego, nekad sam tako iz fazona znao da otrčim planinskih 42km i bude mi fino, super, i sad pomislim a zašto ne bih probao opet, da mi opet bude onako lepo.
nego, nekad sam tako iz fazona znao da otrčim planinskih 42km i bude mi fino, super, i sad pomislim a zašto ne bih probao opet, da mi opet bude onako lepo.
s tim da mi naravno ne bi bilo onako lepo, jer bih se mučio 20% više a to je taman koliko da užitak postane agonija.
a recimo, za 20 godina, biće mi uspeh ako odem na pešačenje po šumi i ne stanem na svakih par minuta da dođem do zraka.
šest kilometara tri i po sata.
a i to će biti premija.
eto dakle, zašto danas ne odem negde KAO U TIM DANIMA KOJI NAILAZE.
nego bih sve nešto kao u starim danima.
svašta.
sa nosom zabodenim u daleku prošlost, nije ni čudo što u budućnost gledamo guzicom.
Nema komentara:
Objavi komentar