kaže momak da "ni ostali takmičari nisu uspeli DA OSTANU MIRNI U SVOM RITMU"
zamisli takvu trku gde je kilometar nizbrdo pa kilometar uzbrdo, i ne možeš isto u sekundu otrčati svaki km za isto minuta i sekundi!
TAKVE TRKE TREBA ZABRANITI!
zamisli takvu trku gde je kilometar nizbrdo pa kilometar uzbrdo, i ne možeš isto u sekundu otrčati svaki km za isto minuta i sekundi!
TAKVE TRKE TREBA ZABRANITI!
a i vetar bi trebao uvek da bude u leđa a ne samo u prvoj polovini trke, svašta.
Na kraju sezone jedna veoma zahtevna trka. Startovao sam napred u grupi sa elitnim takmičarima iz Kenije, Etiopije, Maroka, Burundija, Makedonije i našim najboljim dugoprugašima, zaista sjajan osećaj. Trka se od starta nije baš odvijala po planu jer je u prvih 4km bilo dosta nizbrdica i uzbrdica pa je i tempo divljao gore-dole što sam primetio i kod ostalih takmičara koji nisu uspeli da ostanu mirni u svom ritmu. Prvi km 3:10/km, drugi 3:06/km, prava jurnjava. Nakon veoma jakog uspona ispod Kalemegdana i Brankovog mosta jasno je bilo da se mora usporiti, polumaraton je svakako disciplina u kojoj na kraju sve dođe na naplatu. Na 10km neverovatan prolaz na 33:38, (možda čak i na granici ličnog rekorda). Nakon 15km kreće neprekidna borba sa vetrom i dosta je teško bilo ostati na tempu 3:27-3:30/km jer sam bio sam bez ikoga koga bih mogao da pratim. Veoma česti nadvožnjaci i uzbrdice su kulminirale usponom na Brankov most i samim finišom gde nisam uspeo da se "dignem" onako kako sam imao u planu.
Na kraju zvanično vreme 1:13'09".
Nema komentara:
Objavi komentar