a sve je manje rimljana i sve je više tandara-mandara.
nešto se narod opustio,
računaju ako nema ništa novo da ne treba smetati
a glavno olimpijsko pravilo kaže da je važno učestvovati,
dakle ako ne možeš pomoći a onda barem smetaj.
i piši o trčanju makar ne trčiš uopšte, jer se to najbolje prodaje.
eno onaj murakami celu knjigu nije ništa pametno rekao,
trista strana u smislu vezao sam levu pertlu pa ću desnu,
a ljudi koji takođe pojma nemaju o trčanju, čitaju
i kažu jaoj što je super knjiga.
pametnom dovoljno.
ova neka hunjavica mi se pogoršala a ne znam ni kada.
noćas sam se probudio skroz otkriven i hladan,
pipnem kolena, ledena, pipnem puls, osećam, dakle nisam mrtav.
zakon dedukcije i tako to.
jer da sam mrtav, kolena bi mi bila ledena ali
1) ne bih imao puls
2) ne bih mogao da pipnem kolena
2a) ne bih mogao ni puls da napipam ali ajd
i tako jutros obučem malo više nego što je trebalo na +10, odem na trčkaranje sa namerom da se malo pregrejem i napadnem hunjavicu, i sad koliko je to uspelo, bumo vidli.
nos curi ali ne kao česma, nego kao česmica.
mislim ne kao otvorena česma nego kao pokvarena česma.
onako, kapljuca, kao neko programirano navodnjavanje, kako da kažem.
pretrčao sam 8km i taman obišao radove, bogme dobićemo četvrti kružni tok u gradu, od barem deset koliko je pod hitno neophodno, ali polako, svake godine po jedan i biće to sve oke.
zaključno s ovim trčanjem imam čitavih 20km u novembru,
dakle prosek 5 dnevno, kud ćeš više.
Nema komentara:
Objavi komentar