ančika

na današnji dan sam doživeo jednu od najvećih pobeda, 

i jedan od najvećih poraza IKADA

naime na ovaj datum je rođena moja najjača Sparing Partnerka ikada, ever

naša olimpijka

maratonka

nego, imamo tu jednu trku u kraju

koju sam kao prejoggirao pre par nedelja

jer sam bio povređen, a još uvek sam svakako

i kad je bila ta trka pre puno godina, trčali smo je zajedno

i pogodio se datum na Njen rođendan

i ja sam je kao najbrži klupski "vukao", 

čak na par mesta gde je izrovan asfalt sam joj 

pokazivao rukom da trči po ravnijem delu puta, 

dok sam ja trčao kroz rupe

i tu je bila još jedna Reprezentativka slavnog imena

koja je upravo na tom poslednjem kupseru odustala

ja sam joj doviknuo, ma hajde završi trku, velike su novčane i za drugo mesto

na šta je ona odviknula

MA BOLE (!) ME KURAZ, ZA PARE!
brate sestro, pomislih, briga i mene, ostavi pare nekom drugom (drugoj, trećoj)

par kilometara kasnije, pored puta stoji trener iz AK Krupanj, 

on me uvek voleo, navija, viče bravo sale, ajmo gas

- trčiš 3'30'' po kilometru i ne možeš da pobediš 

prvu ženu!!! - odgovaram mu rezignirano, 

a Ana sprinta trista na sat i kida traku na cilju

ja za njom polako protrčavam kroz cilj, 

to mi je ostao nezvanični lični na deset kilometara, 

na bogme veoma valovitom asfaltu, na trci od 10.5km