nekad davno sam im se nešto zamerio i uzeli su me na zub.
no na kraju sve ispadne realtivno okej, da vidiš čuda.
možda su me uzeli na ZLATAN ZUB, to već objašnjava nešto.
recimo danas, fantazirao sam o jutarnjem trčanju.
s tim da sam imao neke obaveze oko 08h, i sad tu postoje dve mogućnosti:
da obavim trčanje do pola 8, presvučem se itd,
ili da pokušam posle 8 nešto da zbrzim, već ovisno o tome kada se vratim kući.
naravno usput sam se po gradu smrzao jer je bilo samo +9,
i kad sam se vratio kući nije mi bilo ni do jedne druge aktivnosti osim sedenja na radijatoru.
onda sam nakratko pobegao s posla da bih spremio prženice, fritate, pofezne, i skuvao kafu, iliti skufao kavu, ovisno s koje strane drine kufaš.
i pošto je granulo zubatih +16 što je toplo za trčanje a hladno za biciklu,
a ja volim da mi bude toplo,
onda sam logično otišao na biciklu.
naravno u dugačkoj opremi, taman sam preko bolnih nogu navukao kompresice iliti cepke, CEP-ke, iako su pro touch iz intersporta, ali bolje zvuči cepke, to je kao kad kupiš dačiju daster pa kažeš kupio sam džip, JEEP, jeeeeee...
i seo tako ja na đip, kao u onoj pesmi miš je dobio grip pa je seo u đip, i prevalio put dugačak da ga pregleda doktor mačak, ja sam stigao do Uba, to je ono selo iz ukrštenice sa dva slova, i vratio se nazad drugim putem, i napravio jedva 23 prosek.
ali dobro, išao sam džipom, u prevodu onim glomaznim mtb-om sa kramponkama, da ne kažem ripnama (?).
dakle prevedeno na cestovnu to je još uvek mršavih 26-27 prosek, a nema ni veze.
sutra je otprilike poslednji lep dan (dvadeseti Poslednji Lep Dan) ove godine i nakon toga sledi potop i poplava i lavina i smak sveta.
pa ću onda više trčati, a šta ćeš.
razmišljam o Stareku ali on o meni možda baš i ne, bumo vidli.
Nema komentara:
Objavi komentar