kao što ne zaboravljaš neke važne datume, dan mladosti, dan republike, novu godinu, datum odlaska u vojsku, tako ti se nekad nešto usvrdla u glavu i ostane tu zauvek.
tojest možda do Zauvek, ili do najbližeg alchajmera.
znate ono, putuju sećanja u glavi kao u nekom vagonu, i tako neobavezno ćaskajući neku određenu uspomenu pitaju dokle putuje, koja joj je zadnja stanica, a ona kaže "do prvog alchajmera".
nešto poput "do trga žrtava domovinskog rata" ili slično.
i tu izađe i izgubi joj se svaki trag.
e upravo tako umalo da izađem sa trčanja na nekoj usputnoj stanici i da mi se (treningu) izgubi svaki trag, no srećom se nije desilo.
krkljanje i iskašljavanje se bitno smanjilo, slabost se nije nešto dramatično manifestovala, nije mi ni po temenu bilo hladno kada sam izašao mokre glave u dvorište, i rekoh zašto ne iskoristiti ovaj lep prolećni dan za neki activiti.
ne aktiviti nego activiti, da budem jasan.
jer aktiviti je nešto ozbiljno, a activiti može biti i neki trčkarajući izletić, activitić.
no rođaci moji ispostavilo se da je i tih simboličnih brdskih 18 zapeta 18 kilometara (gps reče 18.18km) previše za ove krhke i izmučene nogice.
dobro, ostao sam živ, zahvaljujući činjenici da je ovaj grad u rupi i da je uvek (uglavnom) lako skotrljati se nazad po onoj staroj narodnoj mudrosti "nizbrdo se i govno kotrlja".
jedini je problem ona zaprška kad nakon tog poslednjeg strčavanja imaš još par kilometara kroz sâm grad pa pretrčavaj preskači saskači naskači na ivičnjake trotoare lomi noge po raskopanim parkinzima i travnjacima koji su ravni poput minskih polja, i tomu slično.
dok sam stajao pod tušem, u ogledalu sam video svoju facu belu kao papir, nije baš da mi je krvožilni sustav bio ushićen tim izletićem, očigledno.
što nas ne ubije danas, sutra će, nikako da upamtim tu veliku istinu još većeg mislioca tojest mene, moram je istetovirati negde na podlaktici da je čitam svakog dana kao onaj tip iz filma Memento koji sve mora da zapiše inače sutra ne zna ni kako se zove a kamoli gde je pošao.
zbog bolesti sam izgleda odustao od Stareka pa sam našao još bolju trku, onaj papuk trail gde sam briljirao pre 3-4 godine, no ispalo je da je trka u subotu u 09 ujutru a mi u petak uveče imamo proslavu mature pa je to bukvalno nemoguće uklopiti jer bi trebalo krenuti direktno iz kafane i stići pravo na start, možda jesam lud ali glup vala nisam.
Nema komentara:
Objavi komentar