utorak, 30. studenoga 2021.

da i ovaj mesec šutnemo u dupe i poželimo mu sretan put

pih, ne znam šta da vam kažem.
kao da sam počeo malo da se utrčavam.
u smislu uhodavam.
nakon pet dana posta (fasting) od trčanja, u poslednjih pet dana novembra imam 18+15+0+14+19.
onih 14 je bilo 13.7 a ovih 19 danas je bilo 19.3 pa mu to dođe to.
aplikacije su izračunale da sam imao 306m uspona i prosek 5'40''/km što mi čak i ne zvuči loše jer sam jedan od kilometara nizbrdo išao kroz makadamske baruštine, a i ove temperature tik iznad nule udružene sa vetrom mi nikad nisu bile frendice.

uz sav taj pakleni finiš sam u novembru ipak ostao na sirotinjskih
189km
što znači da mi je ovo jedan od mršavijih meseci, manje sam trčao
u julu 147km,
februaru 163km,
maju 173km,
i aprilu 188km, samo za jedan hahaaaaaa.

više sam pak imao
u avgustu 191km,
junu 203km,
martu 222km,
oktobru 233km, (!)
septembru 244km, (!!)
i januaru 253km, šteta trebalo je biti 255 zbog savršenosti niza.

štaviše u novembru nisam imao ništa obilno ni na bicikli ni na pešačenjima, očigledno sam nekako više odmarao a čak ne osećam ni neku krivicu što mi je toliko prijalo.
da je ovo film sada bih kickstart uletio u decembar ali kod mene se nikad ništa ne zna tako da i sâm jedva čekam da vidim šta će biti od sutra, a kad ni režiser nema pojma šta će se dogoditi u sledećem kadru, nema smisla išta obećavati publici.


(ovo sam zaboravio da stavim juče na Dan Republike)

u nedelju se održava onaj hendikep polumaraton gde za svako godište obračunaju koliko minuta treba krenuti pre "nultog starta" i iako sam tu trku trčao nekoliko puta, uvek sam se osećao kao budala jer sam na kružnoj stazi (4x napred-nazad) stalno sretao grupe trkača koji su to zaista i doživljavali kao trku, dok sam ja svo vreme trčao sâm.
bljak.

bar da je usred leta pa da mogu da uživam u zadnjem krugu bežeći od iscrpljenih mučenika koji su se zaleteli, nego uz Dunav po severcu, neka hvala.
tvoj je Dunav tvoj je brod, 
tvoji su vetrovi, kiše i oluje, 
a tebi ostavljam i medalju u kategoriji, 
pohabani asfalt, i priključak struje, 
sve ide tebi meni ne treba baš ništa.

ponedjeljak, 29. studenoga 2021.

dan ex republike

nismo jedina zemlja na svetu čiji građani na pitanje
- imaš li neku ex?
mogu da odgovore sa - da, državu.
ni manje nego više. a neki ih imamo i previše.
sfr jugoslavija, pa socijalistička republika jugoslavija,
pa srbija i crna gora, pa srbija.
mili brate!
imam više bivših nego drug tito i kralj henri osmi zajedno.
ili tu negde.

tako su se jednom murić i janković prepirali može li neko biti ex maratonac, pa sam ja čak i blog preimenovao u "bivši maratonac" jer sam baš te godine dosta vozio biciklu i valjda nisam istrčao niti jedan maraton, eventualno jedan ili dva.
no svakako dovoljno da se smatram bivšim.
dok trčiš maratone ti si maratonac, kad prodaš radionicu i odeš na japetić gajit pčele ti si bivši kovač a sadašnji pčelar, neće niko reći idem kod kovača po med.
kovač kuje pčele po mjesecu, kovač kuje a majka ga kune.

e danas sam opet trčo.
gledao u mapsima neke prečice pa oćul ići nećul ići jer celu noć kucala je na mom prozoru stopedeseta jesen prstima od kiše a uzoru dok si me ljubila ptico šarena.
tako je pevao dal alen dal tifa nemam pojma sad ovako kad se prisećam znam da glas ide kao kad se napinje da kenja a obojica su baštinili taj napeti glasovni pristup, neko peva iz grla neko iz stomaka a samo posebni iz debelog crijeva.

i na kraju se sve poluneslavno završilo čudnom anegdotom, evo poslušajte daje se na znanje daje se na znanje es kant vir gegeben.
krenem tim puteljkom jelte, i nakon prve krivine tj sto metara vidim čoveka kako sa nekom kofom silazi kroz šumu. 
proderem se DOBAR DAN i on zastane.
pitam može li se dole do kuća pa do onih drugih kuća što se vide na brdašcetu prekoputa, kaže ne može.
ja rekoh pa ima na mapsima, on kaže ma sve je to uraslo, može onuda ili onuda (odakle sam već došao).
i sad dolazimo u glupu situaciju:

ja mislim da sam dobro proanalizirao i da bi tu od njive do livade moglo da se pređe, kao što sam i u prvom poluvremenu progacao kroz mokru travu i ponegde blato... 


... a on zapeo ne može pa ne može.
da ga nisam sreo, strčao bih dole sa mapsima u ruci i to sam upalio satelajt vju, i siguran sam da bih se već nekud provukao.
ali čovek ide nizbrdo svojoj kući, polumutne mu oči kao štenad kad treba da progleda, jedno oko baca malo u stranu, kapa masna nakrivljena, ali deluje onako baš pošten dobar domaćin.
neprijatno mi je bilo jako sad da kažem oke, ti kažeš da ne može ali ja idem da proverim.

umesto toga rekoh fala ljepa i okrenuh nazad.
pokušaću sa one druge strane jednom, pa ako baš ne može da se prođe i ako je trnje do ušiju, no frks, prihvatiću da mapsi lažu.
a ako prođem, neće biti prvi put da sam našao put tamo gde su mi rekli da ga sigurno nema.

14km, +6°C, uzbrdo sam skidao vetrovku i trčao u fleece duksu.
čarape se suše na radijatoru, sutra će imati onaj jasno ugipsani oblik leve i desne.

nedjelja, 28. studenoga 2021.

sedamnaesti Poslednji Lep Dan ove godine

pronašao sam na jednoj od meteo stranica ovaj grafikon ruže vetrova gde tačno piše koliko sati godišnje kojim smerom vetar puše na određenoj lokaciji. dakle kod nas najviše južni a najmanje severoistočni što mi je pomalo čudno jer nekako leti i kada je stabilno vreme uglavnom duvaju neke istočne varijante, ali možda je to samo oko podne a ne celog dana pa otud ne previše sati na godišnjem nivou.


nedelja je bio još jedan dan u nizu savršen za fotografije crnih oblaka na plavom nebu, pomalo neurotično ali na neki način zanimljivo. nakon dva dana trčanja "nisam bio pametan" šta mi je najbolje - ubiti se od trčanja nema logike jer sam u petak imao skroz dobro + u subotu skroz umorno trčanje, pa je izbor bio između bike&hike ili bike&jog ili samo bike, što se pokazalo kao ispravan izbor. biće dana za trčanje, eto koliko od sutra. 

jeste da sam (naravno) imao logičnu ideju, pošto sve gledam kroz prizmu matematike i to one najprostije, da zaređam 4 dana trčanja od petka do ponedeljka, da odmorim u utorak jer je poslednji dan novembra, i tako spreman i odmoran utrčim u decembar. no nije nikakvo Svetsko tako da nema veze, nek ide kako ide. 

elem sutra tj na Dan Republike bih opet trebao da odem da nahranim one dve mačke koje je neko izbacio u jarugu pokraj puta, danas nismo stigli da odemo i na tu stranu a za večeras je najavljena teška kiša, nadam se da će umeti da nađu neko koliko-toliko suvo prenoćište. imam ideju da pronađem neke dve prečice do njih pa ako me sreća posluži možda ispadne i zanimljiva ekspedicija, a ako ne, vraćaću se par puta napred nazad, dodati još nekoliko kilometara i vratiti se kući posran mokar i umoran. bumo vidli.

subota, 27. studenoga 2021.

seronja

moram priznati da se na kraju dana osećam poprilično poraženo.
ne znam tačno kada je sve krenulo nizbrdo ali izgleda da je poodavno, i progresivno.
prvo sam bio razočaran što je prognoza totalno pogrešna, kao da se događa prvi put.
onda sam čekao da se vreme promeni jer je valjda nekom dužno da poštuje prognozu.
pa se na kraju nije ništa naročito promenilo.
pa sam onda smislio da ću ipak na trčanje na onu stranu gde bi trebalo da se magla razišla.

onda mi je neka nepoznata sila bila kriva što sam se na +7 obukao za +7 a ne za barem +12 iako sam morao znati da će iznad magle na suncu biti duplo toplije, naročito ako ideš uzbrdo.
onda sam teško razočaran prebacio trening iz fijoke trčanje u ladicu jog&hike sa idejom da na mestima gde je baš vruće i strmo i sparno lagano uspešačim jer sam već bio znojav, a da lakše delove trčkaram.
noge umorne od juče, svaki početak je težak pa i onaj novi (početak).


kad sam stigao negde gde bi trebalo da mi bude najlepše morao sam da polukružno odem po rubu magle/sunca da bi mi bilo prijatno i čak sam birao staze kroz šumu i po severnim padinama, e tek tu je počelo da mi bude oke.
ali noge i dalje umorne od juče.
čak i one žile iza kolena koje zabole ljude koji nikada nisu potrčali.
zanimljivo.
i tako mic po mic nekako nakamčio 15km, nešto po asfaltu nešto po makadamima nešto po lišću i zemlji izbegavajući baruštine i blato.

malopre skontam da su neki ljudi ladnjaka otišli na trening "kao da se ništa nije dogodilo", ni celonoćna kiša, ni jutarnja magla, BAŠ KAO ŠTO SAM I JA NEKADA DAVNO RADIO, prosto su seli na biciklu, otišli ka planinama, odvozali trening od 5-6 sati i vratili se kući pred mrak.
i bili ceo dan na suncu.
i verovatno nisu gunđali da je negde mokar asfalt a negde bare i blato a negde pretoplo na uzbrdici a negde vetar i prohladno na spustu.

a da stvar bude zanimljiva, tako je i meni.
jednom kad krenem, ništa mi ne fali.
ali dok ne krenem, sve mi fali i sve mi se čini nemoguće i samo bih da svaki dan bude +30 i sunčan i da traje od 6 ujutru do 21 uveče.
i zbog toga mi mnogi dani propadnu, dok ih drugi lepo iskoriste, i to ne neki profići nego full rekreativci od kojih sam i dan danas još uvek duplo jači i lepši.
eto, zato sam nezadovoljan.
dok ja čekam leto da mi se dogodi nešto "lepo", drugi ništa ne čekaju i skupljaju te draguljčiće svakog vikenda.
bravo za njih, pamet u glavu za mene.

planine i doline

prevrtljivo vreme
danas će se održati lokalna trka rekreativnog karaktera "Povlen trail".
prošle godine smo istog datuma otišli na planinu jer je u gradu bila magla a gore sunce.
ovog novembra će za promenu gore biti više oblaka i puno niža temperatura.
da ne pominjem blato jer je noćas dugo pljuštalo.
pravila ne postoje,
danas će puno lepše biti kotrljati bike po asfaltu i brdašcima prema severu.
a ako se ne raziđe magla onda prema jugoistoku jer odatle duva vetar pa će odmah iznad grada biti puno lepše.


a možda stignem da malo i potrčim.
ne moram mnogo, jer sam juče pretrčao čitavih 18km, jeeeejjjjj!
na-po-kon!
dugo je bilo hoćem nećem hoćem nećem nećem nećem i na kraju fingers crossed krenuh.
ne pamtim kada su mi noge bile toliko trome sa osećajem nadutosti.
i delovalo mi je da trčim jako sporoooooo.
nisam nosio sat i hrm traku nego samo telefon, jer sam se plašio preloših parametara pa rekoh bolje da ništa ne znam, da trčim "u mraku" informacija.
i kadenca mi je delovala prespora.
kao da nosim džak nečega na leđima.

začudo nakon približno 5km na vrhu prvog uspona odmah nad gradom sam imao prosek 6'11'' što mi se učinila naučna fantastika, osećaj je bio da sam bliže 7'/km.
nakon toga par gore-dole zezancija, malo makadama, malo jače dole-gore, i završni spust u grad do Lidla gde sam ostavio biciklu.
sveukupno mi je izašlo 5'48''/km i kući sam dopedalirao kroz grad sa smeškom u krajevima usana, delimično u neverici koliko sam brz haha.
imam još 4 dana novembra da podsetim noge što to beše trčanje, i da ih pripremim za decembarski blues gnjus.

petak, 26. studenoga 2021.

crni petak

Sumanutom i bizarnom slučajnošću, zatrpan mejlovima povodom famoznog crnog petka krenuo sam da pišem blog o petku u kojem sam napokon odlučio da se bacim na trčanje.
Naručio bih neke new balance patike za samo 40€ ali nigde u gradu nemam nijedan model da probam, ovo je bolje rečeno Selo od sto hiljada ljudi i desetak sportskih dućana sa očajnom ponudom.
Već su napravili i meme na tu temu jer je očigledno počelo da dosađuje ljudima.
Nude mi TAJNI KOD sa dodatnim popustom na neki stari ajfon kretenske boje i osam puta većom memorijom nego što je ikome potrebna, da bih stvarčicu koja eventualno vredi hiljadu evra kupio za SAMO hiljadu i po, baš su zabavni u svom optimizmu.
Evo kako je neko to malopre objasnio u fb komentaru
"to je petak nakon tenksgivingdeja (četvrti petak u studenom)... pa tam onda imaju fakat popuste gdi za siću moreš 'nekaj pametnog' kupiti... zato su uvijek gužve, ljudi se tuku i tako to... jednom riječju, postanu balkanci na taj dan "


Zato sam jutros kupio usnu harmoniku u Lidlu da mogu da je uvek sa sobom nosim na izlete i da sviruckam u tunelima plašeći šišmiše.
Jedino što Blek Sabat baš i nisu baštinili tradiciju usne harmonike ali ajde, još uvek nema gitara u Lidlu pa ću skidati Paranoid na usnoj.
I tako preko patika i mobitela stigosmo do Lidla jer je tamo svaki petak Black pošto uvek imaju neke popuste, a meni je na jutjubu sa strane među koncertima iskočio snimak Tošeta Proeskog u čijem naslovu mi je pažnju privukao datum - 05.10.2017. - i odmah mi se upalila lampica, zezaš da je svirao samo desetak dana pre nego što je poginuo?

A otkud tako dobro znam te datume?
Pa lepo, 2007. sam pejsovao ZG maraton na 2:59:30, bio je to taštin rođendan 14.10.
Otputovali smo u subotu, trka je bila u nedelju, u ponedeljak smo 4 sata planinarili negde oko Samobora i u utorak odmah krenuli kući i nakon par sati kod Gradiške naišli na čunjeve i policiju i zatvorenu zaustavnu traku autoputa, da bi uveče saznali da je upravo to bilo mesto nesreće gde je nesrećni pevač poginuo u toku noći.
Odjednom crni petak dobija neočekivano značenje i sva ta sreća i energija na njegovom poslednjem koncertu će zauvek ostati ogrnuta sivom zavesom.

Nećete verovati ali Toše je na ovom koncertu odmah nakon dueta sa Šolom pevao "nothing else matters" i zatražio od publike da svi upale telefone, pa opčinjen prizorom "zvezdanog neba" kao malo dete od fotografa je zatražio da ga fotografiše okrenutog leđima publici sa svim tim kako je rekao "zvezdama" (ekranima) u pozadini.

Za danas je inače najavljen lep i sunčan dan i svakakve planove sa biciklom sam imao samo da bih još jednom izbegao trčanje ali mućak, neće me pa neće. Nije zvezdano ali je sumorno i tmurno, baš za trčanje. Nažalost. Fuj. Moram trčat. Eto sad sam opet prevukao mišem po excelu i otprilike sam od tog Zg maratona do danas pretrčao 50,000 km, uvek je tužno kada pomisliš koliko dugo neko NIJE živ i šta je za isto vreme mogao da postigne, Toše bi me sigurno višestruko nadmašio jer nekako imam utisak da za tih 14 godina nisam uradio ama baš ništa vredno pomena, eventualno da prebrojim spašene napuštene životinje ali ovo ostalo je stvarno čista patetika.

četvrtak, 25. studenoga 2021.

mudri citati svecke filozofije

"Čak i ako nisi ukrao nego samo pozajmio,
to je svejedno krađa ako za tu pozajmicu nikog nisi pitao" 
Đing Čing Če (1399.)
Tog su jutra Pišonja i Žuga pozajmili respirator iz Doma invalida.
To je ionako bio pokvareni respirator koji je domar prepravio u velike barokne orgulje da bi invalidi mogli slušati misu bez odlaska u katedralu.
Tako ja prepravim plan treninga koji pozajmim sa interneta jel tako.

Evo sad ozbiljno, od 25-30 novembra imam dovoljno vremena da se pripremim za Pripreme, dakle od danas krećem sa pomalo trčanja da bih noge podsetio šta to beše ljubav i bar na tren biti oznojen.
Onak po kilometar dva tri do pet, i onda od prvog decembra BUUUUMMMMM ide čelindž.
Teoretski sam mogao to da krenem i prekjuče umesto što sam se nećkao, čak bi i novembarski čelindž dobio za saspensu pa bih se probijao u prvih milion, mikotrpno i izvan zone komfora.
Ali zašto ne ostaviti za sutra sve što je moglo i juče, kako kaže stara narodna mudrost.
Oklevanje i izvrdavanje da se uvede kao olimpijska disciplina.

Jučerašnja vožnja je prošla sa anegdotom da mi je negde pred kraj palo na pamet da proverim kako brzo mogu da se spustim niz jedan kratak ali zeznut nagib tu na 10km od grada.
Detalji izazova: bio sam u trenerci dole i jakni gore, na starom Polar mtb-u, ne zna se da li je lošiji ram ili delovi ili gume, da ne pominjem aerodinamiku u jakni i sa malim rancem na leđima, plus sam imao kačket i morao da držim zakrenutu glavu u stranu kao konj, da mi ga vetar ne zbaci, plus sam imao glatke patike koje nisam mogao ukopčati u pedale nego se pomalo klizaju, plus sam nosio obične naočari pa su mi odmah zasuzile oči i pola spusta nisam ništa video, i na kraju poslednji PLUS mi je na ulasku u desnu-pa-levu krivinu pred kraj spusta naišao auto pa sam iz bolje spoljnje trake morao da se vratim u desnu i tako pokvario putanju, čekaj ima još jedan PLUS sam zbog toga morao dvaput da prikočim (po malo) jer su tu najveće rupe i zato se nikada ne ide tuda, a PLUS na tom bajku nemam amortizer pa ne mogu kao na Scott-u prosto da se sjurim i da me baš briga za rupe. Plus ovaj mtb ima točkove 26'' što je igračka u odnosu na one 29'' na Scott-u.

I šta se desilo, sa 1'15'' imam šesto vreme sveukupno na segmentu, trenutno vodeći ima 1'08'' a mojih 1'03'' nisu na tabeli jer mi je taj profil obrisan no verovatno negde imam sačuvan fajl pa mogu da da upload-am kad god poželim. Ionako sam pucao na 1'00'' ili 0'59'' no sezona se već završila i na delu spusta je sada vlažno čak i kada su suvi dani.


Juče sam umesto u dvorištu morao da prepletem jedan točak u kući jer je bilo previše hladno, a danas bi trebalo da se pojavi malo sunca koje mi je potrebno da bih ga nacentrirao. Osim što sve žice treba da su jednako zategnute, najlakše je podesiti točak da ne šeta levo-desno no samo retki se sete da provere da li felna ne šeta gore-dole što je dosta teže za urihtati i zbog čega uglavnom pucaju žice, no ja sam stari majstor sa znanjem u malom prstu pa će mi to drugo poluvreme posla biti pravo zadovoljstvo.

srijeda, 24. studenoga 2021.

naučnici i ženski plasman

"The Short Symphony, or Symphony No. 2, is a symphony written by the American composer Aaron Copland from 1931 to 1933. The name derives from its short length of only 15 minutes."

Tako kaže vikipedija i na jutjubu je do sada za nepunih 7 godina stigla (simfonijica) do 5747 pregleda što je negde oko 70 mesečno, dakle svakog dana na to kliknu po 2.3 osobe odnosno po jedan čovek žena i dete (1.0 + 0.9 + 0.4).

A Zvonko Bogdan kaže 
"Sve je manje dobrih tamburaša
Fijakera, snaša i salaša
Sve je manje konja, konja koji jure
A, u stvari, nikuda ne žure"

ja bih samo ovo na kraju promenio u "sve je više konja koji jure a u stvari nikuda ne žure" jer to savršeno opisuje stanje u saobraćaju poslednjih 20 ili više godina.

to je bio svojevrstan meddley vesti i novosti iz mog inboksa i sa Boem radija koji sam uhvatio preko one Radio Garden aplikacije pa povremeno pustim neke kafanske pesme u cilju istraživanja gde je balkanski mentalitet tačno skrenuo sa prave putanje i odlutao u jarugu. sve neke žalopojke, sve neki cvrčak i mrav fazon, ceo život radili šta su hteli odnosno nisu radili ništa i sad kukaju nad svojom sudbinom kletom, upropastili mu žene i kafana kao da se on ništa nije pitao, samo jadan išao gde ga je nevidljiva ruka vodila.

evo vidim sa se svi ljute (nastavljam sa fejsbuk vestima) na Nobela jer je pronašao dinamit a eto niko se ne ljuti na onog što je pronašao alkohol koji je sigurno pobio ljudi isto koliko i dinamit plus dobrovoljno haha, ali ne, to nikom ne smeta, samo viču ne verujemo nauci, nauka je stvorila i nuklearnu bombu, svi naučnici su plaćenici zlih sila.

obzirom da sam se juče samo provozao par sati nemam šta da prijavim od TRENINGA jer sam odustao od strava čelindža iz prostog razloga što JA UOPŠTE NEMAM TE KILOMETRE koje imam u excelu, morao bih to sve da "podižem" na stravu ili da krenem od nule, a milijarde ljudi su pretrčale već po hiljadu kilometara i hendikep je preveliki.

Strava ti pokaže 20 ljudi po stranici pa da bi došao do 1000 moraš da klikneš pedeset puta na onu desnu strelicu, i kad sam video da po kilometrima nikad neću stići do 300 onda sam profiltrirao da vidim koji bih bio MEĐU ŽENAMA, i kao što vidite da bih ušao u prvih hiljadu žena morao bih da imam 250km a ja sam imao samo šta rekoh 123 dakle too much za samo sedam dana, i tako odoh opet na bajk... 


nadam se da ću u decembru da se setim na vreme ovoga pa da napokon krenem da trčim, tako smo i onih godina biciklizma novembar uglavnom ostavljali za odmor jer prestanu sve trke, onda u decembru pripreme za Pripreme jer ne možeš da odeš na pripreme mrtav nepokretan nego već u nekom hvatanju zaleta, i dalje već sve po redu.

utorak, 23. studenoga 2021.

MOTIVACIJA!

setio sam se kako ću da pretrčim puno kilometara!
ne može ono "ej odoh ja na trčanje" jer mi se uopšte nešto naročito ne trči, nego ima trik koji je uvek palio, a to su Strava izazovi da ne kažem čelinzi.
problem je što sam obrisao stravu sa telefona pa bih morao opet da napravim nalog, no barem je to pet minuta posla.
onda treba odabrati ime i eventualno prezime, nešto tipa Žuti Kamen ili Teretni Vlak, mogućnosti su nepregledne ali mi recimo Parni Valjak deluje malo pretenciozno.
a mogo bi bit i neki selebriti, tipa Đoni Dep ili Vitez Oluje.


što reče Balašević "to ne bira pamet, nego srce"

i onda pogledam koji sam na listi sa pretrčanih... 
(uključuje Excel jer nema pojma)...
...
... 
123km u novembru 
(samo 123??? iz daljine odjekuje plač majke božije!) 
i onda budem nešto tipa u zadnjih 10% ili već gde, pa izračunam prvih 5000 koliko će imati do kraja meseca (projekcija) pa krenem u lov, pa mi porastu apetiti, pa pogledam koliko treba za prvih 3000 ili već koliko, i tako preko noći uđem u formu, pretrčim milion kilometara i postanem mlad zgodan brz i lep.

ovaj blog bi trebao da bude prepravljen, tj da do kraja dana doživi drugo poluvreme ako pokrenem nešto po tom pitanju, no ključna reč je AKO, tako da... bumo vidli.

ponedjeljak, 22. studenoga 2021.

malo o kamenju i još manje o gumama

Elem imam samo da prijavim par sati izletizma i anti-senilizma što u prevodu znači da sam išao mtb-ajkom u osvežavanje krhke memorije i obnavljanje gradiva koji puteljak beše previše strm a koji previše blatnjav. Od tri mtb-a, jedan mi stoji u autu, drugom ispušta prednja a trećem zadnja guma, ali ne previše nego taman da na svakih nekoliko dana opet malo doduvam, tako se uvek setim da proverim što je ustvari bolje nego da na to uošte ne mislim.


Čim smo pošli u prvoj šumi smo ugledali tri sunčanice no to je premalo za večeru i onda sam opsesivno buljio po šumama ne bih li spazio još barem tri i naravno ništa, sve do pred kraj vožnje kada sam ugledao livadu bukvalno preplavljenu pečurkama! One najveće su bile pomalo natrule jer su tu stajale još od pre kiše, ali je ispod ili pored svake te veće stajalo po nekoliko samo malo manjih tako da si mogao da biraš kao u supermarketu. Zanimljivo je da ljudi tuda prolaze svakodnevno a da niko nije hteo da nabere, obzirom da se radi o vrsti koja je ukusnija od bukovača, lisičarki, šampinjona, odnosno skoro svega što može da se nađe u prodaji.


Gde sam bio pre pola sata? Ovde. Gde sam sada? Opet ovde. Šta sam radio pola sata? Sišao da malom mačoru dam lek na špric, vratio se na sprat, ugledao na ekranu reklamu za crni petak, pogledao neke patike, proguglao cenu, našao jeftinije, proverio na drugom mestu, jeste niža cena ali imaju samo brojeve 41 i 47, ispod te reklame ugledao drugu reklamu za crni petak, pogledao izbor fotoaparata jer ide nova godina, uz jedan idu sd kartica i torba ali ne ide neki egzotični punjač koji se kupuje odvojeno, drugi je na akciji ali skuplji nego u lokalnim kompjuterskim dućanima, i mic po mic ode pola sata prijatelji moji. 

Eh da i FB frend okačio rezultate sa Kalnika 2016 pa sam gledao ko je stigao ispred a ko iza mene i pokušavao da se setim kako je stajao odnos snaga par godina ranije i par godina kasnije. A sve to dok napolju pada kiša. A na poslu nema posla. Možda neću morati ni da idem, videćemo kasnije spisak. Obično kad ne odem na posao od mene se očekuje da pretrčim trocifreno kilometara ili da odem bajkom u neke visoke Tatre ali po ovoj kiši i nisam nešto bogzna raspoložen za takve poduhvate.

Kad smo uzeli ovu kućicu do naše, nekako sam zamišljao da ću barem od jedne prostorije napraviti radionicu i tako moći silne sitne poslove (uglavnom oko bicikli) tamo da radim a da se ne smrzavam napolju ispred garaže, ali mućak. Prvo je jedna sobica pretvorena u skladište, pa zatim i neka čajna kuhinjica koja je imala zgodne police za mini radionidu, a najveća soba je polu skladište pola nužni smeštaj kad dođu male sestričine i tako nastavi ti Salence da se smrzavaš svake zime po celu zimu jer su sve sobe a ima ih četvorocifren broj upotrebljene u neku lepšu svrhu. Jedino onaj treći podrum da pokušam da prepravim eto. Kad malo razmislim, tamo je možda i najtoplije.

Nakon kraćeg naučnog istraživanja vraćam se po treći put na blog, naime izračunao sam preciznim metodama da je dovoljno 1mm nokta da bi se otvorile bajadere tj prosekao onaj tanak najlon, dakle sve preko 1mm je pederastija, pa vi izvolite izmerite. Eventualno ako sviraš klasičnu gitaru, onda može do punog centimetra ali koji muškarac svira klasičnu gitaru, to je takođe za svilene pederčiće, pravi muškarac svira stratokastera, ima dugu plavu kosu u loknama, tesne helanke i bundicu od krzna, i štikle od 10cm.

nedjelja, 21. studenoga 2021.

streljaštvo i streličarstvo (nedelja popodne nogometni dan)

tek pre par godina sam prvi put čuo za taj izraz "streličarstvo", ranije sam mislio da je sve streljaštvo, i puška i pištolj i luk&strela.
ne znam doduše u šta spada "luk i voda".
elem internet kaže ovako:
22. novembar 03:34 Sunce ulazi u Strelca
dakle od sutra smo opet vatreni

vladavinu škorpije sam završio danom poluodmora, tako što sam prvo planirao neki bajk, pa bajk & hajk, pa ipak krenuo biciklom u patikama za trčanje "za svaki slučaj", i na kraju prelomio da mi je najlepše da sedim na suncu i usredsredim se na proizvodnju d vitamina. evo nam i potrvde u prognozi, da će uslediti dosta oblaka narednih dana.

naime nedelja se tako natrefila da je upao crkveni praznik i naizgled je ceo svet negde krenuo kolima, čak i po skroz neprometnim seoskim makadamima, bukvalno je svuda bilo kao u košnici. svratim do lokalnog supermarketa ispred kojeg pivopije imaju koordinacioni punkt, i primetim da osim jednog dežurnog nema nikod od onih sa članskim kartama. kaže otišli na utakmicu.

sa zakašnjenjem od 15 minuta stignem na prenos uživo, da ne kažem na event, u brdu je iskopana rupa i sa jedne strane stadiona sede rezervni igrači, sa druge strane je još dublje ukopan parking, sa treće strane na blagoj uzvisini (iza zapadnog gola) stoje dve klupe i na njima 15-ak posmatrača, a sa četvrte strane je brdo koje je toliko strmo da kada odatle gledaš tekmu ne vidiš linijskog suca ni najbližih par metara terena.


naravno odaberem tu poslednju stranu, izguram biciklu kozijom stazicom do vrha i tako sa galerije nastavim da posmatram zbivanja. koliko sam shvatio pobedili su gosti sa 1:2, a ja sam se uključio kod stanja 0:1 i tako video izjednačenje i dobitni gol gostiju tj plavih. utakmica se taman završila na vreme da se sa brda skotrljam desetak kilometara do grada s tim da sam zbog pomenute gužve izbegao magistralu nego izvijugao nekim žnj prečicama. 

tako se završio još jedan tjedan sa pretrčanih 48km, a kad u excelu prevučem mišem od vrha pojavi mi se obračun da sam u zadnjih 46 tjedana pretrčao u proseku po 47km, vidiš ti te brojke 46-47-48 kak su simpa. 
(na bicikli imam 230km tjedno a na pešačenju 20km)

ako bih hteo da nabijem prosek na 7km dnevno fali mi dakle do 49 koliko? 46 tjedana po dva kilometra, fali mi dakle 92km i naravno da u zadnjim tjednima držim po 49.
odnosno da u narednih 6 tjedana pretrčim po 49 + 92/6 = 15.3 dakle po 64km i malko.
ETO IZAZOVA!

subota, 20. studenoga 2021.

sub 2 hr marathon

koliko god tehnologija patika napredovala ipak će kad-tad morati da se priznaju neka ograničenja kao što su i Pistoriusu rekli da malo preteruje sa onim federima na kojima je (nakon što uhvati zalet) mogao u nedogled "trčati" 30 km/h.
na kraju ćemo imati pet rekorda, maraton na bosim nogama, maraton na đonovima od gume/plastike debljine do 5mm, do 10mm, sa karbonsko titanijumskim umecima do 1mm, do 3mm...
srećom sam onomad neke davne 2000 ili 1999 na državnom na hronometru odvozao 42.4km za 59 minuta i nikada niko neće pretrčati maraton ni upola tom brzinom, eto zauvek ću ostati duplo brži od najbržeg maratonca, a nisam ni imao time trialling bike nego običnu biciklu za cestu sa nešto minimalno aero točkovima.

no od stare slave se ne živi a garmin mi je nakon 55 obračunao ve o dva na 54 jer sam valjda trčao puno gore dole pa je to ispalo sporije uz veći puls, no svejedno sam se jutros vratio na 56 iako sam imao jednako brda.
očigledno je nakon par dana trčanja došlo do smirivanja pulseva jer kad nisi 200% svež ipak trčiš ekonomičnije a tako se i organizam ponaša, najbolje se trči kad si mrtav umoran i puls ti uopšte ne može preći 130 pa kakvom god brzinom išao app ti uvek izračuna neki dobar ve o dva maks.

ovaj put sam nakupio dobrih 15km, tojest sa vrha brda se Lola sjurila biciklom da ne bi pola sata kočila nizbrdo, dok sam ja strčao do Lidla i još po parkingu napravio krug jer sam imao 14.7km pa taman da zaokružim (i doslovno!) do 15km dok ona popakuje stvari u korpu.
iako je bilo samo +9 na početku ipak sam u tankom duksu i šorcu otišao biciklom tih 1.5km do periferije da ne trčim baš kroz grad, a tako sam i smanjio krug sa 18 na 15km.


odmah nakon toga sam otišao u A1 da produžim ugovor i uz pretplatu dobio i alcatel tablet i mifi ruter i na njemu 20GB svakog meseca (toliko ne potrošim ni kući na wifi-ju) i dodatnih 1TB (koliko je to gigabajta, majko mila, šta da radim s tim?) u naredna 24 meseca koji se troše kada potrošimo onih prvih 20GB, što je rekoh nezamislivo.
jedino što mi pada na pamet je taj mifi ruter odneti na posao i tamo ne trošiti GB sa mobača, a plus mogu i ako nekom zatreba od klijenata dati lozinku pa da to bude tako jedna poslovno-samarićanska pristupna tačka.

popodne sam opet otišao bajkom na jedan kružić po obližnjim brdima jer sam izračunao da svakako nijednog meseca nisam pretrčao više od 250km pa bi 15km dnevno bilo 450 mesečno (projekcija) što mi je očigledno previše i tako sam odlučio da se zadovoljim sa jednim trčanjem na dan, do daljnjeg.

petak, 19. studenoga 2021.

nije svaki dan (veliki) petak

sećam se gluposti kad smo bili deca pa neko nekog pljune (?) a ostali mu viču "cigani se pljuuu-juuu, na veliii-kiii peeee-taaaak, i nikad mi nije postalo jasno šta to znači, osim što se ne sećam ni zašto bi neko nekog pljunuo. srećom je došla ova korona pa sad niko nikog ne sme da pljune a da ne rizikuje prijavu za pokušaj ubistva, više ne moraš ni pištolj da nosiš, propašće industrija vatrenog oružja.

ovaj petak je bio malo netipičan petak jer sam opet nešto fantazirao da bih išao na dva trčanja, to je valjda logično da kad trčiš jednom u sedam dana da zatim poželiš da jednog dana trčiš sedam puta, nemam pojma.

no ujutru sam kao što rekoh netipično otrčkarao do groblja, tamo me sačekala Lola sa motikom i metlom jer naša groblja u gradu za koja plaćamo godišnje održavanje više liče na njive nego na neko civilizirano mesto boravka, pa sam naokolo i između onih ozidanih grobnih mesta plevio korov da bi koliko toliko doveo u red za slučaj da neko navrati obzirom da mi je na današnji dan pre 7 godina umrla majka.

u međuvremenu je otoplilo pa sam nakon par desetina minuta kopanja ostao samo u podmajici onoj rupičastoj, i umesto još jedne majice i tankog duksa samo navukao taj duks i dodao polukružnih kilometara koliko mi je dovoljno da zaokružim na 10km.

popodne je u planu bilo još jedno trčanje ali bez dva preokreta. prvo je otoplilo na +12 dok sam bio na poslu pa sam zaključio da je to pretoplo za trčanje u dugačkom, a morbidno je u kratkom trčati pred kraj novembra po gradu, rekoh otići ću negde malo dalje biciklom kad je već toliko toplo, pa neka bude malo duža bicikla a malo kraće trčanje, malo sam preterao sa upotrebom reči "malo" u ovoj rečenici.

i tako u krug u krug i napravio sam sasvim solidan krug biciklom jer je počelo da se naoblačuje a pojačao se i vetar, pa je ispao skroz suprotan završetak dana od očekivanog. umesto da se skuvam na trčanju na kraju sam se smrzao na bicikli i po idealnom vremenu za trčanje uknjižio dodatnih nula kilometara.


app mi je obračunala vo2max 55-54-56 u samo tri dana, a dobio sam i neki čudan podatak o "kondicijskoj dobi" gde mi je navodno obračunao da sa svojih trenutačnih 58 (jebote pa ja samo što nisam umro?!) imam 48.5 godina što bi valjda trebalo da mi bude utešno. bar da reče 28.5 pa hajde, mada ni sa toliko verovatno ne bih bio baš zadovoljan.

četvrtak, 18. studenoga 2021.

deset minuta!

došao je i taj dan da nisam u cajtnotu, a ako niste znali cajt not ne znači vremena not jer bi to bilo pola njemački pola engleski, nego njemačko not znači nešto drugo, recimo notruf je hitan poziv a ne njet-poziv.

elem jučerašnjih 12km sam nenadano skratio na 10.5 ali današnjih nisam pa sam tako uknjižio dobrih tucet kilometara.
na poslednjoj raskrsnici mi je prosek bio 5'38'' i u magnovenju sam se kao setio da je za 4hr maraton potreban prosek 5'37''/km i rekoh sad ću da uradim jedno ubrzanje zadnjih 150m ali umesto toga naiđe kolona vozila pa obzirom da tu ne postoji pešački izgubih deset sekundi na čekanje da prođu a zaboravio sam i na ono poslednje ubrzanje, da ne kažem finiširanje, i kad sam stis'o STOP ispao mi je 5'39'' prosek, buuhuu

(ilustracija je od pretprošle godine kada sam još uvek imao dva para asics noosa ff pa nosio Z+C odnosno C+Z kombinacije)


nego ima još jedna stvar, juče sam prvo planirao drugo trčanje popodne, pa sam ga promenio u jog&hajk da bih nabrao prečurke, one tzv sunčanice pljosnate i pegave kao palačinka na dršci.
i kad sam stigao u šumu prvo sam video dve (ili tri) srne kako beže nizbrdo, a kada sam došao do nalazišta koje sam prošli put snimio, doslovno nijedne pečurke nije bilo.
prvo sam pomislio da moram guglati da li srne jedu gljive pa sam i to zaboravio.

ali da nestanu ama baš sve, do poslednje najsitnije, nikako mi nije jasno, posebno što po slabo prometnoj stazici očigledno danima niko nije prolazio jer bi stopalima polomio sve druge nejestive pečurkice koje su uredno dremale pod lišćem.
ništa mi nije bilo jasno.
dok sam se vratio već je bio mrak, dva ako ne i dva i po sata maltene bačena.
sad znam kako je bilo pračoveku kad džabe ode u lov i vrati se praznih šaka i gladan, a pride nije imao Lidl.
a ni pekaru.
a ni ćevabdžinicu.
i tak.

srijeda, 17. studenoga 2021.

tri puta po tri minuta


evo u sredu ujutru prijavljujem povratak trčanju nakon poduže pauze
jutarnji krug tj polukrug po brdu sa zapadne strane, prijatno vreme za trčanje, sunce, u gradu nešto sumaglice ili kako se to već zove ali naizgled ne previše zagađenja zahvaljujući malo jačem vetru

ima taj momenat kada krenem na trčanje i čim dođem do železničke pruge, odakle mi se ukaže malo čistine na više strana (sveta), onda odaberem najlepši pravac prema nivou smoga ili magle

nekad vetar duva odavde, nekad odande, pa obzirom da je grad uglavljen na ušću nekoliko reka onda svaka ima svoju kotlinu, u koju vetar nagura maglu ili smog pa je naravno poželjno otići na neku drugu stranu

ukupno 10.5km za 59 minuta, samo 164m uspona, kilometar makadama
juče sam na hajk&bajk potrčao 500m pa mogu da upišem 11km, hehe

utorak, 16. studenoga 2021.

stara dobra kombinacija

nakon puno većanja da li na bajk ili na hajk ili na bajk&run, na kraju je ispao bajk&hajk

+10 sa jakim vetrom i nešto oblaka je taman prehladno za biciklu, taman pretoplo da trčiš u trenerci, a opet prehladno da tanko obučen za trčanje igde stigneš biciklom


tako da sam nakon 12km bicikle skrenuo ubrdo, raspitivao se kod seljaka za prečicu kojom sam nekad davno strčao s brda, usput mi se pridružio kerić pa smo išli zajedno 2km do repetitora na vrhu, a odatle sam produžio na DRUGU prečicu koju sam takođe zaboravio i uspeo da pohvatam konce zašto sam prethodni put zalutao

to je bilo druga tri minuta (nadoknade)

ponedjeljak, 15. studenoga 2021.

četvrti put od tri puta po tri minuta

schedule-uj blog da bude postavljen u ponedeljak tako da mogu za tri godine da se setim da sam određenog ponedeljka određene godine bio... nigde!
elem nakon svih tih nazovi avantura i vožnji i izleta sam morao malo da dadnem oduška nogama i leđima pa sam krenuo na onako poluneobavezni izlet odmora, da prvo obiđem radove na industrijskoj cesti ka istoku, pa da kasnije malo obiđem dokle su stigli radovi na autoputu.


ovaj put sam morao malo i da se razočaram jer mi je sezona besplatne vožnje autoputem brutalno prekinuta, naime na mestima kuda put prelazi preko nekih potočića su prosekli i odsekli skroz do dna da bi tu postavili cevi, koje će kasnije opet zatrpati.

šta ću, vratio sam se nazad, pa sa sporednog prilaska opet izašao na autoput i nakon pola kilometra OPET udario u isti ovakav kanal, da bih opet morao da se vratim nazad obzirom da mi se nije plivalo a nakon plivanja bi mi ionako trebala oprema za alpinizam da uz strmu obalu izvučem biciklu

napravio sam zaokret i nakratko zastao da sa magistrale sklonim srnu koju je neko udario noćas pa je ležala na bankini, prevukao sam je malo dalje u prirodu
računam da sam se danas odmorio pa ću sutra moći da nastavim, sa odmorom takođe

nedjelja, 14. studenoga 2021.

treći put od tri minuta

u sudijskoj nadoknadi sam jutros* unazad napisao dva bloga od tri minuta a sada ću u work pauzi još dva, da rekapituliram nedelju i ponedeljak 
elem o nedelji imam da izjavim sledeće: 
opet odlučno neodlučno krenuli biciklama pa se razdvojili, Lola oporavlja koleno pa se drži ravnice a ja sam nastavio ka brdima.
kada sam stigao podno jednog od bližih (15km) a većih (900m) brdašaca na jugu, prešao sam sa bajka u hajk i nastavio da guram biciklu uzbrdo.
kroz livade poznate sam na neku foru uspeo da promašim stazu kojom sam prošao barem 5 puta letos, pa sam zaobišao oko neke šume i vratio se nazad.
da me sad pitaš zašto sam zalutao, nemam pojma.
mislim to je sve u 500m ali ipak.
šta da je bila magla, tek bih se onda "snašao", mućak


kad sam se vratio na poznati prolazak javio sam da mi treba "10 minuta do prvih kuća, još 10 minuta do asfalta, i odatle pola sata biciklom nizbrdo"
sve je bilo lepo isplanirano samo što sam upao u takvo blato da sam baš tu kada sam izašao iz svih livada i šuma, upao u deo puta koji upravo te "prve kuće" koriste da izvedu stoku na pašu, pa sam imao jedno 100m kroz blato govna i lišće do kolena.
i posle toga još 15 minuta da sastružem sav taj užas sa bicikle tek koliko da mogu da vozim dalje kući bez da me govna prskaju po očima

i još malo zastani ovde ili onde za foto safari i taman sam stigao pred mrak, što je već postalo uobičajeno obzirom da su dani nastavili da se skraćuju plus ono što na garminu piše sunset u 16:15 znači da će sunce za planine zaći već u 15:50 a ako na planinama ima i pokoji oblak onda zađe u 15:30 što je poprilično rano u odnosu na ono što zovemo "dan"

subota, 13. studenoga 2021.

povratak sa brojeva na slova

prognoza je rekla da će danas biti poslednji sunčan dan i da će nakon toga uslediti niz promenljivih tmurnih sivih manje sivih i više sivih, presečeno povremeno sa par srednje sivih.
naravno sutra će svanuti sunčano jutro sa tek nešto malo magle koliko da se previše ne radujemo, ali u trenutku u kojem bih trebao da pišem ovaj blog (petak popodne) ja to ne mogu znati jelte.

i tako sam malo sačekao da otopli, na internetu pronašao jednu od prognoza koja daje live satelitski snimak oblaka, i tu skontao na koju stranu od grada je najviše niske oblačnosti a gde je uopšte nema.
obukao se i seo na biciklu, šuškavac poneo za svaki slučaj tj ne baš šuškavac nego neku anti wind tanku jaknicu, kako god to nazvati.

sve je išlo glatko prvih 15km tj bilo mi je malo friško u početku pa kako smo izlazili iz tih prizemnih oblaka sunca je bilo sve više i negde na 300 nadmorske je već bilo super.
no nije dugo trajalo, tu je usledio uspon od 3.5km koji sam odmah prekinuo čim sam ga započeo i parkirao se pored puta da bih skinuo neki duks od fleece-a i duge rukavice, pa sam skoro do kraja vožnje vozio tako goloruk, da ne kažem gološak tj goloprst.

sreo sam i par biciklista usput, očigledno su mnogi slično razmišljali s tim da je na kraju ispalo da sam ja prešao manje kilometara od ostalih, a da ne znam zašto.
valjda mi je dovoljno bilo što sam izašao da se provozam i "stigao do sunca", a biće da sam i prekasno krenuo obzirom na to gde sam koga sreo, jer je lako izračunati da su svi krenuli barem sat ranije pa možda i tu leži objašnjenje jednadžbe.

kako jesen odmiče sve postaje sve manje važno, proleće je predaleko, zima je preduga, sve postaje sve svejednije, što reče Lola - pametan je medved, zaspi pred zimu i probudi se u proleće, ajd zdravo.

petak, 12. studenoga 2021.

dvanaesti jedanaestog

Dvanaesti je Jedanaestog dugo gledao u leđa a onda je shvatio da mu je od toga samo loše, jer nikada neće biti ispred njega, barem do kraja meseca.
možda u decembru, kad krene Prvi Dvanaestog (motivirao), pa Drugi Dvanaestog (bodrio, ono kad ga je preticao za krug) pa Treći Dvanaestog (ovo naravno ne kucam svaki put nego samo ctrl+v) i tako dok Prvi Drugi Treći vode svoje bitke možda inspiracijom vođen Dvanaesti pretekne Jedanaestog, i onda bi osvanuo sledeći dan Dvanaesti Dvanaestog (prevazišao) tojest preskočio samog sebe.
i onda će ići Trinaesti Dvanaestog (gleda u leđa), nu!

ovaj dan je pak pokazao da postoji puno veća propast od svake propasti koju smo do tada smatrali najvećom, i ovo je jedan po mom skromnom mišljenju samocitat vredan ulaska u wikiquote.
upalio sam livecam sa skijališta koje je na 1000m nadmorske (na Divčibare se dolazi preko dva prevoja na 1050m ali je kamera tojest dno ski staze u rupi) i video osunčane padine.
naravno da nisam mogao znati gde počinje a gde se završava magla ili kako već zovete one oblake koji se zalepe za šumu ali sam ipak krenuo biciklom uzbrdo obučen kombinovano za bike & jog, tako da sam je mogao zaključati bilo gde, staviti pumpu i rezervnu gumu u mali ranac zajedno sa šuškavcem, i otrčkarati neki brdski izletić.

no na moje ogorčenje shvatio sam da je dno magle tek negde oko 450m nadmorske, što bi značilo da je vrh visok, oko 800m možda, a to bi značilo dva sata pedaliranja uzbrdo i odmah okret natrag jer se dan skratio kao vuneni džemper otkuvan na 95°.
neko vreme sam se nećkao dok me uzbrdo nisu prošla tri kamiona sa mirisom svežeg asfalta, te sam shvatio da se gornji deo puta tek sada asfaltira a mislio sam da je gotov pre nekoliko dana.
što bi značilo da bih i kroz to morao da prođem, da zaobilazim valjke i da se ugnjecam u onaj bitumen kao muva u lepak.
i tako sam se vratio biciklom nazad par km do Pivare, tu je vezao i nastavio na pešačenje ISPOD MAGLE.
većina maratonaca lepo napiše da će uzeti 2 ili 3 ili već koliko nedelja odmora i onda krenu sa novim treninzima, samo ja verujem kako cele godine treniram a ustvari uzmem češće i više pauze od njih.
jedino što je kod mene to spontano, da ne kažem bez stihijski.

dok sam ovo pisao iskočio mi je na fejsu oglas za neki mali 20'' (veličina kotača Pony) e-bike koji je navodno na sniženju sa 160 na 120 hiljada dinara i odmah ga ukucam u gugl i na kraju imena dodam "cijena" i pojavi mi se prvi redom oglas koji kad preračunaš kurs izađe 105 hiljada, dakle 125 evra manje.
od našeg "sniženja".

četvrtak, 11. studenoga 2021.

jedanaesti jedanaestog

cvrc milojka, ajd sad nađi priču koja govori o jedanaestom jedanaestog, to jest čime je jedanaesti mogao da uvredi ili obraduje jedanaestog, cvrc radojka.
elem sve reke teku nizvodno pa tako i ova životna, nakon onih 13km juče sam jutros pretrčao čitavih 10km što taman odgovara koeficijentu starenja, ne možeš u četvrtak više nego u sredu!

jutros sam pak zažalio što sam se tako loše organizovao, to jest nikako se nisam ni organizovao pa sam pohitao uzbrdo ka jugu iako sam juče video da magla uglavnom tamo završi.
trčao 5km uzbrdo pa 5km nizbrdo pa dojurio na posao, naravno svo vreme u magli.
rešen da izađem iz magle popodne sam zapucao biciklom na istu stranu da bih u nekoliko navrata video žutu loptu KROZ MAGLU, i odmah se u istu maglu vratio tojest opet me pokrila nakon sekund davanja lažne nade

nakon sat vremena, misleći da sam uveliko izašao iznad oblaka, Lola mi šalje poruku "evo i u gradu se pojavilo sunce, piši dokle si stigao".
naravno vetar je opet duvao sa istoka i nabijao oblake upravo ovamo među brda, pa sam iz magle napisao kako sam očigledno napravio još jedan u nizu simpatičnih promašaja koji će ostati u sećanjima da me pokolenja pamte kao onog koji je učio na svojim greškama iz kojih nikada ništa nije naučio

sutra je novi dan za nove pokušaje, teku bitke teku porazi, sunca će biti sve manje i treba negde na blog da postavim nekakav counter da odbrojava dane do prvog dana proleća

srijeda, 10. studenoga 2021.

novembar deseti

odnosno po hrvatskom - "deseti jedanaestog"
deseti je jedanaestog ostavio za minut ili pretekao za krug, birajte
e sad kad pitaš šta je to bilo desetog jedanaestog, ne znam jel misliš na desetog ili na jedanaestog, iil se misli kao kad kažeš da si na trci bio "deseti-jedanaesti" pošto nisi siguran da li je onaj treći bio štafeta ili u tvom plasmanu
i onda kažeš kako si dugo držao onog desetog jedanaestog pa mu darivao kontru pa on tebi pa se umešao taj treći između tebe i tog desetog-jedanaestog
baš tako mi se događalo da na primer na nekoj treking ligi prebrojim ljude koji odmiču i onda zapamtim da je onaj u belom dresu deseti, dakle kad prođem njega JA ću biti deseti, i onda dalje brojim koji sam u plasmanu

elem jutros sam krenuo sa ozbiljnim treningom, stavio hrm traku, otrčao 13km mlitavim tempom sa namerom da danas i narednih dana otrčim po mogućstvu dvaput jer sam gledao one dnevnike treninga iz 2015. pa računam ako sam mogao onda mogu i sada
jedino motivacija nije ista jer je onda bilo trka u izobilju a sada prosto ne zna čovek zbog čega da se napinje da bude jači i brži

no kako je dan odmicao sve mi se manje opet trčalo pa sam seo na bajk i odvozao preko jednog brdašceta na drugo, srećan što je nakon toliko dana dovoljno otoplilo da se može na bajk
u prevodu tu postoje tri različite klimatske situacije
najbolje je kad može sve u kratkom, kratke gaće bicke i kratak dres pri čemu se ne misli na dres odsečen ispod sisa nego na kratke rukave
druga situacija je kada je hladno da budeš u kratkom i onda moraš nogavice i rukave ili dugi dres, no možeš bez rukavica (dugačkih) i to se lomi negde oko 10-11 stepeni kada je sunčano odnosno oko 12 kada je oblačno tmurno i vetrovito
i na kraju postoje oni hladni uslovi kada moraš sve dugačko plus rukavice plus neke deblje sprinterice ili kamašne i kad je takvo vreme nekako bih radije vozio trenažer ili trčao, nije mi bicikla nikad bila povezana sa smrzavanjem, naprotiv

upravo zato u ovim prelaznim mesecima iz leta u zimu i obratno, kad se ukaže sunce i preko +12 poželim da se provozam jer ko zna da li će i koliko opet biti takvih dana


utorak, 9. studenoga 2021.

oće piški neće piški

kažu da će danas biti poslednji kišni dan
(lažu te dušo, lažu)
juče sam odabrao pešačenje pod kapuljačom i kući vratio jaknu od 20kg, koja je kao nešto u najavi nepromočLJiva ali mic po mic spoljni sloj ipak upije nešto vode, valjda, jer od čega bi bila toliko teška
a bilo mi glupo da nosim šuškavac, naime novi šuškavci su nam super ali AK APATIN piše tolikim fontom na drečavo žutoj podlozi da deluje kao da sam neka anti covid anti teroristička anti oči anti naočari za sunce jedinica
mislim nije mi nekako u prirodi da hodam gradom kao neonska reklama pod rotacijom
obzirom da su oba povelika možda na jednom prelepim to ime kluba na leđima i ostavim samo onaj lepi logo s prednje strane na kojem ionako sve piše
razmišljam da li pištolj za vruće lepljenje neće oštetiti materijal šuškavca, a kao nalepnicu mogu upotrebiti jedan od brojeva sa hendrix polumaratona kakvih imam u rezervi jedno 200 komada

u ostatku dana sam uz tandrkanje kiše po olucima pogledao još jednog dr hausa na odloženo i još malo prelistavao stare polar fajlove iz 2015 iščuđavajući se kako sam uspevao toliko da treniram a i pitajući se zašto sam tokom leta iz dana u dan išao na trčanje i tek povremeno vozio biciklu, stvarno ne razumem logiku deset trčanja od sat i po dan za danom po toplom vremenu
mislim kao biciklista ne razumem, ili barem kao ex to isto

nakon onog cross polumatarona u sl. brodu sam propustio vikend ili dva pa otišao na Plitvice i to mi je jedino odustajanje tamo, nešto mi se desilo sa stomakom negde na onoj tački gde nas šalju na "out & back stretch" i tu sam odustao, pa umesto dalje stazom skrenuo odmah desno putem ka ličkoj magistrali i odmah nakon par krivina čučnuo u lišće i israo nešto što je izgledalo kao tri velike tegle ajvara prosute na gomilu

nakon toga sam jedva dohodao nazad do Mukinja pa mi je sveukupno ispalo 29km trčanja i 11km šetanja za 2h15 + 2h što sa sve sranjem i dodatnih par km jogginga još uvek izađe na respektabilnih 4h30 za čoveka sa tajfunom u crevima, no nije mi se hodalo stazom među ostalima u onakvom stanju, a jedna medalja više ili manje mi zaista nije ništa značila

zanimljivo je ono što sledi
nedelja - plitvički maraton/šetnja sa zagrevanjem i dvaput gore dole na ručak suma sumarum 48km 
ponedeljak ujutru - mtb 90km, vodio sam Lolu tim putem kojim ranije nikada nismo prošli, i dole u serpentini pronašli papire ali ne i govno koje je pojela neka divlja životinja
utorak još ranije ujutru - mtb 104km, do Korenice pa serpentinama na neko brdo sačuvaj bože pa nazad
nakon toga smo otputovali kući
sreda - u Valjevu 21km planinski polumaraton za 2h, lagano trčanje
četvrtak - valoviti polumaraton 21km za 1h45', tempo trčanje
petak - hard core 21km planinski trail polumaraton sa usponom iznad manastira i 4 kruga za 1h57' (!)
subota - najteži mogući trening trail-om preko brda do kanjona pa drugim putem nazad, nagibi i preko 20% i opet nepuna dva sata trčanja



kad pogledaš, sa takvom staminom mogao sam trčati dva kruga (maratona) na Plitvicama ali eto, da li dehidracija ili sam nešto preračunao sa kafom viška ili već zašto, uglavnom ništa nije prošlo po planu/loju

ponedjeljak, 8. studenoga 2021.

mentalese

Da vidimo čime mi danas započinje dan:
Wiktionary's word of the day - mentalese (philosophy, psychology)
A hypothetical non-verbal language in which
concepts are represented in the mind.
Eto.
Razmišljao sam i o ovim moderno rečeno čipovanjima i čudima, evo kineska pa kineska pa fajzer i ništa, niti mogu da čitam tuđe misli nit neko može moje, nadam se.
A ideja je bila, to jest nekako sam tako mislio, da će tehnologija dotle napredovati da će recimo moj mobitel moći da primi nešto što pomislim, i recimo ide mi neko iz suprotnog pravca a ja pomislim "upaljena su ti duga svetla" i onda moj mobitel prepozna njegov mobitel koji nailazi u suprotnoj traci i onda njegov njemu to saopšti i kaže evo vozač ove Merive koju srećeš ti kaže da su ti upaljena duga svetla, to jest ne kaže mu ni tako posredno nego prosto kao uživo na trotoaru da sam mu rekao gospodine otkopčan vam je šlic, tako u realnom vremenu on mene čuje s tim da to sve ide preko dva mobitela. Ili čipa, svejedno.
Ali ništa.
Zastala nauka kod 16 miliona boja, pa ti kad kupiš novi mobitel kreni da ih prebrojavaš, polako, do sutra ćeš stići.

Što se tiče treninga imam da prijavim --->>> skoro pa ništa.
Ideja je bila (to sam već jednom napisao od jutros) da na neku foru stignem da moderno rečeno (i to sam već tako rekao gore) "odradim" prijavljeni virtuelni NYCM no dan kratko traje i nikako mi se nakon trke nije išlo na tri trčanja od po sat i po, pa sam pomislio da bi jedina šansa da nakupim 42km bila da krenem na neko kombinovano trčkaranje/planinarenje od jutra do mraka pa dokle stignem.

Nabujale reke su isključile stazu uz desnu obalu Gradca pa sam krenuo uzbrdo na drugu stranu i upao u maglu, pod jedan, i nakon izlaska na gornji asfalt u kolone religijskih turista, pod dva, i ne znaš šta je bilo gore od ta dva.


Tako da sam samo presekao taj put i spustio se iz magle preko brda na drugu stranu sveta, tamo napravio omču po brdu sa treće (?) strane reke pa se alternativnim prolaskom kroz kamenje i blato vratio na prvobitno brdo, i odatle se još alternativnijom stazom vratio na početnu tačku gde sam na 2km od kuće ostavio biciklu.
Sve skupa je ispalo 19.5 ili 20.5 kilometara, zaboravio sam.
Nosio sam i ranac onaj mali i u njemu šuškavac tako da se nisam smrzao, to je nakon jučerašnjeg drhtanja bio jedini uspeh.
A maraton će malo da se načeka.

nedjelja, 7. studenoga 2021.

i bi trka


evo gugl mi javlja gde sam sve bio prethodnog meseca pa kaže lidl ćirilicom lidl latinicom, ko će ga znati u kojem gradu su ga kako nazvali.
treba da se izmisli medalja poput onih koje su dobijali ovi što istrče ili prehodaju šest najskupljih i najrazvikanijih svetskih maratona, e tako mi što smo ušli u svaki lidl u državi treba da dobijemo poseban čip u vidu onog plavog žetona i da nam stoji prikačen na uvetu kao minđuša ona što se stavlja govedima.

elem trka je prošla skoro kao i svaka prethodna na toj stazi, a staza je od restorana koji stoji naslonjen na Pivaru, putem ka Bosni nekih 5.2km pa okret oko čunja pa nazad.
navodno je na toj stazi osnivač olimpijskog pokreta neki general napravio prvu "pešačku trku" u srbiji, valjda su dotle sve trke bile konjske nemam pojma, i eto tako u čast tog velikog događaja kada su ljudi preuzeli konjima ulogu sada mi svake godine krajem novembra trčimo trku, a ove godine iz nepoznatog razloga tri vikenda ranije.

u biti su to dva kupsera i jedan hupserčić, zavisno da li se izražavaš na srpskohrvatskom ili na hrvatskosrpskom, pa onda nazad obrnutim redosledom, logično.
plus je staza uzvodno do okreta pa u povratku imamo blag sveukupni pad odnosno i ti kupseri su malo kraći glede penjanja, a duži glede strčavanja.
jedne godine sam tu oborio osobni na 10km, staza je kao i obično bila 10,300m jer je logično da ćeš seći krivine obzirom da je put zatvoren za saobraćaj, a ja sam kada mi je sat pokazao okruglih 10km pred ciljni pravac imao na štoperici 35'47'' i to mi je ostao najbolji prolazak ikada na 10km, naravno preko 6 kupsera a ne na ravnom.

ovaj put sam imao 4'28''/km prosek što je opet bolje od onih 4'31'' kada sam krajem maja trčao državno u Petrovcu na Mlavi, iako je tada staza bila u blagom padu i dakle dosta "brža".
dakle postao sam brži za čitave tri sekunde po kilometru a kada dodaš pola godine hendikepa to postanu i tri minuta, iil tu negde.

do starta/prijava sam otišao biciklom u šuškavcu a za vreme trke nas je poštedela najjača kiša no svejedno sam u cilj na obući i odeći uneo kilo vode više nego što sam poneo.
gore sam trčao u bici šuškavcu jer je uzan i ne landara na vetru, a kada sam ga u cilju raskopčao da bih pokazao broj ukazali su mi na zanimljivost da ga nema, naime od nekog mlitavog papirića su ostala samo 4 ćoščića zakačena na 4 zihernadle a ostatak je iscurio negde nizvodno, srećom znao sam ga napamet.

subota, 6. studenoga 2021.

a danas najjunačkije

kao da sam znao da mi je odmor potreban, juče sam organizovao jedan solo hajk za probrano društvo, kao što mu ime (solo) i kaže.
šuškavac drečavo žute boje da me ne ubije neki lovac u šumi, na kojem piše AK APATIN da bi me ipak možda ubio neki lokalni lovac koji može da pomisli da je to negde u Hrvatskoj.

prošao sam i onim čuvenim stepenicama ali naravno nizbrdo, nisam baš toliko lud da se penjem u natopljenim patikama koje su po kiši 100g teže nego inače.


malo sam fotkao maglu tj oblake, malo planirao neke blogove (koje evo nisam napisao) i tak.
no glavno iznenađenje je došlo jutros dok sam još bio u krevetu.
jedna drugarica (nije to što mislite! čitaj dalje!) koja je atletski sudija mi šalje poruku i pita me dolazim li na trku.
rekoh verovatno me pita za ovaj dijabetičarski maraton u beogradu (to je valjda sledeće nedelje) ili već koja trka ima u beogradu (jer je ona iz bgd) tek ona mi odgovara ULIČNA TRKA VALJEVO

???????

krenem da tražim, nigde ništa, pojavljuju mi se neke trke iz 2005 u pretragama, na fejsu ništa, eventi ništa.
šaljem u lokalnu viber grupu pitanje ali svi spavaju, niko da pogleda poruku dobrih par sati
drugarica mi telefonom (koji ima kameru u rangu one na digitronu) slika neki papir i šalje u privitku, pokušavam da rastumačim ali za razliku od krimi filmova gde uvećanjem dobijaš sve više detalja (hah, kako da ne) naravno je sve mutnije i zrnastije i vidiš svako treće slovo

napokon se neko budi iz viber grupe lokalnih sportista i šalje mi raspis, ja šaljem mejl, odgovaraju mi da su moguće prijave na startu, ETO ZAŠTO SAM SE JUČE ODMARAO, telepatski

ukratko, već treći dan lije kao iz kabla, imam bici Briko šuškavac i nepromočljiv kačket a za dole nemam pojma šta ću, verovatno ću do tamo navući neki donji deo šuškavca koji ću skinuti, a noge ću namazati kremom za sunčanje i ostati u bickama pa ko živ ko mrtav na kišurini i vetrovitih +7°
:-/

petak, 5. studenoga 2021.

idemo još junačkije

mislim, u nadoknadu
elem u četvrtak sam bio posebno raspoložen i rekoh da li da idem da otrčim virtuelni NYCM na koji sam prijavljen ili da odem nešto eksperimentalno istraživački
i naravno pobegnem na ovo drugo
i išlo je lepo prvih sat vremena i onda umesto da se držim proverenog puta ja se setim da sam jednom tuda pravio prečicu kroz šumu i prvo krenem kroz poznatu livadu ali iz nje izađem na pogrešnom mestu i upadnem u gomile posečenih stabala i tu zaustavim sat...

pola sata bauljanja kasnije pronađem prâvi izlaz koji je jednako bio zatrpan granama jer su idioti samo sekli šumu (čitaj krali) i ostavljali za sobom nered koji možda i možeš da pređeš ako želiš da zlostavljaš traktor ali peške, malo teže

još malo dalje upadnem u radove na putu ne znajući za njih jer niko u novinama nije ništa najavio, sljuštili su par kilometara asfalta i nešto kao ravnaju.
odatle odem na brdo prekoputa pa na kraju odozgo strčim u grad.
sve kao sutra ću sutra ću ali još uvek nisam sabrao koliko sam tog dana zaista pretrčao a koliko bauljao po šumi.


četvrtak, 4. studenoga 2021.

idemo junački

u nadoknadi ću samo u OCD (opses kompuls) stilu da nakucam po par reči za svaki dan i unazad da to postavim na blog, jer mi nekad može zatrebati da se setim gde sam išao :-)

elem blog za četvrtak posvećujem kratkom trčanju u sredu, a plan je bio sledeći:
otrčati na jednom od omiljenih uspona Tempo deonicu od 20-ak minuta i postaviti neki reper za ubuduće, jer sam tu nekada držao rekord (na Stravi i inače) od nekih 18 minuta za 3.66km i valjda 240m uspona (zaboravih u trenu) a sada mi samo stoji neki rezultat od 20-ak minuta što je dovoljno za drugo/treće mesto.

i rekoh da napravim taj prvi korak, izmerim formu, pa da imam polaznu tačku
za KOM mi je trebao prosek od 5'18''/km
i krenem onako malo ambiciozno no krivo mi pokazuje prolaske i kad sam na asfaltu prešao 1km na satu nisam, nego tek 30m kasnije a to je desetak sekundi, i sad koji mi je zaista bio prolazak?
na 2km mi zazvoni BIP i kaže drugi kilometar 5'30'', no nije samo to, nego je udario toliko jak južni vetar da mi se činilo da stojim u mestu, i da mi je potreban dvostruki napor

i tu okrenem natrag, rekoh ajd bar sam stigao do pola tj do 60%
i kod kuće se ispostavi da sam taj deo otrčao po 5'18''/km, a u trećem kilometru imam dugačko zaravnjenje gde baš može da se poleti
tako zaključim da sam prerano odustao, što i nije bitno, i još zaključim da sam praktično išao taman ritmom
tako da nije sve propalo, barem sam nešto saznao
eto

PS
osim onih plavih heatmaps Strava je omogućila i osobne crvene heatmapse i koliko vidim malo je ulica kojima nisam prošao :-) 




srijeda, 3. studenoga 2021.

u iščekivanju

odlučim juče da baš i nije pravi dan za trčanje jer nema šanse da će mi nakon onoliko dana bicikle (i bez ijednog dana odmora nakon onog planinskog 3/4 maratona) noge biti iole sveže i skočne, a nije mi bilo do nekog vucaranja i tumaranja, tzv. antitreninga. pa sam otišao na jedno regeneriranje duha i tijela u šume i brda, ne razmišljajući ni o kakvom lovu. kad vidi vraga, na stazi ugledam dve pečurke.


odmah sam ih prepoznao naravno jer kod njih i nema greške niti postoje "dvojnice" koje bi mogle biti otrovne, ovo su najškolskiji primerci tzv. "sunčanice" koja je jedna od najukusnijih pečurki uopšte, i naravno zdravija od svakog šampinjona ili bukovače iz kućnog uzgoja obzirom da sve što raste u šumi kilometrima od najbližeg puta po definiciji predstavlja organsku hranu.

tu se u meni probudio istraživački duh. znajući da se i pečurke razmnožavaju preko nekakvih spora stručnih imena, gde su dve moralo bi ih biti još, ne? i krenem polako kroz šumu uzbrdo. sâm početak potrage nije obećavao, zgledao sam se uzduž i popreko i nikako da ih ugledam još. pih. tek još malo u šiblju, eto jedne pa još jedne. ne znajući da li ću naći još, i koliko, nabrao sam i nekoliko sitnijih od 7-8-10cm. a nešto kasnije sam naišao i na veće. 

zahvaljujući se bogu što živimo u deponiji od države, naišao sam nešto kasnije na stazi i na plastičnu kesicu koju je vetar doneo ko zna odakle pa sam ih prebacio iz ranca u kome je postojala opasnost da se polome i okrune. kada sam već nabrao barem duplo od koliko naberem inače (po veličini tiganja) ugledao sam još veće "nalazište" i na mapsima ucrtao točkicu, za sledeći put. tamo ih ima barem dvadesetak koje će tek dodatno narasti, a udaljene su od staze dobrih 20m i potpuno nevidljive prosečnom šetaču kakvih tuda godišnje prođe možda pet, eventualno šest. tako da kontam da mi je "tajna zaliha" bezbedna.

inače to planirano trčanje "jednom kad se pokvari vreme" sam projicirao za jutros s tim da sam pojeo jedan tost sa pečurkama previše pa moram malo sačekati, a navukla se i neka čudna gusta magla iako je napolju +11° pa sam i tim ostao zatečen. ako već trčim trčao bih neki tempo i ne bih da se ugušim u vlazi. a kad se jednom umorim već će biti dana za lagane junk milje i "skupljanje kilometara". što reče bajaga - pečurke skupljam, ko kilometre, od bižuterije i ćilibara, a tek po neka tempo dužina.

utorak, 2. studenoga 2021.

sitne podmuklosti

tako je ispalo da su mi se sve patike za loše vreme istrošile i "popile kantu" odnosno žicu, i da sam ostao sa još samo dva para izlizanih i šupljih koje mogu da posluže samo za kućne radove tipa nešto oko granja bašte struganja brušenja farbanja i slično, čak ni za šetnju više nisu.

a od ovih upotrebljivih imam evo šta:


salming još uvek deluju nove, 
noosa ff takođe mada su se pomalo "stabale",
mizuno shadow i brooks ravenna su skroz okej s tim da su izrazito letnje i rupičaste i bu hladno u njima po barama kiši ili bljuzgi, treba mi nešto zatvorenije

dalje, brooks asteria sam čuvao "za trke" kojih baš i nema, i ta fama o patikama za trke zaslužuje poseban blog ali ukratko svaki put kad kupim nove patike meni deluju vauuuu za trke i sve češće se pitam da li je to samo trenutno ushićenje ili zaista svako malo nađem JOŠ BOLJE patike za trke koje koliko sutra to više nisu.
poput 30% svetlijeg ekrana na telefonu i kad sabereš ispadne da su za 20 godina ekrani postali 4000 puta svetliji hmm

ove asics hyper tri su jako tanke, kad sam imao 63kg mogao sam u njima i zagrevanje i Jasku i natrag po Lolu pa s njom do cilja sveukupno 33km i čak flertovao sa idejom da u njima otrčim i neki maraton jer su jedva preko 200g ali u međuvremenu sam stigao do 68kg pa mi više nisu tako udobne dok su istovremeno tanke i lagane
bila je neka akcija pa sam naknadno uzeo još jedan par

ove skečers uopšte nisu patike za trčanje kao što su bile prethodne goRun u kojima sam trčao slavonski brod 1h23 i jasku ispod sat i po ali ne znam tačno koliko, samo se sećam da mi je kožni jezik ofarbao čarape u teget

asics noosa tri 11 su mi sad postale patike onako umesto cipela pa ih nosim na putovanja i na posao, može se u njima još nešto malo otrčati ali onda više neću imati nešto tako fensi za po gradu

adidas clima chill smešne patike sa rupama na đonu da ti bude svežije i da u tim rupama doneseš kući kilo kamenja pa da forenzičari mogu odrediti kuda si se sve kretao, teoretski je i u njima bilo moguće pomalo trčati ali ako ćemo iskreno ni one ne deluju baš kao patike za trčanje, više za slobodno vreme poput ovih novih skečers

na dnu imamo dva para asics ds racer, u žutima sam trčao i sljemenski iako su izrazite patike za tzv uličnjake ili cestovne gradske kratke brzake, čak sam prvom prilikom uzeo i pola broja manje jer mi se UČINILO da mi je to bolja veličina i naravno odmah sutra shvatio da su mi za pola broja premale, grrrr

ostale su još dvoje bivših za zimu jer su se poprilično istrošile tako da ne polažem neke velike nade u ta dva para salomona, ove xr mission (model i za grad i za trail a u realnosti ni za jedno jer su teške za asfalt a glatke za kamenje i korenje) su čak bile i na lepljenju kod obućara a biće da ni razvikani model xa pro 3d neće videti još previše kilometara jer su od prvog dana krute kao da su ih u mermeru izvajali

I TU SE VRAĆAMO NA NASLOV, podmukli plan je da odem u grad i pokušam da u prodavnicama pronađem bilo koje od patika koje sam gledao onlajn, da isprobam i odredim pravu veličinu, pa da se onda vratim kući i pronađem gde je koji model na najboljem sniženju i naručim ga direktno od konkurencije.

ponedjeljak, 1. studenoga 2021.

leto leto leto

ne znam da li da se pohvalim kako sam ISKORISTIO par lepih dana ili da se žalim što nisam trčao, ali nakon onih planinskih 29km nisam ni očekivao da ću biti jako raspoložen za ikakvo pristojno trčanje

pa je opcija bila ili solo bajk, ili bajk & hajk, a (pak) obzirom na to koliko je blata i vode bilo na onom planinskom trčanju, varijanta sa nešto puno hajka mi nije bila privlačna

mislim sve je to lepo kad se naknadno gledaju slike i na mapsima tražiš gde si se sve zeznuo ili nisi, ali dok nosiš biciklu po putu koji se slabo koristi pa malo preskačeš trnje koje se pružilo popreko a malo gacaš po blatu, to baš i nije neki provod, nema potrebe naglašavati

nije ni leto, kada je najsuvlje, idealno za hajk jer si po ceo dan u roju mušica pa do kraja izleta dobiješ upalu pola ručnih mišića i povredu zvanu teniski lakat

tako sam u dva dana prešao 82 + 92km na velikom MTB-u, s tim da sam prvog dana išao u silna istraživanja i proterao točkove kuda nikada nisam, iako se ne radi o bogzna udaljenostima nego prosto o nekim zanimljivim sporednim putevima

čak sam se spustio makadamčinom kuda sam samo jednom u životu ustrčao praveći neki sumanuti krug, i kad sam došao na mesto gde smo tada prešli rečicu, tu je bio nabacan plast granja pa nisam mogao da se provučem, te sam morao da zagazim u ono što ionako (ne bez razloga) zovu gâz, s tim da sam uspeo da desnu nogu držim na pedali a da ugazim samo levom nekoliko puta

problem sam "rešio" tako što sam iscedio čarapu, pa je obuo na drugu nogu i ubacio u suvu sprintericu, a drugu suvu čarapu sam obuo na smrznutu nogu pa je ugurao u vlažnu sprintericu koju sam prvo malo iscentrifugirao jakim zamasima a zatim joj unutrašnjost brisao rukavima dugog bici dresa

ovog drugog dana od 92km sam napravio jedan od standardnih ali jako lepih krugova sa pogledom na planine, nije mi smetao ni vetar, nekako je sve išlo glatko i bilo mi je čudno kako mi nekada na vožnjama od 40km deluje da sam se već dovoljno namučio a kako mi sad odjednom sati prolaze bez ikakvog napora

šteta što mi takva forma nije trajala cele godine, šta da se radi
mesec sam završio sa samo 233km trčanja i stigao do (opet) samo 2017km tokom cele godine, fuj
zato je bilo malo više bicikle, valjda se i to negde računa