kao da sam počeo malo da se utrčavam.
u smislu uhodavam.
nakon pet dana posta (fasting) od trčanja, u poslednjih pet dana novembra imam 18+15+0+14+19.
onih 14 je bilo 13.7 a ovih 19 danas je bilo 19.3 pa mu to dođe to.
aplikacije su izračunale da sam imao 306m uspona i prosek 5'40''/km što mi čak i ne zvuči loše jer sam jedan od kilometara nizbrdo išao kroz makadamske baruštine, a i ove temperature tik iznad nule udružene sa vetrom mi nikad nisu bile frendice.
uz sav taj pakleni finiš sam u novembru ipak ostao na sirotinjskih
189km
što znači da mi je ovo jedan od mršavijih meseci, manje sam trčao
u julu 147km,
februaru 163km,
maju 173km,
i aprilu 188km, samo za jedan hahaaaaaa.
više sam pak imao
u avgustu 191km,
junu 203km,
martu 222km,
oktobru 233km, (!)
septembru 244km, (!!)
i januaru 253km, šteta trebalo je biti 255 zbog savršenosti niza.
štaviše u novembru nisam imao ništa obilno ni na bicikli ni na pešačenjima, očigledno sam nekako više odmarao a čak ne osećam ni neku krivicu što mi je toliko prijalo.
da je ovo film sada bih kickstart uletio u decembar ali kod mene se nikad ništa ne zna tako da i sâm jedva čekam da vidim šta će biti od sutra, a kad ni režiser nema pojma šta će se dogoditi u sledećem kadru, nema smisla išta obećavati publici.
(ovo sam zaboravio da stavim juče na Dan Republike)
u nedelju se održava onaj hendikep polumaraton gde za svako godište obračunaju koliko minuta treba krenuti pre "nultog starta" i iako sam tu trku trčao nekoliko puta, uvek sam se osećao kao budala jer sam na kružnoj stazi (4x napred-nazad) stalno sretao grupe trkača koji su to zaista i doživljavali kao trku, dok sam ja svo vreme trčao sâm.
bljak.
bar da je usred leta pa da mogu da uživam u zadnjem krugu bežeći od iscrpljenih mučenika koji su se zaleteli, nego uz Dunav po severcu, neka hvala.
tvoj je Dunav tvoj je brod,
tvoji su vetrovi, kiše i oluje,
a tebi ostavljam i medalju u kategoriji,
pohabani asfalt, i priključak struje,
sve ide tebi meni ne treba baš ništa.
Nema komentara:
Objavi komentar