Elem imam samo da prijavim par sati izletizma i anti-senilizma što u prevodu znači da sam išao mtb-ajkom u osvežavanje krhke memorije i obnavljanje gradiva koji puteljak beše previše strm a koji previše blatnjav. Od tri mtb-a, jedan mi stoji u autu, drugom ispušta prednja a trećem zadnja guma, ali ne previše nego taman da na svakih nekoliko dana opet malo doduvam, tako se uvek setim da proverim što je ustvari bolje nego da na to uošte ne mislim.
Čim smo pošli u prvoj šumi smo ugledali tri sunčanice no to je premalo za večeru i onda sam opsesivno buljio po šumama ne bih li spazio još barem tri i naravno ništa, sve do pred kraj vožnje kada sam ugledao livadu bukvalno preplavljenu pečurkama! One najveće su bile pomalo natrule jer su tu stajale još od pre kiše, ali je ispod ili pored svake te veće stajalo po nekoliko samo malo manjih tako da si mogao da biraš kao u supermarketu. Zanimljivo je da ljudi tuda prolaze svakodnevno a da niko nije hteo da nabere, obzirom da se radi o vrsti koja je ukusnija od bukovača, lisičarki, šampinjona, odnosno skoro svega što može da se nađe u prodaji.
Gde sam bio pre pola sata? Ovde. Gde sam sada? Opet ovde. Šta sam radio pola sata? Sišao da malom mačoru dam lek na špric, vratio se na sprat, ugledao na ekranu reklamu za crni petak, pogledao neke patike, proguglao cenu, našao jeftinije, proverio na drugom mestu, jeste niža cena ali imaju samo brojeve 41 i 47, ispod te reklame ugledao drugu reklamu za crni petak, pogledao izbor fotoaparata jer ide nova godina, uz jedan idu sd kartica i torba ali ne ide neki egzotični punjač koji se kupuje odvojeno, drugi je na akciji ali skuplji nego u lokalnim kompjuterskim dućanima, i mic po mic ode pola sata prijatelji moji.
Eh da i FB frend okačio rezultate sa Kalnika 2016 pa sam gledao ko je stigao ispred a ko iza mene i pokušavao da se setim kako je stajao odnos snaga par godina ranije i par godina kasnije. A sve to dok napolju pada kiša. A na poslu nema posla. Možda neću morati ni da idem, videćemo kasnije spisak. Obično kad ne odem na posao od mene se očekuje da pretrčim trocifreno kilometara ili da odem bajkom u neke visoke Tatre ali po ovoj kiši i nisam nešto bogzna raspoložen za takve poduhvate.
Kad smo uzeli ovu kućicu do naše, nekako sam zamišljao da ću barem od jedne prostorije napraviti radionicu i tako moći silne sitne poslove (uglavnom oko bicikli) tamo da radim a da se ne smrzavam napolju ispred garaže, ali mućak. Prvo je jedna sobica pretvorena u skladište, pa zatim i neka čajna kuhinjica koja je imala zgodne police za mini radionidu, a najveća soba je polu skladište pola nužni smeštaj kad dođu male sestričine i tako nastavi ti Salence da se smrzavaš svake zime po celu zimu jer su sve sobe a ima ih četvorocifren broj upotrebljene u neku lepšu svrhu. Jedino onaj treći podrum da pokušam da prepravim eto. Kad malo razmislim, tamo je možda i najtoplije.
Nakon kraćeg naučnog istraživanja vraćam se po treći put na blog, naime izračunao sam preciznim metodama da je dovoljno 1mm nokta da bi se otvorile bajadere tj prosekao onaj tanak najlon, dakle sve preko 1mm je pederastija, pa vi izvolite izmerite. Eventualno ako sviraš klasičnu gitaru, onda može do punog centimetra ali koji muškarac svira klasičnu gitaru, to je takođe za svilene pederčiće, pravi muškarac svira stratokastera, ima dugu plavu kosu u loknama, tesne helanke i bundicu od krzna, i štikle od 10cm.
Nema komentara:
Objavi komentar