odlučim juče da baš i nije pravi dan za trčanje jer nema šanse da će mi nakon onoliko dana bicikle (i bez ijednog dana odmora nakon onog planinskog 3/4 maratona) noge biti iole sveže i skočne, a nije mi bilo do nekog vucaranja i tumaranja, tzv. antitreninga. pa sam otišao na jedno regeneriranje duha i tijela u šume i brda, ne razmišljajući ni o kakvom lovu. kad vidi vraga, na stazi ugledam dve pečurke.
odmah sam ih prepoznao naravno jer kod njih i nema greške niti postoje "dvojnice" koje bi mogle biti otrovne, ovo su najškolskiji primerci tzv. "sunčanice" koja je jedna od najukusnijih pečurki uopšte, i naravno zdravija od svakog šampinjona ili bukovače iz kućnog uzgoja obzirom da sve što raste u šumi kilometrima od najbližeg puta po definiciji predstavlja organsku hranu.
tu se u meni probudio istraživački duh. znajući da se i pečurke razmnožavaju preko nekakvih spora stručnih imena, gde su dve moralo bi ih biti još, ne? i krenem polako kroz šumu uzbrdo. sâm početak potrage nije obećavao, zgledao sam se uzduž i popreko i nikako da ih ugledam još. pih. tek još malo u šiblju, eto jedne pa još jedne. ne znajući da li ću naći još, i koliko, nabrao sam i nekoliko sitnijih od 7-8-10cm. a nešto kasnije sam naišao i na veće.
zahvaljujući se bogu što živimo u deponiji od države, naišao sam nešto kasnije na stazi i na plastičnu kesicu koju je vetar doneo ko zna odakle pa sam ih prebacio iz ranca u kome je postojala opasnost da se polome i okrune. kada sam već nabrao barem duplo od koliko naberem inače (po veličini tiganja) ugledao sam još veće "nalazište" i na mapsima ucrtao točkicu, za sledeći put. tamo ih ima barem dvadesetak koje će tek dodatno narasti, a udaljene su od staze dobrih 20m i potpuno nevidljive prosečnom šetaču kakvih tuda godišnje prođe možda pet, eventualno šest. tako da kontam da mi je "tajna zaliha" bezbedna.
inače to planirano trčanje "jednom kad se pokvari vreme" sam projicirao za jutros s tim da sam pojeo jedan tost sa pečurkama previše pa moram malo sačekati, a navukla se i neka čudna gusta magla iako je napolju +11° pa sam i tim ostao zatečen. ako već trčim trčao bih neki tempo i ne bih da se ugušim u vlazi. a kad se jednom umorim već će biti dana za lagane junk milje i "skupljanje kilometara". što reče bajaga - pečurke skupljam, ko kilometre, od bižuterije i ćilibara, a tek po neka tempo dužina.
Nema komentara:
Objavi komentar