deset minuta!

došao je i taj dan da nisam u cajtnotu, a ako niste znali cajt not ne znači vremena not jer bi to bilo pola njemački pola engleski, nego njemačko not znači nešto drugo, recimo notruf je hitan poziv a ne njet-poziv.

elem jučerašnjih 12km sam nenadano skratio na 10.5 ali današnjih nisam pa sam tako uknjižio dobrih tucet kilometara.

na poslednjoj raskrsnici mi je prosek bio 5'38'' i u magnovenju sam se kao setio da je za 4hr maraton potreban prosek 5'37''/km i rekoh sad ću da uradim jedno ubrzanje zadnjih 150m ali umesto toga naiđe kolona vozila pa obzirom da tu ne postoji pešački izgubih deset sekundi na čekanje da prođu a zaboravio sam i na ono poslednje ubrzanje, da ne kažem finiširanje, i kad sam stis'o STOP ispao mi je 5'39'' prosek, buuhuu

(ilustracija je od pretprošle godine kada sam još uvek imao dva para asics noosa ff pa nosio Z+C odnosno C+Z kombinacije)

nego ima još jedna stvar, juče sam prvo planirao drugo trčanje popodne, pa sam ga promenio u jog&hajk da bih nabrao prečurke, one tzv sunčanice pljosnate i pegave kao palačinka na dršci.

i kad sam stigao u šumu prvo sam video dve (ili tri) srne kako beže nizbrdo, a kada sam došao do nalazišta koje sam prošli put snimio, doslovno nijedne pečurke nije bilo.

prvo sam pomislio da moram guglati da li srne jedu gljive pa sam i to zaboravio.

ali da nestanu ama baš sve, do poslednje najsitnije, nikako mi nije jasno, posebno što po slabo prometnoj stazici očigledno danima niko nije prolazio jer bi stopalima polomio sve druge nejestive pečurkice koje su uredno dremale pod lišćem.

ništa mi nije bilo jasno.

dok sam se vratio već je bio mrak, dva ako ne i dva i po sata maltene bačena.

sad znam kako je bilo pračoveku kad džabe ode u lov i vrati se praznih šaka i gladan, a pride nije imao Lidl.

a ni pekaru.

a ni ćevabdžinicu.

i tak.