- imaš li neku ex?
mogu da odgovore sa - da, državu.
ni manje nego više. a neki ih imamo i previše.
sfr jugoslavija, pa socijalistička republika jugoslavija,
pa srbija i crna gora, pa srbija.
mili brate!
imam više bivših nego drug tito i kralj henri osmi zajedno.
ili tu negde.
tako su se jednom murić i janković prepirali može li neko biti ex maratonac, pa sam ja čak i blog preimenovao u "bivši maratonac" jer sam baš te godine dosta vozio biciklu i valjda nisam istrčao niti jedan maraton, eventualno jedan ili dva.
no svakako dovoljno da se smatram bivšim.
dok trčiš maratone ti si maratonac, kad prodaš radionicu i odeš na japetić gajit pčele ti si bivši kovač a sadašnji pčelar, neće niko reći idem kod kovača po med.
kovač kuje pčele po mjesecu, kovač kuje a majka ga kune.
e danas sam opet trčo.
gledao u mapsima neke prečice pa oćul ići nećul ići jer celu noć kucala je na mom prozoru stopedeseta jesen prstima od kiše a uzoru dok si me ljubila ptico šarena.
tako je pevao dal alen dal tifa nemam pojma sad ovako kad se prisećam znam da glas ide kao kad se napinje da kenja a obojica su baštinili taj napeti glasovni pristup, neko peva iz grla neko iz stomaka a samo posebni iz debelog crijeva.
i na kraju se sve poluneslavno završilo čudnom anegdotom, evo poslušajte daje se na znanje daje se na znanje es kant vir gegeben.
krenem tim puteljkom jelte, i nakon prve krivine tj sto metara vidim čoveka kako sa nekom kofom silazi kroz šumu.
proderem se DOBAR DAN i on zastane.
pitam može li se dole do kuća pa do onih drugih kuća što se vide na brdašcetu prekoputa, kaže ne može.
ja rekoh pa ima na mapsima, on kaže ma sve je to uraslo, može onuda ili onuda (odakle sam već došao).
i sad dolazimo u glupu situaciju:
i sad dolazimo u glupu situaciju:
ja mislim da sam dobro proanalizirao i da bi tu od njive do livade moglo da se pređe, kao što sam i u prvom poluvremenu progacao kroz mokru travu i ponegde blato...
... a on zapeo ne može pa ne može.
da ga nisam sreo, strčao bih dole sa mapsima u ruci i to sam upalio satelajt vju, i siguran sam da bih se već nekud provukao.
ali čovek ide nizbrdo svojoj kući, polumutne mu oči kao štenad kad treba da progleda, jedno oko baca malo u stranu, kapa masna nakrivljena, ali deluje onako baš pošten dobar domaćin.
da ga nisam sreo, strčao bih dole sa mapsima u ruci i to sam upalio satelajt vju, i siguran sam da bih se već nekud provukao.
ali čovek ide nizbrdo svojoj kući, polumutne mu oči kao štenad kad treba da progleda, jedno oko baca malo u stranu, kapa masna nakrivljena, ali deluje onako baš pošten dobar domaćin.
neprijatno mi je bilo jako sad da kažem oke, ti kažeš da ne može ali ja idem da proverim.
umesto toga rekoh fala ljepa i okrenuh nazad.
pokušaću sa one druge strane jednom, pa ako baš ne može da se prođe i ako je trnje do ušiju, no frks, prihvatiću da mapsi lažu.
a ako prođem, neće biti prvi put da sam našao put tamo gde su mi rekli da ga sigurno nema.
14km, +6°C, uzbrdo sam skidao vetrovku i trčao u fleece duksu.
čarape se suše na radijatoru, sutra će imati onaj jasno ugipsani oblik leve i desne.
Nema komentara:
Objavi komentar