poluđeo

kad crnogorci to izgovore onda zvuči kao polu-ĐEO, e sad šta je to kada si napola đeo, razjasniću jednog dana

a šala je došla jer sam dan za danom otrčao neke silne kilometre i sve poluneplanirano, jer sam dana prvog ostavio biciklu na suprotnom kraju grada pa strčao sa još suprotnijeg od suprotnog i onda sam sutradan napravio veliki polukrug koji se završio na tom kružnom toku gde je prenoćila.

piše mi lola poruku negde na pola mog trčanja, kaže bicikla te čeka, čak ti ni gume nisu izduvali.

rekoh odatle bih mogao i na izduvanim da se dokotrljam, jer se radi o samo dva kilometra.

i tako sam u tom spektakularnom završetku januara u nedelju pretrčao prvo nešto više od 5 a posle nešto manje od jednog kilometra (kroz grad) a u ponedeljak prvo nešto više od 7 do jednog jezera pa među hajk po njivama pa strčao u grad nešto manje od 2km i tako sam upisao 6+9km sve u najstarijim bruksicama za koje sam odavno rekao da nisu ni za šta osim za njivu.

i da vidiš čuda, u oba dana sam proveo po sat vremena u njivama!

pošteno.

poslednji dan januara može da nastavi da se odmotava, od februara krećem ozbiljno, to je to, nema nazad, idemo gas, pun gas, gas do daske, lova do krova, perje će da leti, vežite se polećemo, i sve ostale motivacione budalaštine u nastavku.

umetnički dojam

jedne godine u starom bic. klubu smo na laganom treningu posle trke razmenjivali utiske, i jedan od juniora reče NIZBRDO SAM MACA.

bio je dosta krupniji od ostalih ali to nije upotrebio na način da postane bolji sprinter, nego je jednostavno puštao ove leptiriće da mu odu uzbrdo a onda ih jurio na svakom spustu.

i pretpostavljam stizao.

setih se toga juče na trčanju, na blagom spustu dugačkom 4km.

rekoh, ako bih ovako trčkarao ceo maraton, nizbrdo, mogao bih da ga završim ispod 4 sata a da se ne zaduvam.

to je taj progres, od tri sata uzbrdo do četiri sata nizbrdo.

za istu dužinu.

što ustvari nije tako loše.

jednom kad dođe do umiranja i silaska u grob, možda će mi trebati deset godina da se ceo spustim, pa će mi ovaj trend produžiti boravak na planeti.

umesto U planeti haha.

sada mi je druga stvar pala na pamet.

DA LI SE UKUPNA TEŽINA PLANETE MENJA VREMENOM?
ili smo sasvim zapečaćen sistem?

s jedne strane, gde bi išta OTIŠLO?

s druge strane, dobijamo energiju od sunca, i ko zna šta sve ona proizvede.

mislim, hrast lužnjak od 100 godina je teži od onog od godinu dana, pacovi se razmnožavaju ali i mačke, ko koga VIŠE POJEDE nego što bude pojeden, gde odu sva isparenja od prirodnih resursa koje iskopamo pa spalimo, jer na svaki hrast koji poraste stotinu bude posečeno.

8 milijardi ljudi je sigurno teže od milijarde, odakle se na planeti pojavi tolika količina kilograma ako ne od one posečene šume iz amazonije?

evo kaže gugl da je trebalo 200 hiljada godina da stignemo do prve milijarde, a odatle samo 120 godina da stignemo do dve, i manje od 100 godina da dođemo do osam milijardi.

na svakog koji umre se rode dva i po deteta, ne znam kako izgleda pola deteta ali ako gugl kaže to treba prihvatiti zdravo za gotovo.

to je poput ona dva i po Celzijusa pre par dana.

a što se tiče težine, dve i po bebe su nešto ispod 10kg, a mrtvac je u proseku barem 50kg.

jer je trećina toga u indiji i kini a oni nisu baš američki gojazni.

dakle naizgled gubimo na težini, ali samo NAIZGLED.

sigurno se svakog dana ostalih osam milijardi ugoji zbirno za više od 40 kila :-)
pa ti budi pametan.

uči fakultete i čitaj knjige i ništa, 

bolje da su izmislili nešto efikasnije od prstiju, za češkanje po glavi.

kockar i kazna

čitao sam neke komentare na vest o ubistvu

navodno je neki kockar ubio osobu čiju je bankovnu karticu koristio pa je ona valjda to otkrila

tu me je zainteresovao jedan komentar koji je očigledno ostavio neki njegov kolega

Paja  28.01.2023  14:50 

Kocka je najveća i najteža zavisnost na svetu! Dužan kockar neme empatiju ni prema kome, jeduno u glavi su pare i sledeći gubitak, ne dobitak, gubitak... Neverovatno, ali tako je! Pravog kockara samo gubitak ispunjava, i prekida samo onda kad sve izgubi, a ne kad dobije.

e sad ne znam da li je pogrešna procena ili pogrešno izražavanje, uglavnom ne bih rekao da kockara ne ispunjava dobitak

poslednja rečenica je glavna poenta, 

da ne prekida kada dobije, nego tek kada sve izgubi

tada prosto mora da prekine

osim naravno da na nezakonit način dođe do novog novca za kockanje

tako da su to dve odvojene stvari

a ovo prvo bih preformulisao tako da ga gotovo isto uzbuđuju i dobitak i gubitak, jer svaki "poen" za sebe ili kladionicu nosi istu količinu emocija tokom igre, ali ga dobitak sigurno više ushićuje, i daje mu taj "drive" da pokuša da osvoji još više i još više

pa u krug dok potroši to što je eventualno dobio

između ostalog, za razliku od drugih sportova (ha!), u kockanju gde mislim na kladionice, gubitak se podrazumeva

ideš strpljivo kroz gubitke, i iznova tražiš tu sreću da ti se potrefi dobitak

znaš da su minimalne šanse i na ruletu i na onim aparatima a i tamo gde popunjavaš tikete da li će bajern nadoknaditi dva gola iz prvog poluvremena ili će klagenfurt u trećoj ligi pobediti u gostima sa pet razlike

sve je to pomalo sumanuto uopšte, što reče dr. haus samo nesrećni igraju loto

ne znam postoji li još tombola :-)
to je bilo popularno kao vid druženja u neko titovo vreme, skupi se rpa ljudi u kafanu i malo pijuckaju malo divane neke teme od opšteg beznačaja i usput kao bajagi izvlačiš neke brojeve 

možda zato mi koji nemamo sklonost ka tome biramo trčanje (polu)maratona, tu nikada nema šanse da te neko pobedi samo zato što je imao više sreće

galerija treningova

ovo je zvučalo vojvođanski, oni tako kažu npr. galerija biciklova

pa sam hteo da napravim razliku između galerije slika jednog Treninga, i galerije portreta mnogih treninga

i iz te galerije izdvajam jedan koji sam možda i najviše voleo

to je onih sto/sto koje trčiš dok ne crkneš

tojest

ako se preračunaš obično crkneš posle 3-4km tih promena, onda priznaš poraz pa napraviš pauzu na pola, pošto sam to uvek radio na cesti pa mi okret bude na 4 ili 5km, i onda dotrčim nazad drugo poluvreme

u najboljem slučaju, kada se savršeno izračunam, odradim svih 10km bez predaha

postojao je i bolji od najboljeg slučaja!

a to je kada sam uspeo da otrčim 21km od 100/100m, doduše i logično, razumljivo je da se to trči kao još malo nežniji vid promena između nekog tempa i slabijeg tempa i da to nisu neka baš "ubrzanja".

ali promene svakako jesu.

posebna varijacija na sve ovo je bio jedan još bolji od najboljeg od najboljih slučajeva, tada sam pak poželeo da to sve ide još brže i luđe, naravno u progresiji jer sam skontao da mi je ostalo previše snage pred kraj

tada sam završavao neki od tih Treninga, da li 2x4km ili nešto "u cugu", uglavnom sećam se da sam poslednji kilometar pomislio A SAD, ZAPRŠKA!

i umesto da završim sa promenama 100/100m, krenuo sam taj kilometar da brojim dvokorake

pa sam išao 20 dvokoraka jako, 20 dvokoraka odmor tj manje jako

e sad, ako u tom ubrzanju imam korake od 1.5m na primer, to izađe 60m ubrzanje, što je logično da će biti jače od 100m, barem za malo, a 20 dvokoraka lagano izađe negde oko 50m pošto to baš i nije "lagano", naravno, a imaš i nekoliko koraka zaleta dok ne usporiš na taj sporiji ritam

sama činjenica da se promenio odnos brzih i sporih deonica (6:5 umesto 1:1) plus da tih 7-8 koraka onoga što zovu deccelerating utiče u većoj meri ako je odmor kraći, već upućuje da je to moralo biti brže od standardnih 100/100, i kad na to dodaš odluku da se ZAPRŽI...

dođeš negde ispod 3'30'' po kilometru i nije čudo da sam na kraju bio prezadovoljan

evo baš nemam pojma da li bih danas smeo da se usudim na nešto slično, i kako bi to uopšte izgledalo

zadnje što sam radio od promena je bilo 500/500m tako što trčim kao ritam Dužine 500m i kada na satu ugledam 500 onda dodam gas i u tempu završim do punog kilometra.

tu mi je jedino bilo da u hladnom vansezonskom danu spustim na kraju svaki km ispod pet minuta što sam naravno uspevao, jer kad postaviš manje ciljeve odmah postaneš uspešan u svojim namerama

sveti sava - školska slava

27. januar

svake godine bez obzira koji dan u nedelji bude, održava se lokalna trka pod nazivom Svetosavska, i koliko mogu da se setim, u zadnjih 30 godina je 30 puta bio sneg ili bljuzga ili makar samo mokro, toliko o globalnom otopljenju, mućak i ćorak.

danas je opet u tom fazonu, letucâ, reklo bi se rosuljâ, kao glagol a ne kao kiša Rosulja.

trka standardno kreće u podne sa dečurlijom a završava se sa seniorskih 5 krugova oficijelno dugačkih 5km mada je krug od 6x160m tehnički 960 ako bi skretao pod pravim uglom uz sâm ivičnjak a realno izađe negde oko 970m ako trčiš sredinom ulice a raskrsnice sečeš najkraćom putanjom.

par puta sam trčao tu seniorsku trku iako sam od prvog nastupa već promašio godine i praktično bio veteran ali se nisam zadovoljavao jednim krugom od kilometra nego mi se 5 činio kao prikladniji trening i ujedno test forme.

jedino mi je bilo važno da utrčim u peti krug pre nego što seniori ufiniširaju, a obzirom da su u to vreme najbolji trčali krugove ispod 3 minuta trebalo je bogme zapeti da prva 4 kruga završim ispod 15 minuta, posebno jer su mi to bile prve godine trčanja plus nikada nisam nešto briljirao na temperaturama oko nule.

dva puta sam trčao i veteranski krug.

jednom onda kada sam blog podelio na segmente od 200-100-50-30-25-15-10-5 metara i opisivao kako sam (rovit od povrede) uspeo da u zadnjoj ulici uletim u treće mesto tako što sam zaostatak od dobrih 30 metara iza kolege koji je izdisao, uspeo da pretrčim ubrzavajući kao da imam nuklearni pogon u dupetu.

drugi put sam se baš proslavio tako što sam od prve krivine u punoj formi izleteo napred iza policijskog auta i kao na stadionu preleteo ceo krug, i nakon prolaska kroz zaustavio štopericu na 2'44'' što je bilo nekih 2'43'' za pretrčanih 970m odnosno lični rekord (nikada popravljen, osim jednom na nizbrdici) od 2'48''/km odnosno 20.8 km/h.

da su tada postojali strave i garmini i polari verovatno bih protrčao i tih 30m iza linije cilja čisto da imam celu hiljadarku u cv-ju ali tada mi to nije uopšte palo na pamet niti bi išta ikome značilo.

ove godine ćemo najverovatnije tradicionalno gledati trku sa poslednje raskrsnice i sa policajcima komentarisati kako nam nije jasno zašto se lome po ledenom vetru i klizavom asfaltu, propašće im prostate i jajnici, već kako se ko opredelio šta mu pripada.

u novinama piše da veterani trče 2km, u slučaju da ima barem desetak prijavljenih možda me to i potakne da se prijavim tek koliko da shvatim da mi danas za 2km treba koliko u najboljim danima za 3km :-)

prolećni sajam tenkova u Ukrajini

čitam vesti o tome kako će ovaj poslati one tenkove a onaj će poslati one druge, a jedni su dobri zbog ovoga a drugi su poznati po onome, i ništa drugo od tog Sajma ne očekujem nego da cela planeta polako posmatra koji će biti bolji od kojeg, pa da natenane naruče taj koji im najviše odgovara.

naravno teren za sajam će donirati Ukrajina poput onog čiče Maksa Jašgura koji je ustupio njivu za potrebe Vudstoka i nakon toga je valjda nikada više nije propisno očistio od đubreta.

a posetioci oba sajma su mogli da uživaju u spektaklu, jedino što je tada sve moralo uživo a danas možeš i virtuelno iz fotelje, lepo čisto i kulturno.

završetak će biti poput onog vica kada je pred kraj rata uBosni Mujo uhvatio zlatnu ribicu pa joj rekao daj sredi ove mape nekako da nama najviše pripadne a ribica rekla joj Mujo to je puno teško za jednu ribicu, daj zameni pitanje matere ti. pa on reče ajde onda da mi Fata bude najlepša na svetu, a ribica pogleda Fatu pa reče rezignirano - e jbg, ipak daj da pogledam te mape.

a sajam tenkova poput onih planova treninga za napredne rekreativce, oćeš po Ovom ili po Onom, puno kilometara velika baza pa pomalo od svega ili samo strateško bang for the buck treniranje za ljude koji imaju neki drugi život osim trčanja ili bicikle, pa prilagođeno brdskim vozačima ili sprinterima, odnosno juniorima ili veteranima, ma čitava šuma mogućnosti.

sećam se kad smo bili na onom podugačkom bici seminaru od kojeg više nemam pojma gde mi je diploma sa olimpijskim pečatom, pa je tu bilo teorije bukvalno viljuškarom da je donosiš kući, i na kraju svega jedan reprezentativac reče MA RIZIČNO JE TO.

on se celog života držao na pola između starog ruskog tri-dana-cepaš-jedan-dan-odmaraš, i starog italijanskog sendvič-u-džep-i-200 kilometara-30-prosek pa su mu ovo došla španska sela, to valjda nešto znači ali ne znam šta, evo tek pred kraj života idem guglat kako izgledaju španska sela:

ništa posebno, samo sam ubo u mapse negde dole ispod madrida, no zumirajući malo više našao sam neku zanimljivu vinariju, ne znam zašto ovako obrađuju zemlju u krug, valjda da bi traktor terali spiralno umesto napred-nazad, hmm ima logike a ima i psihodelije.

malinkon i Ja

katkad trening ispadne i nešto što nisi očekivao, poput ovoga jutros.

tokom jučerašnje uporne kišice koja je celog dana padala pod istim uglom, negde je uz kuću prošla voda u ono što zovemo šupa a ustvari je neka letnja kujna i ujedno spavaonica za pse :-)

onda sam krenuo u inspekciju i skontao gde se sve taj rebrasti lim kojim je pokrivena ta prostorija odvojio od glavne velike kuće, tačnije popustio je neki git koji je to zaptivao.

e sad da bih to popravljao bilo je prikladno prvo sve očistiti što je već potrajalo sat vremena hodanja sa metlom po tom nepunih par metara uzanom ali 11m dugačkom krovu blagog nagiba, a zatim sam zaključio da bi bilo bolje to ekserčićima prikucati za kuću onako u malter i tada će popunjavanje belim akrilnim gitom biti mačiji kašalj jer će se sve pukotine suziti na milimetar.

sve je potrajalo bezmalo tri sata sa uključenim sprintom biciklom po gradu da se dokupi još materijala, uz kvaku da je napolju bilo oblačno i samo 2.5 Celzija.

znaš ono kad neko pita ima li šta napolju, a ti kažeš - ma ništa, dva i po Celzijusa.

prvo sam morao uz marendu da se dogrejem na radnu temperaturu jer sam onako nakon par sati čučanja bio poprilično načetog zdravlja.

izađem ja popodne OPET na dva i po celzijusa (kao da je to neki tepih) i odhajkujem jedan od standardno nestandardnih krugova kroz neku šumu što sam je jesenas "otkrio" i gde sam hteo da trasiram svoj osobni kros, mislim kad imaš Bukovec Badžers zašto ne bi imao Žabari Skanks.

nisam nešto silno potrčkavao jer su me dan ranije nakon onog jutarnjeg malo bržeg trčanja po kiši i hladnoći pomalo zatezale lože pa rekoh eto lepog izgovora da se previše ne trči.

zdravlje na prvom mestu!

bez mesa ili s mesom, a nije burek

nego jutarnje trčanje

naime krenem ja revoltiran ovim čudnim bolovima u nogama i glutaćima (gluteus-aći) da otrčim jedan kratak treningić "na silu", iako postoji izreka da tehnika ne trpi silu

ali da vidiš čuda, nekad trpi i čak od toga počinje da blista

kao kad radiš stotke ili dijagonale ili nešto slično, takav trening je uvek na silu jer se nikom normalnom ne radi dobrovoljno, osim ako si psihopata, što se dosta poklapa sa trčanjem maratona, tako da sam došao u pat poziciju, ispalo je da nam se sviđa ono što nam se ne sviđa

ovog jutra nisam radio stotke nego tempić tu po okolnom kako ga nazvati, perivoj bi bila prava reč ali se u srpskom uopšte ne koristi pa je moram upotrebiti unatoč svemu

malo izokola ustrčim pa pred kraj strčim nazad u grad i tu dolazimo do one teme meso i bez mesa

negde na poslednjem semaforu, skontam da imam 7.3km

pa računam ako odem onom ulicom pravo, poslednji semafor će mi biti pretposlednji s tim da nemam čekanja jer skrećem desno u sledeću ulicu i onda mi je taj nebitan semafor poslednji i tu ću imati blizu 7.5 i ako napravim krug oko kvarta tojest dovršim ga, trebalo bi da izađe tu negde oko osam km ravnih i okruglih

kao burek

i dolazim do mesta odakle sam izašao iz kuće, provukao se između zgrada tačnije, i pogledam i obzirom da pada susnežica ne vidim lepo piše li mi 7.5 ili 7.6 i protrčavam dalje iako mi se uopšte ne trči nego eto zbog tog o-ce-dea da zaokružim, kad ispred mene PAF tašta!
natovarila nekog mesa iz mesare, u obe ruke plus kišobran, ja zaustavim sat i rekoh daj to da odnesem kući ipak prečicom

jer sam na 100m od kapije, što bih išao u krug još 500m

i tako ispadne da sam pretrčao 7.67 valjda, ajd nema veze dopuniću popodne

bilo bi kulije da mi je ispalo 7.77 ili 7.99 ali šta da se radi

dajte Milutinu

videh juče da je par poznanika otrčalo trening polumaraton

pa se setih onog vica kada žena dobije sina sa čovekom koji već ima dvojicu iz prethodnog braka

onda on ovima "svojima" da po jabuku, a ona im kaže

DAJTE MILUTINU PO POLUTINU

tako svaki s Milutinom podeli i na kraju on pojede dve polovine a oni po jednu

tako bih ja trebao da otrčim maraton danas, rekoh, da spojim one dve polovine što su ovo dvije otrčali po novom sadu

ali neću

NISAM JA OSOBA IZ VICA

nego ću i ja jedan polovični, i prijavim se na nekakav čelindž, valjda postoji, i onda gledam koji sam po redu u celome svetu

i likujem što nisam zadnji

otkrio sam jutros u jednom od telefona još uvek ne-deinstaliranu polar flow aplikaciju i tu pronašao neke trke iz 2018, to je valjda zadnja godina vredna pomena, jer sam se sledeće povredio i razboleo a zatim je stigla korona i ćao prođe život kao da ga nikada nije ni bilo

osim te aplikacije, mislim

pa sam se tako malo prisećao raznih polumaratona iz te faze "suton sportskog života"

i tako inspirisan sa dva fronta, ovog današnjeg gde drugi i dalje treniraju, i onog povijesnog iz mobitela, zapucaću i ja popodne na halfić, rekoh sebi jutros

i zapucah na hajkić po kiši

štaćeš

bombica i pumpica

promakao mi je prelaz iz jarca u vodoliju i opsežna analiza kako bi to moglo da se odrazi na pristupe treningu, to mi se nikada nije dogodilo, užas jeza i horrorčić!

negoooo
juče smo se na vožnji setili anegdote s početka biciklizma.
istovremeno kada smo pristupili lokalnom Klubu, pojavila se i cura koja se ranije bavila atletikom na lokalnom nivou, i u koju je Trener polagao velike nade.
samo sedam dana nakon što je formirana nova ekipa, održavalo se Prvenstvo Srbije na Košutnjaku.

kod seniorki je nakon samo 4-5 vožnji na trkačkoj Lola osvojila srebrnu medalju zahvaljujući tome što smo pre toga na MTB-ima celo leto vozili kao ludi, a ova cura je stigla poslednja, što je trenutno manje bitno za sledeću anegdotu.
naime nikako nije mogla da zapamti naziv za biciklističku flašicu, bidon.
nakon trke razgovor ide ovako:

- ja sam izgubila bombicu!
- kakvu bre bombicu? - pita Trener.
- ovaj neee, ne bombicu, izgubila sam pumpicu!
- IZGUBILA SI PUMPU??? (trener na aparatima)
- ne ne, ne pumpicu, ovaj, nego ovaj, flašicu!
- bidon, izgubila si bidon? (odahnuo je, iako ga je prvobitno oblio hladan znoj kao da je i pumpa bila od zlata, ali hajde)

klinci svi u delirijumu od zabave kako ga je u deset sekundi provozala preko moždanog i srčanog zastoja nazad u život, i narednih godinu dana smo na treninzima bidon zvali Pumpica ili Bombica 😁

istorijski minimum

blog o kokainu je imao najmanje pregleda od cele januarske skribanije što je očigledan dokaz da nesportski naslovi odbijaju sportsku publiku.

doduše niko nije mogao znati da sam spekulisao o ličnom na 10km.

tako da...

inače sam celog dana bio u DUBIOZI o tome šta i kako raditi, trčati ili ne, odmarati ili se naprezati, čačkati granice dokle ti "ide" ili ne, i tomu slično.

naime ispalo je da sam bio dosta zadovoljan trkom tojest trekingom u prethodnu subotu, a to je došlo nakon jako malo trčanja, odnosno nakon minimalno malo bržeg trčanja jer mi je svo nazoviTreniranje bilo "smoothie pa prosspie".

da li ću tako moći doživotno da se provlačim? pa verovatno ne.

štaviše kada sam krenuo na hajk u jednom času sam potrčao ka semaforu i skontao da su mi noge dosta sveže i raspoložene.

no svejedno sam nastavio na hajk.

sada ovde ide jedan paradoks koji to nije, A EVO I ZAŠTO.

naime rezonovanje mi je išlo u smislu da ne mogu trčati 3 sata pa ako želim da budem duže u prirodi imam jedino opciju hajka, sa eventualno nešto malo potrčkavanja gde je nizbrdo.

jer opet još jedna glupost, "ako se odmah oznojim na prvom usponu, šta ću posle?"

da li sam ikada razmišljao šta ću ako se oznojim?
naravno da nisam.
da li sam ikada ranije brinuo da li ću moći da trčim tri sata?
naravno da ne.

i otkud mi se sad uvuklo to kako ništa ne mogu, a eto povremeno otrčim trku kojom sam zadovoljan, počev od trekinga preko polumaratona pa sve do one Dužine na maratonu od 33km kojom sam takođe bio prezadovoljan.

dakle ipak mogu.

da li je do korone, da li sam je preležao i koliko puta, ili je do nečeg drugog, ni to se ne može znati.

da li je lenjost, ili neko zasićenje, potreba za odmorom, opravdana ili umišljena, toliko pitanja bez odgovora.

Zaplenjeno tri tone kokaina na grčkom brodu u Španiji, vrednost tereta procenjena na više od 180 miliona evra

sad ćemo mi to tik tak izračunati onako "na prste"

ako su tri tone 180 miliona, jedna tona je 60 miliona

dovde mi je dobro išlo

ako to podelimo sa hiljadu, kilogram je 60 hiljada evra

dakle gram je 60 evra

????????
nešto mi je tu čudno, deluje mi puno skupo

zašto bi se iko drogirao za toliko novca?
tačnije, dok to prođe pet nad- i pod- dilera, sigurno naraste do 100 evra ako ne i više

doduše ne znam koliko "traje" taj gram kokaina, ako od grama možeš da napraviš obroke za deset dana, onda mu dođe poput skupljeg pića

tipa neki viskiji i slično, pola flaše je desetak evra

evo gugl kaže da se gram koke kreće od 6-15 dolara, ovo od 6 je verovatno 90% puding ili već nešto slično

bar sam tako video u filmovima

sad pak na drugom mestu piše da je gram oko 50-60 funti što je pet puta više

dakle treba ga kupovati za dolare i prodavati za funte

sad sam dalje čitao o efektima i čak mi i to deluje glupavo

navodno je efekat tog podizanja neurotransmitera oko sat vremena, piše da tada ljudi brbljaju kao navijeni, euforični su i mahniti, dakle samo za trke do deset kilometara

nakon toga popušta dejstvo i nakon pet sati se sve obrće, previše istrošenih impulsa naprave svojevrsni manjak u mozgu i potrebno mu je dosta vremena da se iz te loše faze vrati u normalu

što znači da svaka doza "košta" puno više jer praktično traje samo par sati a ne ceo dan

opet, nekome se možda isplati, ako istrčiš lični na pomenutom ceneru, to nema cenu
eto male škole onoga što nikoga ne zanima nego sam samo straćio deset minuta jer mi je naslov u vestima privukao pažnju

standardno

prvo ujutru 10.70 km pa popodne još 2.45 i sad imam malu zalihu za sutra

upisujem samo 13, šmrc

no dobro

jutros standardno od-do Lidla preko brda, jedan od par standardnih krugova, i standardno lagano jer se i tako snandardno oznojim previše pa kad uđem unutra zna da bude standardno neprijatno

popodne standardno na mini hajk sa mini strčavanjem nazad u grad, ovaj put je sve začinila kišica koja je iznenada počela pa sam potrčao čak i uzbrdo na mestu gde mi se standardno najmanje trči

no i to je imalo svojih draži, shvatio sam da ipak ne moram da zabušavam na uzbrdicama, koliko god mi duša bila u nosu, eto ipak sam MOGAO

usput sam razmišljao o protekloj trci i tome kako sam tačno ZNAO kako će da izgleda završnica u kojoj će svi osim mene da "padnu" jer je bilo očigledno da se u prvom delu previše TRUDE i na kupserima i u blatu

jednostavno vidiš

naiđe uspon, doduše kratak kroz korove i njive ili uz šumu, i tip duplo teži od mene odeeeeee
ja skratim korak, usporim, da mi se ništa u doživljaju ne promeni u odnosu na sve dotle, a on puh puh odeeeeeee
i naravno nešto malo kasnije ga stignem i opet sve iznova

katkad mi je neki loš osećaj, prosto delujem sâm sebi nepristojan kad se osećam tako superiorno

u smislu, taktički

meni je normalno što znam da će oni da popucaju, što vidim da su loše rasporedili snagu tojest nisu je uopšte ni raspoređivali nego troše dok imaju...

mislim, SRAMOTA je za odraslog čoveka koji redovno trči (pa i trke) da zadnji ravan kilometar trči duplo sporije nego prvi, takođe ravan kroz varošicu

no dobro

sutra sneg, kažu

olujna vožnja

kako iskoristiti naizgled lep dan, odgovor je komplikovan.

ovo je bezmalo ispalo u stihu, hahić.

nakon što smo shvatili da mi tipkanje bez česte upotrebe bekspejsa baš i ne ide naročito, mogu se vratiti na ovo normalno kucanje.

tek sada mi je jasno zašto mi je backspace najizlizanija tipka na tastaturi.

odnosno taster na tipkovnici.

jutros lagani futing trčkač pa na posao pa u olujni vetar tojest jak vetar sa olujnim udarima.

beše zanimljivo, atomski sleva, atomski zdesna.

doduše imao sam plan da odem biciklom do jednog mostića koji je na 19km od kuće, kada se skrene sa glavnog puta, i da odatle otrčim 6km u jednom pravcu gde smo hteli da stignemo, i nazad, pa da se opet biciklom vratim kući.

no srećom u nesreći sam odustao od te ideje, pa je ispala samo obična vožnja.

navodno bi trebalo da se JAKO pogorša vreme za par dana, pominju i sneg, istopio se dabogda.

vidim ga već po planinama a hteo ne hteo ionako ne možeš da ga ne vidiš jer ga svi stavljaju u story-je i statuse i kajznam, što je, ponavljam, skroz okej na planini, naravno da je bolji sneg nego blato, ali u gradu - neka hvala.

nakon skoro mesec dana su mi javili da imaju na stanju aku pištolj za vruć vazduh ali im je u međuvremenu poskupeo usisivač koji sam hteo da uzmem kao rezervni i sada su u toku rovovski pregovori po kojoj bi ceni to trebao da dobijem.

ako mi se neko učini simpatičan, kupiću kod njega ako je i 2% skuplje, odnosno obrnuto, ako se neko ponaša neposlovno neću kupiti kod njega iako je nešto malo jeftinije nego kod konkurencije.

obzirom da su razlike minimalne, mogu da se kuresam.

da se radi o nekom Outlanderu od 55,000€ bogme bih ga kupio za 2% manju cenu čak i od amerikanca.

svaka Čast ima cenu.

sutra je četvrtak, dakle ujutru biciklom do Lidla pa na trčanje pa u kupovinu.

novo novo novo vreme, drugo poluvreme

novo vreme, staro stanje, novo vreme, isto sranje.

tako su pevali buldođ

hteo sam da napišem buldožeri i ubo pogrešno slovo 

što mi je dalo ideju za blog

SLEPO KUCANJE

lkkv

khmmmmmm

to je kao značajno nakašljavanje

do sada mi dobro ide

najbitnije je precitno napamet pogađati enter i bckspace

naravno ponegde i omanem, ali automatizam neki postoji valjda

naon ovoliko blogiova, ahahaha fat finger errorzi

elem, zelena linija je kako dno od petih vrata treba da izgleda

plave linije pokazuju trenutačno stanje blago ulubljenih petih vrata

a roza linije pokazuju NE neku drogu nego pravac delovanja ove stege

to je moj tast koristio davno za časovničarske radove i zvao je to čudance šrafštok

njemačiki očigledno

pravuilno proračunatim dejstvovanjem vrata su podosta ispravljena a kasnije je došao git i porravnao stvari

git na autu mu doše nešto kao seks u braku, služi da se popravlja nepopravljivi

nakon ovota je već bilo prošlo s dosta od dana pa sam otišao na neki lejt aktiviti u vidu ajka sa potrčkavanjima nizbrdo i moram reći da su me noge dosta bolele, gao i glupeusi, ovo nije bila tipkaća greška nego naera teška

pa etom nisam puno ni grešio

trt

autogrnčarija

imam juče šta i da vidim, neko na parkingu nečim nabio zadnji branik

i to je tačno nabo tamo gde je desna sijalica od tablice, pa se zato branik lakše i savio

e sad da li je bolje što se više savio, ili bi bilo bolje da se manje savio ali da se nedajbože slomio, ko bi ga znao

sijalica naravno izbijena i izletela negde u dubinu, ko je nađe dobiće džokera za sledeću emisiju

nisam slikao najveću muku a to su 4 šrafa sa donje strane branika koji su toliko zarđali i istrulili i sjedinili se sa maticama da se dobila neka amalgamska smeša otporna i na wede i na sve ostale sprejeve

pa sam to bušilicom na kanalu provrteo i izbio ih, taman ću staviti nove šrafove i matice

gledao sam na jutjubu kako polivaju branike vrelom vodom pa na licu mesta ispravljaju onom gumom za otčepljivanje ali to je na uglu nešto kao kad ulubiš plastičnu bocu, pa je samo stegneš a ona pukne i udubljenje iskoči u pravilan oblik

ovde je pak morala da radi teža mehanizacija

malo po malo sam pištoljem za vruć vazduh iznutra zagrevao i prvo ispravljao komadima drvene lajsne no shvatio sam da je to neprecizno pa sam uzeo one najdeblje hateze rukavice i direktno prstima ispravljao gde treba, i mislim da sam ga doveo tipa 90% u prvobitno stanje

narednih dana ću da skinem boju sa svih mesta gde je napukla i da gitom popunim veće neravnine, i na kraju da prešpricam sprejom koji su mi u lokalnoj farbari napravili original nijansu prema šifri odštampanoj u haubi motora.

ne znam koliko bi majstor naplatio za ovo a ne znam ni da li bi onaj ko radi plastiku uspeo sve oko farbanja i metalo radova, i obrnuto, kako bi limar sredio plastiku, plus isto važi kao i za vulkanizera kada sam menjao točkove, dok odeš kod jednog i drugog majstora potrošio si više vremena nego da kući sve uradiš sâm, a ovako pride znaš da si uradio najbolje kako je moglo, plus ne košta novca nego samo stekneš novo iskustvo u nekom poslu.

ne znam koliko ću popodne uspeti da pretrčim nakon ovolikog drndanja napolju ali u ovoj situaciji to više nije dnevni prioritet.

prezadovoljan sam trkom pa mi nije neka napast da moram da ginem na treningu ovih prvih par dana nakon trekinga.

loš dan, nikad stić

svašta je bilo u planu pa ispalo ništa

juče nakon treking lige juriš na izlet u kroaciju da potrošimo sve kuna što smo imali viška

na granici ništa

pisali ljudi po internetima da je sad PUNO TEŽE ući u kroejšu

mi smo čak i brže ušli no inače

dobar dan

dobar dan

doviđenja

do viđenja

naime drukčiji nam je pravopis

kao što rvati nemaju na pamet, i napamet

mi kažemo palo mi je NA PAMET

ili naučio sam NAPAMET
a njima je sve napamet

palo mi napamet

Vuk ih valjda učio, piši košto govoriš...

i tako prvo šetnja po Vinkovcima, pa u lidl pa u kaufland pa u špar na pa inu, da dokrajčimo svu siću što smo imali

guba

jutros pak magla, nit na trčanje nit na bic

pa odosmo ka kući, opet prevozili nekog kera, brza pošta od tačke a do tačke be

pa po šapcu našli neku šumu letnjikovac, prešpartali 4.5 kilometra

pa kući

pa operi auto

pa nije se smračilo baš

još

pa kao ajd malo u rekreaciju

pa malo trč uz reku pa hajk uzbrdo pa strč u grad

od svega po malo

tako se piše, jer se tako kaže, po malo

a može i pomalo

ma sve može

novo, novo, najnovije!!!

možda sam prvi put čuo ovaj idiotluk, a možda sam ga nekad ranije već čuo, ali mi ga je nagon za preživljavanjem obrisao iz pamćenja.

naime, pre dan-dva su neki nekima čestitali PRAVOSLAVNU NOVU GODINU.

mili brate i svi sveci!?

isti ti koji su bacali petarde na Novu Godinu, jedinu, dakle pre par nedelja nisu bili PRAVOSLAVCI, pa su onda sačekali trinaest dana da se preobrate nazad u svoju veru.

vjeru svojih djedova, prijedaka, grobova, manastira, crkava, popova, kardinala i ostalih andrmolja.

ko uđe u taj sklop svesti, otkrio je vrata bambilona, kuda se ulazi u tajne koje odaju koja će kombinacija na lutriji osvojiti tisuću tisuća milijardi nove valute.

elem ja sam na PRAVOSLAVNU NOVU ušao kroz blato.

treking liga, treće mesto.

umešao se među juniore u sâm vrh redosleda stizanja u cilj zvanog Plasman.

Poredak.

a šta ću.

bilo je baš zabavno.

poslednji put sam trčao Malu Stazu u subotičkoj peščari i baš sam to zapamtio kao ogavno iskustvo.

otkako sam se odvojio, NIKOG NISAM VIDEO sve do cilja.

niko ispred, niko iza.

užas.

kao na treningu pa još duplo gore, jer na treningu niti ne očekuješ da ćeš se s nekim potrkati.

a ovo, platiš startninu i Organizator ti obeća TRKU, a ti trčiš sâm kao lovački ker izgubljen u šumi.

ovaj put, totalno pretotalno (?) drugo iskustvo.

rekli su da će start kasniti, ja ležerno došao oko 09:01, kad onako raskopčan i sa puls trakom u džepu čujem TRIIIII DVAAAAAA JEDAAAAANNNNNN
i rulja krenu mili brate, tu na par metara od mene, i ja iskoristim hendikep i ne vratim se do linije starta nego samo tu gde sam se našao nastavim da hodam s njima, još par stotina metara nameštajući hrm band, pa paleći sat, pa čekaj na gps, i tako sam startovao negde oko 199-og mesta.

prvih par kilometara lagano kroz rulju, pa onda uhvatio neku grupu koja se razvukla, praktično sam UHVATIO HARMONIKU.

sim tam sim tam sim sim tam tam i to se dodatno razvuklo, i napokon sam ostao u paru sa najdosadnijim mogućim tipom koji se svo vreme trudio da trči UPOREDO sa mnom.

realno je taj kolski put = SINGLE TRACK jer je u svakom metru jedan trag od traktora pola metra dubok, pa preskači na sredinu, pa na ivicu, a ivica strma, pa se srozaj nazad u blato, I NIŠTA TO NJEMU NE SMETA, čas on lomi noge a čas smeta meni pa ih ja lomim.

isuse bože i majko presvetla.

sva sreća je bio neki uspon pred drugu kontrolu, asfalt ka nekoj crkvi koji ima možda i kilometar full netrčljivog nagiba, i tu ja upotrebim svoje biciklističke kvadr(iceps)e i odem toj kompletnoj rulji, i do kraja sam se čitavih morbidnih (za trekking ligu) SEDAM KILOMETARA po asfaltu naganjao sa par klinaca i jednim seniorom, i utrčao u cilj u toj nekoj malo razvučenijoj HARMONICI, jer je tu kojeko stigao kojekog, sve u svemu odgovarala mi je papazjanija.

uokvirio sam ovu šačicu entuzijasta koja uopšte zna zašto je došla na trku:

petak 13. take two

ne rekoh da sam juče ujutru otrčao 7.4km tojest hteo sam 6 pa produžio na 7 pa smo skontali da je četvrtak dan kada izlaze gradske novine pa zavrtanje kroz grad do neke trafike pa kroz neko naselje da obiđemo neku mačku ako je primetimo i ispade vrljav broj.

popodne sam bio na hajku i pokušavao da odgonetnem radi li dobro zum na tele kameri telefona jer mi nešto slabo autofokusira i nekako je mutnjikavo, probaću opet po lepom vremenu za vikend (ako ga bude, mislim lepog vremena, ne vikenda) pre nego što se istrčim da pošaljem mobach u servis.

još uvek sam pod utiskom jučerašnjeg drčanja kompresora, plus ovoga kad sam promeniš točkove je što samo uzmeš novi nastavak na kraju creva i odmah naduvaš i gume na njihov pravi pritisak umesto da prvo sledeće idem na benzinsku fuj.

ovog jutra pak ništa trčanje mada nije da nisam smeo, nego ne bih da se znojim jer imam dosta rano posla a opet ne bih ni stoput da se tuširam a i tih par kilometara mi ništa ne bi značili.

možda. 

valjda.

skinuo sam trek od najkraće staze treking lige jer ne bih preterano da se mučim ako odmah posle toga (i što brže) treba da se preskoči u Rvacku, i koliko vidim biće tu pola asfalta ili barem pola, jer je zadnjih ihaj 5-6km dugačka ulica koja ulazi u grad.

sećam se toga od ranije.

i na izlasku sa starta još barem kilometar takođe ulicom.

što onima koji idu 42km ne predstavlja neki veliki procenat, ali ovima što idu 16-17km izađe fifti-fifti.

u principu treba lagodno preći deo po blatu ako ga ima, ne iskidati se naročito, takođe dva hupsera onako nežno zapinjati a ne kao mazga, i na kraju treba oplesti taj asfaltni završetak kao glavni trening u toku dana.

bumo vidli šta ispadne od ovih planova.

petak trinaesti

nisam čekao petak 13. da bih menjao točkove na autu iako je prognoza obećavajuća sa dosta sunca, no satnica je u petak napeta i bolje je sve uraditi unapred pa makar i po ovoj rosulji i smrdljivih +8.

do juče bi +8 bila premija a sada nas je zima razmazila pa gunđam na sve što je ispod sunčanih +10 što je moramo priznati podosta razmaženo.

zaboravili smo mi na zimske vragolije heh.

uglavnom pneumatski od/zavrtač radi savršeno osim što se prvi put srećem s njim (u rukama) pa sam mislio da će on odvrnuti šrafove koliko god da su stegnuti, ali jok.

moraš velikim ključem prvo malo da otpustiš, i onda dalje radi perfektno.

najvažnije je što se sve događa prebrzo pa praktično u sekundi već odvrneš odnosno zavrneš šraf.

i onda ako držiš prst na obaraču on tadadadadadada dalje zavrće svakim udarcem po nešto malo i tu negde se zaustavi dovrtanje pa opet moraš velikim ključem dotegnuti da ne budu šrafovi labavi ipak.

nisam od onih što nogama gaze ključ dok se šraf ne slomi nego više volim da (doduše napamet, po osećaju) dotegnem toliko da mi nije potreban napor iz džigerice da bih ga na proleće opet odvrnuo.

ovaj put sam imao i posrednu pomoć jer je letos majstor menjao paknove na kočnicama iliti obloge ili kako se to već stručno zove, pa je on onim moment ključem sve stegao istom silom, što se otprilike poklapa sa tim kako sam ja oduvek mislio da je "taman" zavrnuto.

skontao sam da mi na uputstvu fali jedna slika, tj treća strana one knjižice/manuala iz lidla je skroz prazna a kasnije se pominju neki delovi i radnje koje podrazumevaju deo pod brojem npr. 13, dok na prvoj slici imam samo delove 1-9 pa sam na poslu časkom izguglao taj .pdf i sačuvao tu drugu sliku koju nemam gde je objašnjeno i podmazivanje uz pomoć posebnog dodatka.

Dužinica

Svijet je prekrio snijeg

ma nije, nije, samo se šalim, i podmećem tuđe stihove

Danas je praznik, Tin je ostao sam

praznik je možda jer sam poželeo da napravim Dužinu

Jutros se predao grad

ma nije, nije, ja sam se predao
jer moja Dužina nije ni pola dužine, nego eto

Mi smo mrlje u bijegu na bijelome stijegu

pa sam tako poželeo da otrčim NEŠTO VIŠE NEGO INAČE

Dobar razlog za smijeh bez previse boja

i tako, rekoh sve je više nego malo
pa ajd da otrčim malo više nego Malo
hmmm

Kad pobjegnu misli daleko odavde

naravno morao je trening (?) da ima neku povezanost sa Lidlom nam nasušnim

Za spasiti svijet nemam ideju

pa sam krenuo pored Njega i tuda se vratio, da bismo kupili onaj pneumatski odvrtač, znate ono kod vulkanizera kad kaže DDDDRRRRRR pa on otšarafljuje i došarafljuje točkove

I sve je na kraju prekrio snijeg

i tako mi je dan prošao dva u jedan, otrčao DUžinicu od nekih 13km, 14km, kupio to odvrtačko čudo, i jedva čekam sutra da ga DDDRRRRRRR upalim tj povežem na kompresor i objavim test Parkside alata, i da naravno stavim zimske točkove na auto, i da ne gubim nadu da ću za vikend videt Rvacku

patrljci i okrajci

juče je bio još jedan poluhaotičan dan sa onim "malo ću da otrčim ujutru" pa ću popodne da nadoknađujem malo po malo.

uzeo sam evo da gledam koliko sam imao u januarima kilometara otkako sam počeo da beležim u excel, pa pošto imam to u dve kolone kad prevučeš mišem s leva na desno ispadne ovako:
od 2004 do 2012 imam januarski prosek 328km, a od 2013 do 2022 imam prosek od 362 kilometra.

S TIM ŠTO...

u ovaj drugi ulazi i 2019. gde sam pretrčao nula, jer sam se krajem 2018. povredio i skoro puna dva meseca nisam mogao da potrčim, a ulazi i ona smešna 2016., kada sam se takmičio u strava distans čelindžu i pretrčao 1104 km.

što mu dođe opet na isto, poput one izreke da jedan jede meso a drugi krompir pa u proseku jedu musaku.

ja jedem meso, lola jede povrće, ti piješ vodu, u proseku kusamo pileću supu.

taj rad, što bi rekli klinci.

nakon praznovanja i jučerašnjih 6+6km danas opet na posao, srećom radimo od 10 pa se stigne potrčati svakog jutra, pod uslovom da mi se trči.

počela je i mala rosuljica noćas, sve je vlažno, a vidim i mogućnost prvog snega u gradu večeras i sutra ujutru.

bljak.

od zanimljivosti još da za srpsku novu godinu u valjevu peva miroslav ilić, pod uslovom da ne odemo na treking ligu u šid.

tamo će valjda neki tamburaši, treba naći privatni smeštaj kod nekih lokalnih bunjevaca koje to ne dotiče a ne u onom agropapuk hotelu gde će da bude lumperajka do zore.

no o tom potom, bumo vidli.

otkup nakita od zlata i srebra

nakupilo se nešto trčanja ali mršavo je to rođaci, mršavo.

juče nekih 7km ujutru, pa sam mislio da ću popodne biti umoran no prvih 5km do jezera mi je prošlo baš lagano.

odatle sam nastavio na izletić rikaverić sunčić jer me je uzbrdo poterao vetar u leđa pa mi je i u majici bilo vrućina.

doduše u rancu sam nosio i neki tanki duks, i vetrovku, i sad razmišljam zašto se kao i wind stopper & rain stopper ne kaže vetrovka i kišovka.

nevezano za to skontao sam da je onaj put gore popreko po brdu asfaltiran ili barem deo do magistrale, e sad dokle su stigli nisam video.

ionako u novinama piše da su na kraju meštani blokirali saobraćaj jer ne žele da im kamioni iz kamenoloma polome i ovaj novi put kao što su stari.

budem naravno tuda često prolazio proletos pa ću već videti, po la ko.

tako mi se uz dosta šetnje kroz šume i prečice dodalo još na ono jutarnje pa sam upisao 13km trčanja.

jutros sam pak smislio pakleni plan da otrčkaram kružić po gradu a da Lola krene sa city bikeom i bisagama, pa da svratimo u Lidl i DA KUPIMO SAMO PAR LAGANIH STVARI.

i onda naravno gle ovo na akciji gle ovo nije bilo gle džakovi pseće hrane zadnji komadi -30% gle pakovanje mineralne gle... i na kraju se dogodilo to da ja trčim gradom sa slavskim kolačem u kesi, a pored mene Lola vozi kao šerpas biciklu sa jedno 35 kila tereta u dve bisage i u punoj korpi na guvernali, plus paket mineralne na gepeku.

bukvalno kao oni što biciklama dođu iz škotske na more.

tako da sam upisao još 6km futinga.

od bicikle danas ništa, u najavi je red rosulje red oblaka i vetra.

pa ću evo još malo opet dodati pokoji kilometrić trčanja kao uvod u sezonu.

pa ručak tojest pečenje ruska salata i vino, čist hedonizam.

juče je Lola zapela da sam imao neke blindirane patike i nije mi padalo na pamet na koje je mislila, navodno sam ih kupio u Crikvenici na maratonu, i mic po mic smo uspeli da izguglamo iz koje je godine ovaj model glycerina 13 i čak da nađem sliku.

da, bile su onako punije, toplije, i taman za lošije vreme, ostale su mi u lepom sećanju.

sadly to inform

na internetu piše da je pravilnije (we are) sad to inform, ali ja nisam tako mislio nego ovako neodređeno i prvo mi je pao na pamet ovakav izričaj.

nakon onog mini trčanja juče ujutru na srpski božić i nešto malo torte i po frtalj čašice aromatičnog vina iz Lidla (!) smo se otisnuli na prazničnu vožnju.

tako nisam ništa nadoknadio od trčanja i ostao sam na mršavih 6km, otud naslov.

jedan od zaista retkih dana u godini kada se ukaže prilika za vožnju većim magistralnim putevima bez gužve šlepera i cisterni.

pre toga sam prvo na ulici oprao dve bicikle, obe Loline, onu za po gradu i ovu trkačku istu kao i moju koju sam takođe izvadio iz naftalina i oprao juče.

pa rekoh, ako se juče meni ukočio vrat jer trkačku nisam vozio godinu dana, zašto se nešto ne bi i njoj ukočilo, koja nije sela na cestovnjaka dve godine.

iskoristio sam priliku da potrošim neko sredstvo za pranje bicikli iz intersporta, nekakav deterdžent koji odmah rastvara prljavštine i masnoće, s tim da sam bio ekološki osviješten pa sam bicikle izneo na ulicu i sve to naprskao te sprao iznad šahta.

tako sam svoje dvorište poštedeo hemikalija koje sam elegantno prosledio dalje nizvodno u kanalizaciju.

nešto slično onome kada sam, nakon što je obustavljeno istraživanje litijuma u srbiji, brže bolje nakupovao 20 aku alata, sa uz to gratis 15-ak punjača i baterija raznih veličina.

prvog radnog dana idem da se učlanim u zelenu stranku.

šalu na stranu, vetar nas je satro spreda i sa strane, a asfalt odnosno neasfalt odozdo, tako da smo se nakon valovitih 80km vratili kući podosta samleveni.

nismo se nešto baš napinjali, obzirom da je ovo prva drumska vožnja nakon kamenog doba, pa je na kraju prosek od okruglih 25 čak ispao prihvatljiv.

a i imamo bicikle 1km/h brže od ovih samo one stoje u stepeništu i nije im bilo hitno čišćenje i podmazivanje kao ovima koje su stajale napolju pod nadstrešnicom.

za sledeći život imam samo jednu želju, garažu i radionicu 2-u-1 od minimum 36 metara kvadratnih.

sledi druga nedelja od tri uzastopne, jer sve mislim da je juče bila nedelja pošto je bio neradan dan/praznik, pa je danas nedelja, a sutra nam je kućna slava i opet treći dan kad se ne ide na posao, dakle treća nedelja.

pa fino.

na božićno jutro

evo trinaest dana nakon božića probudio se i srpski pop u ranu zoru 

pa počeo pevati dan tmuran ja mamuran od riblje čorbe

na šta ljudi u crkvi povikaše stani bre pope nemoj to daj pevaj neku o božiću 

a pop se nakašlje i nastavi 

na Božićno jutro sneno i mutno u kaputu očevom malčice prevelikom ja došao sam na njena vrata 

i tu ljudi upale garmina da pogledaju kakav im je izazov postavio za ovaj veliki dan i u skladu sa tim danom rođenja i rođendana garmin kaže:

!?
eh garmine brate mili rođače zemljače ti si u istoj kafani s onim popom proveo noć ako si mi ovakav zadatak skockao

koliko god sam se trudio da vučem noge po zemlji opet je na kraju ispalo minut po kilometru brže što opet nekako deluje i taman obzirom da sam juče odvezao dobar tempo na bicikli

UMESTO ONE JEDNE MILJE NADOKNADE

štaviše dok sam vozio tih valovitih 44km imao sam ideju da po povratku kući otrčim taj dodatak, čak sam izvlačio slamku koji od pasa bi mogao da izvuče srećni dobitak i protrči malo sa mnom, no nekako uleteh u kupatilo da se ugrejem/istuširam i tek naknadno shvatim da nisam otrčkao tih desetak minuta

tako mi se niz potpuno srozao, a tek sa jutrošnjih 6.2km ne liči ni na šta

7-8-9-8-6 bljak fuj grozota strahota

dan je opet lep i sunčan kao i jučerašnji, pa bismo mogli opet negde na biciklu, posebno jer mi je jutros delovalo da su ulice jako puste

juče sam očistio i podmazao moju stariju (ALU Battaglin 2x9 brzina) biciklu a danas ću i Lolinu sličnu takvu, pa eto taman na božić da se i ona ponovo rodi

babina greda

imamo i babin zub, ali šta je to babina greda baš me zanima.

došla komšinica u goste pa sela dedi u krilo a baba kaže alo bre silazi odatle to je babina greda.

tako nešto.

elem red je da opet započnem rečenicu sa elem što je dokaz da stalno odlutavam negde u daljine me vuku ja sam skitnica nemam mirnu luku, juče sam nakon jutarnjih osam uveče pred kraj hajkovanja pretrčao još čitav JEDAN kilometar s tim da ovaj nije bio jedan ko nijedan, nego jedan ali vredan.

naime on mi je omogućio da nastavim niz pa tako u tri prva dana trčanja imam 7+8+9 što mi je i bio cilj.

sada mi je cilj i da danas stignem do deset što znači da nakon jutrošnjih 8.3km (na drugu stranu sveta od juče) moram popodne da istrčim još jednu MILJU i malko.

a planirao sam na biciklu.

pa ću videti da li će to biti neka komba, kombinacija, kombiška, ili neće.

a mogu i više, ništa ne fali, iako bih se pomalo sačuvao za sutra.

naime sutra sa uobičajenim zakašnjenjem od 13 dana dolazi božić i do pravoslavne crkve kao onaj putnički iz Vladičinog Hana sa presedanjem u Lapovu koji uvek krene sa 13 sati hendikepa i ništa ne uspe da nadoknadi do Male Krsne.

to su ti čuveni lokaliteti sa južne pruge.

gledao sam prognoze pa piše da je loše vreme onaj tamo vikend 14-og kada je treking liga u čuvenom i ljudožderskom šidskom blatu.

tako da će da otpadne svaka kombinacija sa Ilokom ili slično, i sad sam uhvatio da gledam šta može da se iskombinuje u ovu nedelju osmog januara.

nešto tipa kolima do Šida pa odatle biciklama u rvacku da potrošimo tih negde oko hiljadu kuna kojima ističe rok.

problem je što u tom slučaju ne idemo autom u HR pa ne možemo da potrošimo pare na benzin, nego bi morali da kupujemo kojekakve gluposti.

a to boli.

mislim iz vukovarskog lidla vući neki aparat za zavarivanje u rancu, to bi bilo bolno.

osim ako ima točkiće.

pa na granici kažem da je to prikolica za biciklu.

evo vidite ima točkiće.

jel mogu carinu da platim u kunama?
gospodine ušli ste u Srbiju.

Niška Banja, ladna voda

i usledio je hladan tuš.

krenuo je sa namerom da nastavi divlju progresiju i da nakon sedam pa osam kilometara pretrči čitavih devet, A ONDA JE USLEDIO HLADAN TUŠ.

doduše tuš je usledio tek posle Lidla.

tamo sam ostavio bicikl pony (što ga Milijana gony) pa otišao uz potok 4km tamo 4km vamo, na tamo đogging po 5'50'' a u povratku sam malo pružio korak za prosek 5'02''.

pa u Lidl jer je četvrtak, pa biciklom nazad kući.

bilo je samo +2 i zubato sunce pa sam opet platio cenu manjku mozga jer nisam nigde ubacio zimsku kapu.

koliko god tih kilometar i malko od Lidla do kuće bilo kratko i brzo, nakon što se skroz ohladiš od trčanja i na vlažnu glavu nabiješ nazad onaj mokar kačket, bome nije prijatno.

kakva crna usijana glava, zaleđen mozak.

da sam bio pametan pa da ostavim biciklu tamo, i dotrčim taj deveti km do kuće, ali nisam, to jest nisam imao izbora jer smo kasnili na posao pa nisam ni dobio priliku da budem pametan, plust pride sam u svoju korpu morao da stavim pola stvari jer kod Lole ionako ne bi sve stalo.

tako da eto.

nisam pametan.

razmišljao sam (na poslu, u međutajmu) kako mi je to promaklo da nikada nisam u nekom mesecu, poželjno u februaru A SAZNAĆETE I ZAŠTO, napravio takav blesav plan da prvog u mesecu pretrčim 1km, drugog 2km, i tako do 28.

eto sada kontate da dotle sve moože da se izgura ali da bi onih krajnjih 29+30+31 verovatno bilo malo previše.

mislim za nekog ko je počeo sa jen-dva-tri.

ko je u formi da svakog dana trči 15 ujutru 15 popodne kao ja one jedne zime, taj bi pak umro od onih jen dva tri s početka.

i tak.

pozajmica

vidim oglas za neki pametni satić kojem u specifikacijama piše "koristi gps iz telefona", pa se pitam koliko je on ustvari pametan ako mora pod miškom nosit enciklopediju i iz nje čitati objašnjenja gde se nalazi.

valjda je poenta da kad nosiš sat, da ti ne treba telefon, a ne ovako da ti sat samo pokazuje ono što je na telefonu, istureno odeljenje Osnovne škole u zaselku Ručni Zglob.

doduše i ja sam naivan, zašto uopšte čitam specifikacije nečega što košta trijes ojra.

elem dan je započeo trčanjem a završio se biciklom koja nije ni bila skroz ricoveri.

nego sam onak lupio neki kružić preko dva brda.

to me podsetilo na trku koja je išla preko tri mosta, i kad smo pitali kuma koji je to organizovao kako će se zvati, reče "zvaće se TRKA TRI MOSTA", eh kako mi to nije palo na pamet.

kao kad sam pre par dana prošao pored spomenika na kojem je pisalo Milivoje Milivojević, mora da su ga u školi stalno pitali "a zašto te zovu Milivoje".

nešto tipa Senka Senković.

idući mačak kojeg udomim će se zvati Ante Antić, molim lepo.

a idući mrav kojeg udomimo će se zvati Ant Antić.

molim još lepše.

elem treba svaki pasus započeti sa elem pa evo i ovaj.

nije bilo loše na trčanju.

nisam ni znao da će nebit toliko loše.

odnosno bit neloše.

sat mi je preporučio pola sata đoginga po 6'40'', ne dao bog da uopšte umem da trčim tom brzinom.

pa sam krenuo baš baš lagano no kad sam počeo strčavat nazad u grad prosek se dosta upristojio, mislim za najlaganiji mogući đog.

progresija se nastavlja nemilosrdno pa sam posle jučerašnjih 7km jutros raspalio 8km, vidi vraga.

izgleda da ipak nećemo u Pulu jer taj 8.1. pada uklješten između ovde lokalnog božića i kućne slave, povratak u nedelju odmah posle trke bi bio podosta sulud, tako da ništa.

čekamo Rabac.

možda.

srede

osim kad februar ima 28 dana i od svakog dana u nedelji po 4, ostalim mesecima se potrefi da nekog dana bude petput, pa tako može da se dogodi da evo ovaj januar ima pet nedelja ponedeljaka i utoraka.

neki tamo sledeći mesec će imati i pet sredâ, mrzi me da gledam sad unapred, i tog meseca će postojati i SREDNJA SREDA.

ona treća.

treća odzada.

eto tu mudrost sam poželeo da podelim sa najbliskijim saradnicima.

trčanje je bilo namensko, da ne kažem commute, jer smo krenuli sa idejom da napravimo sneška od blata.

ne znam da li je tako u svim jezicima, uglavnom na babsko-srpskom postoji ta tupava izreka iliti opaska koju upućuješ nekom u vidu kletve, "od blata ćeš me praviti".

tipa neko će mi toliko nedostajati jednom kad mi okrene leđa, da ću ga praviti od blata.

mada, kada mi tako kažeš, pre ćeš u meni probuditi inat pa ću da te napravim od govana.

i okačim story sa sve imenom i matičnim brojem.

šalim se, nisam osvetnik, samo pomalo.

nisam tip za neke zločine i prekršaje, više za prankse.

kako se u nažem žargonu kažu pranksi, zvrčke?

ugl (tako se piše kada želiš da uštediš pola života vremena pa nemaš kad da napišeš UGLAVNOM), ugl ugl gul gugl lug gulg ugl trčanje je prošlo lako, naravno, i eto ušao sam u novu godinu nikakav bezvoljan spor trom i glup.

kako to promeniti, kako okrenuti točak sreće, šteta što pula nije bliže pa da skoknemo na istarsku zimsku ligu u nedelju.

kad sam već u ovakvoj formi jelte.

utorak koji to nije

iz nekog razloga sam pomislio da drugi dan godine treba biti utorak i onda sam se gorko razočarao.

sećam se jednom u osnovnoj, imali smo neki prost zadatak i gotovo istom brzinom kojom ga je učiteljica pročitala ja sam ga u svesci već i zapisao i rešio, i digao ruku.

ispostavilo se da sam u toj mahnitoj brzini da budem prvi, preračunao kako minut ima 100 sekundi i naravno da sam lupio pogrešan odgovor.

na kraju svih pet zadataka dobio sam ocenu 5- i bio sam istovremeno ogorčen i ozlojeđen (sad moram da razmišljam u čemu je tačno razlika, i ne pada mi na pamet) jer je učiteljica SIGURNO ZNALA da ja sve znam za peticu, i da je to bio lapsus.

nekoliko njih koji su bili sporiji i da se ne lažemo gluplji su dobili petice iako su im trebali minuti da saberu tih par gluposti, i to mi je do dan danas ostao jedan od modernim srbglišem ili kroglišem rečeno FEJLOVA kada sam "od gotovog napravio veresiju".

nakon toga mi se redovno događalo da početkom nove godine upisujem staru na vrh stranice kada beležimo školski zadatak, šteta što te sveske negde ne postoje ili što tada nije bilo fotoaparata da to ovekovečim, a ionako ne bih trošio skupe polaroide na takve gluposti, valjda.

eto i to mi je palo na pamet, dok sam danas vozio rikaveri po novom autoputu i vršio nadzor radova u zoni zabrane prilaska nezaposlenima.

kako smo kao budale mlatarali onim listićima polaroida iako smo znali da mahanje NE ubrzava proces razvijanja boje, danas bih samo spustio papir na sto i gledao kako se pojavljuje slika, a onako sam svu tu magiju propustio mašući fotografijom u nastajanju i na svakih pet sekundi proveravajući da li se išta događa.

sutra na trčanje!

biće sreda, ali ne i treći dan godine.

ne!

biće treći dan godine, ali ne i sreda.

e tako!

stan za dan Beograd

negoooo, sabrao sam jednu neobičnu ili radije neuobičajenu statistiku za 2022., nekad mi je to palo na pamet pa mi je otpalo od pameti i sad mi je palo opet.

a to je koliko sam kojeg dana u nedelji pretrčao kilometara:

P U S Č P S N

303 309 346 295 250 147 352

e sad kako to interpretirati, samo nebo zna.

pitaću nebo zna li išta o tome.

u novoj godini sebi želim da imam što manje želja, 

tako mi se minimalan broj želja može NE ispuniti, 

i onda sam praktično zeznuo neprijatelja.

lepo je imati jak napad ali kad imaš jaku odbranu ne možeš izgubiti.

a ako želiš pobediti, ne smeš izgubiti.

iako ni nerešeno nije loš ishod, 

protivnik će već u nekom času dati autogol.
valjda. to samo nebo zna. evo pitaćemo ga:

dakle Pomoć Prijatelja prop'o.

malo me buni manjak trčanja preko vikenda, 

subota je valjda mršava jer čekaš nedelju, 

mada trka nije ni bilo pa sam obratno trebao više da trčim u subotu da bih u nedelju bio slobodan za biciklu.

tako da mi ništa nije jasno.

nedelja je osim za biciklu standardno povoljna i za hajkove no eto, ispade da je rekordna po trčanju.

baš nedelja.

u godini bez trka.

šta sam to SREDAMA toliko trčao, da me bog pita.

da pitamo i boga?

neka, to ćemo sutra.