Niška Banja, ladna voda

i usledio je hladan tuš.

krenuo je sa namerom da nastavi divlju progresiju i da nakon sedam pa osam kilometara pretrči čitavih devet, A ONDA JE USLEDIO HLADAN TUŠ.

doduše tuš je usledio tek posle Lidla.

tamo sam ostavio bicikl pony (što ga Milijana gony) pa otišao uz potok 4km tamo 4km vamo, na tamo đogging po 5'50'' a u povratku sam malo pružio korak za prosek 5'02''.

pa u Lidl jer je četvrtak, pa biciklom nazad kući.

bilo je samo +2 i zubato sunce pa sam opet platio cenu manjku mozga jer nisam nigde ubacio zimsku kapu.

koliko god tih kilometar i malko od Lidla do kuće bilo kratko i brzo, nakon što se skroz ohladiš od trčanja i na vlažnu glavu nabiješ nazad onaj mokar kačket, bome nije prijatno.

kakva crna usijana glava, zaleđen mozak.

da sam bio pametan pa da ostavim biciklu tamo, i dotrčim taj deveti km do kuće, ali nisam, to jest nisam imao izbora jer smo kasnili na posao pa nisam ni dobio priliku da budem pametan, plust pride sam u svoju korpu morao da stavim pola stvari jer kod Lole ionako ne bi sve stalo.

tako da eto.

nisam pametan.

razmišljao sam (na poslu, u međutajmu) kako mi je to promaklo da nikada nisam u nekom mesecu, poželjno u februaru A SAZNAĆETE I ZAŠTO, napravio takav blesav plan da prvog u mesecu pretrčim 1km, drugog 2km, i tako do 28.

eto sada kontate da dotle sve moože da se izgura ali da bi onih krajnjih 29+30+31 verovatno bilo malo previše.

mislim za nekog ko je počeo sa jen-dva-tri.

ko je u formi da svakog dana trči 15 ujutru 15 popodne kao ja one jedne zime, taj bi pak umro od onih jen dva tri s početka.

i tak.