bombica i pumpica

promakao mi je prelaz iz jarca u vodoliju i opsežna analiza kako bi to moglo da se odrazi na pristupe treningu, to mi se nikada nije dogodilo, užas jeza i horrorčić!

negoooo
juče smo se na vožnji setili anegdote s početka biciklizma.
istovremeno kada smo pristupili lokalnom Klubu, pojavila se i cura koja se ranije bavila atletikom na lokalnom nivou, i u koju je Trener polagao velike nade.
samo sedam dana nakon što je formirana nova ekipa, održavalo se Prvenstvo Srbije na Košutnjaku.

kod seniorki je nakon samo 4-5 vožnji na trkačkoj Lola osvojila srebrnu medalju zahvaljujući tome što smo pre toga na MTB-ima celo leto vozili kao ludi, a ova cura je stigla poslednja, što je trenutno manje bitno za sledeću anegdotu.
naime nikako nije mogla da zapamti naziv za biciklističku flašicu, bidon.
nakon trke razgovor ide ovako:

- ja sam izgubila bombicu!
- kakvu bre bombicu? - pita Trener.
- ovaj neee, ne bombicu, izgubila sam pumpicu!
- IZGUBILA SI PUMPU??? (trener na aparatima)
- ne ne, ne pumpicu, ovaj, nego ovaj, flašicu!
- bidon, izgubila si bidon? (odahnuo je, iako ga je prvobitno oblio hladan znoj kao da je i pumpa bila od zlata, ali hajde)

klinci svi u delirijumu od zabave kako ga je u deset sekundi provozala preko moždanog i srčanog zastoja nazad u život, i narednih godinu dana smo na treninzima bidon zvali Pumpica ili Bombica 😁