bogme sam se namučio

nije mi u duhu da se preterano mučim

mislim, volim onako da se malo mučnem

umereno

ključ je u umerenosti

a već neko vreme mi se vrzma po glavi i tabanima taj krug

jako težak

nekad mi nije bio težak, iako je težak

ko razume shvatiće

pre par dana sam pokušao pa odustao, danas nisam odustao

jeste bilo knap pred posao ali rekoh ajd, sad il nikad

otišao biciklicom tih prvih 7km od kuće

vezao biciklicu tačno podno mesta odakle silazi šumski makadam

pomolio se bogu, namestio štapove na 120cm, pomolio se bogu

otpio malo vode iz flašice, pomolio se bogu, stisnuo START

pošto sam već zaključio da sam uz delove 20% i strmije džabe trčao, ovaj put nisam ni pokušavao, nego sam trčao sve do nekih 15-16% a odatle nagore sam ne toliko brzi koliko energičan hod sa štapovima i što dužim koracima

nakon prvih 700m koji su ujedno najstrmiji, imao sam prosek 9'20'' a pre nekoliko dana je bilo 10'30'', eto koliko je trčanje sporije, plus se više potrošiš

dalje sam dosta gledao u taj ukupni prosek koji mi uvek stoji na vrhu sata

nekako je spao ispod 8', pa po blagom nastavku uspona nastavio da silazi prema 7.5'

odakle dugaaačak spust jer je profil maltene /\/\ preko brda do druge reke i nazad

ali ne istim putem, nego je više onako rombić, jako duguljast romboidić

a ja romboidiot, gde sam krenuo

najgori deo su bila oba dugačka spusta pred kraj, jer je sve bilo izlokano, sa kamenjem veličine pesnice, pa sam malo nabadao "kao po jajima"

mada bih se po jajima sjurio, baš je glupa da izreka

mislim nisu moja jaja šta me briga

i tako je prosek mic po mic u drugoj četvrtini sišao do 6'30'', 

pa je uzbrdo u trećoj rastao do 6'45'' ali ne preko, 

pa je na poslednjim nizbrdicama negde prvo spao na 6'30'' i tada sam već bio prezadovoljan

poslednji spust isto katastrofa, kanali u zemlji, trnje i granje sa strane, opreza nikako na odmet no do kraja sam spustio na 6'24''

jesam nekad išao to ispod šestice ali bila je puno gostoljubivija podloga, ja sam bio lakši nekoliko kg, a i nekoliko godina utreniraniji, nisam nikada ovako brutalan profil i teren trčao bez ikakve pripreme

sutra će da me bole noge pa će svaka aktivnost ispušiti, nema veze

ko bi reko

čitam vesti

đoković pobedio nadala i to ga razvalio

jedni kažu svaka ćas, drugi kažu nije trebao

šta li mu to znači, nisam baš kapacitet da skontam

dalje čitam vesti, neko je, valjda amerika, razbilo srbiju u košarci

pa otvorim komentare, to je prosto kao jedan mali sociološki ogled

dragocenost jedna telematička

pa vidiš kako se šovinisti raduju, likuju

nešto im je ispunilo dan, život

fino, svaka čast

treba pozdraviti svaku okolnost koja je nekom ispunila dan i život

treba pospremat kuću

jutros sam još jedan prozor trokrilni odabrao kao metu

cilj, target

asti gospe nije to samo prozor, nego i radijator ispod, i nadstrešnica iznad

da li je iko primetio da u reči nadsTREŠnica ima skrivena kul međureč?

ukratko duplo golo

ujutru e bajkom popodne e bajkom, odmarajuće

između jako težak dan na poslu

hbg nismo svi na raspustu, prošli su ti dani

bumo vidli sutra raspoloženje

jutra su sve hladnija, 

sve više mi se vrzmaju po glavi neke ideje trčkaranja

jedan običan rajd

od ponedeljka me uvek uhvate pundravci da moram da se provozam pa sam se tako opet slučajno probudio u 4.

prošetao po dvorištu, poigrao se s mačićima koji su se odmah razbudili, isključio e bajk sa punjača, otišao do radnje da otvorim prozore da malo uđe jutarnje svežine, i vratio se gore da spremam doručak.

 

prvo sam skroz neuobičajeno napravio nekoliko osmica po gradu, jer je jutro bilo pomalo friškasto, tek koliko da odredim odakle duva vetar pa da odem s njim u kompletu da bi mi bilo toplije.

vožnja je bila skroz obična i svakodnevna (osim što sam izbegavao magistralu pa sam na par mesta išao kroz njive) pa ću se zadržati na tom vetru.

jer sam pre par dana pogrešio, A EVO I U ČEMU.

naime kada je toplo, onda kreneš prema vetru jer praktično iz grada imaš na svaku stranu sveta neku varijantu da ideš blago ili manje blago uzbrdo.

jer ako bi krenuo s vetrom u leđa na suprotnu stranu, opet naravno uzbrdo, bilo bi ti već u startu pretoplo a nema poente da već posle 20 minuta budeš sav u znoju.

razmišljajući tako, uhodano, pretpostavljajući da sam u pravu i iskusan, pre neki dan sam na samo +18 izašao iz dvorišta i odmah krenuo prema vetru, shvativši da mi je bogme pomalo pohladno.

dakle kada su temperature ispod 22° recimo, bolje je krenuti sa vetrom, da ti bude onako mlakušno a ne sveže, a kada se za sat dva ili tri budeš vraćao, ići ćeš prema vetru koji će te taman rashlađivati obzirom da će dotle već bitno otopliti.

još uvek nisam ništa video od olimpijade

ne stiže se...

imao sam i drugu turu betoniranja na groblju i to bi mogao biti današnji lajtmotiv, ili darkmotiv

znao sam da će nakon silnih akcija opet da mi nedelja posluži za odmor i da se jedino mogu nadati da će biti pomalo aktivan

ujutru sam namenski odnosno stihijsko planski uzeo da obrišem tojest operem jedan od prozora u prizemlju što je na kraju ispala čitava radna akcija sa skidanjem onih kapaka spolja i osim krpe i vode do kraja sam upotrebio i metlu i usisivač i da ti ne pričam više šta sve ne

usput sam oribao i sprinterice jer su mi se poodavno već isprljale, posebno leva jer izgleda da od prednje disk kočnice nešto odleće u vožnji pa mi je vidno crnja (?) ili crnija (??) ili prosto više crno natačkasta od desne.

tako je dan već stigao do uveliko iza podneva, malo malina sa jogurtom pa na rikaverić rajdić.

bogme sam napravio poveći krug i obišao onaj drugi daljnji perivoj sa severne strane grada, naravno e bajkom jer ako želiš da se odmoriš gledaj da to bude što lagodnije moguće.

usput se ispostavilo da jedan poznanik bude u svojoj vikendici pa sam ga nakratio posetio i popričasmo o eksproprijaciji i njegovim bivšim hektarima, tako je to kad ti je deda bio četnik, šta da ti radim zemljače, kako si sejao tako si i požnjeo, heh heh.

pred sam kraj još jedan zanimljiv susret sa seljakom koji je umesto vlast ili vladajuća stranka ili predsednik  uporno koristio prefinjeno perfidan termin DRŽAVA i tv-om ispranog mozga insistirao da ako može ceo svet da ima rudnike zašto mi ne bi imali taj litijum jer ako država kaže da tako treba i da to državi treba, ko smo mi da se tu išta pitamo, nećemo valjda raditi protiv svoje države?!!

ma sve je tako kako kažeš, ništa se ja ne svađam sa zatucanim svetom, od toga ionako ne bi bilo nikakve vajde.

šta ovo beše?

setio se ja da sam jednom trčao, trčao i ja, leteo i ja, imao sam krila, krila bumbara

i sednem u cik zore na bićikletu pony što je Milijana gony, odem tih 7km od grada i juriš

posle 500m strmog uspona pokušam da brzo hodam uzbrdo jer mi se učinilo da sam previše snage potrošio na presporo trčanje, naime tu je prosek prvog kilometra 15% plus je sve razrovano, treba preskakati granje, kanale od traktora pune blata...

prosto sam se setio situacija sa raznih treking liga kada su ljudi ispred mene trčali a ja prohodam i shvatim da mi se osećaj napora spusti za 20% iako idem istom brzinom.

zato su uvek bile dobre trke, da možeš da uporediš svoj osećaj na istom profilu menjajući tehniku, dok ispred sebe imaš neki reper, pa tako uvek nešto naučiš.

no odavno se nisam trkao, a i nije niko trčao ispred mene, da bih se toga setio odmah.

kako sam prešao u brzi hod odmah je počeo da mi se poboljšava prosek i čak je spao ispod deset minuta po kilometru, haha, onaj dole deo je fakat bio prestrm i pretehnički.

eto to je bila tema za danas, kako neke stvari brzo zaboravljamo ako redovno ne obnavljamo gradivo.

vredi se ponekad i žrtvovati

skratio  sam vožnju pa sam se umesto u devet i malko vratio u osam i malko (50km umesto 60km, hajd neću sa plakati) samo da bih stigao do lidla

jer mi je u app pisalo da imam manje od 24h da iskoristim kupon -10% i šta ću jadan, to je taj mučenički život koji vodim

usput gledam kad je maraton na olimpijadi ali nije skoro, skroz je tamo negde

a lola našla kada je biciklizam, eto super

mislim ko bi gledao biciklizam sad kad je PodGaćar odustao od olimpiksa ali ajd

već će neki luzer da se okiti njegovim perjem

no pre lidla ipak sam stigao da odmotam nekih 50ak kilometara, tu po lokalnim brdašcima

kao i pre neki dan kada sam brinuo da ne idem uvek istim putem u istom pravcu, e baš tako danas nisam brinuo pa sam istim putevima u sreći i zadovoljstvu prošao po ko zna koji put, s tim da to nisu magistrale nego skroz neki tamo zabucani puteljci

ali na karti piše da ima asfalta

pa ako piše onda mora da je tako

ne umem to da ukucam

ima ona aplikacija vejz ways putevi ali se zove waze

e tu sam ukucao kud je neprohodno

no većina koristi gugl mapse i onda se svašta događa

prošlog vikenda dve žene iz kanjiže zapucale od oglađenovca ka koceljevi i usred prašine i kamenja me pitaju da li ima dalje puta

rekoh kud vas vodi tuda će vas i odvesti, samo što ćete morati da operete auto, a i da ste išle OKOLO stigle bi sat ranije, ali eto, ovuda piše da je bliže pa možda je zaista i bliže, nekih pet metara

ali nakon pet kilometara kroz prašinu

sunceti kako smo bili pametni dok nisu počeli da nam prodaju pamet u pakovanju telefona na 24 rate

day off onn off onnnn offffff

nakon onog leptir vozikanja gde sam sim tam amo tamo zig zac cicken macken krivudao i napravio pet osmica, prosto mi nije ni bilo do nekog TRENIRANJA

pa sam se utešio šopingom

prvo sam sa drugom iz starih dana koji sad ima bici klub i servis, ugovorio dostavu deset unutrašnjih guma 29 inča ali onih ultralajt koje su samo par grama lakše ali zato duplo skuplje od mesnatije braće

plus sam ga pitao gde se nabavljaju one sokačarske čobanske čarape do pola lista kao što voze svi moderni čobani i sokačarci, jer imam na dva mesta iznad skočnog zglova po jednu malu kvržicu za koju sumnjam da je proširena unutrašnja vena, pa ko velim za svaki slučaj

imamo mi dogovor s njim da on pošalje predračun pa onda lola to uplati sa računa od firme i tako ja bez troškova samo sačekam kurira i preuzmem pošiljku, baš mi je težak život moram priznati, svaki čas izlazim na ulicu

u međuvremenu mi je stoti put crkla ili pricrkla tastatura jer neće da mi se otkuca pola gornjeg reda u smislu qwer pa se otkuca tzu pa onda neće iopšđž i nekoliko puta sam je već oživljavao i čistio i ugasi upali istakni kabel utakni i evo malopre sam skoknijo tu čitavih 30 metara do prodavnice komp opreme i uzeo sam ovu novu bežičnu membransku tihu i seksi, prosto kao da si je izvadio iz lapa topa pa je tako abortiranu spustio pod moje prstiće

ma poezija čitava

još samo da imam trčaćih avantura za napisati a ne samo ovih šopingovskih

da da da između svega sam prvo ujutru 20 pa popodne 22km e-bićikletom prozujao po brdašcima oko grada, onako fino nežno lagodno i mirišljavo, da sam i gore i dole, a noge da me ne bole, eto i stiha

istra vs. plitvice

baš sam pre neki dan zamišljao kako sam u istri jer mi je neki predeo delovao slično, a danas sam više bio na plitvicama jer upadoh u krajolik sa pogledom na neke maglovičaste kotline

u gradu svanulo +23, najavili kišu, krenuo sam sa idejom, tačnije jedinom idejom, da pratim pojavu eventualnih oblaka i sa koje strane stižu, i da se nešto mnogo ne izglupiram jer opet imam onako solidno da radim na poslu pa ne bi trebalo da se upropastim na vožnji

druga ideja, ništa manje važna, bila je da napravim takav krug da ne idem stalno istim putevima u istom pravcu, recimo da se vratim nekud kuda obično odem iz grada, ili obrnuto

obzirom da sam sve planirao u hodu to jest u vožnji, još i nije loše ispalo

nekako mi je fino išlo, mislim da sam pozadi kad pogledam one zupčanike uglavnom vozio na jednom bržem od uobičajenog i samo sam na jednom usponu stavio na najveći zupčanik no pokazivalo mi je 15-16% tako da se to više manje ionako podrazumevalo

napravio sam nešto malo preko 800m uspona (nije ni malo, piše 824) na 61.7km puta a ni prosek od 21.7 nije loš za mtb sa širokim gumama, štaviše malo su me i zatezali listovi i još ponešto nakon povratka kući no ništa što dobra užina ne bi mogla da uteši

prosto da ne poveruješ da sam opet zadovoljan

najveći "uspeh" mi je bio što sam pronašao jednu prečicu od nekih 3-4km kojom sam samo jednom u životu prošao ali nizbrdo, i sada sam eto skontao koliko je to strmo kada ideš uzbrdo, heh, ko bi rekao

kakva dubioza

ili će pre biti plitkoza

vrtim unazad na euroasportu i tražim najveći broj

etapa broj 21, 20, 21, 20, 21, ... ,

izgleda da je ova 21 poslednja?

pustim, kad ono hronometar

ajd nema veze, pomalo je to dosadno ako nema malih razlika pa da neko nekog ugrozi, ovde je sve već rešeno i nameračili smo se da gledamo sprint i to poznato tradicionalno ludilo poslednje etape jelte

u nekom trenu mi sine da upalim na telefonu cyclingnews i da pogledam gde je nestala ta poslednja etapa u parizu

kad ono cvrc, piše da se završava hronometrom jer je pariz zauzet zbog olimpijade

tako je ispalo da smo gledali pretposlednju etapu koja je ustvari bila poslednja

sutra bože zdravlja opet na biciklu, najavili su kišu ali tek kad stignem kući oko 9-10h, valjda me neće "uhvatiti"

inače sa onim trčanjem kroz vrbake i kuruze sam izašao na 30:4 km kada uporedim sa prethodnim julijusom

pitam se zašto me ovoliko bole noge, a bolje da se pitam koliko li su me bolele prethodne godine

a tek avgust?

haha

zabave nikad manjka na ovom kanalu

oče, griješio sam, trčao sam, spasi me

otkud ovaj bol u nogama

kao da nisam sto godina trčao

a nisam dvesta

tu negde

sigurno dobijam prošlu godinu kad sam ono kako beše u letnjim mesecima 74 47 7 4km, stoput sam se hvalio pa opet zaboravio

ovaj avgustus je pokidao

danas čitavih osam kilometara

trčanja, hej!

nego ovako

morao sam da završim taj zid gde je montiran novi bojler

pa prvo treba nalepiti trake one uske da boja ostane u pravcu

pa treba umotati bojler u najlon onaj molerski

pa treba prekrečiti zod levi zid desni i plafon iznad

pa treba poskidati trake i očistiti sve

usput sam i oribao merdevine, naravno NAKON svih radova a ne pre nego što sam ih onako buđave uopšte uneo u kupatilo (smajli koji prevrće oči)

eee nakon toga sam imao premalo vremena za vožnju i rekoh idem peške tojes delimično trkom da nahranim one psiće

ponikom prva 3km iz grada pa odatle kâsom

usput mi je sve delovalo lako

ali kad sam se otušnuo (douche') i stigao na posao

kuku lele

sve boli

bruks jedne bruks druge

stigao mi kao vernom kupcu kod -30% kod jednog sportskog prodavca, i krenem da gledam čega ima

kačketa nema da valjaju, šorceva takođe, pogledam patike mada ih imam i viška a ne manjka

odaberem po izgledu neke bruks hyperion tempo, pa nakon čitanja recenzije skontam da mi takve ne trebaju, iako su prelagane ali piše da su i preravne

onda pogledam neke hyperion max ali one nisu onoliko džabe jer i nakon koda i popusta izađu na 85 evra dok su one tempo bile ispod 60 ojra

da su ove bolje onoliko jeftine ne bih ni razmišljao, tek koliko da ih isprobam i napišem stručnu reportažu i utiske, no nekako mi se na tih dvocifreno hiljada dinara lomi piroćanska genetika

plus me nervira što mi nešto tamo smuljaju kada uđem u Korpu

nakon što dodam patike od 15,000 oni mi prikažu 14,200 jer imam neke poene od ranije

a nakon što ukucam kod za 30% popusta oni mi prikažu 15,000 - 4,500 = 10,500, A GDE MI JE ONIH OSAMSTO DINARA SA KARTICE

eto tačno toliko mi fali, da su 9,700 uzeo bih ih bez previše oklevanja obzirom da koštaju duplo toliko u amerikama

valjda ću danas odgledati manje pogrešnu etapu

malo sam zbrzio malo skarabudžio neki treningštajn jutros, od svega po malo

prvo sam pojurio magistralom pa ugledao munju i čuo grom negde levo, pa sam zbrisao desno gde je bilo plavo nebo

iz prve varošice nakon 20km sam otišao jednim obilaskom koji je više nego težak sa delovima od 15% uspona, gde sam na usponu od 2080m napravio segment

kasnije je neko to preuzeo trkačkom biciklom pa je stigao 3 km/h brže od mene

danas sam se opet malo potrudio no koliko god se trudio 15 kila je 15 kila mtb-a tako da sam prepolovio taj zaostatak ali ga nisam naravno dostigao

fali mi nešto malo više od 1 km/h proseka, no imajući u vidu da je cestovna lakša 5 kila i brža 3-4 km/h, očito je da mi ne bi bilo problem da se okitim tom "krunom"

možda je ovako zanimljivije haha

nakon toga sam uz potok malo po asfaltiću malo po makadamu došao podno još jednog uspončića, videću ima li tu segment UP jer se samo sećam da sam napravio DOWN prošle godine

mada mi se tu već nije jurcalo jer sam iovako jedva izašao, mislim da sam na mestima video i 16%

guzim tako uzbrdo i razmišljam kako je nizbrdo delovalo puuuuno kraće, samo neke vratolomne tesne krivine i dok trepneš već gotov spust

nakon još nekoliko goredoliranja u polukrug da bih još malo produžio vožnju, bio sam spreman za posao i bogme kao što sam se i nadao, umorih se u prva tri sata solidno, nisam bio glup što sam se na vožnji malo prištedeo

sad čekamo to nevreme koje kažu stiže iz slovenije

19.07. u 19:07

evo jednog divnog bloga 19.07. u 19:07

nakon onolikih bicikliranja i kilometara uspona, rekoh ništa mi neće faliti da se malo proluftiram

prvo jedna lagana rikaveri vožnjica pa skok do Lidla gde sam pokupio bukvalno sve što je ostalo od konzervi mačije hrane na akciji "1+1", mislim da sam doneo pedesetak komada

prosto sam bio ponosniji nego na sva ona 3-4 zadnja bici treninga

popodne opet odjurih bajkom do nekih kučića da ih nahranim, ovaj put nije bilo TOLIKO blata, rekoh danas ni sve ide po planu

kao po loju, što bi rekli

mada nemam pojma šta bi to trebalo da znači, ne bih po loju nit trčao maraton nit bih vozio biciklu

uspeo sam da odgledam i pogrešnu etapu Tura, ne onu o kojoj sam čitao u novostima nego neku prethodnu

kaže Armstrong da Pogačar malo preteruje, da ne mora baš toliko da juriša na svaku pobedu svaku etapu svaku sekundu svaki poen, može da postane sumnjivo

ako neko zna šta znači sumnjivo, zna Lens

da je englez, bio bi Lans ali ovako pošto je amer onda je Lens

sočivo iliti leća

a Pogačar pak reče da je ipak red biti skroman i ne porediti njegova vremena naspram generacije Armstronga a posebno Rominger-Induraina jer su bicikle suviše napredovale a posebno poslednjih nekoliko godina tako da se rekordi više ne vezuju za vozača nego za komplet vozač+bicikl(a)

vidim u zadnje vreme da su i prodavci počeli da koriste izraz bicikl, sve više, iako je zadnjih stotinak godina ovde bilo uobičajeno da se kaže bicikla, biciklica, bicikletina, uvek u ženskom rodu

valjda je logičnije ako nešto jašeš, da bude žensko, ali sada se to sve menja naopačke, dugine boje bojine duge

nemoj ginuti a nemoj ni brinuti

pa ne mora da se "gine" baš na svakom treningu, jel tako

jutros sam ustao JOŠ ranije

tojest, probudio sam se kao i svakog drugog jutra negde između 3 i 4

samo što nisam gledao vesti ko je koga ubio i zapalio nego sam odmah skočio i počeo da spremam doručak

Lola je malo gunđala jer ko normalan doručkuje u 4, što je barem par sati pre nego što uopšte stigneš da ogladniš

ali eto

izašao sam na ulicu u 4:57  a piše da sunce izlazi u 5:13 no to bi bilo da je zemlja ravna ploča a kad sam malo zamakao u brežuljke bogme sam morao da sačekam skroz do 5:40 da bih ga pri put ugledao onako rozikastocveklastog

prošao sam kroz dva mraka

prvi mrak u gradu, još sam stavio naočari za sunce jer ispod imam onaj uložak za dioptriju, pa nisam video belu mačku među zgradama

nadao sam se da ovi iz vozila vide malo bolje jer nisam bio ničim osvetljen, ko bi se još i toga setio, da navučem dve one male zvrčke LED napred belu pozadi crvenu

drugi mrak je nastao kada sam nakon izlaska iz grada ušao na običan put koji vodi ka bosni no tu ima toliko drveća i krivina da je delovalo da sam povremeno u nekakvom tunelu

potrajalo je to više od pola sata dok nisam napokon skontao DA JE IPAK DAN

od prevelike vlage sam se nenormalno znojio i cedio iako se temp. kretala oko 23-25°, u gradu sam ostavio toplih 26° ali svejedno mi je najveća muka bila ona traka za glavu koja je propuštala vodu nizvodno u naočari

hteo sam malo veći krug pa sam shvatio da zvuči megalomanski, a i izašlo bi mi preko 2000m uspona, to je ipak nešto za Nedelju a ne za običan radni dan, pred posao

čim sam odlučio da ću umesto 99km preći 72km, mirno sam seo na prevoj (1050m), povadio čokoladice iz lidla, iscedio rukavice, tu traku za glavu, dres (!) iz kojeg je takođe izašlo barem 100ml i u džepu kojeg mi je telefon bio skroz mokar kao iz bare da sam ga izvukao

sedeo sam tako i posmatrao planine na kojima se razilazila jutarnja izmaglica, još malo se osušio i sjurio se nazad u grad

izašlo je preko 1300m uspona, za razliku od onih brežuljaka gde praktično nigde nemaš BRDO ali po sitnim gore dole nakupiš i 1000m uspona, ovde se bogme osetilo BRDO jer sam skoro sve ispeo u samo dva dugačka uspona

tako da eto, nisam nešto naročito ginuo, bilo mi je bitno samo da se provozam i na tu stranu, a nisam ni brinuo, naprotiv, štaviše zadnjih 15km sam vrlo lagano odvezao već u nekom rikaveri fazonu

savršeno neplaniran dan

danas sam se probudio isto kao i juče

negde između 3 i 4

pogledao vesti

prognozu

rekoh uh ala bi bila fora da krenem na vožnju pre 5

da mi piše ono 4

pa iks minuta, makar 59

ali opet, isto kao i juče, pomazi jedno mače drugo mače

jedno drugo treće kuče

i ode opet časovnik maltene gde i juče

valjda sam POBEDIO juče sa 5:12 naspram 5:18

trt

prvi sat neobavezan, pustim kolovozom jer ko normalan ustaje tako rano

dalje se odlučio za neku varijantu oronuli asfalt / makadam

baš sam fino zaprašio bajk

kao da ima buve

pa ga zaprašio, kapirate

danas 71, juče 81km

danas 915m uspona, juče 1255m

pa dosta sam visoko leteo

a opet nisko pao, nazad na 180 nadmorske đe mi je kuća

savršeno običan dan

tako je predivna frendica nina romić nazvala pesmu

da oooo da

savršen a običan, običan a ipak savršen

pa šta sam ja to zaboga uradio?

pojačao sam ventilator na trojku, da bih mogao da kucam na poslu...

krenuo u planine

pardon

ima i uvod pre uvoda

probudio se u 4

psi levo mačke lijevo svi ti ukradu po koji minut

pa doručak pa spremanje za trening pa seri prvi put pa seri drugi put

klasika

gde ću u planine

u leve ili u desne?

jok

idem u srednje

pravo preko Sedla, tj prevoja, pa se sjurio u izmaglicu

tamo +21, a kući sam pre dva sata ostavio +25

celzija

i onda nekim sporednim puteljkom uz prugu

pa kroz neko ludačko selo krvničko manijačko

gore pa dole pa gore pa dole pa

vratim se na magistralu koja vodi ka moru, pa nazad kuda sam i došao

jedina česma koja ne "piška" je srećom bila slobodna

natočio Loli puna dva bidona

izvorske

sveti petar u blatu

bogme baš sam sa zebnjom krenuo jutros da nahranim one divlje pekinezerčiće jer je sinoć grmelo sevalo i pljuštalo (ne tim redosledom naravno) pa sam pretpostavljao da će biti blata do j@j@

usput je gde god je bilo zemlje pored puta delovalo suvo, ali sam znao da je ono blato pored reke specifično gnjecavo muljavo i glineno

no bitno je iz svega lošeg izvući nešto dobro, pa sam nakon što sam ostavio hranu pokislim ućebanim divljacima produžio parsto metara uzvodno i pronašao ono mesto gde su napravili najnoviji "gaz" tj prelaz kroz plićak

zanimalo me šta ima na toj uzvisini nekoliko metara iznad reke i ispostavilo se da tu stalno ravnaju novu zemlju koju dovlače, i sada taj plato ima već veličinu 2-3 fudbalska igrališta, sa tendencijom da bude još duplo veći

valjda će tuda ići novi deo Obilaznice uz koju će nastaviti da se načičkavaju parcele industrijske zone tojest buduće fabričice

napravio sam bogme solidan krug totalno neopterećen time što su mi noge stalno u blatu i mulju, jer sam tamo na kraju poslednje ulice ostavio pored bicikle svoje patike u kojima sam došao a obukao one neke stare koje sam umesto na đubre odneo na to mesto i služe mi samo za to

pa ih malo ugnjecam da ih više ni ne vidiš od blata pa pređem reku pa deluju čiste kao iz prodavnice, i tako nekoliko puta sve do poslednje bare na par metara od bicikle gde sam ih takođe malo probućkao i ostavio na ivičnjaku da se suše a ja iz flaše oprao noge i vratio se u onaj čisti par koji vraćam kući

ništa na stravi ali bogme natrpan dan

opće zakašnjenje

dok shvatim da sam propustio csi miami prođe tur d frans, dok se setim tur d fransa prođe tenis

naravno da ne gledam tenis, to nisam ni rekao, nego prođe

dok prođe tenis shvatim da je prošao i fudbal, i tako u krug

olakšavajuća okolnost je što postoji gledanje kablovske do 7 dana unazad, a postoji i jutjub pa odgledaš sve ako si pri telefonu (npr probudiš se usred noći) a ne pri teveu

tu sam primetio jednu stvar

ljudi sklapaju reportaže sa mobilnih telefona

jedni drugima šalju snimke recimo gola za engleze pa gola za špance, onda to nalepe u jedan klipić od 4-5 minuta pa napišu bogzna zvaničnim rečnikom FINALE TO I TO, PRODUŽENI SAŽETAK

i onda pustiš kad ono čitava papazjanija u kojoj se ništa ne vidi

srećom strpljenje je iz jaja izašlo pa pipneš jedan sažetak pa drugi i na kraju ipak pronađeš nešto što je isečeno iz teve prenosa pa makar bilo na arapskom ili jemenskom jeziku

konkretno ovo što sam noćas pogledao nisam ni skontao iz koje je države i na kojem je jeziku teve stanica

nekoliko kraćih aktivnosti i par poslovanja po kući i prođe nedelja

napokon sam izmalterisao rupu iznad bojlera i sutra bih mogao još malo da je dogletujem pa bože zdravlja u utorak da to okrečim ovom nekom fensi disperzijom

sveti petar u planini

jutros jedan planinski trening, sa ranim ustajanjem

a juče sam mogao nazvati blog Sveti Petar u kukuruzima

jer u Istri postoji selo Sveti Petar u šumi

fora

krenuo oko pola 6 iliti oko 5 i pol što bi rekla zapadna braća

mislio da ću stići na jedan malo veći krug (93km) no to sam mislio samo zato jer nisam mislio

već na izlasku iz grada sam počeo da računam i preračunavam te sam zaključio da bih mogao da skratim taj krug (ima puno opcija) da bih se vratio na vreme za posao jer smo danas upisali "predčas" pa krećemo ranije

nisam žurio, nisam se lomio ni patio, osim po loše asfaltu po kojem sam se doslovno JEDVA spustio sa 600 na 200 nadmorske, mislim da je to bukvalno najgori put u kraju

kolika je to vukojebina gora od grčkih sela iza Olimpa, pokazuje činjenica da sam u samo desetak kilometara sreo PET neregistrovanih auta koji tu ordiniraju do najbliže prodavnice ili nečije njive

čak je i onom jednom kombiju sa tablicama verovatno istekla registracija obzirom da je maltene skrenuo kroz livadu da bi me izbegao u širokom luku

naravoučenije, najpažljiviji vozači su oni iz sela Lopatanj, barem u prepodnevnim časovima

sveukupno 79km, 700m uspona, noge se ne žale na jučerašnje trčanje kroz njive

sveti petar

danas je onaj kod kojeg idemo "na istinu", barem tako kažu vicevi na fejsu

otišao mujo kod svetog petra, tako nekako

pa mu kaže, a ovaj njemu kaže

pa zaplet pa rasplet pa naravoučenije

mislio sam da ću bit umoran, bit bit bit

rekoh ništa od bicikle, dve planine i jedne brege u tri dana vezano etapno

nezasita moja ćud

i rekoh danas je crveno slovo neću na biciklu

da me ne bi onaj odozgo portir rajski nešto prekorio

nego ću na trčanje (?)

seo na bicikl pony (što ga...) i otišao 6km od kuće

u salomon prsluk ubacio granule, pa otrčao kroz livade 3km do onih kerića

juče su bila samo 4 pa sam morao da proverim, jutros je svih 5

sve pet što bi rekli rvati

vratio se sve kroz njive stazama koje sam prošle godine provalio, 

nešto mi se baš sviđaju te njive

imam i na par brda oko grada neke livade koje isto volim

skroz neka nova dimenzija, nigde nema puta a opet ima puta

već je danima suša tako da nigde nije bilo blata

napravio 7km, samo, 

ali sa 6+6 biciklom jer sam se morao i vratiti na posao ispade da sam prešao 20

gotovo Ultra

izvukoh ga nekako!

mislim na trening, a ne na nešto drugo bože oprosti

krenuo sam u 5:40, i vidi čuda, odjednom gužva

pre dva jutra sam krenuo u 6 i grad je bio totalno pust

eto i zašto, svi ti što su u 6 bili na poslu, jutros su u 5:40 bili u automobilima

a ja se ponadao...

noge su mi bile još umornije nego juče!

ništa se nisam odmorio!

no nisam hteo da se pokolebam.

imao sam vremena, jedino je problem što patnja dugo traje.

nisam popio nikakav brufen rapten tralala a možda sam i mogao

pođoh da napišem ili aspirin ali nije bilo prevruće

naime pratim na garminu merenje u realnom vremenu, zadnja dva dana je bilo +22-23 kada krenem od kuće, dalje usput bude par stepeni manje nego u gradu, čim zamaknem u prvi šumarak ili pored najbliže rečice, i posle sat vremena bude +25 gde god da sam, i dalje raste prema +30 kako se vraćam kući i kako se bliži posao u 10h

danas sam pak sa +22 stigao tek na +23 kada sam se popeo otvorenim putem na prvo brdo 300m iznad grada ali kako sam se spustio u klisuru gde se spajaju planinske rečice koje se udruže i stvore Gradac, sišlo je do minimalnih +17.7

bogme u jednom trenutku čak pomislih i da je "friško"

odatle je krenuo uspon od 14km na vrhu kojeg sam se na 1050 nadmorske zadržao na vidikovcu, srećom bilo je prerano za instagramdžije i ostale andžije

spust je bio fin, trudim se da popravim prolazak kroz desne krivine, leve mi nekako bolje idu

godinama već vozim samo po brežuljcima a ovi dugi planinski usponi traže kontinuitet i stalno održavanje veštine

kontra krug od onog prekjuče, 74 umesto 73km i samo malo manji prosek mada sam mislio da se puno lošije osećam

kažu da je bila dobra etapa

 gledaću je sutra na odloženo, šta ću

malo sam gledao horejšija kejna i divio se našoj frizuri made by vjetar, zamjeo ga razdjeljak

dan odmora i dan neodmora večita dilema da li je prvo jaje ili odmor, jer kako će umoran sneti jaje, odnosno kako jaje da ispili odmornog ako ga je umoran sneo jer umoran i odmoran se smenjuju od danas do sutra i onda jaje ne može da čeka

hteo sam malo veći od srednje kratkog kruga, ali je ipak ispao samo srednje kratak krug

pokušao sam da ga što više izmenim nekim alternativnim puteljcima jer kad idem stoti put uz isti beskrajan uspon koji mi se već 50 puta smučio (ostalih 50 puta mi je bolje išlo pa mi je bilo zabavno) nije mi baš neki užitak i onda mi dođe muka od same ideje da sam tuda krenuo umoran

no ajd

UGLAVNOM sam prošao kuda sam hteo, možda sam zbog manjka snage i/ili vremena izbacio najteži deo ali sam tek drugi put u životu prošao jednim alt putićem, pa ni to nije za bacanje

sutra moram krenuti JOŠ ranije, jel tako, tako je!

deveti sedmog

... prijavio sudijama da je skratio krivinu, a možda i da je pobegao pre starta na stazu i tako stekao protivpravnu dobit

evo uzeo sam poslednju žvaku iz kutijice (iz lidla) da proteram između zuba ostatke miomirisa one mantije sa mesom (iz lidla) i sad se pitam kako li se mantije zovu u hrvatskoj, odnosno zašto se ovde uopšte tako zovu

jutros je bio dobar dan

doooobar dan, što bi rekao đoković

mnuuuugo duuuubar dan

baš sam se zabavljao čitajući vesti

probudio se već oko 4, i iako sam nekako pred 5 mislio da ću ubrzanije krenuti, pošao sam tek pred 6

baš bezveze

mislim, ionako sam pokušavao da "žurim" no sada nisam ni imao izbora da li ću žuriti ili neću, ako sam hteo ceo krug na divčibare i da stignem na posao, moralo je to da se gazi, a ne da se vozika kao na izletu

pa onako

moglo je to da bude još malo brže da bih ja bio još zadovoljniji ali ne smem ni ovim biti nezadovoljan

skratio sam 77km na 73km jer sam išao jednom strmom (14%) prečicom i stigoh tesno u nadoknadi tačno pod tuš pa na posao

izašlo mi je skoro kilometar i po uspona, bogme solidno

još da vidimo da li će noge da plaču nakon ovoga, i koliko dana

dan odmora na tur d fransu

a i šire

kad mogu oni da odmaraju zašto i ja ne bih mogao

makar su oni zaslužili svoj odmor a ja svoj baš i nisam

tako je onaj proslavljeni bosanski maratonac đuro kodžo znao da kaže - umoran sam ti prijatelju, umoran

ovako kad napišem zvuči kao tekst nekog narodnjaka, mada ni ja ne zvučim bolje

blogovi su mi neki turbo folk, a noge su mi fado

baš čudna kombinacija

pohitao sam do lidla pa se setio da treba na groblju da polijem onaj beton pa sam tako krenuo na zapad-severozapad a završio na jug-jugoistoku

da li se kaže zapad severozapad, ili severozapad zapad?

i u čemu je razlika?

nakon groblja ipak do lidla, tu sam snimio klipić poput onih popularnih reels-a koje raja gleda od jutra do mraka

naime spazio sam kerića koji spava ispod onih korpi, izvadio jednu od osam pašteta kupljenih jer su na akciji (to razmutim tj pomešam sa vodom i hlebom pa hranim lutalice) i onako kao gel počeo da mu istiskujem ispred nosa

posle pet sekundi nosić počinje da se mrda, sve brže, i kerić odjednom skoči kao da se upravo pita - sunac ti žarki da li ja ovo sanjam ili mi je zaista ispred nosa

skupio sam desetak lajkova, nije loše

posle posla juriš e-bajkom da potrošim još par tih pašteta na one dve lokacije sa 3+5 pasa, usput sam nabrao nekoliko kukuruza da vidim kakvi su i bogme već mogu da se kuvaju

nakon pasta partija, tojest kuruz partija, mislim da ću sutra pokušati da nadoknadim propušteno u nedelju i to što ranije ujutru da bih mogao da ostanem što duže na vožnji

čudni su putevi Gospodnji

prvo sam mislio da će biti nedelja kao i svaka nedelja, poluPropala

no nekako smo se ubrzali, skratili šetnju sa psima i sve je delovalo da bih mogao da ne krenem prekasno na vožnju

u jednom trenu sam se ozbiljno pokolebao jer sam poželeo neki krug sa dosta off-road-a, a na velikom bajku su mi ćelavi kramponi

maltene sam stigao do semi slick šare

onda razmišljam kolika mi je tlaka da premeštam nosača za garmina sa njega na manji bajk, onaj karbonski sa 26'' točkovima, pa sam odustao

bitnije mi je bilo da krenem par desetina minuta ranije, jer nije samo do nosača, ta bicikla nije vožena pola godine i trebalo bi svašta oko nje uraditi

nekako ću već svuda proći, nema veze

nakon 7km naiđem na udarenu mačku

lepa trobojka, omanja, možda do godinu dana stara

oko vrata crvena ogrlica, tu je iz nekog domaćinstva očigledno ali tu nema kuća na 500m ni u jednom pravcu

premestim je sa puta u korov i pokrijem lišćem, skinem joj ogrlicu i okačim na biciklu napred

neka putuje sa mnom

kad već maca nije mogla da stigne gde je htela, neka barem njena ogrlica pređe što više kilometara

nakon 17km u krivini začujem kako je nešto na tren zacvilelo

zastanem, tajac

nakon minut opet kratak jauk, krenem da se probijam kroz korov

nađem žutog štenca koji je prvo bio udaren, nešto mu je prešlo preko obe zadnje noge i ima velike oderotine

koje su muve upljuvale i sve je prepuno crva

takođe iz guze mu izlaze crvi, dakle već su krenuli da ga jedu iznutra, srećom je već sav mlitav i neće se još dugo mučiti

pokrio sam i njega sa puno trave i cveća, ima ispod vazduha ali barem roj muva više ne može da mu priđe, plus je ovako u još većem hladu

ionako je svo vreme pokušavao da se zabije što dublje u žbunje, bežeći od tog roja muva, i od tog bola, naravno bezuspešno

delimično potišten zbog svega toga sam skratio vožnju, u povratku zastao na istom mestu i našao ga kako više ne diše

kao što je i njemu laknulo da se oslobodi bola, laknulo je i meni

svi puitevi vode na groblje

ajd rekoh da budem malo koristan, a sutra je crveno slovo i ne radi se ništa u polju, to je taj ivanjdan kada se uvek išlo na more, kako bi Lola rekla

njoj je rođendan 1.7. a tati je bio 5.7. i onda kada sve to isproslavljaju spakuju se na godišnji i u škodi sa kamp prikolicom pravac zelena laguna

no ja nisam baš krenuo na more nego na groblje

našao starog cementa koji se zgrudvao od stajanja, poneo toga punu kofu i čekić da na groblju to opet usitnim u prah i napravim malter

prvo sam kod moje majke popravio sa strane gde se okrunilo, a onda sam kod Lolinih matoraca oplevio sav korov koji uporno raste iz onih procepa među betonskim pločama na stazama oko samog spomenika, i sve to lepo popunio malterom

utrefio sam jako vreo dan tako da dok sam završio to drugo betoniranje, već sam na prvom mestu kod majke mogao da prelijem vodom

setih se kad su ovde nešto radili majstori isto tako po sunčanom danu, rekoše da obilno zalivamo, da ceo dan "ne bude suv beton"

zbog toga sam popodne napravio opet dvokrug, prvo na groblje da polijem beton da ne ispuca (mnogo), pa do onih kućića da divljoj deponiji da ih nahranim, usput naletim na dečiji fudbalski turnir, pa polukružno s druge strane grada opet odem prekoputa na groblje i već je bilo kasno popodne kada sam to zalio poslednji put

malo fizikalisanja malo vozikanja malo dan odmora malo nije malo morgen

svemirske brzine

jutros sam se uspavao jer me je najveća keruša budila lavežom od 4 do 5 ujutru pa sam tek onda opet zaspao i jedva stigao na vreme na pijacu dok se ne rasproda paradajz.

nakon toga sam OPET imao samo sat i nešto fore pre posla pa sam seo na isti onaj MTB od juče i krenuo bez ideje i cilja, gde me već otvoreni semafori odvedu pa ću lako u hodu osmisliti neki kružić od 30-ak km.

na izlasku iz grada me je prošao neki šleper pa još jedan, i uhvatio sam lepu zavetrinu.

na trkačkoj bicikli mi bogme ne bi bilo prijatno ako upadnem u neku rupicu ili neravninu, ali na MTB-u sam otključao prednji amortizer i dosta bezbrižnije skakutao po hrapavom asfaltu čak i do 57.6 km/h, barem je garmin tako zapamtio.

no na par mesta su usporili skroz tako da nije se bilo baš toliko "letenje".

na kraju sam napravio prosek na najbližem segmentu 46.9 km/h i za samo nekoliko sekundi promašio apsolutno 3. mesto na tom segmentu, s tim da su svi ispred mene naravno vozili trkačke bicikle od nekoliko tisuća evra a čak im i prednji točak verovatno više košta od celog mog bajka :-P

možda je ovako i bolje, da se niko ne uvredi :-D

nakon toga sam napravio polukrug i nakon 30.5 km sam stigao kući raspoložen i napokon razbuđen, taman na vreme da pojedem pola dinje i istuširam se pre posla.

popodne će biti jako mala pauza tako da sam se oprostio od svih ambicija da upišem ikakvu bitnu activiti.

uostalom ni ovo jutros nije bilo za bacanje.

juriš za jurišom

dan je počeo tako što sam prvo mislio da nemam vremena ni za šta, pa sam u zadnji čas pre posla odlučio da gradskom biciklom (oblik pony ali 26'' točkovi) odjurim do onih pekinezerčića i odnesem im hranu.

ono što je smešno je da sam tom biciklom mizernog kvaliteta do tamo zahvaljujući vetru u leđa napravio 30 prosek, jer sam u prvoj polovini kroz grad išao od semafora do semafora i polako hvatao zalet, a kad sam ušao u pustu ulicu industrijske zone namazao sam sve preko 35 km/h i eto, uđoh ponikom u top pet na segmentu!

povratak je naravno bio upola sporiji, zahvaljujući istom tom vetru, crko dabogda :-P

u pauzici posla sam opet morao negde da odjurim, čisto da mi ne prođe dan bez ikakvog nazovi treninga, pa sam otišao MTB-om tu u blizini po bregićima i nazad, sveukupno sam uspeo da pređem 34km, daj šta daš.

tačno u trenutku kada sam izlazio na glavni put, ugledao sam na pravcu pred krivinom 300m ispred mene grupicu biciklista i krenuo da ih jurim :-)

majko mila koja agonija.

tri klinca iz lokalnog kluba ALI koji svi imaju neke bicikle bukvalno kakve se voze na TdF, očevi očigledno imaju velike ambicije već kad im deca napune tuce godina!

nakon par km sam ih nekako stigao, bogme ja sam onako sa kramponkama morao dobih 38-40 jer su oni držali nekih 35-36 na sat.

iza njih je bio Trener, koji je nakon što sam ih dostigao okrenuo polukrug na svoj mali dodatak treninga, a ja sam ostao da ih pričuvam poslednja 2km do gradskog parka gde su ih čekali roditelji.

probudiše trkača u meni :-)

ujutru bez promena

zašto menjati tim koji dobija, pitao bi sportski komentator

rekoh, ako mi je juče po kišici bilo okej, valjda će i jutros biti 

gde ću nakon celog dana kiše, šta ću, kako ću

hmmmm

rekoh, obzirom da je noću i jutros bilo samo +15, da odem ja na neki trč

spakujem u onaj prslukRanac kilo salame pseće, nešto malo hleba da pomešam, u dve salomon bočice po pola litra vode, i sednem na biciklu

šta će nekom ranac za mauntin raning na bicikli???

pa eto, gradskom biciklicom sam pobegao par km do industrijske zone, da izbegnem gužvu, i tek odatle krenuo na trčkaranje

klopara mi onaj teret na leđima, trčkaram lagano i trudim se da ne budem gusenica, pardon, GUSENIČAR

jer znate onu tehniku trčanja kada vuku noge bukvalno kao da gledaš buldožer koji se kreće, najekonomičniji užas rekreativnih ultraša u pokušaju, pitaš se zašto se jednostavno ne valjaju po zemlji, bila bi još ekonomičnija tehnika... trčanja...

tu sam došao do kraja asfalta, promenio patike i uzeo one koje smo ostavili tamo u korovu pre tri dana, i otpešačio kroz blato do sirotih kerića

servirao im doručak, došao nazad do svlačionice (na otvorenom), obrisao te stare patike u travi i vratio ih gde sam ih i našao, oprao noge kao paor pred spavanje, i nazad navukao čarapice i stare asics hyper tri koje sam jutros pronašao u nekom zapećku, i koje nisam nosio tamo od neke 2014-2015 kada sam u njima trčao sve Jaske Krašiće Vrbovce i slične polumaratone

osetivši se olakšan, rekoh daj da spičim nešto originalno u povratku

primetim bandere

godinu ili dve stare, nove, friške, freš-ke, glatke, sjajne

rekoh idem od bandere do bandere

ubrzanje, usporenje, ubrzanje

a bandere blizu, preblizu, možda samo 30m

nema veze, rekoh kasnije ću eksperimentirati sa drugim kombinacijama, danas idem za početak 1:1

i ne bi loše, povratak je čak bio i ispod 4'30'' po km, iako nije delovalo tako BRZO

nikada nisam niti znam da li ću ikada skontati taj odnos između prostog Tempa, i sitnih promena

koliko god bilo logično da je brže držati jednak tempo, meni uvek nekako lakše da isti prosek napravim kroz promene

ujutru za promenu

obično blog napišem predveče ili sutradan ujutru pa datum objave stavim "na juče", a sada sam evo seo pred posao da za desetak minuta saberem junske statistike i da se podsetim prošle godine u ovo vreme.

elem jutros sam po kišici pretrčkarao 9km i već sam prešišao jul 2023. kada sam imao čitavih 4km. 

baš me zanima gde je i šta to bilo, prosto da ne poveruješ, verovatno neka kombinacija sa bajkom ili hajkom.

to je bio onaj famozan niz od 74, 47, 4, 3km, tako da ako ne umrem verujem da ću i u avgustu preći više od onih 3km, čisto da nastavim niz "uvek više nego u 2023."

jun sam pak završio sa 68km što je opet bilo naravno više, od gorepomenutih 47km.

ovo jutros je bilo maltene planirano jer je ovaj topao talas i produženi vikend skroz "propo" što se tiče treninga i aktivnosti, sve je bilo nešto šanana ili šalala, zavisi koji muzički žanr više preferirate.

ono što je bilo čudno je da je posle grmuckanja i malo jače kiše sve nekako zastalo na tren, upravo dok sam ja bio na tom trčkaranju (čim sam završio na 9km već se može znati da sam zamišljao 14km ali avaj) pa mi je došlo maltene smešno, eto neće me ni da pokisnem pošteno.

ako ništa drugo barem nas za sada zaobilaze ove nepogode koje su poharale čitav region a bogme i ovde oko nas na svaku stranu sveta po neko selo osim eto samog grada, sreća u nesreći.

divan dan, divan dan

jutros prvo 4km pored reke sa psima, pa ponikama malo po gradu da kupimo parče torte pa dalje ponikama dokle god može uz reku, pa pojeli tortu i popili litar kole, sportska hrana nema šta, eh da našla se tu i jedna banana da pokvari sve.

nakon toga dva sata hajka kroz reku, sa puno prelazaka, Gradac je nešto tanak spor i mlak, što naravno više nego odgovara.

skoro celim putem u debeloj hladovini drveća, nije bilo puno mušica, nemam na šta da se požalim.

sasvim okej rođendanski provod, barem je Lola tako izabrala na + trideset i nešto, teško da se nešto bolje i moglo smisliti.

nakon toga je stigla poruka (ipak je ponedeljak iako zbog toga što smo uzeli dan off na poslu stalno mislim da je OPET nedelja) od jedne iz Udruženja da ako možemo ostavimo vodu nekim štencima na šabačkom putu, neko je dojavio da su ostavljeni, pa sam se popodne zaputio u misiju na e-bajku sa bisagama punim vode hrane i činija.

nakon toga gledanje prva dva dana tud d fransa "na odloženo" pa se u međuvremenu završila i današnja etapa pa smo i nju premotali "na odloženo", to je bukvalno najkorisnija stvar na svetu da za samo jedan evro mesečno (dodatak na pretplatu ako koristiš "odloženo") poštediš sebe svih mogućih reklama i čekanja, nema lepšeg osećaja nego kad krenu reklame stisneš ono x2, x4, x15, x30, i nakon nekoliko sekundi vratiš na normalnu brzinu i uključiš se odmah posle 7-8 minuta premotanih reklama.