srijeda, 31. ožujka 2021.

premotavanje kilometraže

toliko me iz dana u dan sve više nerviraju ovi pomereni satovi da ću ih tačno vratiti na zimsko vreme. kad god pogledam, prekasno. toliko sam navikao da u 15h žurim kući jer će da zahladni i toliko puta sam se smrz'o u 16h da mi se sad pali neka pavlovljeva lampica i nikako da je deaktiviram, čim vidim 16h pitam se šta ću ja na bicikli, a za samo mesec dana će upravo to biti najtopliji deo dana i dobra 4 sata udaljen od prvog mraka. svašta.


već sam sve smorio sa slikama ali obzirom da je trend da se bicikle veličaju ovako po vidikovcima rekoh eto da i ja malo ostavim društvo bez daha. okačiću celu galeriju kod blogoja tek koliko da pored svih ostalih ljubavi i nju održavam na aparatima. 

na tu temu a opet na skroz drugu temu, gugl će početkom juna ugasiti sve naloge koji se ne koriste i sad ja moram da se ulogujem u svaki od svojih naloga i pošaljem mejl na neki drugi, sa drugog na treći, i tako ću ispuniti taj uslov da je barem jednom u zadnja 24 meseca bilo neke aktivnosti. a sve zato što se u svaku aplikaciju prijavljujem sa drugim mejlom, u stravu ulazim sa sale12345@gmail.com (samo sam dao primer, nemojte pokušavati haha), u garmin se prijavljujem sa sale23456@ pa onda instagram mapmyrun suunto viewranger itd itd, i sad ako se pređem da jedan od mejlova zaboravim moraću da pravim novi nalog jer u aplikaciju više neću moći da se prijavim.

tako mi se dogodilo i sa stravom, jer oni ne šalju potvrdne mejlove. na brzaka sam ukucao ime prezime i email, a email sam pogrešio, tipa umesto sale3456 sam ukucao sale346 i kada sam to posle par meseci skroz slučajno primetio krenuo sam da promenim i pojavilo mi se obaveštenje da potvrdim ID tako što su mi poslali mejl (koji je otišao na nepostojeću adresu). i tako mi je strava ostala blokirana, užas.

utorak, 30. ožujka 2021.

nije leto ali kao da jeste

ovo je placebo leto, dođu prolećni dani pa te neko pita šta osećaš, neko kaže ništa a ti kažeš LETO, eto takvo je istraživanje u toku

nemam ničim bitnim da se pohvalim nakon onih 13km promenljivog tempa po sunčanom danu, mada bih manje prokuvao nakon sunčanog tempa po promenljivom danu.
jutros umesto treninga pišem blog, tj mogao bih malo i da trčkaram ali obzirom da je najavljeno malo lošije vreme za biciklu verovatno popodne iskombinujem bic-trč-bic ili samo trčanje, nije ni važno. 
nisam čak ni prognozu pogledao, pa vi vidite dokle je to došlo.
no ovih par sati popodne kao odmor od trčanja, mislim odmor i za glavu i za zadnje lože, baš su mi onako što bi braća dalmatineri rekli čučnila.
bitno je da sve ide prema toplijem, a toplije donosi više mogućnosti.
imam u skicama nekoliko vožnjica na neka mesta kojih sam se uželeo tu u blizini, pa će s dolaskom aprila sve to polako da počne da se štiklira.



 

ponedjeljak, 29. ožujka 2021.

ponedeljak trinaest(i)

ovo "trinaest i" u prevodu znači 13 km & sto metara, toliko sam pretrčao jutros.
prvi lagano pa drugi tempić pa treći lagano pa četvrti tempo i tako do kraja, trinaesti i poslednji opet lagano da me ne tera maler.
evo slikice sa stravice gde se vide te nežne razlike u brzini po kilometru:


nije da sam odabrao baš brz teren misleći na prosek, više sam birao neki put na kojem nema gužve i gde neće ni meni niko smetati a ni ja drugima.
kontam ako mi je prosek na kraju ispao 4'55''/km a prosečan puls samo 144, da to i nije tako crno kako bi se na prvi pogled moglo zaključiti, obzirom da sam imao ravno 99m uspona (i 100m spusta).

volja u nevolji je da nema nešto mnogo posla pa neću gnječiti ove namučene lože nego ću do popodne zadržati ovo 27% svežine što mi je u telašcetu ostalo.
vidim da je napolju dosta drečeće sunce pa gajim neku malu nadu da će popodne možda moći da se malo provozika, e sad kako i koliko - bumo vidli.

još su samo dva dana do kraja meseca i svođenja računa, mogao bih kao u onoj izreci da sutra i prekosutra poteram prase da se malo natrči pred božić.
do sada u celoj 2021. imam 620km trčanja, axaxaxaxaxaxa i ququququququ, dva-u-jedan

nedjelja, 28. ožujka 2021.

bici vikend

na kraju ovakvog dana umesto tri hiljade reči mogu da stavim prve tri slike koje mi padnu pod miša, neka mi oproste dame na izrazu, i već sam prepričao pola putopisa.



odustajanje od jutarnjeg trčanja mi se opet isplatilo jer sam očekivano bio odmorniji nego da sam se s jutra strunio sa sat koprcanja. 
ko bi rekao da samo tako presecajući glavne puteve i tražeći makadamske prečice od-do može da se nakupi preko 1200m uspona? da sam isti krug ponovio još šest puta završio bih everesting, doduše trebalo bi mi za to 24 sata ali ajd.

isto kao i juče razmišljao sam i danas pa sam kao bajagi uspeo da se odmorim od trčanja (?) tako što sam spojio dva dana na bicikli, svaki put do granice snega negde između 600 i 700 nadmorske. tu već postane previše mokro i onda ja jelte pobegnem. 

pomalo mi ide na živce ova promena vremena na sat više, odjednom imam utisak da ceo dan kasnim, da sam se sat prekasno probudio, doručkovao, kuća poso kuća poso, užinao, spremio se za treningić, čak i na treningiću imam taj osećaj da je kasno iako uopšte nije kasno, čak mi i na satu piše da sunce zalazi za tri sata i pet minuta a ja prevrćem očima VEĆ JE 16:00, GDE MI JE PROŠAO CEO DAN? navići ću se valjda...

subota, 27. ožujka 2021.

danas nam je divan dan

brt na ovom blogu svaki drugi dan rođendan, osim kad je petak trinesti, onda samo čestitam ali odbijam posluženje uz izgovor da sam na dijeti
izgleda da će biti divan dan i tamo negde u maju, vidim najavu prvenstva na 10km na cesti, a ako je prvenstvo možda bude i besplatna startnina heh
(prvenstvo Srbije na putu 10km, Petrovac na Mlavi. 22.05.2021.)
nadam se da će biti odvojeni start za Prvenstvo, od gomile korona turista željnih grljenja i kolektivnih fotografija, da se ja pitam ovaj virus bi mutirao narednih sto godina
i taman da opet uradim lekarski, nadam se da će biti ista ona doktorica koja mi je onako senzualno prepipavala ključnu kost fascinirana tim spojem koji je mogao nastati jedino u školi glume Rudolfa Höss-a

koliko vidim u narednih deset dana je još samo prvog aprila (!) najavljeno toplije od 13-ak Celzija pa ti veruj takvoj prognozi koja ti nudi prvi april.
naravno da sam prošlog vikenda zaboravio da se prijavim za Virtual Bogota, a niko me nije podsetio, pa da podsetim i ja vas da na dnu svakog bloga imate dugmence KOMENTAR pa izvolte doprinesite malo ovom posrnulom umu koji bledi i ubrzano isparava kako godine odmiču
uglavnom 03. april london & 17. april boston, zapišite negde

nisam odavno stavio neki selfi kako pišem pa evo


jutros sam preskočio jutarnje trčanje, čitam šta sam napisao pa može da glasi i da sam jutros preskočio noćno trčanje, nešto je tu višak
odnosno manjak, obzirom da NISAM trčao, a nešto mi se i ne trči
mada kad malo razmislim jutro se još uvek nije baš završilo, obzirom da vikendom jutra traju par sati duže, barem ovim vikendima kada je neradna subota

još uvek sam pod utiskom jučerašnje vožnje u kratkim gaćama pri čemu naravno ne mislim na tange ni bert rejnolds hot kupaće nego na kratke biciklističke do iznad kolena, to se zovu kratke gaće a duge su duge jelte
i krenem da pogledam podatke sa trčanja jer mislim da mi je drugih 9km (petak) bilo brže od prvih 9 (četvrtak) kad ono prc nema mi aktivnosti, i tu shvatim da mi već par dana stoji ugašen blutut na telefonu pa se ništa nije prebacilo


znači strašno.
da, da, da, evo ga, 5'22''/km naspram 5'29''/km, bogme ako ovako nastavim za deset dana ću biti u formi da pobedim ono Državno na drumu

petak, 26. ožujka 2021.

koji drugi?


ovo je na temu da li više voliš trening ugodne poluDužine ili neki drugi? koji drugi?
nisam odavno trčao 300-tke a ko zna da li ću uskoro.
evo granulo je sunce i već razmišljam na koju stranu može da se provoza i kojom biciklom.
pogled ka brdima je još uvek beo tako da to što je pre pet dana zvanično došlo proleće ništa ne znači obzirom da je koliko prekjuče padao sneg.
istopio se dabogda, to ponavljam umesto očenaš.

imao sam i neki poluPlan za sutra ili nedelju, zavisi koji od ta dva bude topliji dan, a imam i poluPlan za onaj drugi dan od dva, koji NE bude topliji.
samo da jedan bude topliji, to je poenta, za ostalo ću lako.
čak imam i pet podPlanova da taj Topliji Plan ne propadne, ma imam sve burazeru, samo mi treba opet tih +17 stupnjeva ili više.

ako nešto i zjebe vikend vidim tamo dalje početak aprila u prognozi i deluje da ćemo odmah sa dolaskom ludog meseca doživeti i 20+ špiceve u toku dana što verovatno tera na plač ove atletičare ali meni željnom kotača tera suze radosnice niz obraščiće.
još ako neka budala napravi korona žurku pod nazivom polumaraton, eto zabave u sunčano podne, jedva čekam ovako čipovan otrovom da se umešam među raju i krenem da pljuckam naokolo, možda nekom nešto i prenesem pa tako napravimo prirodnu selekciju među ovima što ne veruju u prehladice ;-)

ništa, opet na mini-trčanje pa kuća poso kuća pa popodne na vožnju, zagrevanje za vikend, vrum vrummm

četvrtak, 25. ožujka 2021.

divan dan

taman sam na tviteru napisao da ćemo 2021. pamtiti kao jednu od retkih godina kada je mart bio duži od januara ali evo granulo je neko sunce i stalo na crtu vetru, ovaj prvi dan Okasnelog Proleća će ličiti na neki MMA meč. sve se nešto bojim da će vetar da ga dobije na iskustvo ali to ne znači da ne treba da navijamo sve dok sudija ne kaže gem set i marš u tri lepe.

jutros sam po vetru, a i po suncu, ali više po vetru otrčao nekih smešnih 9km jer sam opet uhvatio foru da odem biciklom samo par km od kuće i taman kad zapreti da ću da se smrznem ja krenem prvi kilometar trčanja negde uzbrdo pa onda okrenem s vetrom pretežno u leđa i sve se nadam da dok dođem do nekog okreta odakle moram nazad do bicikle, da će da otopli za barem par stepeni jer ipak je velika razlika između tipa 5° i 7°...

juče nisam nosio traku za puls pa sam kako sam završavao deo po deo trčanja samo očitavao šta piše i odmah brisao fajlove, da mi program ne bi pomerao formu zato što trčim sa pulsevima 188. a da su grešili bogme jesu se siti nagrešili onako očitavajući sa ručnog zgloba.
negoooo kad smo već kod grešenja...


setih se da je danas nekom rođendan pa sam mu napravio čestitku od bivše cure koja je odavno dobila nogu u dupe, e sad da li zato što je grešila ili što je utvrđivala gradivo nije ni važno :-)

glavna žurka u prirodi bi prema prognozama trebala da stigne tek za vikend, a dotle imam još evo pola četvrtka da proslavljam ovaj definitivni (?) povratak proleća kao i petak kada bi temperature trebale već da uđu u dvocifrenu zonu. 

nekako se čudno osećam u zadnje vreme, istovremeno sam nezadovoljan kako mrljave treninzi i optimističan glede otopljenja koje kad tad mora doći i kada će svaki izlazak na sunce značiti upijanje a ne gubljenje energije. valjda ima i u tome nešto. ako je neko svakog aprila utvrđivao gradivo onda sam to bio ja, a i ušli smo u moj horoskop pa je red da i meni svane.

srijeda, 24. ožujka 2021.

deveti paragraf

nešto mi palo to na pamet kad se govorilo da se neko ili nešto iskrivilo kao deveti paragraf i nikad nisam imao pojma šta to znači. poput onoga "kao proštac" što isto nisam imao pojma šta znači dok nam nedavno ujak nije objasnio da je to onaj kolac na ćošku tarabe, mada eto da sam se interesovao mogao sam da nađem i kod vujaklije i kod vukajlije :-) 

i jutros mi padne na pamet da je paragraf ustvari naziv za "novi red" i setim se onih transparenata i natpisa na kojima neko nešto krene da škraba nadugačko, nekada tako izgledaju i posvete na knjigama, pa malo pred kraj reda saviješ na dole kao da slova cure, pa sledeći red još više, i neki deveti verovatno izgleda skroz polukružan.

pa bi onda neko koga je srgao išijas i sav se usukao kao žirafa posle treće šljivovice, mogao za sebe da kaže da se iskrivio kao deveti paragraf. a možda sam i to prvo trebao da guglam kao i za proštac, ali neću da mi pokvari blog pa ću guglati sutra. 


evo našao sam upravo sa devet redova, mada mi se ovaj ispod više sviđa iako ih ima samo sedam, pa ispade da je sedmog još gore sjebo išijas nego devetog :-)


nadam se da ovime neću ureći današnji plan jer evo o čemu se radi.
nakon onih sramnih 7km juče i par sati bicikle po ledenom vetru, danas je izgleda poslednji zimski dan u smislu od onih dana kojima bi se najradije napsovao svega po spisku.
pa bi od sutra trebalo definitivno da se vrati sunce i da sve krene ka proleću, pokušaj drugi u 2021.
e sad:

normalno bi bilo danas još nešto sitno otrčkarati tek da se ubije ovaj dan, pa da sutra tog prvog sunčanog odem na neku Dužinu nakon puno vremena, i nakon toga da zajašem bicikle pa da svakog dana uzmem drugu ne bi li ih u nekoliko dana sve očistio i podmazao.
no moj poremećeni um bi već sutra da zajaše prvu od bicikli (ono juče se ne računa kao trening) iako će biti hladno vreme i zubato sunce, a danas mu je sinula ideja da po ovoj kiši otrči neku tempo poluDužinu i sahrani se za naredne dane.
tako da još uvek razmišljam i premeravam koliko glup i samoubilački plan sam uopšte sposoban da smislim.

utorak, 23. ožujka 2021.

sedmorica mlađih

dan je počeo tako što je neki kurir trebao nešto da donese i kao obično je dolazio oko 9 ujutru i nakon doručka se zaletim na trčanje, i čak da bih ugrabio koji kilometar dalje od grada sednem na bicikl pony (što ga Milijana gony) i odem tu 2-3km do periferije, da bih na trčanju uživao u što lepšim pogledima na planine.
izračunam jedan krug, 9km, plus biciklom od+do, hm, bilo je tesno, ne bih da me kurir dobije na trčanju pa da se jurimo po gradu, i tu malo skratim i napravim još lepši krug ali od samo 7km.

baš mi bilo smešno kako je to ispalo, a donekle i žao jer mi se učinilo da sam mogao i dosta više, obzirom da sam juče polu-odmarao uz malo trčkaranja po snegu i malo hajkovanja takođe po snegu, ovaj početak "proleća" nije ništa manje cirkuzantan od mog trčanja jutros.
elem nakon svega obavljenog kontam da ću da pokušam da se malo provozam popodne dok je još sunce u raspoloženju da na svakih sat vremena proviri deset minuta kroz oblake, daj šta daš.
sutra kažu opet sneg, istopio se dabogda.
a od četvrtka napokon proleće, opet, posle one polovine februara. 


zanimljivo je ovo kako gunđamo kada nam nešto nije po meri, ako pada sneg krajem marta onda vičemo SADA MU NIJE VREME, a kada smo se pola februara vozali u kratkim gaćama onda smo samo govorili ĆUTI NEK POTRAJE ŠTO DUŽE.
baš nam je teško udovoljiti, čak i kad si neko tako uticajan poput Sunca :-) 

ponedjeljak, 22. ožujka 2021.

mladenciiiiii

prosto nemam kome ni da čestitam Mladence danas, burazeru smo čestitali prošle godine, sestričina se nije baš skroz udala mada žive zajedno, i znamo još jedan par koji se napola smuvao na grupnoj psihoterapiji, njima već nemaš pojma da li da čestitaš ili da im izjaviš saučešće obzirom na to koliko neki poremećaj ume da bude toksičan po bližnje i da im se usere u život. 
dakle sledi slobodan dan što se pisanja čestitki i slanja muzičkih telegrama tiče.

juče sam skoro pa završio neko vikend renoviranje iz dva dela i full uništio kolena od klečanja a za danas mi je ostalo samo da dodam 10cm jedne lajsne koliko mi je u ćošku zafalilo. prvo sam razmišljao da li uopšte da se petljam ili da ostavim tako kako je, a onda sam se setio da tih 3€ koliko košta 2.20m lajsne treba izdvojiti i za kutiju cigareta pa računam kad ima budala koje toliko sprže svakog dana direktno sebi ispred nosa, zašto ja ne bih uložio da neki posao dovršim baš picikato.

sinoć sam se dopisivao sa Atomikom, pokušaću da ceo razgovor nanižem od teme do teme kako mu je išao tok dok smo se oboje davili u smehu:
kijavica
utakmica
kafana
pečenje
lignje
parizer
bombone
pivo
trgovački lanci
potrošnja
minerali
laboratorijski nalazi
sportska ishrana i rehidratacija
spektralna analiza
zloupotreba vitamina
tekstualne poruke
učiteljice
simpatije
antibiotici
sajber špijunaža
ljubavni trougli
bilbordi
porodično nasilje

kad pogledam unazad šta sam napisao još malo će i meni neko čestitati mladence ili ponuditi sigurnu kuću, nema trećeg 
zato sam juče lepo otrčao jedan od brdskih krugova i sve se nešto nadam da ću do kraja marta da uđem u neki pristojan ritam i nadoknadim ovaj manjak koji vučem od nove godine
ovo beloGovnjivo vreme ide trčanju na ruku ako se uopšte može reći da IČEMU ide na ruku, tačnije ne ide na ruku biciklizmu pa moram da se pomirim sa trčanjem
ajd i to je nešto


evo ode grtalica da nekom u vukojebini odnese leba i jogurta.
vidim da je narod u nedelju išao na treking ligu i da su se više grlili nego što su trčali, barem po foto albumima nekih, iz čega prosto shvatiš koliko nas boli ona stvar za sport i rekreaciju, prosečan balkanac je prosto ovisan o tom cmakanju i histeričnom smejanju na grupnim fotkama a trčanje tu dođe samo izgovor a ne čak ni povod
svaka čast onoj manjini koji ne spadaju u "prosečne balkance"

nedjelja, 21. ožujka 2021.

antimaskeri i brnjičari

internet je definitivno postao lakmus papir za odvajanje koliko-toliko normalnih od budala
do pre godinu dana su svi mogli nekako da se prikriju, zamaskiraju, pomisliš hajde možda nije dovoljno obavešten, piše napamet, oprosti mu bože ne zna šta radi
sada pak, a sve na temu ove (kako vole da kažu) Velike Svetske Prevare, koja je izmišljena samo da bismo kupovali maske i vakcine, običnog gripa kojeg zovu KURona, izleteli su iz žbunja džihadisti svih mogućih nekvalifikacija, da se što glasnije predstave svetu

to vrišti, to arlauče, to se smeje svima koji su "uneli u sebe otrov", raduju se što će pocrkati svi koji su se vakcinisali, to živi u nekim svojim balončićima gluposti i time se hvali
ustvari pogrešio sam na početku, nisu oni samo budale, budala ili glupak još uvek nije ništa strašno, to može ispasti svako, ali ovi koji po ulicama protestuju protiv toga što ih lekari i vlast maltretiraju i ne daju im na žurke i utakmice, oni su najblaže rečeno idioti
a nadam se da ću uskoro pronaći i neku žešću, odgovarajuću reč

meni je daobog najbolja drugarica doktorirala molekularnu biologiju, znam ih još nekoliko zaista vrsnih stručnjaka i naučnika, imam među bliskijim poznanicima dosta lekara, farmaceuta, a imam i jednostavno rečeno pametnih ljudi koji se nisu školovali na fejsbuku i koji su uglavnom studirali prirodne nauke, i bukvalno ne poznajem nijednog koji bi mogao imati nešto "protiv nauke"

isti oni koji su oduvek mrzeli sudije zbog kojih moraju da plaćaju alimentaciju, policiju jer ne mogu da voze pijani ili bez pojasa, sada mrze lekare naučnike i političare jer im ne daju u kafanu i disko, ili da se tiskaju na svadbama i po halama sportova
ovi koji govore da virus ne postoji i da je to sve izmišljotina, ajd što su na neku foru završili školu sa osam kečeva godišnje i kupili telefon za dinar uz ugovor na 24 meseca pa ga sada koriste da se hvale glupošću, kontam da su to potomci onih koji su govorili da je kontracepcija izmišljena samo da bi fabrike kurtona zarađivale na lakovernima, pa se tako taj gen izuzetne pameti preneo kroz generacije

evo juče se uhvatili u kolo pa trče u krug oko neke skalamerije koju zovu spomenikom, biće da je negde u kamenom dobu neka pećina ostala otključana i još uvek se razmnožavaju i novi iskaču napolje, a i ples su lepo savladali
imaju tu sreću da u njihovom mikrokosmosu niko nije umro, niko nije preležao takvu upalu pluća nakon koje se zaduvaš od onih 20 koraka do pišaone i nazad, oni bi da ruše ceo Svet jer im se više ne sviđa, oni bi inatom da se vrate u 2019 :-) 

zabavan je i komentar jednog očigledno imućnog omladinca koji je na vest da je Precednik ponudio 50 evra svakom ko se vakcinisao, nadmeno izjavio sledeće 


dečko bi rizikovao ako je 500€, pa hajde mico da mi popušiš a ja ću ti dati 500€ i to ne zato što si mi pušio nego da se više ne sramotiš na mrežama...
još je rekao ni mrtav, dakle pitanje je 50 ili 500 evra i pustio bi da te ubiju
baš me zanima šta takvi razmišljaju kad legnu uveče u krevet, verovatno iz dana u dan ŠTA BIH RADIO AKO BIH IMAO 500 EVRA, pa vau!
koje bogatstvo buraz!

iskreno, do nedavno sam mislio da će me višak empatije sahraniti koliko sam uvek priskakao svakome i svačemu, a sada počinjem nekako slatko da se smeškam na tu ideju da je cela ova teorija zavere ipak istinita, da će doći do prirodne selekcije i da ćemo se jednom zauvek rešiti budala, s tim da oni misle da im je to neko drugi smestio a nisu svesni da sami naglavačke utrčavaju u živo blato

umesto što se nerviram time što sam opkoljen nepismenim idiotima, bolje da prihvatim ovaj poziv i sa drugaricom pređem na igru gađanja jajima, kontam da je bolja terapija :-D 



subota, 20. ožujka 2021.

proleće malo morgen


taman juče krećem na trčanje i nalećem na kolegu koji je krenuo biciklom kroz park
odoleo sam instinktu da se proderem i dozovem ga, lakše mi je da mu sledeći put kažem da sam ga video, a ionako bismo imali samo stotinak metara fore da se družimo jer je on produžio uzbrdo na vrh parka a ja u daljinu prema Drini


štonobirekli odradio sam jedan od uobičajenih tempića s tim da sam se obukao kao da će duž celog trčanja padati sneg a baš na usponu mi je upeklo sunce pa sam napravio nekakav debilan kompromis da biram delove gde je najjače sunce + istovremeno nagib malo "zakuca" i na tim mestima sam napravio pauze hodanja, da ne bih skroz prokuvao

taktika se isplatila jer sam ubrzo upao u vejavicu koja je potrajala skoro pola sata no za razliku od prethodne ova me nije uhvatila na bicikli, a na trčanju je naravno sve lakše i drukčije. negde na pola sam nešto stisnuo i tako mi se drugi deo nije snimio pa ću u nekoj aplikaciji iscrtati sve do kraja da znam šta da upišem u dnevnik, not a big deal odnosno po američki no big deal.

petak, 19. ožujka 2021.

kontraindikacije

izgleda da je vreme rešilo da za inat bude kontra od prognoze, pa sam tako juče popodne nagrabusio jer je napadao sneg dok sam bio biciklom na brdu i tako se rikaveri vožnjica pretvorila u avanturistički ciklo kros jer nisam hteo da se spuštam u grad magistralnim putem nego sam odabrao neku prečicu kroz šumu. usput sam čak napravio i ekološku nogicu za parkiranje. jer jbš trening bez selfioujea.


e a sve to je bio samo šlag, fuj poređenje, sad će zbog snega i šlag da mi se smuči i šta da radim kad dođu jagode, šta, dakle na torti, je bio, mislim šlag onaj s početka rečenice, jer sam ujutru nasuprot očekivanjima uspeo da pretrčim opet neki krug po brdu dok je Lola kružila biciklom po okolnim selima, kaže evo odoše mladenci ka Brani, rekoh eno i tamo pada sneg baš kao što je i najavljeno za mladence hehe

i dobro ko se ruga poseruga pa je tako i mene taj isti sneg dočekao ali srećom ne na glavnom treningu koji mi je onako posolidno prošao i moglo bi se reći da sam malo izašao iz one privremene deprice kada sam mislio da sam premalo trčao i previše "zapekao", očigledno je sve blizu nekog status kvoa i mogu da prestanem da brinem. daj mi samo par toplih dana i eto mene u starom Tempu.

kao što je umesto snega banulo nebo dok sam trčao pa me zavejala mećavica kad sam krenuo "da iskoristim ovih par sunčanih sati popodne" tako je i jutros gra(k)nulo sunce, ja izvadio neke cevi i brusilicu, kad evo ti ga sad kao da će opet sneg. moram čekati sledeći sunčani interval i brzo odlučiti da li opet da vadim brusilicu ili ipak patike za trčanje. nervozna klima, nervozna ja, što bi rekla ona pevaljka.

četvrtak, 18. ožujka 2021.

slaninijada čvarkijada koronijada

heh odavno nisam pogledao kako se kotiramo na covid olimpijadi, 
konkretno na ovoj rang listi crknutih na milion stanovnika

slovenija 1895
crna gora          1832
bih          1726
makedonija 1615
hrvatska 1394
srbija    548
SVETski prosek    344

sada sam već pomalo zbunjen jer mi je čudno da su srbi najdisciplinovaniji i najobrazovaniji na balkanu, kao i da imaju najbolji zdravstveni sistem, štaviše statistika je toliko otišla u majčinu da sve više verujem u to da negde nešto ne pripada istoj listi.
kako se to broji i zavodi, kako smo stigli do toga da smo nekada bili strah i trepet i svi se sprdali na račun srbije kao na rasadnik virusa, a sada ostatak ex-yu ima tri puta više umrlih po milionu stanovnika, eto jednom i meni da nešto ne bude baš jasno

ono što me muči je što sam juče sjjjjeeeeao tzv trening iako nisam uopšte trčao nego sam pola dana proveo na planinarenju a pola na bicikli, pa me to skoro isto čeka danas, s tim da mi je umesto 4x7 minuta napisao 2x19 minuta, mislim gde iskopaš tih 19 živo me zanima
a tempo naravno isti 4'30''/km, ovaj sat hoće da me ubije

da je neko lepo vreme tamo negde ispod Ulcinja pa mi na pripremama pa tu one dve mađarice i kum pa da pržimo i duplo od ovoliko, ali po ovom ledenom vetru čisto sumnjam da je ovo pametno trčati, jer u trenerci ideš sporije, a u helankama ti se mišići brže hlade nego što ih iznutra dogrevaš i praktično samo zazivaš neku povredicu

ne bojte se, dobro biti neće:


kao što je govorila lolina baba stevka iz oglađenovca, mladenci jadenci
pri čemu se misli na narodnu izreku kako za praznik mladenci (22.03.) uglavnom bude neko krš vreme a evo vrlo moguće da ove godine pred praznik padne i pola metra snega, taman ovima koji su kukali kako im je nova godina prošla bez belog govneta
taman ću onom keru na brdu moći da od snega napravim "igloo", ako mu se sruši planinska kuća od pruća i vune

srijeda, 17. ožujka 2021.

predloženi trening

često mi se prilikom polaska na trčanje dogodi da mi Garmin predloži određeni Trening, i ja uglavnom stisnem "discard" i odem onako na suho da merim aktivnost
par puta me je zaintrigiralo šta li to on zaista od mene hoće ili očekuje, ali to je bilo sve
nijednom nisam izveo baš taj trening koji mi je on sugerisao, ako ne računamo rastrčavanja kao što je juče bio slučaj, kada mi je rekao idi 40 minuta po 5'30'' pa sam tako nekako i trčao, doduše jako neravnomerno naravno obzirom da sam u srednjem delu išao na brdo i nazad

jednom mi je predložio i dva i po sata Dužine i to neposredno nakon nekog silnog biciklizma koji je očigledno ladno zanemario, po sistemu nisi trčao sedam dana hajde se danas razvali
i šta se događa?
krenem jutros da proverim da li mi baterija može izdržati još par dana ili da stavim sat na punjač, i kako sam stisnuo ono RUN pojavilo mi se da je sat napunjen 17% što je dovoljno za 6 sati snimanja pa sam tako odustao od punjenja
no pojavilo mi se ovo:


i tu sam se zainteresovao, rekoh jeste da je dan govno nad govnetom i katastrofa za trčanje sa ovim olujnim udarima hladnog vetra, ali možda na neku foru ipak mogu da pokušam da izvedem ovo, pa koliko god bio u okviru predložene zone?

dok sam još par puta stisnuo isti taster da bih ovo slikao, garmin je skontao da sam u međuvremenu već otrčao takav trening ili ga odbacio kao predlog, i sada kada opet stisnem RUN samo mi se pojavi osnovni ekran bez ovog vodiča kroz workout :-(

dobro, nisam blesav, umem da se zagrejem 10 minuta, da otrčim 4x7 minuta tempa, da rastrčim zadnjih 10 minuta, a uz toga umem da izračunam i pauze koje su 54 - (10+28+10) = 6, dakle ovo prazno u sredini su pauze od po dva minuta između iscepkanog Tempa.
eto sada mogu i bez njegovog "vođenja" da ispritiskam lap-ove i otrčim ovaj trening, MADA mi je bilo zanimljivije onako da mi on diriguje i da razmišlja umesto mene, poput nekog trenera koji me prati na bicikli


utorak, 16. ožujka 2021.

zima zimčad i nazimčad

pomalo me iznenadila činjenica da je odložen zimski trejl koji je bio planiran sledećeg vikenda, i voleo bih da verujem da je odložen zato što je staza trebala da preseca ski-stazu
no ništa lakše od nežne izmene putanje, pa je tako ostao čudan dojam da je trejl odložen iz prostog razloga što je najavljeno loše vreme
zamislite eto dokle se srozalo trčanje, čiju je dekadenciju opisao još Ivan pre nekoliko godina "trčanje je sve više zabava a sve manje sport"
zamislite šoka da se zimski trejl održi po snegu?
da fenseri koji su uplatili medaljice moraju da se malo pomuče ili nedajbože pokvase na putu do istih?
auuu, jezivo
prošla su vremena kada smo se smejali teniserima koji beže od prve kapi kiše, sada su u većinu prešli i trkačići ili kako već da ih nazovem, koji kmeče ako bi trebali da zimski trejl trče u zimskim uslovima
muka i jad


koliko li bi se ljudi danas prijavilo na onaj Mojstir zimski maraton od 21, 42, ili 100km, koji smo trčali po nekim priKosovskim vukojebinama po snegu i ledu, sa ukupnim usponima merenim u hiljadama a ne stotinama metara, heh
al dobro, plačipičkice su u politici, nauci, zdravstvu, industriji, pa zašto ne bi osvojile i rekreativni sport
kao da je to nešto obavezno, dobrovoljno se prijaviš za planinsko trčanje u zimskim uslovima, pa sačekaš proleće da to isto otrčiš kroz cveće i pčelice, dok će ti na medalji i dalje pisati zimski trail :-) 

ne bežeći od na momente olujnog vetra još jednom sam jutros otrčao do onog kerića i napravio mu kućicu kakvi mnogi u gradu nemaju, tako da sada možemo reći da to više nije tamo neki kerić u šumi već ponosni vlasnik planinskog doma sa ležajem od čiste runske vune taštinog džempera

valjda me je ovih laganih 10km brdskog trčkaranja dovoljno odmorilo za sutra ali epopeja se ne završava sutra, kao što se vidi iz gornje prognoze
sledi čitava etapna (trka) muka narednih sedam dana, pa se treba nekako maštovito doviti da se sprovede neki razuman i efikasan plan
ja i plan, hmm

ponedjeljak, 15. ožujka 2021.

petak petnaesti

a evo sada je petak 15. pao u ponedeljak, bog s njima, tj sa ovim danima i datumima
napolju severac krila umara a ti i ja soko i sokolica
hehe tek sad sam skužio da ide po balkansko balvanski ja i ti, a ne ti i ja
jer mi bilo čudno kako ti i ja soko i sokolica a peva muško
uvek se provuče to ja i ti, muško i žensko
adam i eva, antonije i kleopatra, bog i batina, luj osmi i njegove žene, orfej i euridika, jedino čega mogu da se setim da ide ona pa on je boni i klajd

jutrošnje trčanje po susnežici se malo oteglo, na brdu je bilo nešto malo snega po livadama ali se po asfaltu još uvek nije bio zadržao
vidim u lokalnoj fb grupi slike, mali kum je prolazio preko prevoja na 745m i naišao na kamion koji je sleteo u kanal, a ja nisam išao dalje od 440m nadmorske što se ispostavilo kao pametno
doduše ne znam ni kako bih stigao peške do 750m u samo sat i malko trčanja

izašao mi je prosek 5'27''/km u ovim nehumanim uvjetima, a pre neki dan sam kontra krug išao 5'47'' iako je to bio lakši pravac, sa dugim blagim usponom i strmijim strčavanjima, a ovo danas je bilo ubitačno jer sam imao i kilometar od sedam i po minuta, gulp
iako sam mislio da sam solidno otrenirao, sat mi je saopštio da dangubim i kaznio me oduzimanjem poena pa mi sad vo2max procenjuje na 53 iako sam se desetak dana usidrio na 54 ml/min/kg
KAO DA JE TO NEKOGA BRIGA


najavljeno je još barem desetak dana ovog sranja sa hoće pada neće pada hoće da se topi neće da se topi hoće oblak neće oblak e jedino vetar neće prestajati a uz maksimalne između 2 i 7 stepeni teško da će me neka od bicikli videti sve do poslednjih sedam dana marta, ako i tada
bio je plan da potražim ovog kerića što ga je Lola hranila par dana tu na nekoliko km izvan grada i eto zašto ne volim dane bez bicikle, peške ne možeš da stigneš ni trećinu stvari 
СХИТ

nedjelja, 14. ožujka 2021.

nedelja trinaesti

za isto dana za koliko petak nije bio 13., nije bila ni ova nedelja
a to je jedan dan jelte
dakle 13. je bio na pola puta između petka i nedelje
ja volim pametne tojest mudre tojest nobelovce među drugarima


evo kako je izgledao današnji dan iz ugla mtn bajkera koji je pošao da se provoza pre kiše
nije bilo kiše, da se razumemo
par minuta po dvajes kapljucanja kapljica kapi kapljičica
znači ništa
ako si u fazonu nekapljičastom tojest nepromočljivom

nakon dva sata gore dole gore dole,
shvativši da ipak neće kiša,
dodao sam još sat levo pa desno
a za to vreme je Lola išle desno pa levo,
odnosno dole pa gore
iskreno nemam pojma ni kako smo se na kraju popodneva pronašli
život piše romane

subota, 13. ožujka 2021.

petak trinaesti

izgleda da skoro svakog trinaestog u mesecu moram da stavim naslov petak trinaesti i da se požalim što 13. nije pao u petak, dakle u 6/7 slučajeva.
ova subota trinaesta je mogla da prođe na trista načina kao uostalom i ceo vikend obzirom da je prvo bilo najavljivano malo lošije vreme a ispostavilo se da ćemo se provući manje više po suncu.
no onaj potop u petak na subotu kada je pljuštalo satima me je ipak odvratio od izleta u njive sa drugarima pa sam im poželeo sve najbolje i preporučio gumene čizme, ili još bolje one ribolovačke do jaja.

ujutru sam tako dopustio sebi "normalno" trčanje bez previše čuvanja za sutra, pa sam otrčao jedan od omiljenih brdskih krugova, usput naravno svrativši kod Žuće.
ne znam kako se zove taj poremećaj ali povremeno sam bacao pogled na sat da bih proverio koliko će mi TAČNO izaći krug jer sam napravio jednu varijaciju, i moram priznati da sam osetio neko dečije ushićenje kada sam ugledao 10.03 km.
nisam bio ni u kakvom fazonu zaokruživanja pa sigurno ne bih trčao krugove oko najbližeg drveta da mi je kojim slučajem pisalo 9.93 km, ustvari mi je to uvek bila veća "fora", naravno osim kada se prijavim za neki čelindž, onda ipak moraš da napuniš do kraja.

sad kad to rekoh, prestali su da mi stižu mejlovi od onih 26:virtual pa moram proveriti da li je ta ideja crkla ili je nešto drugo u pitanju.
štaviše mogli su i za počasnog člana da me usvoje obzirom da sam im prijavio grešku u mejlu, nakon što su stalno najavljivali kako je moguće istrčati 24 sata nakon ili 24 sata kasnije, pa su nakon mog mejla poslali hvala i prepravili na pre i posle.

e pa nema ništa.
pre sedam dana je bio tokio a za sedam dana imamo virtual bogota, mislim od svega su našli BOGOTU pa brate bukvalno očekujem i donji vakuf da uvrste u skorije vreme. 
dakle ništa od plasmana za ovih mojih brdskih 10 kilometara po 5'47'', a baš me zanimalo da li bih opet bio poslednji na rang listi :-)

no nevezano za to, popodne sam provozao 50-ak slično brdskih km i to je bio jedan baš onako lep rikaveri, bez obzira što je bio brdski.


usput sam na glavnom usponu pronašao na bankini neka pakovanja rolata i ne pitavši se previše kome je to i kako ispalo, utrpao u ranac.
 

kao naručen na dnu spusta me je kod kontejnera u centru sela dočekao mali kerić lutalica kojem sam jednu roladu izdrobio i malo pofajtao vodom, ovo malo čokolade s vrha sam ogulio na stranu baš da ga ne ubijem a od jedne porcije šećera neće oslepeti, bitnije je da se najede. drugi rolat sam ostavio na klupici ispred škole jer sam video da se deca igraju na igralištu pa će im taman dobro doći nakon loptanja. očekujem neku nagradu Grada za ove humane gestove :-) 

petak, 12. ožujka 2021.

vesela statistika

svaki put kad otvorim blogger na kompjuteru, gde mi je 10x brže da kucam i napišem blog, meni se pojavi spisak poslednjih blogova i pored svakog onaj broj pregleda.
ono što je ponekad zanimljivo je da postoje neki mehanizmi zbog kojih određeni ljudi deluju kao grupa a ne pojedinci.
jer ako uzmeš bilo kakvo odstupanje u obzir, na većem uzorku će se razlike uvek ispeglati, neko čita radnim danima, neko vikendom, neko ujutru neko uveče, neko s telefona neko sa laptopa, i praktično je nemoguće da jednog dana na blog svrati 5 a sledećeg 105 ljudi.

a večeras vidim da je odjednom porastao broj za zadnjih nekoliko postova unazad, što znači da postoje ljudi koji između petka popodne i subote ujutru modernim rečnikom "bindžuju" i nadoknađuju ove avanture pere kvržice i haklberi fina.

elem biće ovo malo posebna subota jer su doneli mere o zatvaranju uslužnih delatnosti pa tako ni ja sutra neću nikog ulepšavati.
narednog ponedeljka će nas dakle sačekati jedan malo ružniji svet od očekivanog.
da li da trčim i koliko, i zašto?

ovo "zašto" mogu lako da pronađem jer je za noć najavljena kiša kao iz kabla pa bih trebao da posetim našeg druga Žuću i da proverim da li mu je prokisla kućica koju sam mu napravio, kao i da mu zamenim onu prostirku od pamučnog duksa nečim sintetičkim, obzirom da se baš ne bavimo proizvodnjom slame.

to je ujedno i odgovor na "koliko" jer ako i odem biciklom do izlaska iz grada, svakako bi me čekao taj krug od 10-ak km.
uvek sam ga trčao kao tempo ili tempić, a sada moram da ostavim nešto u nogama zbog Nedelje, za slučaj da saborci iz lokalnog kluba uspeju da me ubede da im se pridružim u sutrašnjoj akciji.

sutra/subota je tačno tri nedelje od revakcine što bi trebalo da znači da sam već pristojno zaštićen od gripa i da neku potencijalnu infekciju ne bih ni osetio. eventualno bih je preneo dalje ali zašto bih se brinuo za druge kojima zaštita nije važna? to mu dođe nešto slično kontracepciji, ako je curama svejedno dečkima je još i lepše. a u ovoj priči mi čipovani smo veseli dečaci dok su avaksi naivne i radoznale devojčice na ekskurziji. bujrum.


sad bih ja da se nadam da je onaj sneg na današnjem hajku špikovanom trčanjem bio poslednji ali sve se nešto plašim da ćemo ga videti još koji put. istopio se dabogda :-) 

četvrtak, 11. ožujka 2021.

dvehiljadedvanaesta

opet neki deža vi
setio sam se te jedne godine i ne samo jedne, i te jedne zime kada sam otprilike svakog trećeg dana išao biciklom u planinu da hranim neku plašljivu kujicu koja do poslednjeg dana nije prišla Čoveku
osim nje bilo je još nekih silnih ostavljenih kučića diljem županije pa sam uglavnom svakog dana imao dva treniniga od po 50-60 km, što trkačkom što mtb-om
slično tome evo i sada se pojavio neki poludivlji kerić kojeg treba strpljivo hraniti i ohrabrivati da se reši straha, s tim da je ovaj u krugu dokle se može i dotrčati

tako sam danas krenuo biciklom samo do izlaska iz centra pa odatle nastavio kasom, kroz bašte i prečice znane
kerić me je silno obradovao jer sam očekivao da će da rasturi sklonište koje sam mu napravio i da iz brloga izvuče i pocepa duksericu koju sam mu ostavio umesto dušeka, no on je spokojno skolućen u tom zaklonu leškario i čekao novi dan tj novi ručak
e dobro jedino je sve činije morao da izgricka i razbaca naokolo no to je puno manji problem

kontam da ću i sutra smisliti nešto slično i zato sam se i setio 2012. kada je to potrajalo preko godinu dana od leta i jeseni do sledeće jeseni i maltene dolaska zime
treba nešto treniruckati da se ne zapekne, a opet ne treba se previše trošiti jer svašta može da iskrsne za vikend (kao i za onaj sledeći) o čemu neprekidno zaseda viber grupa lokalnih rekreativaca sa mnom na čelu pa ću videti koliko ću uspeti da se uskladim sa Družinom


sneg koji je iznad grada napadao bez mog odobrenja se srećom topi brže nego što sam očekivao pa to donekle olakšava boravak u prirodi, ona sreda sa gacanjem kroz bljuzgu do članaka mi baš nije bila po ukusu no već je jutros bilo puno bolje, samo je u par krivina malo krckao tanak led a ostatak asfalta je bio vlažno-suv 
tu iluziju zubatog proleća sam iskoristio da se dok traje dan još malo provozam na neku stranu od grada kuda sam zadnji put prošao toliko davno da sam negde na pola puta shvatio da sam uhvatio pogrešan pravac i da pod hitno moram da se setim prečice-presečice


ovaj grad je zaogrnut uvrnutom logikom da je na severu toplije nego na jugu jer su nam prema jugu planine a ka severu osunčane doline uvale i brežuljci pa je tako u dan i po delovalo da sam se iz full zime vratio u barem polufull proleće, nije loše, nije loše

srijeda, 10. ožujka 2021.

ovako je to bilo

juče se desilo nešto što mi se jako retko događa, čitaj nikada
uglavnom se na treningu pod-opteretim i ostane mi previše snage za sutra 
ovaj put pak, da li zbog previše kafe nisam osetio napor, ali izgleda da sam mazao jače nego što sam osećao, puno jače
ono blato od šljake i trave i kamenja na stadionu je dokazano jako spora podloga, pa sam prethodni put 300-tke jedva završavao po 4'/km, ili mi je sat krao metre po krivinama, nemam pojma
mislim nije to toliko ni važno, ako imaš nameru da napraviš 10 ubrzanja po minut i nešto, sasvim je svejedno da li si išao po ravnom ili uzbrdo, prešao 200 ili 400 metara, bitan je rad koji obavlja srce a nogama je sve slično što slično traje



ovo sam slikao sa strave a evo ispod toga i sa garmina, na prvoj slici gore je kadenca iliti takt trčanja a dole puls, dok je ispod na garminovom grafikonu iznad brzina a ispod puls pa se tako ta dva lepo dopunjuju

kod garmina je malo detaljniji taj broj koraka u minutu pa se vidi obično trčkaranje pre i posle stadiona, kao i ljubičasta ubrzanja odnosno crveno šetanje onih 100m da dopunim krug
dužina koraka naravno odgovara tome pa je gle čuda na 300-tkama 


e sad, ovo ni meni nikad nije bilo skroz jasno, postoji neki broj u cm koliko odskačeš od zemlje i to se meri preko trake za puls koja stoji na grudima i u sebi ima akcelerometar, pa je valjda bolje da što manje skačeš u vis a što više trčiš pravolinijski, koliko vidim ti brojevi su mi oduvek niski što znači dobri


poslednji graf ispod, gore je balans koliko si na levoj a koliko na desnoj (zeleno) nozi, zanimljivo je da sam do stadiona trčao više na desnoj nozi a posle se vraćao kući više rastrčavajući na levoj (oker)
i na kraju svega, vreme dodira sa tlom, najdonji od svih grafikona naravno jasno pokazuje koliko se kratko ostaje na zemlji kada se rade ubrzanja i to je ujedno najvažniji aspekt jer se skoro sve u trčanju vrednuje time koliko si kratko na tlu a koliko "letiš" i taj broj nikada nije dovoljno dobar (osim ako si usain bolt) i stalno treba raditi na tome da se poboljša, da je kadenca što veća a stajanje na zemlji što kraće.
ali sve nas to naravno mrzi, mi bi večno trčali lagani tempo ili kratke dužine :-)


ono što me začudilo i ujedno obradovalo na neki mazo način, to je da sam popodne bio doslovno "polomljen", ovo je dobro kad napišeš doslovno za nešto što je pod navodnicima pa znači da nije doslovno.
auuu ala sam se ja umorio, stalno mi je odzvanjalo u glavi.
onomad sam prve probne 300-tke išao oko 1'20'' a juče sam prvih par otrčao 1'13'' 1'11'' i odmah nakon toga se ustalio oko 1'10'' da bih par poslednjih išao 1'09'', bravo ja.
šteta što nemamo tartansku stazu, NE ZATO da bih išao po minut nula nula i time se hvalio, jer bi to samo značilo da sam umesto 700 sekundi imao 600 kvalitetnog treninga, nego što bih upravo zbog toga mogao uz isti napor da uradim 11 ili 12 deonica a brzina bi bila realnija obzirom da na ovakvom stadionu mogu sam za kroseve da se spremam

utorak, 9. ožujka 2021.

amazonke deo drugi

pre nekog vremena je Intersport bio glavni dućan za opremu jer je vazda bilo nečeg na sniženju ili prividu sniženja ali šta da se lažemo, nikada više patike nisu bile tako jeftine sve do sada kada možeš da ubodeš nešto onlajn
nakon toga smo otkrili Decathlon i njihove robne marke pa smo sa onih Intersportovih brzo prešli na neke druge i odjednom je ceo svet nosio iste kačkete čarape i rančeve
a pre par dana sam otkrio i Lidl sportsku ponudu, hehe, da mi je neko rekao da će prozračni letnji šorc za trčanje da košta 6.5 evra a čarape 2 ojra, rekao bih mu bravo hojra
a naslov je naravno bio navlakuša

jučerašnje rikaveri vozikanje je izašlo na 50km ukupno u nekom zrakastom obliku na više strana oko grada, takozvano višestranačko pedaliranje
jutros je sat napisao da mi treba još nula sati (i slovima 000) oporavka što me je dodatno ohrabrilo u ideji da pred podne odem da otrčim neke 300-tke na glavnom i/ili dijagonale na pomoćnom stadionu, videću još gde će me inspiracija odvesti

inače juče na prvom delu vožnje koji je krenuo par kilometara uzbrdo, naišla je OSOBA (nećemo da kažemo da li je m/ž) i tako kroz razgovor dok smo hranili neke mačiće shvatimo da ta osoba sve prati kuda smo išli a nema gde drugde da prati nego na Stravi, obzirom da na garminu mora da se poveže isto kao i na stravi a ja na garminu imam samo trojicu frendova
i tako dođeš do zaključka da je neko impresioniran stazama kuda smo išli što biciklama što na planinarenju, i na kraju reče - heh, a ja kao mislim da znam sve staze, kad ono vi znate puno više.


i sad da te čovek pita zašto ta osoba nije stisnula da se pratimo na stravi, ne znam da me ubiješ.
okej, razumem da postoje introvertni ljudi koji bi sve tako nešto iz prikrajka, neprimetno, da im je neprijatno da iskorače i kažu ja sam taj i taj e baš ti je lepa tura moram i ja probati, ili nešto slično, ali ako već imaš aplikaciju koja služi i kao društvena mreža, koristiti to da gledaš kuda je neko drugi išao a ne dati mu do znanja da i ti tamo postojiš tojest da i on može da pogleda tvoje staze i treninge, pa to mi je blagim rečnikom malo bolešljikavo.
a ja baš mislio kul je ova osoba šteta što nema stravu, mislim što bi svako imao stravu a još ponajmanje pet profila kao ja.

opet, nije moguće sakriti aktivnosti od nekog za koga ne znaš da postoji pa da ga blokiraš, to je drugo, ali on može za minut da napravi drugi profil bez profilne i pratilaca, i može da ti gleda sve one sažetke aktivnosti koje si omogućio prijateljima, jedina mogućnost da sakriješ sve je da postaviš profil da svako mora da ti pošalje zahtev, a primetio sam da mnogi zaziru od toga i ide im na onu stvar kada moraju da mole da bi te pratili pa te onda iz principa i ne prate, negde između 1/3 i 1/2 ljudi tako razmišlja, po mom iskustvu.
i sad ispadne da sam se prevario i da to što sam ja bio fin prema svima, naravno nije donelo da i ti "svi" budu fini prema meni.
svašta

ponedjeljak, 8. ožujka 2021.

od premala do premnoga

baš u onom mejlu prijatelju koji sam prevodio guglom, nešto sam napisao i sinulo mi je juče na trčanju šta će mi on odgovoriti, pre nego što mi je zaista to i napisao.
a pazite sad kako ovo smešnjikavo zvuči. 
žalio sam se, čuj dobro i slovima, ŽALIO, da sam nakon onog ludog decembra izgleda već treći mesec zaredom umoran!
sve mi se nešto baš i ne trči, dobro bicikla je bicikla i uvek bar malo lakša, ali za išta osim trčkaranja moram sebe doooobro da poteram.

i tako kažem ja njemu, ne računajući onaj niz od 6 vožnji po 100km, u februaru sam imao samo dva jaka brdska tempa od 13.5km sa 300m uspona, jednu planinsku dužinu, jedan polumaraton od promena 1km/1km, jednom na stadionu 10x300m, i dve dužine trčanje/hajk od po pet sati. i nekoliko trčkaranja između.
kladim se da će mi reći "pa to nije MALO, naprotiv!", jer ako si praktično jednom nedeljno imao jaku trku, logično da između toga nećeš ništa naročito trenirati nego ćeš se usmeravati ka odmoru i oporavku.
eto to mi je juče na trčanju proletalo kroz glavu, sabirao sam babe i žabe i tako zakašnjelo shvaćao neke stvari jelte.

kako ću danas na noge tanane nemam pojma.
negde u 3 ujutru je Lola krenula da se penje po meni tražeći prvi od 8-martovskih poklona, rekoh nemam baš kitu cveća kod sebe nego samo pola od ta dva, a za cveće ćemo lako.
kaže ona pa hoćeš li se barem malo pomeriti ili sve ja moram da radim, a ja stavio ruke pod glavu i onako zamišljeno i umornim glasom jedva izgovorim tu tešku misao "crnogorski seks!".
haha, baš tako, ležiš a je8eš, hehe.
kako li se oni razmnožavaju uopšte, reče Lola.
šta znam, mora da crnogorke vole da preuzmu stvar u svoje ruke, da ne kažem noge, da ne kažem ono između jelte.
mora da su jako preuzimljive i preduzimljive te crnogorke hmm.
ali obzirom da mi je danas na redu lagani dan i rikaveri, prestaću da istražujem temu.



nedjelja, 7. ožujka 2021.

treći put pod noge

prvo što ti padne na pamet kada svane lepa i sunčana Nedelja je da se zapitaš "gde ćemo" a obzirom da sam pola dana ranije upao u sneg na brdu bilo mi je jasno da nećemo nigde mnogo visoko nego je pametnije ostati u koliko-toliko toplijoj ravnici.
čak i to prevrtanje po glavi gde bi moglo da se otputuje na neki izletić nije moglo iznedriti neke bogzna kakve vratolomije pa se izbor sveo na par obližnjih susednih gradića u rangu oko sat vremena vožnje.


tako sam završio na startnoj liniji odnosno raskrsnici odakle sam već dva puta trčao polumaraton do grada odnosno Lidla gde obično Lola parkira auto.
prvi put sam opasno nadrljao zbog vetra koji me je sa'ranio u cvetu mladosti jer su sve uzbrdičice delovale stoput teže a naravno da nisam krenuo odmoran kao za trku nego uobičajeno poluodmoran i polunaspavan.
jedino što pamtim je da sam bio pošto-poto nameračen da napravim prosek od 5'/km i na kraju je na jedvite jade ispalo 5'02''/km, što bi bilo ihaj brže bez onog ledenog vetra ali hajd.

drugi pokušaj je bio najobičnije truptanje prilikom kojeg sam se za razliku od one zimoće ovaj put skuvao kao kuhana nogica i dotrčao na cilj isceđen kao limuntus.
nije mi bio važan prosek pa ga ni ne pamtim.
e ovaj treći put mi TEK nije bio važan prosek nego sam krenuo na najobičnije rastrčavanje poluDužine a smešno je ispalo što sam na kraju izveo jedno "progresivno rastrčavanje" jer su mi tri trećine bile svaka brža od prethodne, valjda kako sam se otkojčanjivao usput i zagrevao.


kad sam već bio na kraju setio sam se da nigde usput nisam pišao pa sam potražio neko drvce da podignem nogu kao ker i tako sam slučajno skontao neki parkić na periferiji u kojem štaviše postoje i staze za šetnju i đoging, takozvane trim staze koje su napravljene kao i u valjevskom parku sa oštrim krivinama slomljenim kao što je valjda predviđeno i da se sâm polomiš dok pokušavaš da pratiš stazu bilo kojom brzinom većom od tempa depresivne žabe.

sve u svemu sam sa žabokrečina zelenim mizuno patikama pregurao preko 500-tog kilometra pa su tako odjednom postale sredovečne, a do juče sam ih brojao u ona tri para "novih" koje će me provesti kroz proleće. no i proleće je već tu, za dve-tri nedelje će i ono biti sredovečno obzirom da april već računam u uveliko pozno proleće a maj u prelaz ka letu.

prijevod

Kako je sve lako biciklom, svakog dana spičiš po 1000m uspona a na trčanju brale ima da se odvališ od treninga da bi toliko namakao. Pa mi je aplikacija javila da sam duplirao prošlomesečni uspon, lepo je to kada sabereš bajk i trčanje:


Kao što je rekao ovaj najnoviji zet Mlađa kada se popeo na najnižu planinu u Srbiji, tako sam se i ja u februaru popeo na Everest i još 4.5 puta na Avalu. Šta li bi bilo da je feb. imao 10% više dana kao januar, stigao bih do meseca.
A evo kako je guglić preveo moje pismo frendu sa eng na srb i hrv:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Забављајући се са Гармином који се претвара да преузима управљање мојим
спавати и наставља да ме збуњује читавим низом примедби о
сан је био дуг АЛИ немиран, дуг АЛИ је провео мало времена у извесном
зоне, али ово, али оно, ионако нема ниједног јутра * које ми је одобрио
са добром ознаком спавања, или каже да бих се осећао уморно, или тромо, или
осећао би се мање будно итд. итд
* само када је писало „непрекидно сте спавали и добро сте се опоравили“
Заборавио сам да ставим сат након туширања до касно у ноћ па je
снимио како спавам од 04-07 ујутро и узбудио се
са читава 3 сата сна.
Можда бих требало да покушам да спавам 3 сата / ноћ уместо 8 лол.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Zabavljajući se s Garminom koji se pretvara da preuzima upravljanje mojim
spavati i nastavlja me zbunjivati čitavim nizom primjedbi o
spavanje je bilo dugo ALI nemirno, dugo ALI proveo malo vremena u izvjesnim
zone, ali ovo, ali ono, ionako nema niti jedno jutro * koje mi je dodijelilo
s oznakom dobrog sna, ili govori da bih se osjećao umorno, ili tromo, ili
osjećao bih se manje oprezan itd. itd
* samo dan kad je pisalo "neprestano ste spavali i dobro ste se oporavili" bilo je to
Zaboravio sam staviti sat nakon tuširanja do kasno u noć pa sam
snimio kako spavam od 04-07 ujutro i uzbudio ga
s cijela 3 sata sna.
Možda bih trebao pokušati spavati 3 sata / noć umjesto 8 lol.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Tako teku bitke teku porazi, kad nije film da se Saša naspava :-)
Nakon onog fashizma juče sa snegom na brdašcima odmah iznad grada,
danas je neko kao zubato sunce o-p-e-t pa ga valja upotrebiti.



subota, 6. ožujka 2021.

nadoknada

mal malo pa me zatekne ili sačeka neka nadoknada, kad kažem sačeka mislim ono iza ugla a ne na autobuskom stajalištuuuuu
bavim se nadoknadom, to je kad imaš neku Nadu pa pošto je okej cura ti je zoveš OK Nada i onda sebe zatekneš nad OK Nadom, ijuuuuuuu
mislim ako ti je OK zašto da ne pa jeldaaaaa
a najgore je kad nemam pojma gde sam bio tipa u utorak a danas već subota, pa drž garmina drž stravu drž mapmyrun ako nisam snimao nego naknadno ucrtavao putanje da provalim kuda sam se sve provlačio, a kad nema ništa od toga onda otvori fotose pa se setim jaaaooooooo

pa bio sam ovde pa onde a donde biciklom pa odande trčao na onuda uzhajkovao pa nizbrdo opet strčkao pa dok sve to pohvataaaaaašššššš
jedina srećetina u nesrećetini je bila htedoh da kažem KOJA? ali mi se ovo učini kao da je nešto za jelo prasetina jagnjetina sraćetina sirćetina srećetina sve kao neke salateeeeeeee
sad ću da dobijem napad apetitaaaaaa
ovako odmah s jutraaaaa
vidiš i taj crnogorski kako je neodređen jer kad kažeš onoj Nadi gore čuj me Nado OK Nado napašću te sjutra, da li se misli da ćeš da je napadneš bilo kada sutra, ili čim zora svane, tojest s jutraaaaaa

elemčina, to je kad nakon pet pokušaja da presečeš i kažeš elem, napokon prelomiš i nastaviš gde si stao, a to je da sam barem sve te dva po tri po osam po iks kilometara trčao u istim patikama pa mi barem to nije lako da sračunam, inače bi bilo stani pani traži po fotosima vidi li se negde neki ćošak đona pa da rastumačim u čemu sam bioooooooo

i tako prođoše ti dani bicikle kao da ih nije ni bilo a ja dođoh u perverznu situaciju da sam ljut na Mart zato što je zahladnelo ispod +16, što ti je mozak nedokazani, i ko će sad na trčanje, fuj bljuc, zašto sam kupio novu biciklu ako moram na trčanje, buaaaaaaaa


(pranje guma juče na lokalnom putu iliti po moderno rečeno DEZOBARIJERA)

petak, 5. ožujka 2021.

beri-beri

juče krećemo na trening i prolazimo pored nekog supermarketa
onako u letu škicnem pogledom na parking i ugledam čarobnu scenu, iz parkiranog auta, kojem je otvoren gepek, žena i dete iznose dve gajbe praznih flaša
- kako ovi mogu da kupuju po dve gajbe a mi samo jednu?
- kad li si ih pre samo primetio da mi je znati!
- i još jedna žuta a druga siva, Jelen i Valjevsko
- pa bi i ti malo da mešaš jel?
- pa da, dve vrste ječma, različiti odnos B vitamina, međusobno se dopunjuju
- a tebi fali B vitamina kao jel, a ovamo pišaš žuto kao onaj kreč što smo bojili trpezariju
- pa bolje da ima viška nego da zafali
- ali previše viška, Blogoje, previše viška odbacuješ
- ta boja je samo od jednog vitamina B, a ostalih sigurno imam manjak čim mi se traži
- baš lepo izvodiš zaključke
- pa naravno, ljudi to studiraju
- kako da ne
- neki smo i doktorirali
- videla sam već par puta kako hrčeš nakon što doktoriraš
- a bio sam i na usavršavanju, Hrvatska, Bosna, Slovenija...
- ma stručnjak si svetske klase nema dileme
- jedan od vodećih


napola sam popušio jučerašnju stotku i odradio je nekih 60%, a dan će biti upamćen po tome što je Lola oborila segment čak i među muškarcima :-)
naime kad sam dolazio u grad ona se javi, pita gde si, rekoh evo spuštam se sa te i te strane, kaže eto me na istoj strani vidimo se za par kilometara.
čim smo se sreli ona kaže da je malopre prošla tuda i da joj je pokazalo kako neka žena ima brži segment na Stravi od nje, a vozilkala sam se kaže, mogla sam puno brže
i dođemo mi na taj kružni tok, opalimo po pedalama narednih par kilometara I ŠTA?
AXAXAXAXAXAXAXAXA


moji rezultati su svi na "private" pa sam tako častio zemljaka da ga ne skidam sa trona obzirom da sam prošao i par sekundi ispred Lole, a ako bih se nameračio sa povoljnim vetrom mogao bih ovo da odvezem i 50 km/h, kao i još par momaka sa spiska no očigledno se još uvek niko nije preterano naložio na ovaj segment.
za sada sve izgleda kao jedan dobar vic :-) 



četvrtak, 4. ožujka 2021.

biti ili ubiti

ubiti plan ili ubiti ideju ili ne ubiti skroz nego samo malkice
a dilema je oko tog "malog trčanja"
da li mi je, i za šta konkretno, potrebno nakon 5'40'' i 5'50'' još jedno trčanje po 6'00'' obzirom da sve upućuje u tom smeru?
da li to što ću sat i po da skratim na pola sata nešto znači?
ili baš ništa?
svako sa trunkom mozga bi mi rekao da je pametnije ne trčati uopšte, ali opet ostane ono pitanje "a zašto da ne?" ako možda ipak mogu tih nekih 6-7km.
nije to pola sata ako se ide kao skroz rastrčavanje ali nekako me je uvek bilo sramota otrčati 5km, tih 6 ili 7 sam doživljavao kao minimum da bi se uopšte izašlo iz kuće.

prolećno vreme me izvuklo iz zimskog neraspoloženja pa sve ređe tražim razloge za utjehu jer mi više nije potrebna.
koliko god se još Zima koprcala, očigledno joj je sveća dogorela do dna i već srećno grickamo mart.
okej, ume i u aprilu da promakne koja susnežica i da nas baci u akutnu depricu ali to ipak nije tako strašno.
mada nije ni zimska melanholija loša, svakog dana po pola sata gledaš telefone, gitare, motore, patike, i biraš šta ćeš kupiti da sa nekom novom igračkom umesto cucle mirno prespavaš još koji tjedan.


juče sam nakon tog drugog zaredom trčanja otišao na drugu zaredom vožnju, eto barem dva dana su išla po planu.
sat je rekao da sam stigao do 496m nad morem a vožnja u šorcu i duksu podvrnutih rukava do lakta je zvučala bezmalo letnja.
nikom ne bu lepše nego nam, da je vako vreme svaki dan.
za danas su najavili još i toplije, ne znam da li da planiram STOTKU kao krajem februara kada je svaki dan topliji od +15 morao da donese stotku, ili da se okrenem nekim drugim ciljevima.
ima okolo sasvim lepih kružića koji su samo malo kraći, a barem duplo teži od najlakše raspoložiove stotke, tako da inspiraciju i zadovoljstvo treba tražiti izvan brojeva.

deset minuta kasnije (od početka bloga) negde se u krvi nagomilao šećer od doručka pa kontam da ću ipak prvo otići na neko trčkaranje.
a posle imam da sečem neke daske i pravim neki poklopac od šahta, još jedan od poslova koje Lola zove "uređivanje Gnezda", valjda da bi mi to zvučalo kao neko simpatično umjetničko dovijanje a ne najobičnije fizikalisanje.

srijeda, 3. ožujka 2021.

godina gluposti

zaseo sam ovde na stranicu blogger da sastavim nešto što će kasnije završiti kao status na fejsu jer blog ipak prati samo profiltrirana šačica ljudi A STVAR JE OD OPŠTEG INTERESA:

"Dugo sam bio ubeđen kako ćemo se između svih sličnih godina na kraju života najjače sećati 2020. zato što je bila toliko posebna. A sada više nisam siguran. Ako je to bila neka tačka preokreta iz "normalnog" života na koji smo bili navikli, u neki skroz neočekivani i da kažem čak i bizaran, ništa nam ne garantuje da 2021. neće biti slična njoj, i sledeća, i sledeće. I onda ta mučena 2020. više neće biti posebna. Kao kad prva devojčica u razredu natakari šarene kandže i odmah sutra za njenim primerom pohitaju sve ostale, sećati se da si bio "nekada prvi" je mlaka uteha u odnosu na onaj dan slave kada si bio prvi i jedini. Zato mislim da će ta 2020. iliti godina korone najupečatljivije ostati upamćena kao godina gluposti. Godina kada se planeta tako jasno podelila na pametne i glupe, godina kada su svi glupi odreda zapucali da javno obznane koliko su glupi, i da saopšte da su svi oni koji nisu glupi kao oni - još gluplji. Ukratko, godina u kojoj su svi do poslednjeg bili proglašeni za glupe. Jer je svaka od te dve polovine planete upirala prstom u drugu polovinu i vikala - GLUP! Ujedno su obe polovine planete bile frustrirane, zato što moramo da je delimo sa onom drugom polovinom koja je glupa k'o tocilo. Naravno da sud glupog teško možemo prihvatiti kao merodavan po pitanju ko je glup, ali kao i u pesmi, to nam je sloboda govora dala, da imamo glupost za maršala. A ti gospođice 2021., kao u onoj drugoj pesmi, gde ja stadoh ti produži."

to je bilo ujutru nakon čega sam otišao na drugo trčanje ovog meseca jer imam taj neki KAO PLAN a to je da ovih par dana trčim malo više, pa da se popodne provozam malo manje, da bih kada otopli a to je četvrtak i petak otrčao puno manje, a odvozao dosta više, pa da bih se od subote vratio samo trčkaranju obzirom da su za vikend najavljene zimske temperature.

za razliku od juče kada mi se sat zaustavio na 15.00km, danas sam opet sasvim slučajno doterao do 15.01km mada sam usput imao raznih kombinacija gde da (ne) skrenem no eto koga oće - oće. za razliku od jučerašnjih 5'38''/km danas sam išao 5'50'' no obzirom da nisam trčao po valovitom predgrađu nego imao jedan težak uspon i par kilometara kamenjara, to je valjda podosta slična brzina u odnosu na teren.

a zbog terena (ili + umora, ili + opet nedovoljno sna) sam rotirao par brojki u pulsu i kadenci pa sam umesto 126 & 169 imao 129 & 166 što znači da sam uz malo veći napor trupćao još sporije, ako je uopšte moguće ovako tromo trčati a da ne pređe u hodanje. ovom telu fale ubrzanja a ne lagani tempo, jedino što je glavi zanimljivije potonje.


kao i prethodnih godina se vreme pokvarilo baš u terminu polumaratona Srebrno Jezero pa će tako oni ledeni vetrovi uz Dunav da pobiju sve ove "željne trka i druženja" što mi takođe deluje pošteno i kao da karma ipak ne drema, a ja sam upravo zbog te prognoze skroz odustao od mandrkanja do tamo i nazad. 

jedna od najžešćih životnih pohvala gluposti me vezuje za trku na Adi, onaj krug od 7.7km koji smo godinama trčali svakog poslednjeg vikenda u februaru, oktobru i novembru, jer je jedne godine bio najavljen sneg i da vidiš čuda zaista je počeo da pada, i već putovanje do bgd nije bilo prijatno a do starta je po stazi napadalo 3-4cm i cela trka je prošla u agoniji klizanja i proklizavanja, a povratak kući svih 90km vozeći 40 na sat jer je padalo kao da ga neko iz šlepera istovaruje i saobraćaj je bio u totalnom kolapsu. tada sam shvatio da ne moraš biti budala pa otići negde samo zato jer eto ima trka, ili jer si se "uželeo pa makar padale sekire", neka hvala. 

utorak, 2. ožujka 2021.

kambek arena

eto desilo se i to, da sam posle milijon dana opet potrčao, i bogme nije mi prijalo :-D 
zanimljivo je da nisam umeo da odredim daljidu do kuće tu kada sam već bio pred kraj, pa sam rekao "ma nema veze neka ispadne 14.8" i na kraju je na ulaznoj kapiji sat stao na 15.00km, da ne poveruješ.
zašto ja mislim da je tih 500 metara uvr glave dugačko samo 300, nemam pojma.
sve kao nešto računam da je jedna ulica u gradu dugačka 165m jer krug oko dva kvarta ima okruglo kilometar a oko tri je 1660m, to znam i sa atletske ulične trke i sa bici kriterijuma.
nevermind.

uglavnom nekako sam to otaljao sa poprilično smrdljivim prosekom od 5'38'' iako mi je osećaj bio hajd da kažem negde oko 5'15''/km u najgorem slučaju.
a da bude najgore, nakon trčanja me sve živo zatezalo i neka slabost me satima pratila kao da sam trčao jak tempo.
kako ide onaj narodnjak, da li je mogućeeeeeee.


frekvencija koraka mi je bila dosta tromih 169/min a puls nimalo naivnih ČITAVIH 126/min što je ipak štrektanje za jači tempo.
no obzirom da nameravam da nastavim da malo ozbiljnije trčim, nadam se brzim promenama po tom pitanju. 

čak sam se nosio i mišlju da zovnem da pitam da li je ostao neki startni broj viška za halfM na srebrnom jezeru no sad mi odjednom ta ideja ne deluje privlačna.
jedino privlačno u vezi takvog putovanja moglo bi biti da recimo otrčim trku građana 5km čisto da usput vidim kako to izgleda kada neki drugi koji su vredno trenirali trče celih 21km, i da nakon toga odem negde biciklom na izlet turizam istraživačku ekspediciju nepoznatim putevima.
bumo vidli, i za to i za naredne dve treking lige, ako ih bude. 
malo na prcka korona pa moćda donesu neke mere zbog kojih će štošta morati da bude otkazano.

ponedjeljak, 1. ožujka 2021.

mac, mac!

dosadiše više sa Darom, izgleda da nema čoveka koji je gledao a da nema potrebu da napiše RECENZIJU. 
o filmovima ne znam puno više nego o politici, a tek o sarmi kad jedno uvijaš u drugo znam još manje. kao laik dakle, čini mi se da je nama kao naciji jako važno da pričamo o tome kako su pre 630 ili 107 ili 80 godina postojali gori narodi od nas. puno gori. a mi smo bili nedužne žrtve i pozitivci. to što smo u međuvremenu vredno radili na tome da preokrenemo situaciju, to ćemo zanemariti. mi bi da živimo od stare slave. srbin, loš, zao. i koji god film-knjiga-slika nam hrani tu iluziju da se vreme zaustavilo onda kada smo bili bolji od drugih, mi ćemo to slaviti. e taj je dobar film, baš po ukusu. baš smo im pokazali. 
tako ja gledam na stvari, a flim može biti svakakvog kvaliteta, koga briga.

juče sam odustao od ideje da zapečaćujem mesec februar i vadim prosek zadnjeg dana, pa sam ga tako završio sa stotinak kilometara manje nego u januaru ali sa 500-tinak km više bicikle po čemu ću jedino i zapamtiti ovaj netipični prolećno/zimski mesec. negde pred kraj šetnje smo pronašli mače izgubljeno pre 5-6 dana i uručili ga vlasnicima koji su doleteli "pod rotacijom", ovo je definitivno bila najbrža akcija spašavanja i-ka-da:


ta druga šetnja/hajk zaredom me je valjda propisno odmorila za mart pa eto neka barem on ne krene tako što ću da kilavim tri dana, jer sam prethodni mesec morao da pečatim :-)
treba nekako proći kroz ova tri dana najavljenog jedva dvocifrenog minusa iliti onih 10-ak stepeni poznatih kao "zubato sunce", jer mi nakon toga na dugačkom štapu prognozeri nagoveštavaju četvrtak i petak po +17 što u prevodu znači bicikla i kratke gaće, rukavi nisu važni jer ih ionako povučeš do laktova ako kreneš u dugom dresu.

da, sad bih ja da se nastavi +20 i +25 i đihaaaaaa, ali toga ću se načekati još barem mesec dana, ФУЦК! ne volem mart, što bi rekao onaj, tu si negde blizu ali nisi još stigao, ako ti se posreći može i da proleti - najavljene su dve treking lige i jedan lokalni trail koji me no interesa, a može i da se otegne i da ti se smuči kao što se par martova već ranije potrudilo. bumo vidli.