srijeda, 10. ožujka 2021.

ovako je to bilo

juče se desilo nešto što mi se jako retko događa, čitaj nikada
uglavnom se na treningu pod-opteretim i ostane mi previše snage za sutra 
ovaj put pak, da li zbog previše kafe nisam osetio napor, ali izgleda da sam mazao jače nego što sam osećao, puno jače
ono blato od šljake i trave i kamenja na stadionu je dokazano jako spora podloga, pa sam prethodni put 300-tke jedva završavao po 4'/km, ili mi je sat krao metre po krivinama, nemam pojma
mislim nije to toliko ni važno, ako imaš nameru da napraviš 10 ubrzanja po minut i nešto, sasvim je svejedno da li si išao po ravnom ili uzbrdo, prešao 200 ili 400 metara, bitan je rad koji obavlja srce a nogama je sve slično što slično traje



ovo sam slikao sa strave a evo ispod toga i sa garmina, na prvoj slici gore je kadenca iliti takt trčanja a dole puls, dok je ispod na garminovom grafikonu iznad brzina a ispod puls pa se tako ta dva lepo dopunjuju

kod garmina je malo detaljniji taj broj koraka u minutu pa se vidi obično trčkaranje pre i posle stadiona, kao i ljubičasta ubrzanja odnosno crveno šetanje onih 100m da dopunim krug
dužina koraka naravno odgovara tome pa je gle čuda na 300-tkama 


e sad, ovo ni meni nikad nije bilo skroz jasno, postoji neki broj u cm koliko odskačeš od zemlje i to se meri preko trake za puls koja stoji na grudima i u sebi ima akcelerometar, pa je valjda bolje da što manje skačeš u vis a što više trčiš pravolinijski, koliko vidim ti brojevi su mi oduvek niski što znači dobri


poslednji graf ispod, gore je balans koliko si na levoj a koliko na desnoj (zeleno) nozi, zanimljivo je da sam do stadiona trčao više na desnoj nozi a posle se vraćao kući više rastrčavajući na levoj (oker)
i na kraju svega, vreme dodira sa tlom, najdonji od svih grafikona naravno jasno pokazuje koliko se kratko ostaje na zemlji kada se rade ubrzanja i to je ujedno najvažniji aspekt jer se skoro sve u trčanju vrednuje time koliko si kratko na tlu a koliko "letiš" i taj broj nikada nije dovoljno dobar (osim ako si usain bolt) i stalno treba raditi na tome da se poboljša, da je kadenca što veća a stajanje na zemlji što kraće.
ali sve nas to naravno mrzi, mi bi večno trčali lagani tempo ili kratke dužine :-)


ono što me začudilo i ujedno obradovalo na neki mazo način, to je da sam popodne bio doslovno "polomljen", ovo je dobro kad napišeš doslovno za nešto što je pod navodnicima pa znači da nije doslovno.
auuu ala sam se ja umorio, stalno mi je odzvanjalo u glavi.
onomad sam prve probne 300-tke išao oko 1'20'' a juče sam prvih par otrčao 1'13'' 1'11'' i odmah nakon toga se ustalio oko 1'10'' da bih par poslednjih išao 1'09'', bravo ja.
šteta što nemamo tartansku stazu, NE ZATO da bih išao po minut nula nula i time se hvalio, jer bi to samo značilo da sam umesto 700 sekundi imao 600 kvalitetnog treninga, nego što bih upravo zbog toga mogao uz isti napor da uradim 11 ili 12 deonica a brzina bi bila realnija obzirom da na ovakvom stadionu mogu sam za kroseve da se spremam

Nema komentara:

Objavi komentar