nedjelja, 7. ožujka 2021.

treći put pod noge

prvo što ti padne na pamet kada svane lepa i sunčana Nedelja je da se zapitaš "gde ćemo" a obzirom da sam pola dana ranije upao u sneg na brdu bilo mi je jasno da nećemo nigde mnogo visoko nego je pametnije ostati u koliko-toliko toplijoj ravnici.
čak i to prevrtanje po glavi gde bi moglo da se otputuje na neki izletić nije moglo iznedriti neke bogzna kakve vratolomije pa se izbor sveo na par obližnjih susednih gradića u rangu oko sat vremena vožnje.


tako sam završio na startnoj liniji odnosno raskrsnici odakle sam već dva puta trčao polumaraton do grada odnosno Lidla gde obično Lola parkira auto.
prvi put sam opasno nadrljao zbog vetra koji me je sa'ranio u cvetu mladosti jer su sve uzbrdičice delovale stoput teže a naravno da nisam krenuo odmoran kao za trku nego uobičajeno poluodmoran i polunaspavan.
jedino što pamtim je da sam bio pošto-poto nameračen da napravim prosek od 5'/km i na kraju je na jedvite jade ispalo 5'02''/km, što bi bilo ihaj brže bez onog ledenog vetra ali hajd.

drugi pokušaj je bio najobičnije truptanje prilikom kojeg sam se za razliku od one zimoće ovaj put skuvao kao kuhana nogica i dotrčao na cilj isceđen kao limuntus.
nije mi bio važan prosek pa ga ni ne pamtim.
e ovaj treći put mi TEK nije bio važan prosek nego sam krenuo na najobičnije rastrčavanje poluDužine a smešno je ispalo što sam na kraju izveo jedno "progresivno rastrčavanje" jer su mi tri trećine bile svaka brža od prethodne, valjda kako sam se otkojčanjivao usput i zagrevao.


kad sam već bio na kraju setio sam se da nigde usput nisam pišao pa sam potražio neko drvce da podignem nogu kao ker i tako sam slučajno skontao neki parkić na periferiji u kojem štaviše postoje i staze za šetnju i đoging, takozvane trim staze koje su napravljene kao i u valjevskom parku sa oštrim krivinama slomljenim kao što je valjda predviđeno i da se sâm polomiš dok pokušavaš da pratiš stazu bilo kojom brzinom većom od tempa depresivne žabe.

sve u svemu sam sa žabokrečina zelenim mizuno patikama pregurao preko 500-tog kilometra pa su tako odjednom postale sredovečne, a do juče sam ih brojao u ona tri para "novih" koje će me provesti kroz proleće. no i proleće je već tu, za dve-tri nedelje će i ono biti sredovečno obzirom da april već računam u uveliko pozno proleće a maj u prelaz ka letu.

Nema komentara:

Objavi komentar