na kraju ovakvog dana umesto tri hiljade reči mogu da stavim prve tri slike koje mi padnu pod miša, neka mi oproste dame na izrazu, i već sam prepričao pola putopisa.
odustajanje od jutarnjeg trčanja mi se opet isplatilo jer sam očekivano bio odmorniji nego da sam se s jutra strunio sa sat koprcanja.
ko bi rekao da samo tako presecajući glavne puteve i tražeći makadamske prečice od-do može da se nakupi preko 1200m uspona? da sam isti krug ponovio još šest puta završio bih everesting, doduše trebalo bi mi za to 24 sata ali ajd.
isto kao i juče razmišljao sam i danas pa sam kao bajagi uspeo da se odmorim od trčanja (?) tako što sam spojio dva dana na bicikli, svaki put do granice snega negde između 600 i 700 nadmorske. tu već postane previše mokro i onda ja jelte pobegnem.
pomalo mi ide na živce ova promena vremena na sat više, odjednom imam utisak da ceo dan kasnim, da sam se sat prekasno probudio, doručkovao, kuća poso kuća poso, užinao, spremio se za treningić, čak i na treningiću imam taj osećaj da je kasno iako uopšte nije kasno, čak mi i na satu piše da sunce zalazi za tri sata i pet minuta a ja prevrćem očima VEĆ JE 16:00, GDE MI JE PROŠAO CEO DAN? navići ću se valjda...
pomalo mi ide na živce ova promena vremena na sat više, odjednom imam utisak da ceo dan kasnim, da sam se sat prekasno probudio, doručkovao, kuća poso kuća poso, užinao, spremio se za treningić, čak i na treningiću imam taj osećaj da je kasno iako uopšte nije kasno, čak mi i na satu piše da sunce zalazi za tri sata i pet minuta a ja prevrćem očima VEĆ JE 16:00, GDE MI JE PROŠAO CEO DAN? navići ću se valjda...
Nema komentara:
Objavi komentar