taman juče krećem na trčanje i nalećem na kolegu koji je krenuo biciklom kroz park
odoleo sam instinktu da se proderem i dozovem ga, lakše mi je da mu sledeći put kažem da sam ga video, a ionako bismo imali samo stotinak metara fore da se družimo jer je on produžio uzbrdo na vrh parka a ja u daljinu prema Drini
štonobirekli odradio sam jedan od uobičajenih tempića s tim da sam se obukao kao da će duž celog trčanja padati sneg a baš na usponu mi je upeklo sunce pa sam napravio nekakav debilan kompromis da biram delove gde je najjače sunce + istovremeno nagib malo "zakuca" i na tim mestima sam napravio pauze hodanja, da ne bih skroz prokuvao
taktika se isplatila jer sam ubrzo upao u vejavicu koja je potrajala skoro pola sata no za razliku od prethodne ova me nije uhvatila na bicikli, a na trčanju je naravno sve lakše i drukčije. negde na pola sam nešto stisnuo i tako mi se drugi deo nije snimio pa ću u nekoj aplikaciji iscrtati sve do kraja da znam šta da upišem u dnevnik, not a big deal odnosno po američki no big deal.
Nema komentara:
Objavi komentar