četnici i hajk

ako nikom drugom nije dosadilo i ono P3 P4 za dane pauze od terapije, e pa meni jeste.

moramo nešto prominit.

juče na trećoj terapiji druge serije, čujem da dva terapeuta ili tehničara ili kako god se zovu one muške medicinske sestre (ženska momčad?) pričaju nešto o motorima, tojest o oglasima, jedan kaže "cenio ga je sedam i četristo a sada je spustio na sedam i dvesta" (7200€)

čim je nešto u oglasima znači da je polovno pa skontam da on puca puno više od mene.

tu se umešam onako diskretno, i krene priča.

ovaj glasniji koji već ima motor, kaže - šta ti treba motor sad, prešao si biciklom više nego pola njih koji voze motore 20 godina.

pa rekoh - eto da naučim, neće ništa da smeta, bolje da preliva nego da fali.

ili pofali što bi reko Điboni.

kaže - šta si čekao do sad, upisuješ se brate kad si već mator, to ti je kao da si se '46 upisivao u četnike.

tu se malo smejemo, on misli da se posle 65 godina oduzima dozvola za A kategoriju, ovaj drugi kaže nemoj plašiti čoveka, kucamo upit u 4đipiti kaže da se posle 65 ide na redovne lekarske i da se na osnovu mišljenja lekara produžuje svaki put na 1 do 5 godina, i to je sve.

jedina razlika u odnosu na B kategoriju je što se pre navršene 65. produžuje na deset godina, pa ako onaj koji je produžio sa svojih 64, dobiće do 74, a kada u međuvremenu položiš za A kategoriju ostaje ti sve isto za B ali se otvara tzv. nova kartica i sve oko B ti ostaje isto, ali za A ti piše recimo položio si sa 64 i važi ti do punih 65 pa moraš opet na lekarski.

jer je valjda motor teže koordinisati sa išijasom a u autu imaš sedišta sa lumbalnom podrškom.

jutros (subota) sam krenuo na vožnju pa sam skontao da mi je rame malo syebano jer su me juče naterali da se istežem na onim merdevinama nalepljenim na zid ili kako se već zove ta sprava, pa sam im rekao da to hoće da me sahrani onaj što već ima motor jer je ljubomoran.

nakon odustajanja od vožnje sam otišao city-bike-om na hajk prvi put evo tačno 7x7=49 dana od iščašenja, pa sam uz pomoć štapa uzhajkovao nekih 200m uspona po poprilično zahtevnoj planinarskoj stazi, sa jedinom pažnjom na otklizavanje po lišću prašini korenju i kamenju, no pogled sa dva i po vidikovca je bio dovoljna nagrada za trud, a u povratku sam po jednoj ogromnoj livadurini strčao lagano u cik cak i tih 400m pravca pretvorio u kilometar serpentina tako da mogu da upišem i prvi zvanični kilometar trčanja.

T13

umesto glupavog T13 mogao sam i S02T03 

(serija od 10 terapija druga, dan treći)

mada mi to zvuči jezivo jer asocira na to da bi mogla da sledi S03, S04, pa još ovako dvocifreno čak sluti da može doći i do S19, a kamoli samo do trojke

no na terapiju ću tek za par sati

a juče je prošlo onak redovno, na kinezi terapiji me malo bolelo jer sam možda malo više pokušavao, otkud znam

pre toga pošli biciklama u vožnju pa me bolela leđa pa se vratili sa pola

posle terapije pak mi se otkočila ruka pa sam seo na city bike (koji mi je ranije ibo neudobniji) i začudo sve mi je bilo oke u odnosu na e-bike pa sam otišao još malo

u povratku primetim da je otškrinuta kapija dvorišta od autoškole, skontam da je "moj" motor tu, pa malo sednem da isprobam položaj

pre nego što sam seo morao sam skinuti neku ciradu tojest četvrt cirade kojom je bio pokriven, pa mi je na nogu pala neka kamenčina od dva kila kojom je to bilo pritisnuto na sedište, da ga ne odnese vetar

dakle i koga neće, hoće

e tu sam skontao da mi je položaj puno lakši nego na oba bicikla!

nekako je i visoko i blizu, kada spustim levu ruku na ručicu, zakrećem volan levo i desno, ništa ne boli, sve je tako komforno i lako

fantazija

očekivao sam skroz suprotno

poslao sam malopre sms instruktoru da bi mogli da barem pokušamo da nastavimo, pa ćemo videti idelilneide

piši kako govoriš jelte

koliko vidim narednih desetak dana je ok vreme, toplo podne i popodne, pa bih u nekom sajens fikšn scenariju mogao jesenas to i da završim ako se nastavi ovo miholjsko/bablje/indian summer

T12

47. dan nakon luksacije
imamo tri stvari koje se delimično sudaraju

- opseg pokreta / pokretljivost (ramena) je znatno rasla u 5. nedelji pa je stigla dokle je stigla

- snaga u ramenu je pak rasla u 6. nedelji pa sam čak pre tri dana uspeo da se popnem uz improvizovane merdevine od dugačkog komada armature zakovanog uz dud, i da odsečem par grana aku testerom dok sam se rovitom rukom nekako pridržavao, naravno uz lakat što bliže boku bez neke veće abdukcije 
- bol se smanjivao do pre par dana, a kada sam počeo da ubacujem bicikliranje ("pomalo previše" optimistički) kao da se bol povećava, kako noćni tako i dnevni

e sad, oko ovog trećeg je nastala zabuna jer sam sinoć opet gledao reprizu svetskog u biciklizmu radi detaljnije analize, pa sam se zadubio, i iako sam popio ono sranje za zaštitu želuca pola sata pre večere, nakon toga sam zaboravio da popijem ono glavno protiv bolova pa sam se probudio oko ponoći sa podosta iskolačenim očima (kaj je sad ovo???)

za 4 dana počinjemo da radimo, za devet dana imam već zakazan prvi tretman, no mislim da nema šanse da mogu, sa tako ispruženim rukama ispred sebe, nešto da radim duže od par minuta a kamoli sat i po.

sat i po biciklom sa pauzama nije strašno, juče sam konačno podesio međupoložaj volan-sedište tako da nemam bitnu nelagodu.

no opterećenje svakako postoji.

već nekoliko dana sam u fazi hoću-neću da pozovem instruktora autoškole i da proverim koliko je položaj na motoru drukčiji od ovoga na e-bike, i da li bih mogao da završim nekoliko časova, pa makar i skraćenih tipa par puta po desetak minuta.

mislim, ne moram kružiti po gradu čitav sat, posebno ako rame krene da se koči.

naslonjeno na upravljač (U) neće imati bitnog opterećenja u odnosu na e-bike ali položaj je presudan, koliko je U udaljen od sedišta, odnosno koliko je širok, odnosno koliko mi tera laktove u širinu, odnosno koliko je visok ili nizak jer ne valja nijedno, postoji baš neka zlatna sredina gde mogu sve.

jutros opet 5km šetnje, popodne malo bajka pa na terapiju