T12

47. dan nakon luksacije
imamo tri stvari koje se delimično sudaraju

- opseg pokreta / pokretljivost (ramena) je znatno rasla u 5. nedelji pa je stigla dokle je stigla

- snaga u ramenu je pak rasla u 6. nedelji pa sam čak pre tri dana uspeo da se popnem uz improvizovane merdevine od dugačkog komada armature zakovanog uz dud, i da odsečem par grana aku testerom dok sam se rovitom rukom nekako pridržavao, naravno uz lakat što bliže boku bez neke veće abdukcije 
- bol se smanjivao do pre par dana, a kada sam počeo da ubacujem bicikliranje ("pomalo previše" optimistički) kao da se bol povećava, kako noćni tako i dnevni

e sad, oko ovog trećeg je nastala zabuna jer sam sinoć opet gledao reprizu svetskog u biciklizmu radi detaljnije analize, pa sam se zadubio, i iako sam popio ono sranje za zaštitu želuca pola sata pre večere, nakon toga sam zaboravio da popijem ono glavno protiv bolova pa sam se probudio oko ponoći sa podosta iskolačenim očima (kaj je sad ovo???)

za 4 dana počinjemo da radimo, za devet dana imam već zakazan prvi tretman, no mislim da nema šanse da mogu, sa tako ispruženim rukama ispred sebe, nešto da radim duže od par minuta a kamoli sat i po.

sat i po biciklom sa pauzama nije strašno, juče sam konačno podesio međupoložaj volan-sedište tako da nemam bitnu nelagodu.

no opterećenje svakako postoji.

već nekoliko dana sam u fazi hoću-neću da pozovem instruktora autoškole i da proverim koliko je položaj na motoru drukčiji od ovoga na e-bike, i da li bih mogao da završim nekoliko časova, pa makar i skraćenih tipa par puta po desetak minuta.

mislim, ne moram kružiti po gradu čitav sat, posebno ako rame krene da se koči.

naslonjeno na upravljač (U) neće imati bitnog opterećenja u odnosu na e-bike ali položaj je presudan, koliko je U udaljen od sedišta, odnosno koliko je širok, odnosno koliko mi tera laktove u širinu, odnosno koliko je visok ili nizak jer ne valja nijedno, postoji baš neka zlatna sredina gde mogu sve.

jutros opet 5km šetnje, popodne malo bajka pa na terapiju