došao je i taj dan

moj plan je ispao Superplan

instruktor me je pozvao iznenada, a ja sam za svaki slučaj jutros samo otpešačio koliko mi je trebalo, i čekao da vidim razvoj događaja

u par navrata smo osmotrili kolika je gužva na biračkom mestu tu u školi prekoputa, pa odustali od barem sat vremena stajanja u redu

birališta su otvorena do 20h pa nema poente gurati se već u 8

i tako, sedim za laptopom kad ono zvrrrr

ustvari nije zvrrr nego je av-av-avavav (pošto moj telefon ne zvoni nego laje)

kaže ajmo na čas

čekaj rekoh da se spremim!!!!

noćas je padala kiša, tmurno je i vetrovito

na šetnji sa psima sam proverio i već se parking malo prosušio

biće to ok

deblje pantalone, neka uža jakna koje što više podseća na moto jakne

dole, umesto asics ds racer koje sam nosio zbog filinga one papučice kvačila, uzeo sam dreč žute salomon speedcross, imaju tvrd špic na prstima kao parkside radne cipele

i naravno, zaboravim rukavice :-(

ne toliko zbog zime nego što ta stara yamaha nema obloge na ručicama poput onih grip-ova na biciklu, ovde je go metal i dosta tanji nego što bi trebao da bude

dođavola!

ali ono najvažnije, instruktor uopšte nije znao za taj napušteni parking na 300m od svoje kuće (a 300 i od moje, taman na pola puta) i doslovno se oduševio kada ga je video

ovo je odlično! - uskliknu

bio je tu par minuta, nešto telefonirao, onda je seo na moju biciklu i otišao kući, i ostavio me da kružim i vežbam

nemoj samo da se vozaš u krug nego radi na onome što misliš da su ti slabe tačke

ha, pa upravo to mi je i bila ideja

da se vozikam u krug mogao sam i na bicikli, a i na motoru par sati

tako sam desetak minuta 1) na pravcu radio stani-kreni, sinhronizacija gasa i kvačila, gasa i održavanja pravca da ne zakrivudam pri polasku, pa 2) osmice i krivudanje (umesto čunjeva isprekidana linija), pa 3) zamišljene raskrsnice, polazak iz mesta u levo, polazak u desno, daj žmigavac pa posle par minuta skontaj da si ga zaboravio...

kada je instruktor navratio autom da vidi dokle sam stigao, već sam tu bio dva sata (sa kraćim pauzama) i kada me je pitao dokle ću da vozim, onako neodlučno sam rekao "do jedan?" na šta se nešto proračunao pa rekao "doći ću oko pola dva" i na kraju je došao u 13:45 dakle tačno tri sata nakon što sam seo na motor

ovo je probilo i najoptimističnije planove i želje, i završio sam više nego zadovoljan sa bogme solidno uvežbanim osnovnim veštinama

(nadam se da do sutra opet sve ne zaboravim!)